Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 6 Maj, 2019 | read_nums (161)
 
Михаило Петровић - Алас
или Мика Алас

Био је српски математичар, 
један од првих осам професора 
Београдског универзитета и дугогодишњи 
професор математике на Филозофском факултету 
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије, 
аутор више од 250 научних и стручних радова 
и оснивач савремене кибернетике. 

Уврштен у 100 најзнаменитијих
 Срба у нашој историји


Портрет Михаила Петровића Аласа; 
насликао Урош Предић, уље на платну


Autor sjovicicslavuj | 6 Maj, 2019 | read_nums (123)
 
Данас је велики православни празник ЂУРЂЕВДАН!

Посветио сам пажњу томе 
и објавио пригодан текст о Ђурђевдану.

Међутим, сад ми ово на ум паде:


О великом православном празнику Ђурђевдану у прољеће, био је „хајдучки састанак“, а по Митровдану на јесен, ..."хајдучки растанак“. 

На Ђурђевдан хајдуци су се састајали и кретали су у своја путешествија и походе на турске зулумчаре... 
На Митровдан    хајдуци су се повлачили из шума због зиме и остајали у кућама својих повјерљивих људи, јатака, углавном прерушени у слуге. 

Јатаци су живјели у селима и варошима и набављали храну за хајдуке и чували их у својим кућама у случајевима великих неприлика. Хајдуци су заузврат њима помагали и доносили им дио отетих добара од турских зулумчара. Кад би неки јатак издао хајдука, слиједила је тешка освета која се обично завршавала смрћу.

******************
Међутим, у новије, односно у савременије доба неки "хајдуци" кад се састану - никад се више не растају. 
Цијелу годину су заједно и чине разне хајдучије! 

Уклапајући се у садашње трендове и у "модернистичком сленгу", односно жаргону, некадашњи хајдуци би само терминолошки били најближи данашњим лоповима, али ни налик нису данашњим мафијашима, криминалцима и кад им се умиљато тепа - тајкунима. 
За разлику од хајдука - данашњи лопови су нон-стоп активни!

Међутим, хајдуци су били поштени. Они су нападали само турске освајаче и народу су дијелили плијен.

Данашњи лопови краду све до чега стигну
и никоме не дају харач!
 
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Maj, 2019 | read_nums (394)
 
СРБИМА који СВЕТОГ ГЕОРГИЈА 
– ЂУРЂРВДАН
славе као своју крсну славу, 
уз божији благослов желим 
сваку срећу и упућујем честитке!

Moлитвама СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ 
нека вам Господ дарује мир, здравље,
сваку утјеху, духовни напредак 
и свако благостање!
АМИН
 
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Maj, 2019 | read_nums (140)

Данас је велики хришћански празник - Свети Великомученик Георгије - Ђурђевдан.

За тај велики прољећни празник плодности везани су многи обичаји - устаје се рано и купа у рекама, одлази у природу, бере биље којим се крми стока, плету вијенци и њима украшавају куће, стока и кошнице, опасује се врбовим и дреновим прућем, у њиве се постављају крстови од лескове младице, коље се жртвено јагње... У доба војевања Срба против Турака настала је изрека "Ђурђев данак, хајдучки састанак".

Ријечи Светог владике Велимировића 

Боже, 
благослови оног
ко улази у овај дом, 
заштити и сачувај оног
ко излази из њега,
и дај мир ономе
ко у њему остаје.
АМИН
У вријеме када римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових сљедбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила са њим у своју родну Палестину.

Израстао је Георгије у лијепог и храброг младића, те због тога би узет да служи у војсци поменутог цара Диоклецијана. У својој двадесетој години добио је висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), али због показане храбрости у биткама, цар га произведе за војводу. Но, пошто је био хришћанин, он се супротстави цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају. Раздијели сву своју имовину и пође за својом вјером и истином. Цар се јако разгњеви због тога, и нареди да га баце у тамницу, те да га свирепо муче да би се предомислио.

Али све те муке не утицаше на младог Георгија, већ напротив, оне још више ојачаше вјеру у њему те он још више узнесе хвалу и благодарност Богу. Страшне су биле његове муке, али његова вјера би толико јака, да, иако, кидан на парчад и као трска ломљен, он издржа све, јер знао је да је Господ са њим, јер посла анђела у виду младића, који га охрабри речима: "Радуј се"!

Видјевши тај призор, војници се уплаше и одмах обавијестише цара о свему. А он нареди да светог мученика Георгија баце у ров пун креча и да га тако затрпаног држе три дана. Али, ни то не могаше наудити светитељу, што јако разгнијеви цара, те он смишљаше друге муке којима је наставио мучити Георгија, али све беше узалуд, јер беше воља Божија да увенча светог Георгија, вјенцем вјечне славе.

Погубише младог Георгија заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову вјеру, 3. априла 303. године.

Таква су славља великих подвига храброг војника, такве су његове борбе и славне побједе над непријатељима. Нека се његовим молитвама и ми удостојимо удјела праведних и стајања са десне стране Господа. Велика чудеса чинио је свети Георгије и у току овоземаљског живота, а то је наставио и после представљања Богу.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++
 
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Maj, 2019 | read_nums (189)

6.5.2019. Добро јутро! Пјесма за данас ... Славни ЈОВАН ДУЧИЋ Хришћанско пролеће Помажу Бог

и данашњи Свети Ђорђе

свим вјерујућим људима!

 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°

 

Autor sjovicicslavuj | 5 Maj, 2019 | read_nums (230)
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
ШАМПИОН СРБИЈЕ
 
ТИТУЛА СЕ СЛАВИ
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

Тридесета титула - 
на грбу трећа звездица!




