Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 11 Septembar, 2013 | read_nums (362)
 Моја маленкост са Његовом светошћу у патријаршији у Београду..
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан /11.9. 1.914. год./ рођен је Његова светост српски патријарх ПАВЛЕ.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ рођен је као Гојко Стојчевић, у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца.

За сва времена, за памћење и за сјећање....
  
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2013 | read_nums (2337)

Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2013 | read_nums (241)

Оци или Очеви или Очићи

У прву недељу пред Божић празнује се овај празник. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се "дреше" поклонима, исто као и мајке.
***********
Оци, Материце и Детинци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на којем се окупи цела породица. 

Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. А зна се да је породица темељ једнога друштва - државе и цркве.

******
Нема народа без обичаја, без обзира у ком крају света живи. Свако село, сваки крај, свака област, сваки народ, имају своје обичаје. Неки обичаји припадају само ужем крају, неки захватају читаве области једне земље, а неки обичаји су истоветни код различитих народа.
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2013 | read_nums (401)
Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2013 | read_nums (226)
Autor sjovicicslavuj | 19 Mart, 2012 | read_nums (660)
Част свим пјесницима и према њима имам велико поштовање, али велика захвалност истинском проповиједању православља и свему оном што је урадио Његова светост владика Николај Велимировић.
Мали сам ја човјек да вреднујем било шта, али српској духовности послије Светог Саве, можда је највише допринио владика Велимировић.
 

 

Autor sjovicicslavuj | 23 April, 2011 | read_nums (624)
Autor sjovicicslavuj | 23 April, 2011 | read_nums (1794)
Autor sjovicicslavuj | 23 April, 2011 | read_nums (1233)
Autor sjovicicslavuj | 3 April, 2010 | read_nums (422)
Autor sjovicicslavuj | 1 April, 2010 | read_nums (352)

 

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О ВАСКРСУ 2010. ГОДИНЕ

ИРИНЕЈ

 

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,
СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ –
СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА
НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА,
И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА,
УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт уништи

и мртвима у гробовима живот дарова!

Поздрављајући вас, драга браћо и сестре, овим речима сверадосне и победоносне песме Васкрсења Христовог, подсећамо вас да је Васкрс темељ Цркве и извор вере и наде у нашем животу на земљи. Васкрс је печат и круна Божје љубави према овоме свету и човеку: „...Бог толико заволе свет да је Сина својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јн 3, 16).

Васкрсење је библијска тајна, вековима скривана у недрима Старога Завета, а коначно објављена свету у Новом Завету – Васкрсењем Богочовека Исуса Христа из мртвих (Мт 28, 6).

У књигама многих старозаветних пророка наговештава се тајна Васкрсења, која се везује за долазак Месије. Велики пророк Исаија исповеда веру у лично и свеопште Васкрсење речима: „Оживеће мртви Твоји и моје ће мртво тело устати” (Ис 26, 19), и позива сав Израиљ да учествује у тој радости обећанога Васкрсења: „Пробудите се и певајте који стојите у праху, јер је Твоја роса, роса на трави, и земља ће изнедрити мртваце” (Ис 26, 19). Исто сведочи пророк Давид у својим Псалмима, повезујући тајну Васкрсења са доласком Месије. Он својим Псалмима потврђује да вера у Васкрсење јесте вера свих старозаветних праведника, чије душе Бог неће оставити у аду „нити ће дати да Свети Његов види трулост” (Пс 16, 10), указујући овим стихом на Првенца Васкрсења, Месију – Христа. И други пророци Старога Завета потврђују тајну Васкрсења. Пророк Илија васкрсава сина удовице у Сарепти сидонској (1. цар 17), наговештавајући тим чудом да ће се реалност Васкрсења проширити на све народе на земљи (Лк 4, 26). У Књизи пророка Језекиља дата је потресна праслика свеопштег Васкрсења из мртвих. Пророк Језекиљ види, Духом Божјим надахнут, оживљавање људских костију из праха земаљског, које ће се збити на крају историје и пре свеопштег Суда Божјег: „Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте реч Господњу! Овако говори Господ Господ овим костима: гле, ја ћу метнути у вас дух и оживећете” (Јез 37, 4–5).

