Пејаковићева је до сада имала девет борби у женском професионалном боксу, а претходно више од 150 у Савете боксу и Фул контакту. Никада није поражена.
У другу
недељу пред Божић пада овај празник. Ово је највећи хришћански празник мајки и
жена. Тога дана дјеца поране и унапријед припремљеним канапом, концем, шалом,
марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као
што су њих мајке везивале на Дјетинце. Мајка се прави да не зна зашто је
везана.
Дјеца јој
честитају празник, а мајка онда дјели дјеци поклоне, и на тај начин се
"дријеши". На исти начин се вежу и све удате жене, које се дријеше
поклонима дјеци: колачима, или неким другим слаткишима.
Празник Материца се у новије вријеме свечано прославља и при нашим храмовима,
нарочито по градовима. Богомољне жене у договору са свештеником припреме
пригодну академију са програмом, у коме учествују дјеца са прикладним
рецитацијама и пјевањем, а онда дјеца везују присутне старије жене.
Оне им се "дријеше" поклонима и припремљеним пакетићима, књигама,
крстићима итд. Негдје се организује посјета болници, нарочито дјечјим
одељењима, где се дјеци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански
смисао.
Острво
Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од
простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти
своје.
Ожени се у младости,
и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог
особитог благочешћа би изабран заепископа у граду Тримифунту. Но он и као
епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и
обрађујући земљу.
На себе врло мало
употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима.
Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток
реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и
чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати
многе вери правој итд.
Учествоваше на Првом
васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као
и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље.
Беше тако просто
одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи
да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и
други образ.
Прославивши Бога
чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви
Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на
острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.
23.12.2015.
Tенисери Црвене звезде осми пут узастопно
постали су шампиони Србиjе
ТК ЦЗ – ТК ТАЖ 4:1 (Данило Петровић - Никола Арсић 6:0, 6:2, Иван Бјелица - Никола Димитријевић 6:1, 6:0, Илија Вучић - Данило Вукотић3:6, 0:6, 3:0 предаја Вучића, Страхиња Ракић - Миомир Милетић 6:1, 6:2,Стефан Милићевић - Вељко Благојевић 7:6(0), 6:2).
Јулијански календар или стари календар је увео Јулије Цезар 45. п. н. е. године и користио се у цијелој Европи до XVI вијека, када су државе почеле да прелазе на Грегоријански календар. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила јулијански календар за свој званичан календар.
Творац календара је грчки астроном Сосиген на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.
Јулијански календар није био савршен и његова разлика у односу на тропску годину се повећава за један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на сабору у Никеји 325. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику.
Пошто је Јулијански календар и даље остао непромијењен, разлика се до XVI вијека акумулирала на 10 дана. Када су ово уочили, астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином. То је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.
Током XX вијека, практично све православне земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у свјетовне сврхе). Њихове православне цркве нису жељеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског.
Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и СПЦ, иако је за нови календар усвојен њен приједлог).
У трећу недјељу пред Божић слави се овај празник. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу дјецу. За везивање се обично користи каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац.
Обично се завежу ноге или руке, па се једним дијелом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Дјетинце, Материце и Оце има вишеструку симболику.
Прво симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама.
Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко посједује поштено зарађену имовину и добра дјела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на посљедњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно што је човјек добро у свом животу учинио.
Браћи СРБИМА, који славе
СВЕТОГ НИКОЛУ - НИКОЉДАН ,
нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху,
духовни напредак и свако благостање!
Овај велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом, родио се у земљи Ликији у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Беше то благословено дете од самог рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови.
Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету.
Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру "Нови Сион". Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду.
Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: "Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан". Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију.
Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство.
Био
је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти.
Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији,
те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у
помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из
његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокоји се у Господу
деветнаестог децембра 343 године.
Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано
избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји
насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца. На овај
датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују,
одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу.
Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести,
немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер
их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље
Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве
слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.
Свети Јевтимије му је прорекао да ће бити славан монах и наставник монасима, те да ће основати лавру већу од свих тог времена. Када се упокојио Свети Јевтимије, Сава је отишао у једну пећину, гдје се подвижавао 5 година. Тада су почели да се око њега сакупљају монаси и искушеници, па је почео да зида цркву. По очевом упокојењу, дошла му је и мајка коју је он замонашио.
Многе напасти претрпио је овај свети отац и то од блиских људи, од јеретика и од демона. Он их је све побјеђивао: блиске људе благошћу и попустљивошћу, јеретике непоколебљивим православним вјероисповједањем, а демоне крсним знаком и призивањем Бога у помоћ.
