Autor sjovicicslavuj |
19 Novembar, 2015 |
read_nums (321)
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја: 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 20. 11.
На данашњи дан, 20. 11.
умро је славни руски књижевник
ТОЛСТОЈ!
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
"Све срећне породице налик су једна другој,
свака несрећна породица несрећна је на свој начин"
свака несрећна породица несрећна је на свој начин"
Autor sjovicicslavuj |
19 Novembar, 2015 |
read_nums (252)
НЕКА ДЈЕЦА РАСТУ ...
************
Свјетски дан дјетета или
Међународни дан дјетета је
годишњи међународни догађај
који се слави 20. новембра.
Установљен је од стране
Генералне скупштине
Уједињених нација 1954. године
са циљем да се у свим државама
слави истог дана.
Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију
и разумијевање међу дјецом и добробит дјеце у свијету. Овај дан се обиљежава
и да би се скренула пажња јавности
на обавезе друштва према дјеци, као и на актуелне проблеме
са којима се дјеца суочавају.
ДЈЕЧИЈА ПРАВА су утврђена
Ковненцијом о правима дјетета, усвојеном од стране Генералне скупштине
Уједињених нација 1989. године, а коју су ратификовале 193 земље.
Основни принципи Конвенције су:- право на живот, опстанак и развој,- најбољи интерес дјетета,- право на партиципацију,- право на недискриминацију
-----------------------------------------------------------ДЕТЕ**********
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.
Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.
Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Љубивоје Ршумовић
НЕКА ДЈЕЦА РАСТУ ...
************
************
Свјетски дан дјетета или
Међународни дан дјетета је
годишњи међународни догађај
који се слави 20. новембра.
Установљен је од стране
Генералне скупштине
Уједињених нација 1954. године
са циљем да се у свим државама
слави истог дана.
Међународни дан дјетета је
годишњи међународни догађај
који се слави 20. новембра.
Установљен је од стране
Генералне скупштине
Уједињених нација 1954. године
са циљем да се у свим државама
слави истог дана.
Осмишљен је да промовише
међусобну интеракцију
и разумијевање међу дјецом
и разумијевање међу дјецом
и добробит дјеце у свијету.
Овај дан се обиљежава
и да би се скренула пажња јавности
на обавезе друштва према дјеци,
и да би се скренула пажња јавности
на обавезе друштва према дјеци,
као и на актуелне проблеме
са којима се дјеца суочавају.
са којима се дјеца суочавају.
ДЈЕЧИЈА ПРАВА су утврђена
Ковненцијом о правима дјетета,
усвојеном од стране Генералне скупштине
Уједињених нација 1989. године,
Уједињених нација 1989. године,
а коју су ратификовале 193 земље.
Основни принципи Конвенције су:
- право на живот, опстанак и развој,
- најбољи интерес дјетета,
- право на партиципацију,
- право на недискриминацију
-----------------------------------------------------------
ДЕТЕ
**********
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.
Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.
Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Љубивоје Ршумовић
Autor sjovicicslavuj |
18 Novembar, 2015 |
read_nums (392)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /19. 11./ рођен је
СЛАВНИ ЗВЕЗДИН
и југословенски фудбалер
РАЈКО МИТИЋ.
Некада славни звездин стадион "Маракана"
од 21.12. 2014. године
носи име РАЈКО МИТИЋ.
Фудбалски
клуб Црвена звезда 21. 12. 2014. год. усвојио је на сједници Скупштине
приједлог навијача и ветерана клуба да стадион у Љутице Богдана понесе име
легендарног
Рајка Митића.
Митић се сматра једном од највећих легенди црвено-белих, прва је "Звездина звезда" и један је од оснивача клуба. Каријеру је почео у омладинском тиму БСК-а у предратном Београду, а капитен Звезде био је од њеног оснивања, 4. марта 1945. године. Црвено-бели дрес носио је 14 сезона, одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.
Са Звездом је освојио пет титула првака Југославије - 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године и четири национална Купа - 1948, 1949, 1950. и 1958. годинe.
За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону 1948. и четири године касније у Хелсинкију, и оба пута освојио сребрну медаљу.
У недостатку наших значајнијих празника - Италијанима честитам данашњи празник - "Дан црних мачака"!
Autor sjovicicslavuj |
17 Novembar, 2015 |
read_nums (293)
У Италији је установљен "Дан црних мачака", на иницијативу једне локалне организације за заштиту животиња, која се бори против масовног убиства тих животиња, за које неки и данас сматрају да доносе несрећу.
На црне мачке се попријеко гледа у многим земљама, али њихова репутација је још гора у Италији, гдје су једним папским едиктом из средњег вијека проглашене за "ђавољеве вазале". Црне мачке врло често су завршавале на ломачи са женама оптуженим да су вј ештице.