У Новом Завету, можемо слободно рећи, Васкрсење је почетак и крај, алфа и омега (Отк 1, 8), јер се оно поистовећује са вером у Христа: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће” (Јн 11, 25). Веровати у Христа значи веровати у Васкрсење. Сва чудеса и знамења записана у књигама Новог Завета дешавају се на Христовом путу ка Голготи и Васкрсењу. Јеванђелски опис васкрсења Јаирове кћери (Мт 9, 18–26) и сина јеврејске удовице (Лк 7, 12–15), а посебно васкрсење Четверодневног Лазара у Витанији (Јн 11, 5–46), потврђују истину да Христос јесте Васкрсење и Живот. Он је дошао на овај свет да нам дарује Васкрсење, како и појемо у ове дане на васкршњим богослужењима. Не нешто друго – нити ишта мање! Господ нам није донео нову философију, или нову етику, већ нови живот, који нам је дарован као залог Васкрсења у светој тајни Крштења (Гал 3, 27). Господ Христос се на Голготи принео као непорочна Жртва за све и сва, како исповедамо и предокушамо у централном делу Литургије Цркве, причешћујући се Телом и Крвљу „ради нас Распетога и Васкрслога Христа”. Христос је пасхално Јагње Новога Завета. Он је Својим Крстом и тридневним Васкрсењем коначно и савршено потврдио да Он и јесте Месија и Спаситељ света и да „нема другог имена на земљи којим бисмо се могли спасти” (Дап 4, 12).

Свети апостол Павле, говорећи о Васкрсењу Христовом, каже: „Ако Христос није устао, узалуд је вера наша, (...) али заиста је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли” (1. Кор 15, 17–20). Свети апостол Павле је грчким философима и мудрацима проповедао о „непознатом Богу” (Дап 17, 23), говорећи им управо о Христовом Васкрсењу из мртвих. Христова победа над смрћу је потврда истинитости Његовог Божанства. Због тога се свети апостоли у Јеванђељу називају „сведоци Васкрсења Христовог” (Дап 1, 22). Истином о Христу и Васкрсењу, апостоли су покорили „древни горди Рим” и „галилејски, а не аристотеловски” пронели благовест о Христу Спаситељу са краја на крај васељене (Рим 10, 18). Двехиљадугодишња историја Цркве, рођене Духом Светим на дан Педесетнице, а утврђене помоћу проповеди апостолâ и Отаца, највећи је и најбољи доказ да је Васкрсли Господ са нама и да ће бити са нама „у све дане до свршетка века” (Мт 28, 20).

Сећајући се ових јеванђелских сведочанстава и истине о Васкрслом Господу нашем Исусу Христу, „у коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17, 28), пастирском бригом руковођени, позивамо вас, децо наша духовна, да исповедате и чувате своју веру у Васкрсење, не речима већ животом и делима. Уз то, свето Јеванђеље нас опомиње да се клонимо „парасинагога”, што значи засебних окупљања секташког типа, као и лажних пророка и учитеља, јер они „долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 17, 15). Чувајмо наше православно Предање наслеђено од апостолâ и светих Отаца, Светога Саве и светог Симеона Мироточивог. Свети Сава је над мироточивим моштима свог оца измирио завађену браћу, позвавши тиме и све нас да увек и свагда живимо у братској љубави и слози.

Поздрављамо нашу браћу и сестре, нашу духовну децу, на Косову и Метохији. Поздрављамо их крсноваскрсним поздравом, видећи како свештенство и верни народ Божји у миру и љубави, смирењу и послушности, похађа своје храмове и светиње, учествује у богослужењу и причешћује се божанским Тајнама Христовим у ове свете и спасоносне дане Христовог усхођења у Јерусалим да победи смрт и отвори свима нама врата Васкрсења и живота вечног. Владика Атанасије, Епископ који по одлуци нашега Патријарха и Светог Синода привремено замењује епископа Артемија, посећује народ и светиње широм Косова и Метохије и, у слози и једномислију са свештенством и народом, служи од царског Призрена на југу, широм Метохије до Велике Хоче и Пећи, и од подножја Шаре, преко Косовског Поморавља до Новог Брда и Митровице и до подножја Копаоника на северу. Хвала Богу, наш народ је решен да на овом светом олтару стоји и опстоји, верујући у Крст и Васкрсење Христово и наше, чувајући се неслоге и не збуњујући се причама које не воде очувању вере и духовног и националног идентитета.

Зна наш народ шта значи држати се здравих речи Господњих и непатвореног учења опобожности, а шта, опет, значи и куда води залудно препирање, „од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка” (1. Тим 6, 3 – 5). У обновљеним светињама узноси се заједничка молитва свештенства и народа: „Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!” Једним устима и једним срцем пева се молитва јединства вере и заједништва Духа Светога, на славу Сабора Свете Тројице и очување православне црквено-народне саборности.

Молимо се Богу да се, молитвама Светога Саве и светога цара Лазара, врати мир и слобода на наше страдално Косово, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су наше највеће светиње, које су бисери православне културе и свеукупне хришћанске баштине.

Обраћамо се и пуноћи нашег благочестивог народа који живи у отаџбини и расејању, да живи и радује се Васкрсењу Христовом. Васкрсење нас позива да чувамо јединство своје свете Цркве и да никада своје земаљске интересе не претпостављамо интересу Заједнице и свеопштег добра. Свети апостол Павле нас упозорава да не будемо „тврдоврати и непокорни” (Тим 1, 9), оживљујући „старе ране” већ зацељених подела на телу наше светосавске Цркве. Живимо, отуда, у јединству наше Мајке Цркве и у љубави и слози једни са другима, чувајући, по речима поменутог Апостола народâ, „јединство Духа свезом мира” (Еф 4, 3).

У ово време Васкрса, Црква увек истиче вредност и светињу људског живота, од зачећа па до потпуног сазревања сваке непоновљиве и боголике људске личности, противећи се било каквом облику насиља над њима. На то нам указује не само заповест Божја: Не убиј! (Изл 20, 13) већ, још много више, Васкрсење Христово, јер нам оно открива најдубљи смисао стварања и постојања света и човека, а то је спасење „свих и свега” у Христу Распетом и Васкрслом (1. Кор 1, 23).

Данашњи човек, обремењен бригама овога света и заслепљен себичним потрошачким менталитетом, избегава да се суочи са тајном живота и смрти. „Проклета питања” којима су се бавили великани људског духа, попут Достојевског и многих других, у наше време немају много следбеника. Сведоци смо, напротив, да све више долази до изражаја „цивилизација смрти”. Многе светске религије, па и философија и уметност нашег доба, прихватају, по речима оца Александра Шмемана, „измирење са смрћу”. Смрт је, по њима, једина реалност, почетак и крај свега. Црква Христова тврди и сведочи управо супротно. Црква исповеда и проповеда најдубље достојанство и светињу људског живота, верујући у Васкрсење Христово, којим је побеђен наш највећи и последњи непријатељ, а то је смрт (1. Кор 15, 26).

Велики руски старац Серафим Саровски је све своје посетиоце увек поздрављао речима: „Радости моја, Христос васкрсе!”, показујући тиме да Црква Христова и њени светитељи живе у реалности Васкрсења. Дај Боже да и ми будемо сведоци те истине и да у нашим душама и на нашим лицима непрестано блиста радост Васкрсења – она радост која се могла видети на лицу недавно упокојеног светогорског старца Јосифа Ватопедског, који се, супротно законима биологије, упокојио са осмехом на лицу.

Поздрављајући вас, браћо и сестре, још једном најрадоснијим васкршњим поздравом, позивамо вас све да живите у љубави према Богу и ближњима, ходећи тако путем који води у вечни живот. Живећи тако, постаћемо и бићемо синови и кћери Васкрсења.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Дано у Патријаршији Српској у Београду,
о Васкрсу 2010. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом Христом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит либертивилско-чикашки ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ,
Администратор Епархије рашко-призренске
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и мјестобљуститељ
Епархије битољске МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2010 | read_nums (3053)

    Православном српском роду, честитам најрадоснији  хришћански празник Божић!

На многаја љета!

                   МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

                     ВАИСТИНУ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Autor sjovicicslavuj | 6 Jun, 2009 | read_nums (360)

 

САРАЈЕВО, 6. ЈУНА (СРНА) - Поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић није много погријешио када је рекао да је у Сарајеву остало доста Срба, али је заборавио да каже да већина њих одавно није међу живима, изјавио је посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић.

"Лицемјерне су Церићеве изјаве да Сарајево у протеклом рату никог није протјерало, те да је у главном граду БиХ остало веома много Срба. Да, остало их је, али под земљом. За некима се и данас трага, јер су у међувремену Церићеви истомишљеници измјештали гробнице и сакривали кости", рекао је Јовичић за "Фокус".

Он је поновио да је само у Сарајеву, током протеклог рата, постојало 126 логора у којима су Срби мучени, пребијани, усмрћивани на најстравичније начине, и истакао да Церић о томе ћути.


Шеф Клуба српских делегата у Вијећу народа РС Сташа Кошарац каже да Церић, очигледно, наставља да проводи политику Алије Изетбеговића и да овакви иступи вјерског лидера никако нису добри за БиХ.

Кошарац је подсјетио да доступни подаци говоре да је прије рата у Сарајеву живјело готово 200 000 Срба, те да их данас тамо живи између 15 000 и 20 000, док је током рата по сарајевским казаматима убијено више од шест хиљада Срба.

Члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевад Галијашевић тврди да је Церић наставља да иде стопама Алије Изетбеговића и води муслимански народ у нове међусобне окршаје.

Предсједник невладине органзације "Кроација либертас" Лео Плочкинић рекао је "Фокусу" да Церића демантују званични подаци СПЦ и Католичке цркве, који указују на чињеницу да је у Сарајеву, буквално из дана у дан, све мање небошњака, те да је на дјелу класично етничко чишћење.

Предсједник Демократске иницијативе сарајевских Срба Јово Јањић каже да Сарајево све више постаје исламски град и да и оно мало Срба, који тамо живе, желе да што прије напусте главни град БиХ.

Autor sjovicicslavuj | 6 Jun, 2009 | read_nums (406)
Zbog homoseksualnih brakova EU blokira ukidanje viza za BiH
     
05. 06. 2009. |Autor Zdenko Jurilj
 

 

                        

 

Do viza donošenjem zakona o gay brakovima
 
 
   

Hoće li građani BiH u zemlje EU-a putovati sa ili bez viza, zavisi, između ostaloga, i od toga hoće li Dom naroda državnog Parlamenta usvojiti prijedlog zakona kojim se omogućava sklapanje istospolnih brakova i usvajanje djece članovima homoseksualne zajednice.

Crkva protiv
Zakonski prijedlog je naišao na oštro protivljenje predstavnika Srpske pravoslavne te Katoličke crkve, Islamske i Židovske zajednice, okupljenih oko Međureligijskog vijeće BiH. No, predstavnici međunarodne zajednice i udruženje “Queer BiH” podsjećaju kako je 16 međunarodnih konvencija sastavni dio Ustava BiH, između kojih je i Europska konvencija o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukoliko zakon ne bude prošao parlamentarnu proceduru i ne bude podržan od zastupnika koji su inače već dobili sugestije od vjerskih zajednica da ga ne prihvate, “Queer BiH” prijeti organiziranjem masovnih prosvjeda. Na drugoj strani zastupnici najjačih parlamentarnih stranaka poručuju kako neće dopustiti da zakon o istospolnim brakovima, bez obzira na ultimatume međunarodne zajednice, u ovakvoj formi prođe kroz državni Parlament.

Najživopisnije pojašnjenje o ovoj temi iznio je zastupnik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić, koji u potpunosti podržava stavove Međureligijskog vijeća BiH. - Želim u Parlamentu BiH predstaviti inicijativu Međureligijskog vijeća BiH u vezi s ovim zakonom.

Što se mene osobno tiče, bez obzira na mogući gnjev populacije koje se tiče ovaj prijedlog zakona, nikada neću podržati zakon koji omogućava brak muškarca s muškarcem ili djevojke s djevojkom, a kamoli da im se omogući usvajanje djece! To je neprirodno i ne pada mi na pamet glasovati za svakakve bedastoće koje od nas zahtijeva Europska unija. Takvi zakoni i takve inicijative vode civilizaciju u sunovrat - tvrdi Jovičić.


Prijedlog usvojen
Spomenimo kako je Zastupnički dom Parlamenta BiH Prijedlog zakona o zabrani diskriminacije, kojim se legaliziraju istospolni brakovi, usvojio 27. svibnja. Dom naroda državnog Parlamenta o ovom će zakonu raspravljati 17. lipnja ove godine.


___________________________________________________________

NAPOMENA: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Poslednji pasos iz gornjeg teksta je netačan i to su objavili mnogi mediji, najvjerovatnije što ne poznaju poslovničku proceduru donošenja zakona!

Naime, Predstavnički /Zastupnički/ dom  Parlamenta BiH je Prijedlog zakona o zabrani diskriminacije usvojio u prvom čitanju, a to znači da su podržani samo principi ovog zakona, odnosno poslanici nisu osporili ustavni osnov za donošenje ovog zakona.

 Nakon prvog usvajanja principa zakona, amandmanska faza traje 15 dana. To znači da poslanici mogu predlagati amandmane do 12. juna. Poslije toga, svi uloženi amandmani na predložene članove zakona se dostavljaju Ustavno-pravnoj komisiji Predstavničkog doma na razmatranje.

Ustavna komisija obavještava Predstavnički dom o svojim zaključcima i predlaže Domu da ih prihvati ili odbije, što zavisi od rezultata glasanja članova komisije.

Ako Ustavno-pravna komisija odbije neki uloženi amandman, onda njegov podnosilac mora u roku od 48 sati obnoviti u istovjetnom tekstu svoj amandman, jer na taj način stiče pravo da svoj amandman brani na plenarnom zasijedanju Predstavničkog doma.

Predstavnički dom na plenarnoj sjednici se izjašnjava o prijedlogu Ustavno-pravne komisije i o amandmanima, koje Komisija nije prihvatila, ako ih je predlagač  u propisanoj proceduri ponovo obnovio.

 O konačnom izjašnjavanju o ovom zakonu Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH će se, u drugom /konačnom/ čitanju - izjasniti na jednoj od sjednica krajem ovog mjeseca! 

 Dakle, suština je u tome da nije tačno da je Predstavnički dom usvojio konačnu verziju predloženog zakona!!!

Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2009 | read_nums (422)

SARAJEVO, 05.06.2009.

Zakon o zabrani diskriminacije izazvao brojne polemike u BiH, jer homoseksualcima omogućava da stupaju u brak i da usvajaju decu. SPC, Rimokatolička crkva, Islamska i Jevrejska zajednica traže od poslanika da ne usvoje ovaj zakon.


 
 Složni protiv nakaradnog zakona... Međureligijsko veće BiH

Predstavnički dom Parlamenta BiH usvojio je nedavno Predlog zakona o zabrani diskriminacije koji omogućava sklapanje istopolnih brakova i usvajanje dece članovima homoseksualne zajednice, uprkos žestokom protivljenju predstavnika svih crkava i verskih zajednica u BiH.

_______________________________________________________________


 Šaraba: Ugledati se na Srbiju

 

Delegat SDS-a u Domu naroda Slobodan Šaraba kaže da je zakon jako konfuzan, nedorečen i verovatno od nekoga prepisan. On veruje da će poslanici u Predstavničkom domu uvažiti stavove MRV-a BiH i predložiti amandmane koji će onemogućiti legalizaciju istopolnih brakova.

- Ukoliko to ne urade, uveren sam da će zakon pasti u Domu naroda. Međunarodna zajednica traži da se usvoji ovaj zakon, ali znamo da je nedavno i u Srbiji bila slična situacija i da su uspeli da donesu zakon, koji je zadovoljio i međunarodnu zajednicu i verske zajednice. Tako treba da bude i u BiH - kaže Šaraba.

________________________________________________________________

Pod obrazloženjem da je usvajanje pomenutog zakona obaveza BiH kako bi se liberalizovao vizni režim, poslanici su podržali sporni zakonski predlog, što su odmah oštro osudili predstavnici Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve, te Islamske i Jevrejske zajednice, okupljeni u Međureligijsko veće (MRV) BiH.

Protiv gej brakova

Prema tvrdnjama zvaničnika MRV-a, zakon zadire u instituciju braka i vređa prirodnu etiku. On je u suprotnosti sa zakonima o slobodi vere i pravnom statusu crkava i verskih zajednica u BiH.

Koordinator Izvršnog odbora MRV-a BiH, paroh sarajevski Vanja Jovanović, kaže da MRV nije protiv donošenja zakona o zabrani diskriminacije, ali jeste protiv njegovih odredbi koje diskriminišu crkve i verske zajednice.

- Ovaj zakon omogućio bi sklapanje brakova među ljudima istog pola. Oni bi mogli da usvajaju decu, što se kosi sa učenjima crkava i verskih zajednica. Ako zakon bude usvojen u sadašnjem obliku, može se desiti da predstavnici crkava i verskih zajednica budu sudski gonjeni zbog iznošenja stavova o određenom pitanju - tvrdi Jovanović.

Kao primer šta bi se moglo dogoditi ako zakon prođe, Jovanović navodi slučaj velikog muftije Engleske, koji je zbog javno iznetog stava da je protiv sklapanja brakova osoba istog pola zaradio tužbu i završio na sudu.

- Ovakvim zakonom neko drugi može da bude diskriminisan - naglasio je Jovanović.

Ekrem Tucaković iz Rijaseta Islamske zajednice BiH kaže da je u stavu Međureligijskog veća BiH sadržan i stav IZ BiH.

- Islamska zajednica BiH nema ništa protiv toga da se svim građanima obezbedi ravnopravnost, ali jeste protiv onih odredbi zakona koje zadiru u naša načela i učenja - kaže Tucaković.

Biće amandmana

Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić Slavuj kaže da u potpunosti podržava stavove MRV-a BiH. On ističe da predstavnicima verskih zajednica zamera što svoje stavove o zakonskim predlozima iznose prvo u medijima, umesto da inicijativu ili mišljenje upute direktno parlamentarcima.

- Spreman sam da u Parlamentu BiH predstavim inicijativu Međureligijskog veća BiH u vezi sa ovim zakonom. Što se mene lično tiče, bez obzira na mogući gnev pedera i opasnost koja preti dupetu, nikada neću podržati zakon koji omogućava venčanje muškarca sa muškarcem ili devojke sa devojkom, a kamoli da im se omogući da usvajaju i uzgajaju decu! To je neprirodno i ne pada mi na pamet da glasam za svakakvu glupost koju od nas traži Evropska unija. Takvi zakoni i takve inicijative vode civilizaciju u sunovrat - kaže Jovičić.

fakti

* Predstavnički dom Parlamenta BiH 27. maja usvojio Predlog zakona o zabrani diskriminacije

* Predloženi zakon omogućava legalizaciju istopolnih brakova

* Dom naroda će o ovom zakonu raspravljati 17. juna

* Međureligijsko veće BiH je NVO koja deluje od 1997. i okuplja predstavnike SPC, Rimokatoličke crkve, Islamske i Jevrejske zajednice u BiH

________________________________________________________

Nezavisni poslanik Momčilo Novaković kaže da deli stavove MRV-a. On, za razliku od Jovičića, ističe da su izlaskom u medije verski dostojnici izabrali najbolji put da alarmiraju javnost i ukažu poslanicima na nedostatke u predloženom zakonu.

- U prvom čitanju svi poslanici su podržali taj zakon, jer se glasalo o ustavnom osnovu za njegovo donošenje, što nije sporno. Ipak, očigledno je da u zakonu ima nedostataka. Uložiću amandmane kako bi se ti nedostaci otklonili, iako mislim da predstavnici međunarodnih organizacija neće blagonaklono gledati na to - kaže Novaković.

On dodaje da se protivi legalizaciji istopolnih brakova, jer je, kako kaže, valjda svima jasno da to odudara od našeg sistema vrednosti i tradicije.

D. MOMIĆ

Autor sjovicicslavuj | 19 April, 2009 | read_nums (483)
 
 
СВИМ ХРИШЋАНИМА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ, УПУЋУЈЕМ НАЈИСКРЕНИЈЕ ