ПИШЕ:
Прије самог одржавања феререндума, тадашњи председавајући седмочланог Председништва БиХ и лидер муслиманског народа и председник СДА Алија Изетбеговић је 14. октобра 1991. године у Скупштини БиХ рекао: “За суверену БиХ спреман сам жртвовати и мир”!
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈСрпски народ никада неће прихватити 1. март као тзв. Дан независности БиХ, јер је то датум који је донио несрећу, ратна дешавања, десетине хиљада жртава на свим странама у БиХ.
Само да укратко подсјетим да је 1. марта 1992. године организован нелегалан, сепаратистички и сецесионистички референдум, чиме је БиХ издвојена из уставног и територијалног поретка тадашње СФРЈ.
Јасно је нама да се Бошњаци сваке године ''упиру'' да 1. марта направе празничну атмосферу у парламенту БиХ, јер је то за њих, одлуком ресорног федералног министарства, нерадни дан.
Убиство Николе Гардовића извршио је окорјели сарајевски криминалац Рамиз Делалић Ћело, а против њега је тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво отворило судски процес, који никада није окончан, јер је Делалић убијен 2008. године у Сарајеву.
Vlasti u Srpskoj zahtevaju da Ustavni sud BiH oceni ustavnost grbova više od 20 opština i gradova u Federaciji BiH
Grb Kiseljaka, Zenice i Opštine Prozor
BANjALUKA - Vlasti u Srpskoj zahtevaju da Ustavni sud BiH oceni ustavnost grbova više od 20 opština i gradova u Federaciji BiH za koje tvrde da vređaju Srbe u ovom entitetu, jer sadrže nacionalne i verske elemente isključivo bošnjačkog i hrvatskog naroda.
Grbove Banjaluke i Nevesinja su osporili bošnjački delegati u Veću naroda RS kojima su najviše zasmetala četiri ocila na ovim obeležjima. Srpski političari sada traže da se, po istom principu, izmene brojni grbovi u Federaciji BiH, jer vređaju tamošnje Srbe.
Na tim grbovima su zlatni ljiljan, polumesec i zvezda, džamija, te šahovnica... Sve elementi koji oslikavaju samo nacionalni i verski identitet Bošnjaka i Hrvata.
Obeležja isključivo bošnjačkog naroda nalaze se na grbovima opština Cazin, Bosanska Krupa, Zenica, Stari Grad Sarajevo, Ilijaš, Kalesija i Kladanj, dok su simboli Hrvata vidljivi u simbolima opština Prozor - Rama, Domaljevac, Kupres i Kiseljak.
------------------------------------------------
Na grbu Kantona 10 u FBiH dominira šahovnica.
- Iako FBiH nema ni himnu ni grb, a u pojedinim opštinama u ovom entitetu postoje grbovi u kojima se ne vidi postojanje drugih naroda, to pitanje niko ne pokreće - kaže Igor Radojičić, predsednik Narodne skupštine Srpske.
------------------------------------------------------
Poslanik SNSD u parlamentu FBiH Slavko Jovičić kaže za “Novosti” da položaj Srba u FBiH najbolje pokazuju grbovi i zastave opština.
- Činjenica je da obeležja na lokalnom i kantonalnom nivou predstavljaju simbole za Bošnjake ili Hrvate, a Srba nigde nema. Pre šest godina proglašeni su neustavnim neki grbovi, ali to nije ništa promenilo, tako da i dalje nema simbola koji predstavljaju sva tri konstitutivna naroda - rekao je Jovičić.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.-Grbovi-u-BiH-vredjaju-Srbe
Али, такође, знам да су, ови који су цијели јануар као нешто и радили, па ако и јесу, онда су смишљено и оркестрирано радили или су покушавали да раде о глави Републици Српској. Међутим, они су радили против интереса БиХ и против интереса све три конститутивна народа, наравно, и против осталих - "Сејдића и Финција".
У преводу то би значило да су се у претходном мјесецу, у најмању руку, многи покушавали бавити противуставним активностима и подривањем и самих темеља на којима једино може и мора да функционише оваква Босна и Херцеговина, а то је Дејтонски споразум!
Појединци,
народи, мислим на колективитете, па онда и на националне мањине,
поново ће пунити новинске насловне стране. Телевизије ће имати
обезбијеђен цјелодневни програм, под условом да се, ако је то уопште и
могуће, заврше турске сапунице и да ове просторе бар некада напусти
"Сулејман Величанствени"!? Са пуним радним еланом, напуњених батерија, пуни оптимизма и енергије за рад и политичари ће засукати рукаве. А шта нас све чека? Много недовршених послова, огроман број задатака, много нерјешених проблема и питања. Јер, ваља нама у Европу. Ваља нам у Европску унију. Сви то хоћемо и желимо?! Но, основно је питање како? Кад? Или можда никад!
Ипак, нећу да баксузирам, и да се ја питам, ја бих одмах сутра затражио пријем БиХ у Европску унију, али ко ће да нас прими? Нико нас тамо неће! Лијепо богами! О том по том. Уосталом, гдје нам се и жури?!
Али неће бити онако како то прижељкује опозиција у Републици Српској, већ напросто у прољеће све се буди. Буди се природа. И нека ми сад неко каже да се и ми политичари не разумијемо у климу?! Но, друга је ствар што је ова временска клима одговарала вечини грађана, док ће у наредним мјесецима политичка клима бити за многе нездрава и тешко сварљива.
Ја бих да почнем...
- На почетку желим да вам се захвалим што сте дошли у "оволиким бројевима".
- О свом Програму рада нећу вам сад говорити, јер има много важнијих ствари.
- А и кад бих вам било шта рекао ви би то свакако различито запамтили...
- Зато ћу вам о свему шире говорити кад ми истекне мандат и тада ћете сазнати шта сам имао данас да вам кажем...
- Да нисте џаба дошли, позваћу вас да своје гласове дате мени.
-Али, ипак да наставим, заправо погледајте мој говор на билборду...
Sarajevo 02. 02. 2013
U Ustavu Kantona Sarajevo Srbi ne postoje! Usvajanjem amandmana na Ustav, kojima je u tom kantonu sprovedena presuda "Sejdić-Finci", ostalima je omogućeno da budu ravnopravni sa konstitutivnim narodima, ali samo sa Bošnjacima i Hrvatima, jer se Srbi u ustavu ovog kantona ne pominju ni jednom jedinom rečju!
Licemerno i bezobrazno
Press RS je juče pokušao da dobije stav rukovodstva kantonalne skupštine o ovom pitanju, ali nismo uspeli da stupimo u kontakt sa nadležnima. Kanton Sarajevo bio je pre nekoliko godina meta prozivki visokog predstavnika Valentina Incka zbog nesprovođenja Petričeve odluke o konstitutivnosti. Tadašnje vlasti ovog kantona pravdale su se da je aktuelnim ustavom zagarantovana proporcionalna zastupljenost i da se ona primenjuje u praksi. I zaista, predsednik kantonalne skupštine je Mirjana Malić, iz SDP-a, koja se izjašnjava kao Srpkinja. Pokušali smo juče da čujemo i njen stav, ali u njenom kabinetu nam je rečeno da je odsutna.
Samo četiri kantona sprovela odluku
Prema saznanjima našeg lista, samo četiri od ukupno 10 kantona na području Federacije BiH izmenilo je svoje ustave i sprovelo Petričevu odluku o konstitutivnosti naroda. Svoje ustave izmenili su Unsko-sanski, Tuzlanski, Zeničko-dobojski i Srednjobosanski kanton. U prvom članu ustava tih kantona navodi se da su Bošnjaci, Srbi i Hrvati konstitutivni narodi, zajedno sa ostalima i da, kao takvi, ostvaruju svoja suverena prava u BiH, Federaciji BiH i kantonu.
Bošnjački grad
Poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Slavko Jovičić kaže da je odlukom o sprovođenju presude "Sejdić-Finci", Skupština Kantona Sarajevo htela da pokaže da su oni "nekakva avangardna grupa, koja vuče BiH ka Evropskoj uniji".
- Sasvim je logično da se u Ustavu Kantona Sarajevo ne pominju Srbi, jer u tom gradu postoji samo šaka Srba, pa zbog njih nema ni potrebe da menjaju Ustav.
Ima tu i praktičnih razloga jer, kad bi bio promenjen Ustav, oni bi bili obavezni da vrate ogromnu imovinu Srbima, a ovako misle da nisu dužni da je vrate.
Sarajevo je bošnjački grad i nikakva odluka ne može vratiti Srbe tamo. Sejdić i Finci će ostvariti svoja prava jer to Bošnjacima odgovara, ali Srbi neće.
To je još jedna podvala, kao što je i priča o izgradnji spomenika na Kazanima. Zašto ne naprave spomenik u centru grada, a ne gore, na brdu, gde ga niko, čak ni iz svemira, ne može videti - kaže Jovičić.
| Petak, 01 Veljača 2013 |
|
|
|
------------------------------------- ---------------------------------------------------- Zanimljivo je kako je upravo Živković tijekom glasovanja bio jedini zastupnik koji je glasovao protiv ovog zakona. ------------------------------------------- -------------------------------------------------------- -Vidim sinoć prijeti nešto onaj Füle da
će on nešto smjenjivati. Sam se nudim neka mene prvog smijeni, jer mi je
više sve dodijalo. Kanite se više ovih agencija. Postavio sam nagradno
pitanje u prošlom mandatu da mi netko kaže njihov broj i što one zapravo
rade i, naravno, nitko mi nije znao reći - kazao je Jovičić. http://www.dnevni-list.ba :popis-odgodili-za-listopad-:dogaaji |
SARAJEVO
– Zastupnici Parlamenta BiH jučer su razmatrali i usvojili Prijedlog
zakona o izmjenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u
BiH 2013. po žurnom postupku kojim se predviđa prolongiranje popisa za
listopad ove godine, a ne travanj kako je to bilo prvobitno planirano.
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Кад Срби полуде, онда нико ни претпоставити не може о каквој се ради епидемији? Ових дана, а јуче поготово, медији су затрпани сјећањем на покојног Срђана Алексића и на његов племенити подвиг. Који медији? Медији у Републици Српској и у Србији, а допиру и неке вијести и из далеке Америке са неког филмског фестивала на којем је режисер филма Голубовић добио, опет, некакву награду...
О чему се заправо ради? Ради се о непрестаном колективном српском лудилу и неким ликовима који злоупотребљавају племенити подвиг једног и то зар само једног Србина (!!!) у ратном вихору и у паклу босанскохерцеговачке мржње, која ни након двадесет година не пролази, а остаје питање - кад ће и да ли ће икада и проћи?
Није ми намјера да правим било какве паралеле, али зар у Републици Српској јучерашњи датум није требао да има бар неку вијест, односно зар није требало поменути 27. јануар 1996. године, дан када је у БиХ затворен посљедњи концентрациони логор смрти, логор "Силос", који су муслиманске власти држале много дуже и од самог трајања рата у БиХ.
Зар није требало показати бар мало људског саосјећања са 24 звјерски ликвидирана српска логораша у том казамату смрти и зар није требало барем онако, ако ништа друго, поменути још близу стотину несрећних људи који су након стравичних злостављања и од тешких посљедица тортура умрли у међувремену, дакле од изласка на слободу, па до јучерашњег дана...
Али, кога то уопште и интересује? Свака туђа патња и страдања далеко су од разних "филмаџија" и њихових камера. Хоће ли икоме на ум пасти да се сјети да би могао да сними најстравичнији филм о логорашима из "СИЛОСА". Сценариј има готов. Само нека прочита моју књигу: "Најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти у бившој БиХ од 1992 - 1996. године".
О неком "Срђану Алексићу" у редовима неких других народа никад се неће моћи снимити ниједан филм, јер људи сличних Срђану Алексићу у другим народима није ни постојало, нажалост! Много више било је нељуди!
Режисеру би једино био задатак да пронађе глумце, јер су, нажалост, многи прави и бивши логораши данас под земљом и у гробовима у Републици Српској, Америци, Аустралији и ко више зна гдје. Ево више од двије деценије трагамо за многим мјестима на којима су уморени Срби, али ни до данас нисмо успјели да им пронађемо гробнице, па ни било какав траг да су, уопште, ти људи и постојали...
Све је ово несрећни српски усуд и бластфемија ужасне српске наивности, чемера и лакомислености, односно српске бесмислености!
Славко Јовичић наглашава да не може тако лако бити стављена тачка на злочин за који постоје докази и живи сведоци
Од нашег дописника
Сарајево – Концентрациони логор „Силос” у Тарчину код Сарајева основан је 11. маја 1992. године у објекту у којем се пре рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, дакле више од два месеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. Истог датума, случајно или не, затворен је и злогласни логор из Другог светског рата Аушвиц.
У логору „Силос”, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, било је заточено више од 600 Срба, углавном цивила са подручја Тарчина, Пазарића и неких других околних места. Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је био превалио 85. годину и умро је у „Силосу” на температури која је увек била нижа за десет степени у односу на спољну.
Славко Јовичић Славуј, данас посланик СНСД-а у парламенту БиХ, присећа се 27. јануара 1996. године када је, након 1.334 дана заточеништва, са још 43 своја сапатника изашао из, како каже, логора смрти.
„Логор ’Силос’ био је лабораторија за испитивање људске издржљивости, где су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, ’убијали’ глађу и тровали разним лековима”, тврди Јовичић.
Он у разговору за „Политику” наглашава да тортуре нису биле поштеђене ни жене, њих 11, међу којима је једна била у шестом месецу трудноће. Међу хладним зидинама објекта у којем су заробљеници спавали на бетону, према Јовичићевим речима, окончало је живот више од 20 Срба, „неки су убијени, а неки су умрли од батина и глади”.
Прича нашег саговорника о томе како су логораши одвођени на прве борбене линије муслиманске војске, где су даноноћно копали прилазе, правили утврђења, ровове и бункере звучи невероватно. Срби заточени у „Силосу” радили су и на прокопавању такозваног тунела спаса испод аеродромске писте који ће касније служити, искључиво, за допремање оружја за потребе муслиманске војске.
„Тукли су нас и у камионима којима су нас превозили и вршили нужду нам нама”, прича Јовичић и напомиње да су се поједини Срби са копања враћали тешко рањени и без појединих делова тела, а неки се нису ни вратили – „убијени су”.
На суђењу осморици осумњичених за злочине над Србима у „Силосу” Јовичић, који је рекордер по броју дана проведених у заточеништву, сведочио је шест пута. Каже да је и у судници изјавио, између осталог, да је „Силос” најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ и да су логораши у том логору, „како су утврдили стручњаци и на основу исказа сведока”, мучени на 167 начина. Он је и приликом сведочења подсетио да је сва документација о томе „била предата” бившој главној тужитељици Карли дел Понте.
Коментаришући наредбу Бехаија Крњића, тужиоца Тужилаштва БиХ, о обустављању истраге против 455 особа за ратне злочине у логорима „Силос”, „Тарчин” и ОШ „9. мај”, Јовичић наглашава да „не може” тако лако бити стављена тачка на злочин за који постоје докази и живи сведоци, иако је, подсећа он, до сада умрло око 100 бивших логораша.
„Не може се одговорност за злочине у ’Силосу’ свести само на осморицу припадника бошњачке војске и полиције, шта је са оснивачима и налогодавцима, у чему су пресудну улогу имали кључни чланови ратног политичког и војног руководства у Сарајеву”, пита се Јовичић.
Д. Станишић
----------------------------------------------
Одлуку донео међународни тужилац
Бањалука – Тужилачка одлука у предмету који се односи на ратне злочине у „Силосу” у Тарчину и другим објектима донесена је након вишегодишње истраге и прикупљања доказа и саслушања десетина сведока, саопштио је јуче портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић, наводећи да је међународни тужилац који је радио на том предмету подигао оптужницу против осам особа, којима се суди у предмету Мустафа Ђелиловић и други.
„Предмет против 11 лица прослеђен је на даље процесуирање Кантоналном тужилаштву у Сарајеву, а против одређеног броја особа истрага је још увек у току”, навео је он. „Упоредо са овим активностима, донесена је и одлука о неспровођењу истраге против већег броја пријављених особа, за које нису пронађени докази да су одговори за кривична дела ратних злочина. Одлуку је донео међународни тужилац који је раније подигао оптужницу у предмету Ђелиловић и други.”
Б. М.
S. MIŠLjENOVIĆ | 23. januar 2013.
Slavko Jovičić, bivši logoraš, podnosi krivičnu prijavu protiv tužioca BiH koji je obustavio istragu protiv 455 osoba zbog zločina nad Srbima u sarajevskim logorima
Zgrada Suda i Tužilaštva BiH, bivši logor
BANjALUKA - Slavko Jovičić Slavuj, bivši logoraš iz logora "Silosa" i "Hrasnice", a danas poslanik SNSD u Parlamentu BiH, podneće krivičnu prijavu protiv tužioca BiH Behaije Krnjića, koji je obustavio istragu protiv 455 osoba zbog zločina nad Srbima u sarajevskim logorima tokom rata.
Jovičić kaže za "Novosti" da već piše krivičnu prijavu i da će je naredne sedmice predati glavnom tužiocu BiH Goranu Salihoviću.
- Takođe, tražiću od predsednika Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH da sankcioniše tužioca Krnjića za obustavljanje istrage u sarajevskim logorima - ističe Jovičić.
On dalje kaže da krivičnu prijavu podnosi u svojstvu građanina i logoraša, a ne političara jer ne želi da ruši pravosuđe u BiH već samo da radi po zakonu i da je zakon jednak za sve.
- Razočaran sam potezom tužioca Behaija Krnjić. On nije pozovao nijednog svedoka koji se navodi u predmetu sarajevskih logora. Morao je da sasluša svedoke i da na osnovu izjava donese odluku o budućnosti predmeta, odnosno ima li elemenata za podnošenje krivične prijave protiv N. N. osoba, a ja ih znam koja su to lica. Ja ću dokazati i svedočiti na sudu ko su ljudi koji su ubijali Srbe u sarajevskim logorima i neću odustati od borbe za istinu-poručuje Jovičić.
On kaže da ga je posebno pogodilo jer je na adresu gde stanuje dobio službeni dopis od tužioca Krnjića da se obustavlja istraga o zločinima u sarajevskim logorima koja je obuhvatala 455 osoba.
- Pa, zašto me tako nije pozvao da svedočim i upoznam ga sa činjenicama o ubijanju Srba u logorima - pita se Jovičić.
On kaže da je nemoguće da ljude streljaju po logorima u Sarajevu, a da za to niko ne odgovara.
- Nemoguće je da su nas logoraše slali kao žive štitove i da danonoćno kopamo rovove i tunel kojim se diče u Sarajevu, a taj tunel je natopljen krvlju logoraša - dodaje Jovičić.
Prema njegovim rečima, institucije RS moraju podneti krivične prijave i zahtevati svaki dan da se radi na tim predmetima, a ne pustiti Tužilaštvo BiH i razne tužioce da rade šta hoće u ovim predmetima.
- Očitio je da pojedini tužioci u Tužilaštvu BiH imaju ulogu zataškavanja zločina nad Srbima u protekolim ratu. To se još jednom potvrdilo i da ostane stara priča da su Srbi krivi za sve zločine koji su se desili u ratu. Sada ispada da sam i ja kriv što sam bio u logoru i da sam se sam prijavio da idem u logor u Sarajevu - ističe Jovičić.
Tužilac Behaija Krnjić, samo mesec dana nakon što je preuzeo predmete sarajevskih logora, odlučio je da donese odluku o nesprovođenju istrage protiv 455 osoba za ratne zločine počinjene u logorima "Silos", Tarčin OŠ "9. maj", "Krupa", "Igman", "Hrasnica", a u kojima su stradala lica srpske nacionalnosti u periodu od maja 1992. do 27. januara 1996. godine.
-------------------------------------------------------------------------------------
SELEKTIVNA PRAVDA
PREDSEDNIK Vlade RS Aleksandar Džombić i predsednik Akademije nauka i umetnosti RS Rajko Kuzmanović konstatovali su da je u ovom času najvažnije da pravosudne institucije na nivou BiH, Sud i Tužilaštvo, ne pokazuju izrazitu selektivnu pravdu neprocesuirajući zločine nad srpskim narodom, sa očiglednim ciljem da se kreira istorija na pogrešnim činjenicama. Oni su ocenili da u prilog tome govore obustavljeni i neprocesuirani brojni predmeti kao što su "Dobrovoljačka", "Tuzlanska kolona", ali i mnogi drugi predmeti.
Пјесма посвећена српским јунацима страдалим у Првом свјетском рату и хиљадама њих, који су своје животе завршили у "Плавој гробници"...
*************
Пјесма преузета од аутора Милутина Бојића...
Милутин Бојић је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог свјетског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове збирке је и пјесма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника. И сам песник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море.
Иако је живио само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. У свом кратком животу ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин овековјечио је језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Али није дочекао да опјева побједе и ослобођење у које је чврсто вјеровао. Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесничког успона.
****************
СЛАВА И МИЛОСТ МИЛУТИНУ БОЈИЋУ. Могу претпоставити да је врло мали број људи, односно СРБА икада и чуо за овог српског јунака, који је свој живот завршио на самом почетку, дакле у 25. години...
Славуј.
Slavko Jovičić Slavuj, poslanik SNSD u Parlamentu BiH, jedan je od srpskih zatočenika sa najviše dana u logoru. “Silos” je bio laboratorija za testiranje ljudske izdržljivosti
Logor “Silos” i Slavko Jovičić
BANjALUKA - Tog 19. januara 1996. godine Slavko Jovičić Slavuj, danas poslanik SNSD u Parlamentu BiH, razmenjen je zajedno sa drugim zatvorenicima zloglasnog sarajevskog logora “Silos”. Posle 1.334 dana provedena u sarajevskim logorima, popularni Slavuj je ugledao slobodu.
Psihički i fizički slomljen, sa 40 kilograma manje nego kad je uhapšen i zatvoren, Slavko se našao na slobodi.
Iako je prošao golgotu sarajevskih logora, ostao je da živi u Sarajevu. U politiku je ušao da se bori za istinu o stradanju Srba i da se kazne krvnici iz logora.
- Na heliodrom je više puta sletao helikopter Unprofora i Crvenog krsta. Tada su nas sklanjali da ne vidimo ko je došao - ispričao je Jovičić, te dodao da je čuo da sleće i helikopter Alije Izetbegovića, kojeg je i video.
Već dva mandata je poslanik u Parlamentu BiH. Važi za jednog od najpopularnijih, poštuju ga i u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.
Kad se nakon 17 godina priseti dana kada je ponovo počeo da živi, samo uzdahne. Jovičić ovih dana često posećuje Sud BiH, gde je jedan od glavnih svedoka protiv krvnika iz sarajevskih logora. I ponovo na suđenjima prolazi u sećanjima životnu golgotu.
- Teško je o tome pričati. Ja sam u maju 1992. godine odveden iz svoje kuće u “Silos”, gde sam zadržan zajedno s drugim muškarcima srpske nacionalnosti - priseća se Slavuj za “Novosti” crnih dana svoga života.
Pored logora “Silos”, prebacivan je i u logor “Krupa”. Ali, tortura je bila ista. Premlaćivanje i iživljavanje do smrti. Pa ko preživi...
- “Silos” je bio laboratorija za ispitivanje ljudske izdržljivosti. Ljudi su bili posmatrani kao životinje i korisni samo da rade stvari potrebne za vojsku. Niko vas tu nije gledao kao čoveka, samo je bilo važno da se uradi planirani posao. Iako smo pokušavali da radimo, tukli su nas i vršili nuždu po nama - priča Jovičić
On kaže da su u “Silosu” bili zatvoreni muškarci od 14 do 90 godina i 11 žena, od kojih jedna u šestom mesecu trudnoće: - Osim 11 rezervnih vojnika, uhapšenih na liniji u Hadžićima, svi ostali su bili civilna lica. Kroz logor “Silos” prošlo je, prema mojim saznanjima i evidenciji, više od 600 srpskih civila, uglavnom sa područja Pazarića i Tarčina.
----------------------------------------------------------
- U početku, u toku 63 dana, od 77 kilograma - koliko sam imao, izgubio sam 43, tako da sam imao svega 34 kilograma. Da nije bilo kože, kosti bi se same rastavljale. Vagali smo se na vagama koje su služile za vaganje žita - rekao je Jovičić.
Dodaje da su logoraši, osim svakodnevnih fizičkih zlostavljanja i prebijanja, mučeni i - kaznom glađu.
-------------------------------------------------------
Jovičić kaže da se posebno seća 22. aprila 1994. godine, kada su pobegla dvojica logoraša.
-
Tada su logoraše ponovo po ko zna koji put skupili. Znao sam šta sledi.
Ja sam opet optužen da sam organizovao beg zatvorenika i počelo je
premlaćivanje na smrt. Molio sam jednog čuvara da me ubije - priseća se
uz uzdahe Jovičić.
- Tada sam sebi dao zadatak da ću, ako preživim, pričati istinu, a nekada sam molio Boga da se neko smiluje i da me ubije, kako bi mi prekratio patnje.
Logor za Srbe “Silos” je raspušten dva meseca nakon parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma, a 27. januara 1996. na Savindan, kad je zatvoren, izašla su 44 logoraša.
- Zatvoren je istog datuma kada i zloglasni fašistički logor iz Drugog svetskog rata “Aušvic”. Ne znam je li to bila koincidencija, ali sam siguran da u ovome najmanje ima simbolike - ističe Jovičić.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.-Ispovest-logorasa-iz-Silosa-Molio-sam-da-me-ubiju
На данашњи дан, 19. јануара 1996. године, дакле прије 17. година, на
M. FILIPOVIĆ | 15. januar 2013.
„Novosti“ istražuju: Da li će BiH uspeti da u prvoj polovini godine ispuni preostale uslove Brisela. Nema rešenja za presudu "Sejdić - Finci", na pomolu dogovor o sistemu koordinacije na putu ka EU
Ilustracija Tošo Borković
Najvažniji zadaci za Bosnu i Hercegovinu kada je reč o procesu evropske integracije su primena presude Suda u Strazburu u predmetu "Sejdić - Finci" i uspostavljanje efikasnog mehanizma koordinacije između svih nivoa vlasti radi ispunjavanja briselskih zadataka.
Iako je Brisel podvukao da bez primene presude "Sejdić - Finci", kojom je zemlja optužena za diskriminaciju nacionalnih manjina, ne može biti ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruženju Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom, bez čega je nemoguće podneti aplikaciju za status kandidata, o ovom pitanju u parlamentu Bosne i Hercegovine se više i ne diskutuje.
Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je da evropski uslovi moraju da budu ispunjeni u prvih šest meseci ove godine.
- Ako se reši promena Ustava i sistem koordinacije u prvoj polovini godine, kada je planiran popis stanovništva, onda imamo uslov da ispunimo upitnik za aplikaciju do kraja godine - kazao je Radmanović.
----------------------------------------------------
Ohrabruje informacija da je na pomolu dogovor o uspostavljanju efikasnog mehanizma koordinacije svih nivoa vlasti u BiH kada je reč o ispunjavanju evropskih obaveza.
Očekuje se da u narednom periodu Savet ministara BiH da nalog Direkciji za evropske integracije za izradu odluke o uspostavljanju ovog mehanizma.
------------------------------------------------------
Direktor DEI Nevenka Savić veruje da bi BiH u ovoj godini mogla preći u narednu, ključnu fazu na evropskom putu.
Savićeva je istakla da je nakon podnošenja zahteva za članstvo prva velika aktivnost davanje odgovora na upitnik koji će Evropska komisija proslediti BiH.
- Prema iskustvima ostalih država u regionu, procenjujemo da bi upitnik za BiH mogao da sadrži između 3.000 i 5.000 pitanja, a imajući u vidu da je gotovo za sva pitanja u Bosni i Hercegovini nadležno više institucija sa različitih nivoa vlasti, vrlo je bitno da što pre bude uspostavljen mehanizam koordinacije - rekla je Savićeva.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta-Bosanci-ni-milimetar-blizi-Evropi
Maja Rener-Smajović - 14.01.2013
SARAJEVO -
Bh. parlamentarci optužuju institucije i ministarstva u BiH da ne poštuju najviši zakonodavni organ i skrivaju istinu s obzirom na to da veliki broj odgovora na pitanja koja im postavljaju tokom sjednica čekaju mjesecima, a neke nisu nikako dobili, mada su traženi prije dvije godine.
Zato bi, smatraju pojedini poslanici i delegati Parlamentarne skupštine BiH, trebalo uvesti i sankcije za odgovorne u institucijama.
Na poslanička i delegatska pitanja institucijama u BiH državni parlamentarci utroše značajno vrijeme skoro svake sjednice, a isto tako skoro svaku sjednicu kritikuju, jer nisu dobili odgovore ili su oni nepotpuni.
Razloge vide u nepoštivanju najvišeg zakonodavnog organa i skrivanju istine, a djelomično i u kompleksnosti samih pitanja.
U Zajedničkoj službi Parlamentarne skupštine BiH kazali su da neki odgovori stignu za 15 dana, ali ima pitanja koja nisu dobila odgovore od početka mandata ovog saziva bh. parlamenta, odnosno kraja 2010. godine.
------------------------------------------------
Mehmed Bradarić (SDP), delegat u Domu naroda parlamenta BiH, rekao je da često ne dobije odgovore u nekom optimalnom roku, te da je ovo postalo uobičajeno ponašanje.
"Tu je u pitanju nedovoljno poštovanje prema parlamentu. Vijeće ministara BiH bi tu moralo da bude oštrije. Jedan od razloga što se ovo dešava je što domovi nemaju nekog autoriteta, a jedan je i strah institucije kojoj se postavlja pitanje da ne bude izložena kritikama. Ja sam, na primjer, postavio pitanje školovanja kadrova u institucijama i 50 odsto ih je odgovorilo, ali 50 odsto nije, jer bi imali štošta napisati", kazao nam je Bradarić.
-----------------------------------------------------------------
Državni parlamentarci institucijama i ministarstvima mahom postavljaju pitanja koja se tiču trošenja javnog novca, evropskih integracija, ekonomije, rastrošnosti i rada, radničkih i ljudskih prava.
Tako je i na posljednjoj sjednici Predstavničkog doma povučeno pitanje primanja direktora državnih institucija i utrošenog budžetskog novca za nevladine organizacije, dok je nekoliko poslanika pozicije i opozicije i ovom prilikom istaklo da u nekim ministarstvima "leži" značajan broj važnih pitanja na koja se još čeka odgovor, te je tražena i urgencija uz opasku pojedinih da ne znaju više čemu ih postavljati.
Slavko Jovičić, poslanik SNSD-a, smatra da je postalo besmisleno postavljati pitanja i da trenutno on sam čeka odgovore na deset njih, ali i da su odgovori koji se dobiju "lijepi", ali niko ne rješava problem zbog kojeg je pitanje postavljeno.
"Smatram da bi trebalo da predstavnici institucija kojima su na jednoj sjednici postavljena pitanja dođu na narednu i daju odgovore. Ja sam za šest godina mandata vidio dva ili tri direktora agencija", napomenuo je Jovičić.
----------------------------------------------------------
Šemsudin Mehmedović, poslanik SDA u Predstavničkom domu parlamenta BiH, istakao je da se ne radi samo o nepoštivanju parlamenta.
"Postavljamo neugodna pitanja i uglavnom o tome da li se odnose ka javnom novcu u skladu sa zakonima. Postavljamo neka pitanja na koja unaprijed pretpostavljamo odgovore i očigledno da institucije skrivaju istinu pa zato ne odgovaraju", smatra Mehmedović.
Dodao je da su, po Zakonu o slobodi pristupa informacijama, institucije dužne odgovoriti za 15 dana i da je za to da se uvedu sankcije.
------------------------------------------------------
U Generalnom sekretarijatu Vijeća ministara BiH podsjetili su da na dnevnom redu sjednica Vijeća ministara uvijek budu odgovori na pitanja parlamentaraca, te su napomenuli da svako ministarstvo zasebno daje odgovore pa ne mogu govoriti o razlozima za čekanje.
http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Poslanici-na-odgovore-cekaju-i-dvije-godine
M. FILIPOVIĆ | 12. januar 2013.
Posle inicijative federalnih vlasti o gradnji spomenika na Kazanima.
Košarac: Spomenik ne sme da se gradi bez Srba.
Jovičić: Nova podvala sa Miljacke
Ekshumacija kod jame Kazani kod Sarajeva
BANjALUKA - Predstavnici boračkih organizacija, institucija i porodica žrtava iz Srpske odlučni su da na području Kazana bude izgrađen spomenik za sve nevino ubijene sarajevske Srbe, ali to ne sme da bude urađeno u “sarajevskoj režiji”. Svi su složni u stavu da idejno rešenje mora doći iz Srpske!
Porodice ubijenih tvrde da nije dovoljna samo spomen-ploča, na kojoj insistiraju sarajevske vlasti, već da je neophodno izgraditi memorijalni centar sa spomen-sobom u kojoj će biti ispisana imena svih nevino likvidiranih Srba početkom rata u Sarajevu.
Pošto su potpredsednik Federacije BiH Svetozar Pudarić i gradonačelnik grada Sarajeva Alija Behmen konačno pokrenuli proceduru za gradnju spomen-obeležja Kazani, na obroncima Trebevića, u srpskim boračkim i organizacijama porodica ubijenih i nestalih tvrde da se inicijativi treba pristupiti - oprezno.
Srbi sumnjaju da je reč o još jednoj sarajevskoj podvali i nameri da se spomenik izmesti izvan grada, na nepristupačnu lokaciju Kazana, kako ga niko praktično ne bi mogao ni videti.
Nepoverenje iz Srpske je posledica činjenice da sarajevske i federalne vlasti već gotovo dve decenija ignorišu zahteve porodica žrtava da grad na Miljacki dobije spomenik koji će svedočiti o brutalnom i sistematskom ubijanju više od šest hiljada Srba.
- Srbe su nemilosrdno likvidirali bošnjački vojnici pod komandom zloglasnog Mušana Topalovića Cace, a potom bacani u jame na Kazanima. Posle rata iz tih jama su izvađeni posmrtni ostaci 29 osoba. Broj ubijenih službeno nikada nije utvrđen. Od 1994. godine do danas za zločine na Kazanima je osuđeno 14 pripadnika Armije RBiH na kazne od deset meseci do šest godina zatvora. U Sarajevu je tokom rata bilo formirano 129 logora u kojima su Srbi takođe mučeni i ubijani.
----------------------------------------------------
Šef Tima za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih RS Staša Košarac kaže za “Novosti” da Sarajevo, ako istinski želi da na human i objektivan način reši ovaj problem, mora uvažiti stav i predloge iz Srpske.
- Imamo informaciju da sarajevska vlast namerava da na spomen-ploči piše “ubijeni građani Sarajeva”, što je za nas neprihvatljivo. Mora biti navedeno nevino ubijeni sarajevski Srbi - rekao je Košarac.
- Srbe su nemilosrdno likvidirali bošnjački vojnici pod komandom zloglasnog Mušana Topalovića Cace, a potom bacani u jame na Kazanima. Posle rata iz tih jama su izvađeni posmrtni ostaci 29 osoba. Broj ubijenih službeno nikada nije utvrđen.
Košarac tvrdi da u Sarajevu, osim Kazana, postoje brojne srpske grobnice - Alipašino polje, Dariva, nekadašnja Dobrovoljačka ulica, kasarna “Viktor Bubanj”...
- Celo Sarajevo je, zapravo, spomenik srpskog stradanja. Nećemo odustati sve dok zločinci ne budu procesuirani, a mesta stradanja budu dostojanstveno obeležena - poručio je Košarac.
-----------------------------------------
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić rekao je za “Novosti” da Srpska ne sme da prihvati sarajevsku inicijativu, jer je reč o manipulaciji i sakrivanju istine.
- Spomenik stradalim Srbima mora da bude u užem centru Sarajeva. Izmeštanje spomenika na Kazane, do kojih se, zbog nepristupačnog terena i makadamskog puta, ne može ni doći je obična prevara - tvrdi Jovičić koji je tokom rata bio zatočen u sarajevskom logoru.
On je kazao da su jame na Kazanima, posle likvidacija Srba, zatrpavane smećem, peskom, kamenjem, zbog čega je nastavak iskopavanja gotovo nemoguć.
- Niko ne zna koliko još tela ima u jamama - kaže Jovičić.
----------------------------------------------