 
Autor sjovicicslavuj | 5 Maj, 2019 | read_nums (141)
 
 Јасеновац је мјесто најмасовнијег страдања Срба 
у Другом свјетском рату, симбол геноцида 
и огромна историјска рана 
која никада неће до краја зацијелити 
и да је настао на страницама мржње, болесне, 
мрачне идеологије и концепту истребљења.
У Спомен подручју Доња Градина код Козарске Дубице одржана је централна манифестација поводом Дана сјећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац

- Историја ће памти и да је Јасеновац био најмонстроузнији логор на свијету, а НДХ једина држава на свијету која је имала логоре за дјецу - истакла је предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић у Спомен подручју Доња Градина на централној манифестацији поводом Дана сјећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац.
Оплакујемо смрт, али славимо и живот.Страдање које се овдје десило је више од геноцида. Правно не постоји термин каоји би описао и дефинисао овај злочин.
Данас живимо у миру, али имамо своју РС као опомену да нам се ниакда недеси нови Јасеновац. Плартили смо велику цијену и за Републику Српску, али била би још већа да је немамо.
Предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик подсјетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, прије свега српског, али и свих осталих народа.

- Долазимо овдје већ 27 година, а злочин се десио прије седам деценија. Колико је то било монстроузно, увијек нас нека прича запрепасти. Па, убили су 20.000 дјеце. мало ли је? Малу дјецу су одвајали од родитеља везали у џакове и бацали у Саву - поручио је Милорад Додик, пресједавајући Предсједништва БиХ ,у спомен подручју Доња Градина код Козарске Дубице на централној манифестацији поводом Дана сјећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац.

Он је поручио да се тешко може наћи опрост у срцу за Усташе и режим који је починио толике злочине.

Они су побили милион људи, и ништа! Како је могуће да је неком пресуђено, чим је рођен. Ко има то право? Онда нам паметују како треба да смањимо број жртава због мира и будућности. Како да пребројимо оне који су спаљени, бачени у Саву. Њима је то важно, али нама треба да буде још важније - истакао је Додик.
Премијерка Србије Ана Брнабић најавила је заједничку изградњу меморијалног центра у Доњој Градини.
Овдје смо из године у годину и заувијек. То је наша обавеза, одговорност, залог за будућност, знајући да цјенимо слободу, али и поштовање према другом људском бићу без обзира на вјеру, нацију, или спол - истакла је Ана Брнабић, премијерка Србије у Спомен подручју Доња Градина код Козарске Дубице, на централна манифестација поводом Дана сјећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац.

Она је поручила  да су Срби као народ преживјели упркос свим трагедијама.

Страдали су недужни људи, жене, дјеца, старци, без икакве назнаке људскости од стране џелата. Због мира, братства и јединства није се о Јасеновцу причало, а морало се! Засто данас имамо негирање НДХ, као једне умоболне творевине, и доводе се чак у питању чињенице да се ишта догађало - наставила је премијерка Србије.

Она је додала да као што свијет зна за Аушвиц, Дахау, Матхаузен, мора се знати и за Циглану, Доњу Градину, Јадовно, Дракулић,...На крају окренула се и будућности:

- Уложићемо напоре да његујемо жртву Јасеновца, али и средства, енергију, за изградњу меморијалног центра на овом мјесту. То је најмање што дугујемо невиним жртвама - закључила је Брнабићева.
Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је данас у Доњој Градини да су у усташком злочину у Јасеновцу учествовали и они који је требало да шире љубав и читају Јеванђеље и да су многи од њих окрвавили руке до лаката, чак били рекордери у чињењу злочина.
Патријарх Иринеј је нагласио да се вапај дјеце чуо до самог неба, али не до Загреба и црквених представника и то не што нису могли да чују већ нису жељели.
 -Они који је требало да проповиједају љубав међу народима, они су мачем и ножем чинили злочиначка дјела - рекао је српски патријарх послије парастоса.

Патријарх Иринеј је истакао само Бог зна колики је број оних који су уморени у најстрашнијим мукама.

Још се води велика дискусија колики је тај број. Веома велики. Они најобјективнији истраживачи сматрају да је прешао милион - рекао је патријарх.

Српски патријарх је напоменуо да је један од усташких вођа рекао да су уморили више народа него Турци на овим балканским просторима.

Он је поручио да освета не смије да буде предмет размишљања, јер је српски народ хришћански, православни, који слуша Божије заповијести и труди се да их колико може испуни.

Патријарх Иринеј је истакао да ће они, који су чинили злочин, кад тад осјетити трагичност својих дјела, а да српском народу преостаје да не дозволи да буду заборављена њихова стратиша и страдања.

- Морамо опростити јер смо хришћани, а не смијемо заборавити - истакао је патријарх српски.
 Систем логора смрти Независне Државе Хрватске /НДХ/ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина, као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.
На основу првих ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио центар "Симон Визентал", закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.
У Меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.
Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 дјеце.
Доња Градина била је једно од највећих стратишта јасеновачког логора гдје су убијани махом Срби, Јевреји и Роми.
Autor sjovicicslavuj | 4 Maj, 2019 | read_nums (170)
 
Вјечна ти слава и хвала
српски јуначе!
 

 На данашњи дан, 4. маја 1999. године, у ваздушној бици против четири НАТО авиона на небу изнад Ваљева у авиону „Миг 29″ погинуо је пилот потпуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачког авијацијског пука у Батајници. 

На радио вези забележене су његове последње речи у неравноправној борби: „Имам их, имају и они мене“… Посмртно је унапређен у чин пуковника.

Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, погинуо је једино мајор Зоран Радосављевић.

4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције Крушик, као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра. 
Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом Миг-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара.

Павловић се упустио у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, нажалост, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху.

Остаци његовог авиона пали су у село Петница. 
Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу.  


 
Autor sjovicicslavuj | 4 Maj, 2019 | read_nums (163)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


ЗЛОЧИНАЦ ЈОСИП БРОЗ



ЗАШТО НИКАД НИЈЕ ОТИШАО 
ДА ПОСЈЕТИ ФАШИСТИЧКО-УСТАШКИ 
КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР СМРТИ 
ЈАСЕНОВАЦ

- Зашто на гробу нема петокраке?


- Зашто никад није био на гробљу у Кумровцу 

гдје су му сахрањени наводни родитељи?


У једном ранијем тексту /поново сам га објавио
у наставку/ поставио сам само нека питања.
Ако ме било ко демантује и ако ми одговори,
ево спреман сам не само да се извиним било коме,
већ и њему мртвом

 

ЗА РАЗУМНЕ СВЕ ЈЕ ЈАСНО!


За неразумне увијек ће постојати само један закључак - тада смо лијепо живјели.

ТАЧНО!


Али како и на чији рачун смо тако живјели и траје ли свијет само за нашег "вакта".Шта је са будућношћу СРБА, СРБИЈЕ, РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и СРПСКОГ НАРОДА У ЦЈЕЛИНИ. Уосталом, шта је са будућности оних народа /мало је таквих осим Срба/ којима је злочинац Јосип Броз нанио највеће зло.


О каквој хипокризији, наивности, и слуђивању народа се радило најбоље показује сљедећа флоскула и фраза - "ЗБРАТИМЉЕНИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ", сазнаћемо много касније у касапници на просторима бивше заједничке државе.


А, управо то такозвано братство и јединство нас је завило у црно и довело до највећег европског крвопролића на крају двадесетог вијека.


Данас злочинца Броза оплакују само они који су важни сами себи и они који су тада добро живјели и који никада нису осјетили ниједну животну патњу. У то вријеме и ја сам много боље живио него данас. Пита ли се ико шта ће у будућности бити са дјецом и унучади нашег народа.

 
"Мајку ти Божју" /узречица злочинца Јосипа Броза/
Међутим, нема краја приче о злочинцу Јосипу Брозу.

------------------------------------------

Наставак никад довршене приче ...

 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Нема свјетске вукојебине у којој Јосип Броз није био, али му никад ни на ум није пало да оде у највећи град мртвих Срба, Срба, у усташки конц-логор Јасеновац

 ЗАШТО НИКАД НИЈЕ ОТИШАО У ЈАСЕНОВАЦ

Некад смо славили највећу превару Јосипа Броза.


Славили смо његов рођендан, мада се он уопштеи није родио на данашњи дан и није уопште био припадник ниједног народа у Првој, Другој и Трећој Југославији.


Злочинац Броз је био Аустријанац и каплар у аустро-угарској војсци, који је ратовао против Срба у Првом свјетском рату.


Стицајем разних околности успио је да украде идентет правог кумровчанина Јосипа Броза који је погинуо у Мађарској.

/На слици Јосип Броз као војник окупаторске  
Аустро-угарске војске у рату против Србије/

Али, то је ништа у односу како нас је у многим другим стварима превеслао и слудио. Петокраком је највише слудио Србе.

Питање:
- Зашто на свом гробу нема петокраке.
ЗАШТО?


Питање:
- Зашто је у Другом свјетском рату, мјесец дана раније послао око 20. хиљада српске младости да изгину на Сремском фронту, а знао је да браћа Руси и силна армија стиже у помоћ браћи Србима.


Питање:
- Зашто је дозволио да остану покрајине само у Србији, а Уставом из 1974. који је направио Едвард Кардељ, Шиптарима је оставио покрајину и тако је још тада- створио шиптарску државу на српском Косову и Метохији.


Питање:
- Зашто у Хрватској није дозволио барем да покрајина буде Лика, Кордун, Банија и велики дио Далмације. Знао је злочинац Броз да је тада на том подручју у огромном броју живјело већинско српско становништво.


Питање:
- Зашто никада није дозволио да се одбетонирају јаме са српским жртвама и да те невино убијене Србе барем неко достојанствено сахрани.


Питање:
- Зашто је Њемачкој, односно Вили Бранту, канцелару Њемачке опрстио тадашњи енормни новчани износ ратне одштете.
А касније нас до гуше задуживао највише управо код Нијемаца, који су претходно највише опљачкали Србију.


Остало је неразјашњено питање и остао је предмет спора опљачкане златне и девизне резерве и умјетничке и друге вриједности грађана, као и непроцјењива имовина  Српске православне цркве.


СФРЈ и злочинац Јосип Броз, као и Југославија послије њега, и касније државе, Србија и Црна Гора, и сада Србија, избјегавале су питање ратне одштете и потписивања међудржавног уговора о наплати ратне одштете с Немачком.


Питање:
- Зашто је, истина са српским подрепашима, којима се окружио и тако чувао власт,  такође, злочинцима - измислио Голи оток и то углавном за
 Србе.


Милион би се могло поставити питања злочинцу Јосипу Брозу, али каква корист кад се одговори тек сад, у овом времену знају, а њега нема, осим само још у главама оних који су били и остали слуђени злочинцем Јосипом Брозом, а да при том и не знају ко је заправо био он.


Питање:

Зашто никад није отишао да посјети гробове, наводних биолошких родитеља који почивају у Кумровцу.


Одговори на питања су дати у питањима ... 
Мислим да је прави одговор дао славни академик
 
Матија Бећковић

"Био је то први случај да је један народ 
узео за свог вођу непријатељског војника 
и не треба се чудити ничему што је учинио."
 

Autor sjovicicslavuj | 4 Maj, 2019 | read_nums (138)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


Едукативни час “бјежаније” ...
Бјеже лопови – криминалци, политичари, естрадне звијезде, спортисти, ма бјеже све структуре, бјеже и твитераши ...

Бјеже сви, и дјеца и одрасли, душевно обољели, и људи лошег материјалног стања, разни дужници и криминалци.
У зависности којој категорији припадају добијају своју боју.

Када се криминалцима или обичним грађанима губи сваки траг, кад постану недоступни органима гоњења - суду и полицији, или родбина пријави нестанак, у акцију ступају оперативци МУП-а. Преко својих подручних јединица овај одјсек криминалистичке полиције реагује и приводи “лицу правде” /”к познанију права”/, односно проналази нестала лица. Одјељења за потраге постоје при свакој полицијској управи. Служба реагује по захтјеву суда, полиције и грађана.

ПОТЈЕРНИЦА

Потјерница, која се расписује по наредби суда, садржи личне податке траженог и квалификацију дјела због којег се издаје, као и мјеру која се преузима. Суд може, али не мора, да одреди притвор за тражено лице.

УЈЕДИЊЕНЕ БОЈЕ ИНТЕРПОЛА

У зависности од боје Интерполових потјерница разликује се и њихова садржина:
    - “Црвена” - најпознатија, расписује се за починиоцима најтежих кривичних дјела, који морају да буду ухапшени и испоручени.

    - “Жута” - међународна објава за проналажење несталих лиц

    - “Наранџаста” - којом се упозорава полиција, државне службе и интернационалне организације о потенцијлним опасностима (нпр. Бомбе...)

    - “Плава” - обавјештење о прикупљеним подацима о бјегунцу или његовим криминалним активностима

    - “Зелена” - расписује се како би се добила обавјештења или дала упозорења о бившим осуђеницима за које се сумња да могу да почине кривично дјело у другим земљама

    - “Црна” - расписује се за идентификацију лешева.

    Полицијска потрага, тј. полицијски распис односи се на проналажење лица у преткривичном поступку. Кад се тражени пронађе законски је могуће задржавање до 48 сати /ова одредба зависи од домаћењг законодавства свакењ државе/.
    -Ако се ради о извршиоцима најтежих кривичних дјела, праве се посебни планови, што зависи од радње која се предузима и степена опасности по лица која су овлаштена и укључена у потраге и хапшења.
У ту категорију опасних хапшења, поред оперативног дијела полиције, укључују се и специјалне јединице, посебно за то обучене. Кад је ријеч о вишеструким повратницима у извршењу кривичних дјела, користе се службене евиденције, користе досијеи. Све се детаљно анализира – ко би могао бити, ко су му пријатељи, сарадници, познаници итд.
Надлежни органи најлакше их проналазе на кућним адресама, најчешће ујутро и увече. Уколико полиција има сазнања да је тражено лице изван земље, расписује се међународна потјерница.

РАСПИСИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ ПОТЈЕРНИЦА

Процедура је сЉедећа: на основу сагласности суда, подручна полицијска управа захтјев доставља МУП, одакле се даље просљеђује националном Интерполу са сједиштем у домицилној држави, који се, на основу сагласности Министарства правде, и њихове оцјене, обраћа централи Интерпола у Лиону /Француска/.
Одсјек за потраге се бави и проналажењем несталих лица. С обзиром да нестају људи разних годишта, професија, здравственог стања, итд.

Дакле, бјеже сви. Нема правила. Бјеже деца, одрасли, најчешће душевно обољели, бјеже људи лошег материјалног стања, бјеже дужници ... бјеже и “твитераши” (!).

Кад је ријеч о “нестанку” дужника то је посебна прича. Људи који у пословању имају проблеме, који се презадуже, неки пут бјеже од певјерилаца, неки пут од закона, а некад и од једног и од другог.
Захваљујући прецизној евиденцији, лако је провјерити да ли за неким лицем постоји потрага. Вршећи рутинску контролу, уколико нешто посумња, довољно је да полицајац “моторолом” саопшти прва два слова имена, прва два слова презимена, двије бројке матичног броја, па да се сазна да ли ту особу неко тражи и због чега. Уз то, у таквој евиденцији су и подаци да ли га треба хапсити и како.

Треба нагласити да није сваки нестанак исти. Није исто кад неки ђак нестане пред крај школске године, због лоших оцјена, па се кроз дан, два појави, или кад нестане одрастао, пунољетан човјек, због неког проблема у продици.
Нестанак најчешће пријави неко из породице, од родбине, или комшилук, уколико је особа живјела сама.

У таквим случајевима ургентним депешама се обавјештавају све полицијске станице и гранични прелази. Уколико постоји фотографија, просљеђује се електронском поштом.

Радње се не прекидају све до коначног епилога, а он може бити и радостан и трагичан.
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2019 | read_nums (246)
Јадранка Стојаковић 

Умрла је у Бања Луци, 3. маја 2016. године.

Била је југословенска кантауторка забавне музике
и ауторка бројних урбаних шансона и шлагера
из касних 1970их и 1980их година.