У Италијанском удружењу за заштиту животиња и животне средине (АИДАА) процењују да је прошле године у Италији убијено 60.000 црних мачака ради уклањања урока, али исто тако и на сатанистичким обредима и ради потреба козметичких лабораторија, гдје су те животиње на посебној цијени због црног крзна.
"Желимо да зауставимо тај покољ, да едукујемо људе и вратимо достојанство црних мачака", објаснио је Лоренцо Кроче, предсједник удружења АИДАА, пренијела је агенција Ројтерс.
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2015 |
read_nums (290)
У тренутку када је цијели свијет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним ђенералом Живојином Мишићем наша војска успјела је да избори побједу над Аустроугарима.
На данашњи дан, 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом свјетском рату.
Окончана је након мјесец дана успјешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом ђенерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свијет очекивао вијести о капитулацији Краљевине Србије.
Прије Колубарске битке искусни стратег и ратник војвода Радомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са фронта. Команданти дивизија су јављали да читаве јединице одступају у нереду и паници. Хаос је захватио српску војску у толикој мјери да ни стрељање војника због самовољног напуштања јединица није имало никаквог ефекта. Код већине војника се видјела премореност и жеља да се све једном заврши, поручивали су "да дођу да се бију Краљ Петар и Никола Пашић, ако им треба". Уз војску су одступали сељани, бабе са унуцима, ту су били и рањеници и тешки болесници...
Суочен са овако тешком ситуацијом војвода Путник је предложио да се са Аустроугарском закључи примирје и то саопштио врховном команданту регенту Александру II Карађорђевићу у Ваљеву пред тадашњим помоћником начелника штаба врховне команде Живојином Мишићем.
"Србија нема више војске, војнички рат је завршен", рекао је Путник.
Са Мишићем је регент обишао фронт да би се увјерио у стање ствари. Они су му рекли да код њих постоји воља, али да су им потребни храна и муниција. Два дана уочи Колубарске битке, у ноћи 14. новембра, командант Прве армије генерал Петар Бојовић је рањен и због тога повучен са дужности. Путник је одлучио да за команданта постави Живојина Мишића.
Испоставило се то као права одлука јер је био прави човјек за командовање Првом армијом. Одлучан и енергичан Мишић је предузео мјере да се смањи бујица нередовног одступања. Суочен са пробојем фронта и сопственом процјеном да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха Прве армије, Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра 29. новембра.
Мишић предочава своју одлуку српској врховној команди и остаје при њој иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као пријестоница, бити практично предат без борбе.
На крају српска врховна команда усваја његов приједлог и издаје директиву осталим снагама да изврше повлачење по плану од 26. новембра. Упркос претњама врховне команде, Мишић је извео свој план до краја. Послије одмора од неколико дана и када је стигла пушчана и артиљеријска муниција. Наредио је да пјешадија добро нишани, а да све друге батерије отворе ватру када примјете непријатеља. Када команданти осјете пометњу код непријатеља треба кренути у енергичан напад.
Наредио је општи напад на непријатеља 2. децембра:
"С пуном вољом и вером у Бога, напред јунаци!"
Хроничари су забиљежили да је почела фаза рата у којој су аустроугарску казнену експедицију претворили у - кажњену. Непосредно прије тога српски војници су напуштали бојно поље у нереду, а сада су јуришали на непријатеља као да сваки има три живота. Када су им се потом придружиле и армије под командом Степе Степановића и Павла Јуришића Штурма - катастрофа аустроугарске војске била је потпуна. Српска врховна команда могла је да објави да нема више аустроугарских војника, већ само заробљеника!
Пјевали су тих дана српски војници:
Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала). За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.
Био је збуњен и начелник штаба врховне команде Радомир Путник. Позвао је регента телефоном и питао га шта му је то требало.
"Требало ми је да одам највеће признање човеку који није изгубио главу у време када је други већ нису имали", узвратио је Александар И Карађорђевић.
На данашњи дан, 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом свјетском рату.
Окончана је након мјесец дана успјешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом ђенерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свијет очекивао вијести о капитулацији Краљевине Србије.
Прије Колубарске битке искусни стратег и ратник војвода Радомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са фронта. Команданти дивизија су јављали да читаве јединице одступају у нереду и паници. Хаос је захватио српску војску у толикој мјери да ни стрељање војника због самовољног напуштања јединица није имало никаквог ефекта. Код већине војника се видјела премореност и жеља да се све једном заврши, поручивали су "да дођу да се бију Краљ Петар и Никола Пашић, ако им треба". Уз војску су одступали сељани, бабе са унуцима, ту су били и рањеници и тешки болесници...
Суочен са овако тешком ситуацијом војвода Путник је предложио да се са Аустроугарском закључи примирје и то саопштио врховном команданту регенту Александру II Карађорђевићу у Ваљеву пред тадашњим помоћником начелника штаба врховне команде Живојином Мишићем.
"Србија нема више војске, војнички рат је завршен", рекао је Путник.
