АМИН!
За сјећање и за памћење...
дипломата и академик Бранислав Нушић,
рођен је у Смедереву на данашњи дан
- 20. октобра 1864. године.
У Првом светском рату прешао је са српском војском преко Албаније.
И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди, те свукоше с њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху улицама града Рима на подсмех свима и свакоме.
По том их посла цар у Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се одрекну Христа, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише ови светитељи: „и чест и бешчешће, и живот и смрт — све је једно ономе ко иште царства небескога."
Антиох баци Сергија у тамницу, и нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским оде Господу.
Пострада св. Вакхо у граду Варвалису.
Тада Сергије свети би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни витези вере Христове око 303. г.
Богдановићева jе обезбиједила нове бодове за свјетску листу и олимпиjску визу, а свакако ће шансу за одлазак у Рио потражити на европским квалификациjама у jануару.
Седамнаестогодишња српска репрезентативка на старту jе побиједила Перуанку Лизбет послије прекида у другоj рунди, затим jе славила против францускиње Aзиез (8:5), док jе представницу Eгипта побиједила са 10:4.
У полуфиналу jе ипак изгубила од двоструке олимпиjске шампионке, Kинескиње Ву.
Тијана је на трећем Гран приjу на коjем учествуjе освоjила другу медаљу.
На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20)!
После силаска Св. Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га.
У Индији св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтеше живети после крштења свога, и отпуштене.
Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа.
Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома.
Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна.
И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.
Јелена преокретом освојила титулу у Хонг Конгу!
Какав дан за српски тенис - после титуле Новака Ђоковића у Шангају, Јелена Јанковић је преокретом дошла до побједе у финалу Хонг Конга!
Након побједе над Венус Вилијамс у два сета, Јелена је против другог носиоца играла за 15. титулу у каријери, која је освојена послије маратонске борбе.
Први гем се већ претворио у скоро десетоминутни мини-маратон, а Јелена је изгубила сервис при првој брејк шанси Њемице. Јанковићева је затим двије прилике пропустила да изједначи. Прву сет лопту 9. тенисерка свијета Њемица Кербер искористила за сигурно вођство од 1:0.
Јанковићева је у наставку коначно успјела да искористи мали пад противнице и у трећем гему трећу брејк шансу претвори у вођство од 2:1. У новој брејк клацкалици, све је водило ка тај-брејку, у ком је Јанковићеваконачно преломила послије 6:3, другом сет лоптом за наставак борбе за титулу.
Ситуација се психолошки потпуно преокренула, трећи гем је Јелена почела брејком и повела са 2:0, одузела је још једном сервис за 5:2, а затим је себи дозволила луксуз да изгуби још један гем прије освајања тријумфалног.
2:0 (6:2, 6:4)
за српског тенисера.
Побједник меча ни у једном тренутку није се доводио у питање, Ђоковић је све вријеме био доминантан, као и на путу до финала када противницима није дозволио ниједан сет.
Ђоковић је фуриозно отворио меч, направио је одмах три брејка, један је Цонга вратио, али је Србин рутински привео крају први сет.
Француз је у наставку пружио много јачи отпор. Оба играча чувала
су свој сервис, све до деветог гема када је Цонги попустила концентрација и дуплом грешком препустио је брејк Новаку,
који такву шансу није пропусио.
Српска такмичарка је у категорији преко 67 килограма савлада Петру Матијашевићса 10:4, затим Мексиканку Еспинозу на златан бод, коју је савладала у финалу Олимпијских игара у Лондону 2012. У полуфиналу је изгубила послије златног бода, од Британке Бијанс Владкен послије 1:1 у регуларном току меча.
За сјећање и памћење...
НА ДАНАШЊИ ДАН /16. 10/. умро је
На данашњи дан /15. октобра/ рођен је
За сјећање и за памћење...
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
У Босни и Херцеговини “стање нормално”, рапортирао би неко са најнижим чином у хијерархији власти. Јер Босна и Херцеговина има много “важнијих ствари”! О проблемима не треба ни говорити. Проблеми су заправо саставни дио беха стварности и они се само гомилају.
Република Српска као да се налази у безваздушном простору и језди ли језди, мада нико не зна у којем правцу и којим иде путем. Јер, многима у Републици Српској много је важније шта је негдје рекао Милорад Додик или шта је неко небитан из опозиције негдје изјавио.
Но, по свему судећи, у Републици Српској је топ тема исфабриковани медиски сукоб између БН ТВ и РТ РС који пламти несмањеном жестином. Познато је да је од свог оснивања БН ТВ програмско и медијско крило СДС-а и свих опозиционих партија које су против актуелне власти, а посебно које су против Милорада Додика.
РТ РС, наравно, чврсто стоји уз власт и узвраћа на жестоке ударце такозваних независних и “објективних медија”, а прије свега БН ТВ.
Не знам ко ће побиједити у медијском рату, али молим Бога да нас бар заобиђу поплаве.
Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ.
Беше
обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена
апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га:
„видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?"
Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово
празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство
Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено
иштемо у невољама.
Родио се у
граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете
Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих
пустињачких усамљивања.
Још од детињства, време
је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све
премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где
посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона.
Ту се почео подвизавати
у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу
преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на
реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да
буде послушан.
И ту се млади Киријак
показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи
одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у
његову лавру у пустињу.
Заветова се он на
ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски
манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те
након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха.
У том послушању проведе
пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и
оде у пустињу и поведе са собом једног ученика.
Чинио је чудеса, јер
беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у
пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са
њим и добију какав користан савет за душу.
Није желео славу, те се
повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје
болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из
многих истера демоне.
Својом молитвом и речју
он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а
православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај
велики угодник Божији.
у народу познат као Михољдан.
Према народном вјеровању,
послије Михољдана наступа права јесен
која је календарски већ увелико почела.
Октобарски топли дани везани за овај народни
и вјерски празник познати су као Михољско љето.
У православном календару се на овај празник помиње
и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима,
што је и објашњење за назив празника.
Михољдан је и слава многих српских домова.
Слави се у Боки Которској као заштитник помораца,
а у појединим српским селима
одржавају се заветине и организују литије.
------------------------------------------------------------------------------------------
Браћа Кајдочи чланови су Спартака из Суботице, а њихов тренер Стипан Верт уједно је и селектор репрезентацијеСрбије.