Јадранка Стојаковић - Што те нема
Што те нема,
пјесму Алексе Шантића,
отпјевала је на албуму Свитање, 1981. године.

Што те нема, што те нема
кад на младо пољско цвијеће
бисер ниже поноћ нијема
кроз груди ми пјесма лијеће
што те нема, што те нема

Кад ми санак покој даде
и душа се миру спрема
из срца се гласак краде
што те нема, што те нема
а-а-а, сто те нема

Процвјетала свака стаза
к'о што бјеше дивних дана
по ружама и сад прска
бистра вода шадрвана
а-а-а, шадрвана

И у часу бујне среће
и кад туга уздах спрема
моја љубав пјесму креће
што те нема, што те нема
а-а-а, што те нема.
 
----------------------------
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2019 | read_nums (186)
 
За сјећање и  памћење ...

На данашњи дан, 3. маја, рођена је 
сјајна и непоновљива српска глумица


ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ


 
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2019 | read_nums (196)
 
На данашњи дан, 3. мај 1992.


ЗЛОЧИН

У ДОБРОВОЉАЧКОЈ УЛИЦИ

У САРАЈЕВУ

Никад српска историја и бошњачка повијест
неће доћи до истине, јер се до истине
не долази компромисом!



--------------------------------------

Авдо Хебиб, Зоран Чегар, 
Симо Тушевљак и Славко Јовичић Славуј 
у емисији о злочину у Добровољачкој


+++++++++++++++++++++++


ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ И ПОКОЈ ДУШАМА

ЗВЈЕРСКИ ЛИКВИДИРАНИМ ЉУДИМА!



Autor sjovicicslavuj | 2 Maj, 2019 | read_nums (217)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић  Славуј

Овако је изгледао Храм Светог Саве у Њујорку.


+++++++++++++++++++
+++++++++++++
На дан коначног затварања усташког концентрационог логора смрти у Јасеновцу, на данашњи дан - 29. и 30. априла 2006. године, на позив директора њујоршког Института за холокауст и геноцид Берија Литучија био сам у Њујорку на обиљежавању Дана геноцида у Јасеновцу.

30. априла био сам гост ТВ "Глас Америке" гдје сам између осталог рекао: Данас српски народ у Њујорку има спомен обиљежје које симболизује страдање и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу.

У оквиру обиљежавања Дана страдања у усташком концентрационом логору смрти у Јасеновцу, у организацији њујоршког Института за холокауст и геноцид, 29. априла служен је и парастос жртвама Јасеновца у Српској православној цркви "Свети Сава" у Њујорку.

Истог дана у амфитеатру који је био у саставу Храма Светог Саве говорио сам о страдању српског народа на просторима бивше Југославије. 

Говорио сам о српском страдању у грађанском рату у БиХ, страдању Срба у Хрватској, погрому Срба на Косову и Метохији и злочиначкој  НАТО  агресији на Србију. 

 30. априла одржана је комеморација у Спомен парку жртвама холокауста у Њујорку гдје сам такође говорио. Тада сам избројао 37. камених стубова /спомен обиљежја/ на којима су исписана мјеста страдања Јевреја и мјеста фашистичких логора холокауста.


Само на једном каменом спомен обиљежју пише:

УСТАШКИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ

- ГЕНОЦИД НАД СРБИМА,

 ЈЕВРЕЈИМА и РОМИМА

++++++++++++++++++++

НЕВЈЕРОВАТНО је да је на десетогодишњицу моје посјете Светом храму и мог боравка у Њујорку - потпуно изгорио Храм Светог Саве.

+++++++++++
Хвала Богу, Свети храм се обнавља 
... стигло се до крова ...
Autor sjovicicslavuj | 2 Maj, 2019 | read_nums (200)
 
ПИШЕ Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Ратни члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић никад није оптужен за злочин 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој, данас Улици Хамдије Крешевљаковића.

Нећу хипотетички да нагађам, нити да правим спекулације, a нити да пресуђујем, јер нисам ни судија ни тужилац. Само тражим правду за српске жртве. 
Нека Ејуп Ганић изађе пред суд и нека се докаже је ли крив или није. Али како да му се суди кад никад ни од једног тужилаштва није оптужен.

На жалост био сам у великој заблуди јер сам мислио да постоји правда. Но, правда је само фикција и њу дијеле само они који су најјачи и који имају силу, моћ и пушку, уз то и паре наравно. Надао сам се да ће то утврдити Хашки трибунал, јер сам лично предао предмет "Добровољачка улица" тадашњем главном хашком тужиоцу Карли дел Понте.

Антисрпски тужилац и жена монструм
               Карла дел Понте

Моје се надање није остварило. Јер док је она била главни тужилац Хашког трибунала није хтјела да отвори ниједан предмет гдје су Срби били жртве. Свима је познато да је Хашки суд политички и селективни суд који је имао задатак само да суди Србима.

Послије престанка вођења истрага од стране Хашког трибунала никада ни Тужилаштво а ни Суд БиХ нису отворили предмет "Добровољачка" и тако је Ганић, један од главних актера у случају "Добровољачка улица", сад за сад, амнестриран од било какве одговорности. Постоје живи свједоци и бројни документи, тонски и видео-записи, захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин над припадницима ЈНА.


Ганић и даље као папагај понавља већ излизану матрицу да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације - Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи. 

И данас подсјећам Ганића и живе муслиманске злочинце да је ЈНА тада била једина регуларна армија у бившој Југославији.

То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА, била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД у Београду Ворен Цимерман који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе имао је и Ганић. 


Надам се да ће једног дана бар суд у Београду отворити предмет "Добровољачка", јер ако судови у Њемачкој и САД могу да суде за злочине почињене на подручју бивше Југославије, не видим разлог зашто онда Ганићу не би могао да суди и суд у Београду. 

 
 

Безброј пута сам поставио питање зашто Тужилаштво и Суд БиХ нису отворили тај, као и неке друге предмете гдје су Срби страдали, али увијек као одговор добијао сам једну флоскулу - истражне радње су у току.

Ганић је годинама понављао исту причу - да су Срби 2. маја 1992. срушили "пола Сарајева". Њему се у магли причањавало да је пола Сарајева било сравњено, вјероватно због једне виле чији је власник био Србин, а коју је у току рата Ганић отео, као што су отели и многе куће и пословне просторе Срба које им ни дан данас нису вратили, као ни огромну имовину Српске православне цркве. Кад смо већ код Српске православне цркве, желим да подсјетим да је један дио Сарајева изграђен на имовини СПЦ која још није враћена.

Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем 2010. године покренуло је истрагу против 19 држављана Босне и Херцеговине, које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.

Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се, као високи политички и војни функционери тадашњих власти у БиХ, терете за планирање, организовање и издавање наређења за напад на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.

Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на Војну болницу, Дом ЈНА и касарну у Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, као чланови Предсједништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу /у међувремену умро/ и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године, нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.


Ганић и Кљујић су, према пријави, издали наређење за напад иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.

За овај злочин, упркос доказима који су достављени Тужилаштву БиХ, још нико није одговарао.
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Maj, 2019 | read_nums (201)
 
Док сам био бољег здравља први сам 
са групом Срба отишао у тадашњу Добровољачку 
да одам помен невино убијеним припадницма 
тадашње регуларне ЈНА

 

3. МАЈ 2010.
Први одлазак у бошњачко Сарајево 
и прво обиљежавање страдања припадника 
ЈНА на мјесту њихове ликвидације.

------------------
3.5.2019.
Страдање припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву већ трећу годину заредом неће се обиљежавати у некадашњој Добровољачкој већ у Миљевићима у Источном Сарајеву, јер тамо постоје „услови за то”.

Делегација Републике Српске ће страдање припадника ЈНА обиљежити 3. маја у Миљевићима.

Већ три године се страдање војника ЈНА не обиљежава на мјесту њихове погибије, јер је, 2016. године, након полагања, цвијеће бачено у контејнере.

Представници Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова подсјетили су и да им градске власти у Сарајеву не дозвољавају да се подигне спомен-плоча страдалима на том мјесту.

У Добровољачкој улици убијено је девет припадника ЈНА, док је 26 рањено и преко 200 заробљено, а у Сарајеву 2. и 3. маја живот су изгубила 42 војника ЈНА, заробљено их је 207, а 71 је рањен.
----------------------
        
      
САРАЈЕВО, 3. МАЈА 2010. (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић оцијенио је да данашње обиљежавање 18 година од страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву на мјесту злочина представља велику побједу, јер је то први пут да су Срби имали прилику да на некој локацији у Сарајеву обиљеже годишњицу страдања њихових најмилијих. 

        "Суд ће одредити ко је крив за ратне злочине, али ипак се, на одређен начин, признало да се ту десио злочин", рекао је Јовичић Срни. 

        Он је нагласио да је веома важно то што су породице на миран и достојанствен начин обиљежиле годишњицу страдања недужних голобрадих младића, припадника ЈНА, који су 1992. године "ликвидирани у злочиначкој акцији".

        "Нисмо ишли у Сарајево да било кога провоцирамо. Ми смо на миран и достојанствен начин положили руже, прислужили свијеће, помолили се Богу и одали помен невино страдалим голобрадим младићима, припадницима тада регуларне ЈНА", нагласио је Јовичић. 

        Он је истакао да је полиција Кантона Сарајево ангажовала огромне снаге и да је заслужила сваку похвалу и захвалност за потпуну безбједност свих учесника, иако су претходних дана у Сарајеву подизане тензије да ће доћи до нереда, "као да ми долазимо да освајамо град". 

        "Наважније је да се није ништа десило, да није било никаквих провокација, поготово са наше стране. Представници многобројних медија могли су да се увјере да су Срби дошли цивилизовано, прислужили свијеће, положили руже, задржали се 20 минута и вратили се у Миљевиће", рекао је Јовичић. 
        
        Он је рекао да су му члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић и лидер СДП-а БиХ Златко Лагумџија у телефонском разговору изразили задовољство што је обиљежавање годишњице овог догађаја протекло без инцидената. 

        Јовичић је најавио да ће и у Тузли на достојанствен и миран начин бити одат помен невино страдалим припадницима ЈНА у "тузланској колони". 

        Чланови породица страдалих, представници власти РС и српски функционери у институцијама БиХ запалили су свијеће и положили бијеле руже на мјесту страдања војника ЈНА који су на данашњи дан 1992. године убијени при договореном повлачењу из Сарајева. 

        Приликом договореног повлачења ЈНА из Сарајева 3. маја 1992. године убијена су 42 војника у засједи коју су у Добровољачкој улици поставили припадници паравојних формација "зелене беретке" и "патриотска лига", као и припадници Територијалне одбране. У нападу су рањена 73 војника, а 215 их је заробљено.

        Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за овај злочин, међу којима је и Ејуп Ганић који је у марту ухапшен у Лондону и у току је екстрадициони поступак.
------------------------------------------
 Održan pomen u Dobrovoljačkoj

Porodice 42 vojnika JNA, koji su pre tačno 18 godina ubijeni iz zasede 
u Dobrovoljačkoj ulici, na mestu zločina zapalile su sveće
 i položile cveće za svoje najmilije
Pomen žrtvama, kojem su prisustvovali i zvaničnici RS i predstavnici Srpske u institucijama BiH, održan je na jedvite jade, a planirana mirna šetnja ulicom u kojoj se desio jedan od najvećih zločina u proteklom ratu otkazana je zbog okupljanja „Zelenih beretki" i rizika od napada na učesnike skupa.

SLAVUJ KAO PRETHODNICA

Poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Slavko Jovičić Slavuj odigrao je ulogu svojevrsne prethodnice za učesnike jučerašnje ceremonije u Dobrovoljačkoj. Jovičić je posle sastanka sa kantonalnim ministrom unutrašnjih poslova Željkom Mijatovićem sam prošao celom Dobrovoljačkom da se uveri u bezbednost skupa.

- Zaista je sve proteklo u najboljem redu i za to najveće zasluge ima kantonalna policija, koja je ovaj ispit položila s desetkom. Kada se sve završilo, zvali su me 
Zlatko Lagumdžija Željko Komšić da mi se zahvale što sam pomogao da sve prođe bez incidenata - kaže Jovičić.
--------------------------------------
Više od 400 do zuba naoružanih specijalaca MUP-a Sarajevskog kantona razdvajalo je dve grupe, ali im nije padalo na pamet da rasteraju „beretke", bez obzira na to što njihov skup nije bio prijavljen. Ipak, tri kordona policije uspela su da obezbede porodice žrtava masakra u Dobrovoljačkoj i predstavnike RS da održe pomen, koji je kasnio zbog okupljanja „Zelenih beretki" u Dobrovoljačkoj ulici i na mostu Drvenija.

Policija je dva autobusa sa učesnicima skupa zadržala na entitetskoj liniji na Vracama dok nije potisnula „beretke" i raščistila trasu za prolazak porodica žrtava i predstavnika RS do početka Dobrovoljačke.

Na tom malom delu ulice, porodice ubijenih vojnika i predstavnici vlasti i nevladinih organizacija uz ogradu su zapalili sveće i položili 42 ruže za svakog ubijenog vojnika. Ni to, međutim, nije prošlo bez pretnji i psovki „Zelenih beretki" i okupljenih Sarajlija, koji su podržavali protest veterana iste formacije koja je 2. i 3. maja imala glavnu ulogu u streljanju vojnika JNA iz zasede.
-------------------------------------
Gordana Gvozdenović, sestra Obrada Gvozdenovića, jedne od žrtava masakra u Dobrovoljačkoj, kaže da je i pre 18 godina, dok je tragala za telom svog brata, imala problema da uđe u Sarajevo.
- Ovaj grad ni danas nije slobodan za Srbe. Ovaj dan treba da bude poruka celom svetu da se osudi ono što se desilo nedužnim mladićima u Dobrovoljačkoj. Osamnaest dana sam tražila brata, a 18 godina čekam pravdu, čekam da neko odgovara za taj zločin - poručuje Gordana.
--------------------------------------- 
Bogdana Tomović, majka ubijenog Zdravka Tomovića, kaže da se slično osećala posle 18 godina od mučke likvidacije sina jedinca, koji je 3. maja 1992. imao 19 godina.
- Osamnaest godina traje ova nepravda i sve to vreme slušam neistine druge strane. Moj Zdravko bio je redovan vojnik, koji je služio istu onu vojsku koju su služili i oni koji su ga ubili. Krenuo je da izađe, da napusti to Sarajevo, ali nisu mu dozvolili. Ubili su mi ga! To im nikada ne mogu oprostiti! - kaže kroz plač majka Bogdana.
Ona poručuje da se u Dobrovoljačkoj desio zločin za koji moraju da odgovaraju i oni koji su ga naredili, ali i oni koji su ga izvršili.

Branka Šljivar: Hvala sarajevskoj policiji

Organizatori pomena u Dobrovoljačkoj zahvalili su sarajevskoj policiji što im je omogućila da obeleže stradanje 42 vojnika.
- Bilo je i tenzija i neizvesnosti, ali smo uspeli da bezbedno uđemo u Sarajevo i da se bezbedno vratimo. Uspeli smo da pošaljemo poruku celom svetu o zločinu u Dobrovoljačkoj na miran i dostojanstven način, sa svećama za pokoj duša postradalih i belim ružama kao simbolima drugačije, svetlije budućnosti - kaže 
Branka Šljivar, predsednica Pododbora Vlade RS za obeležavanje zločina u Dobrovoljačkoj.
------------------------------------
- Zna se ko su oni! Neka odgovara Ejup Ganić, čija je porodica mirno živela u Prijepolju dok je on radio ovo što je radio po Dobrovoljačkoj - poručuje Bogdana Tomović, dok njena ćerka Jela dodaje da su u automobilu s njenim bratom bili i Hrvati i muslimani.
- Imamo nameru da idemo do kraja, jer ovaj zločin mora da se osudi. Ti ljudi su bili nenaoružani i sve što im se dogodilo bilo je smišljeno i namešteno - upozorava sestra ubijenog Zdravka Tomovića.
----------------------------------

Na okupljanje pred crkvu u Miljevićima, u Istočnom Sarajevu, stigli su i oni koji su preživeli masakr u Dobrovoljačkoj, ali nisu smeli da idu u Sarajevo. General Dušan Kovačević, koji je u Dobrovoljačkoj teško ranjen, ističe da žrtve tog zločina zaslužuju da im se svakog 3. maja oda počast.
- Moramo znati istinu o ovom zločinu, koji ne sme da se zaboravi. Moramo zapamtiti i prevaru koja je dovela do tog zločina kako na takve prevare nikada više u budućnosti ne bismo nasedali - poručuje general Kovačević. 
 
Z. ŽUŽA
 
Autor sjovicicslavuj | 1 Maj, 2019 | read_nums (201)

 СРЕЋАН РОЂЕНДАН ЧИКА ЂОРЂЕ!


ЧУВАР ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА НА ЗЕЈТИНЛИКУ


У годинама када обиљежавамо најважније датуме из Великог рата не можемо да заборавимо једно име. То је Ђорђе Михаиловић (91 година). Рођен је 1. маја 1928. године у Солуну), сигурно најпознатији и најстарији чувар неког војничког гробља на свијету, Српског војничког гробља на Зејтинлику у Грчкој, које је настало послије пробоја Солунског фронта у Великом рату. 

На вјечној стражи је од 1961. године, када је замијенио оца Ђуру. А прије оца Ђуре чувар Српског војничког гробља до 1928. године  био је Ђорђетов деда, Саво Маихаилоћ, солунац, Србин, рођен  у Грбљу, код Боке Которске. Три генерације Маихаиловића су чувари Српског војничког гробља.

Званично, прије пет година отишао је у пензију. Због тога што Ђорђе нема мушког потомка, њега је прије пет година наслиједио Предраг Недељковић из Краљева, ожењен Гркињом. Ипак, иако  пензионер, Ђорђа посјетиоци Српског војничког гробља на Зејтинлику могу и данас видјети на овом светом мјесту. Увијек је на услузи свима, који желе да посјете гробље и пронађу гроб својих предака, али и спреман да пружи неко обавјештење.

Ђорђе је на Зејтинлику обиљежавао многе датуме из наше славне историје. Обиљежава и 9. мај Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. А разлог је што се у оквиру Српског војничког гробља из Великог рата налази и партизанско гробље у којем је сахрањено 129 интернираца и заробљеника у Другом свјетском рату, који су изгубили живот у њемачким нацистичким логорима у Грчкој.

Михаиловић је имао прилику да на Зејтинлику поздрави руског славног космонаута Јурија Гагарина, па, Алексеја Леонова, човјека који је први боравио у свемиру. То не треба никога да чуди јер су се Руси на Солунском фронту, а било је око 18.000 војника у саставу Руског добровољачког одреда, борили против Нијемаца, Бугара и Аустро-Угара, заједно са Србима.

Не треба заборавити, често је говорио Ђорђе, да је руски цар Николај други Романов упутио ултиматум савезницима (Енглеска и Француска) да ће са Нијемцима потписати сепаратни споразум уколико не пошаљу помоћ Српској војсци, која се преко Албаније повлачила ка Грчкој.

Током пробоја Солунског фронта поред око 7.500 погинулих српских војника на Зејтинлику су сахрањени посмртни остаци и других војника из савезничких држава.

Своје гробље имају Французи (око 8.000 их је сахрањено на Зејтинлику), Италијани (3.500), Енглези (1.350) и Руси (око 500).

Руско војничко гробље се налази у саставу Српског војничког гробља.

Ђорђе Михајловић за свој труд и велико ангажовање током скоро шест деценија на Српском војничком гробљу на Зејтинлику одликован је Орденом Светог Саве првог степена и 2014. године, Орденом српске заставе другог степена. 
 
Autor sjovicicslavuj | 30 April, 2019 | read_nums (267)
 
СВЕТЛИ УТОРАК, ВАСКРСНИ УТОРАК (грч: Τρίτη Διακαινησίμου), други дан по Васкрсу, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника - Васкрса, како у Црквеним богослужењима, тако и у домовима Православних верника. Службе су исте као и претходна два дана.

…И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге. А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус. И када га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин“ (Мт. 28, 1-20).
Народни обичаји

У већини наших крајева, Васкршњи празници трају три дана. На Васкрсни уторак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У народу се овај уторак сматра најбољим уторком у целој календарској години. Понегде се у селима, мада није раширен обичај, одржавају свадбе, јер се време празновања Хришћанске Пасхе сматра посебном благодаћу, па се та благодат жели пренети и на нове супружнике и њихову новоосновану породицу.


Autor sjovicicslavuj | 30 April, 2019 | read_nums (218)
 
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ  СТРАДАЊЕ НЕВИНИХ СРБА, 
ЈЕВРЕЈА, РОМА И ОСТАЛИХ, 
У ЗЛОГЛАСНОМ УСТАШКОМ КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ 
СМРТИ И ГЕНОЦИДА - ЈАСЕНОВЦУ
+++++++++++
ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СТРАДАЛИМ!


У Доњој Градини се обиљежава Дан сјећања
на жртве усташког злочина - геноцида
у концентрационом логору Јасеновац
и његовом највећем стратишту Доња Градина.

У Јасеновцу и Доњој Градини
од августа 1942. до априла 1945. године
страдало више од 700 хиљада људи,
преко 500 хиљада Срба,
затим Јевреја и Рома.

Autor sjovicicslavuj | 29 April, 2019 | read_nums (313)
 
Хришћани славе Васкрс три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обиљежени Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима Светог апостола Павла, записаних у апостолским дјелима: "Ако Христос не васкрсне, празна је проповијед наша и празна је вјера наша".
Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју вјеру и побједу живота над смрћу.

И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се. 

Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали…

    My picture!

Kategorije

Arhiva