Са Мишићем је регент обишао фронт да би се увјерио у стање ствари. Они су му рекли да код њих постоји воља, али да су им потребни храна и муниција. Два дана уочи Колубарске битке, у ноћи 14. новембра, командант Прве армије генерал Петар Бојовић је рањен и због тога повучен са дужности. Путник је одлучио да за команданта постави Живојина Мишића.
Испоставило се то као права одлука јер је био прави човјек за командовање Првом армијом. Одлучан и енергичан Мишић је предузео мјере да се смањи бујица нередовног одступања. Суочен са пробојем фронта и сопственом процјеном да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха Прве армије, Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра 29. новембра.
Мишић предочава своју одлуку српској врховној команди и остаје при њој иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као пријестоница, бити практично предат без борбе.
"Нећу у овом часу никога да слушам када радим посао за који сносим одговорност. Наредио сам повлачење и остајем при томе. Дајте команду коме хоћете, али док ја остајем, има да буде како ја мислим да је најбоље за ову земљу", забиљежено је да је Живојин Мишић тада рекао.
Тактика завршила у уџбеницима
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен примјер да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко вријеме реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм свијета. Колубарска битка је значајна и по томе што обjе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо гдjе је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други дiо фронта.На крају српска врховна команда усваја његов приједлог и издаје директиву осталим снагама да изврше повлачење по плану од 26. новембра. Упркос претњама врховне команде, Мишић је извео свој план до краја. Послије одмора од неколико дана и када је стигла пушчана и артиљеријска муниција. Наредио је да пјешадија добро нишани, а да све друге батерије отворе ватру када примјете непријатеља. Када команданти осјете пометњу код непријатеља треба кренути у енергичан напад.
Наредио је општи напад на непријатеља 2. децембра:
"С пуном вољом и вером у Бога, напред јунаци!"
Хроничари су забиљежили да је почела фаза рата у којој су аустроугарску казнену експедицију претворили у - кажњену. Непосредно прије тога српски војници су напуштали бојно поље у нереду, а сада су јуришали на непријатеља као да сваки има три живота. Када су им се потом придружиле и армије под командом Степе Степановића и Павла Јуришића Штурма - катастрофа аустроугарске војске била је потпуна. Српска врховна команда могла је да објави да нема више аустроугарских војника, већ само заробљеника!
Пјевали су тих дана српски војници:
"Дош`о Шваба све до Љига,
а код Љига - заглиби га".
Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала). За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.
Био је збуњен и начелник штаба врховне команде Радомир Путник. Позвао је регента телефоном и питао га шта му је то требало.
"Требало ми је да одам највеће признање човеку који није изгубио главу у време када је други већ нису имали", узвратио је Александар И Карађорђевић.
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2015 |
read_nums (396)
На данашњи дан 16.11. умро је
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 16.11. умро је
славни српски пјесник и сликар
ЂУРА ЈАКШИЋ
Autor sjovicicslavuj |
15 Novembar, 2015 |
read_nums (537)
НА МНОГАЈА ЉЕТА!
Празник Светог великомученика Георгија - Ђурђиц (16.новембар), слава или преслава многих српских места и породица. Празник Светог Георгија (Ђурђевдан) се слави 6.маја, а јесења слава је у спомен преноса моштију Светог Ђорђа (Георгија) из Никомидије у Лиду палестинску.
Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Би му одсечена глава. Пред смрт своју, он распрода своје имање и раздели га сиромасима, а свог верног слугу, замоли да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу.
За време цара Константина Великог, у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија. Сазидаше га побожни хришћани, а приликом освећења тог храма, пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене.
Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу, под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.
Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Би му одсечена глава. Пред смрт своју, он распрода своје имање и раздели га сиромасима, а свог верног слугу, замоли да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу.
За време цара Константина Великог, у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија. Сазидаше га побожни хришћани, а приликом освећења тог храма, пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене.
Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу, под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.
********************************************************************
СРБИМА, који данас /16.11./ славе
Светог великомученика Георгија -ЂУРЂИЦ,
као своју крсну славу, уз божији благослов
желим сваку срећу и упућујем честитке!
Moлитвама СВЕТОМ Георгију,
нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху,
духовни напредак и свако благостање!
НА МНОГАЈА ЉЕТА!
АМИН!
Autor sjovicicslavuj |
14 Novembar, 2015 |
read_nums (313)
Вјечнаја памјат!
Вјечна му радост и слава!
За памћење и за незаборав...
На данашњи дан, 15. 11. 2015.
навршава се шест година од како је
у вјечном Царству небеском
упокојен Његова светост,
наш патријарх Павле!
Вјечнаја памјат!
Вјечна му радост и слава!
Autor sjovicicslavuj |
14 Novembar, 2015 |
read_nums (244)
Normal
0
false
false
false
EN-US
ZH-CN
AR-SA