Нарочито је велику борбу имао са демонима на гори Кастелу, гдје је основао други свој манастир. Основао је укупно 7 манастира. Он и Теодосије Велики, његов сусјед, сматрани су стубовима Православља на Истоку. Цареве и патријархе они су исправљали у вјери, а свима и свакоме су служили примјером смјерности светитељске и чудесне силе Божје.
Послије тешког али плодног живота, упокоји се свети Сава 532. године у деведесет четвртој години живота. Између многих других чудотворних и добрихдјела треба напоменути само то, да је он први уредио чин богослужења по манастирима, познат под именом чина Јерусалимске цркве.
Фудбалери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ доказали су и у посљедњем колу јесењег дијела Суперлиге да им нема равних у Србији: са 0:3 (0:1) савладали су Јавор уз голове Вијеире, Плавшића и Катаија, чиме су свој нестваран, а рекордни низ подигли на 19 узастопних побједа у првенству.
То је рекордна 19. узастопна побједа Звезде у Суперлиги. Звезда послије 22 утакмице има 62 бодова од могућих 66, постигла је скоро три гола по утакмици (65) и има гол разлику +50.
Већ у петом минуту Вијеира је изврсним соло продором преварио одбрану Ивањичана и довео свој тим у вођство, а у 56. минуту предност је дуплирао Срђан Плавшић.
У 70. минуту Александар Катаији је обишао голмана и рутински пласирао лопту у мрежу Јавора и тако ставио тачку на ову утакмицу, али и на први дио рекордне полусезоне у којој је ЗВЕЗДА доминирала.
МИОДРАГ Г Р О Ф БОЖОВИЋ,
Rođeni Hadžićanin /sarajevska opština/ 1992. godine odveden je u logor Silos u Tarčinu u kojem je ostao zarobljen 3,5 godine. Prvi put je u Parlament BiH ušao 2006. godine, kada nije bio član nijedne stranke, a 2010. putem kompenzacije s liste SNSD-a.
Osim što je poznat po aktivnom učešću u parlamentarnim klupama, pamtimo ga i po pjevanju sevdalinki, ali i izjavi da je prije rata u Hadžićima “bio u džamijskom odboru, mnogo puta bio u mnogim džamijama i tada znao proučiti Kulhuvallahu i Subhaneke i toga se ne stidi”.
Od prošle godine Jovičić je bez političkog angažmana, a u međuvremenu mu se pogoršalo zdravstveno stanje
1. Jeste li još član SNSD-a?
– Vodio sam se kao član dok sam bio u zadnjem mandatu u Parlamentu BiH, ali nisam plaćao članarinu.
2. Čime se sada bavite?
– Prikupljam dokumentaciju za penziju. Četiri godine u logoru nisu mi nigdje računate, kad su me Srbi istjerali iz OSA-e, i tu mi fale tri godine, nisu mi uplaćivali beneficije. Da je bilo regularno, imao bih sad 49 godina staža.
3. Gubi li Milorad Dodik popularnost?
– To će se tek vidjeti na lokalnim izborima iduće godine. Mislim da vlast u Banjoj Luci vuče mnoge neracionalne poteze.
4. Ko Vam najviše nedostaje u Parlamentu BiH?
– Fale mi mnogi kao ljudi, ne kao političari.
5. Snimate li i dalje sevdalinke?
– S obzirom na zdravstvene probleme, rijetko kada zapjevam, a rado poslušam sevdalinke. To je jedina pjesma koja vrijedi.
6. A kako zdravlje?
– Vrlo loše i svjestan sam da će vremenom biti gore i da su to posljedice iz logora, ali borim se i neću se predati.
7. Ko Vam je draži, Šefik Džaferović ili Dušanka Majkić?
– Nemojte mi Dušanku spominjati, naježim se kad čujem njeno ime. A kada je u pitanju gospodin Džaferović, neću zaboraviti njegov korektan odnos i kada mi je pomagao u parlamentu. Kada nisam mogao više da stojim na nogama, on mi je pomagao. Uvijek je bio fer.
8. Mislite li i dalje da bolje pjevate od Severine?
– Mislim, ali pošto je Severina postala beogradska snaha, neću više nju spominjati, evo sada kažem da bolje pjevam od Jelene Karleuše.
9. Hoće li biti referenduma o 9. januaru u RS?
– Ma, kakav referendum. Ne vjerujem.
10. A o Sudu i Tužilaštvu BiH?
– Svima treba biti jasno da je BiH međunarodno priznata i članica UN-a. Nije protivzakonito nešto željeti. Ali moguće je samo ono šta je realno.
11. A o otcjepljenju RS?
– RS se ne može otcijepiti. Moraju se prihvatiti činjenice da se bez sva tri naroda ništa ne može. Parlament o svemu odlučuje.
12. Šta mislite o Aleksandru Vučiću?
– Mislim da je promijenio politiku i da je ovo sad prihvatljiva politika za cijeli region. Radi za dobrobit Srbije, ali smatram da ne misli zlo Sarajevu.
13. Kad će logoraši ostvariti svoja prava u BiH?
– Nikada. Tužit ću BiH Strazburu zbog logora i dobit ću tu presudu u korist svih logoraša.
14. Tražite li još uvijek original Dejtonskog sporazuma?
– Tražim.
15. Vjerujete li da ima “papaka” u Narodnoj skupštini RS?
– Ima ih na svakom koraku.
16. Hoće li BiH postati članica NATO saveza?
– E, to će biti pitanje, ali jasno je da BiH ne može ostati izolovano ostrvo. Mislim da će se BiH ponašati kako Srbija bude odlučila, a ni Srbija ne može ostati izolovana.
17. Šta čitate?
– Svaki dan kupim i pročitam “Dnevni avaz”, dvoje beogradske i jedne banjalučke novine.
18. Zovu li Vas još u članstvo u džematske odbore?
– Niko me nigdje ne zove.
19. Jeste li se vratili u svoje Hadžiće?
– Nisam. Prodao sam kuću, bolje rečeno poklonio.
20. Gdje ćete za doček Nove godine?
– Neću nigdje. Nije patetika, ali kada vidim da narod nema hljeba, a lopovi kojih se baš “nakotilo” će slaviti i to po mondenskim mjestima, još mi je gore.
Autor: S. DEGIRMENDŽIĆ
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bel
и Федерацију БиХ.
Српска атлетичарка Aмела
Tерзић освоjила jе бронзану медаљу у конкуренциjи до 23 године на Eвропском
првенству у кросу, коjе се одржава у француском Jеру.
Tерзићева jе до трећег
мјеста дошла скоро три секунде заостатка за побједницом из Белгиjе.
Само неколико стотинки
од наше атлетичарке jе била бржа такмичарка из Холандиjе, коjа jе заузела друго
мјесто.
Aтлетичарка из Новог
Пазара се опростила од такмичења до 23 године. Ово је Амели пета европска
медаља у кросу, послије jедног злата, два сребра и бронзе.
Осванула је Света неђеља.
Скоро пола децембра је прошло. Јутро прохладно. Мраз добро прошарао. На небу нигдје облачка. Сунце се полако, онако стидљиво помаља.
Прије неки дан паде мало и снијега који се не задржа ни цијели дан. Да не знам који је датум врло тешко бих се орјентисао, јер само у једном дану промијене се четири годишња доба.
Остало је још само неколико дана до календарског почетка зиме.
Календарског? Изгледа да се нико више ни у календар не може поуздати.
Могу само пензионери, јер већ је прошло неколико дана од када су примили пензије, а оне су скоро већ при крају. Највећи дио отишао је за плаћање режијских трошкова. А ту су пензионери најодговорнији у извршавању својих обавеза.
Међутим, оне друге обавезе држава и друштво слабо измирују према људима који су у трећем добу живота, а њима је свега најпотребније. Једино они по свему судећи никоме не требају.
Тако је одлучила држава. А држава се увијек маћехински понашала према својим грађанима.
Да. Сад су сви грађани, јер сељак је понижен и обесправљен. Мало ко води рачуна о људима, уопште. Јер да води онда би у некој стратегији развоја друштва сељак добио своје право мјесто. Ако ништа друго, онда бар због непобитне чињенице, а чињенице су увијек биле једина истина, а истина је ако не буде сељака неће бити ни грађана...
Држава у којој нема богатих сељака нема ни будућности.
По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада.
У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике.
У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту.
Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог.
То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим.
Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.
ПАЛЕ/Дубаји - Српски пливач Велимир Стjепановић остварио jе фантастичних девет побједа током два дана такмичења на митингу Хамилтон Aкватикс у Дубаиjу.
Стjепановић jе у петак освоjио прва мјеста на 400м слободно, 100м леђно, 50м слободно, 200м делфин, 100м делфин, а данас jе био наjбржи на 100м слободно, 200м слободно, 50м леђно, 50м делфин.
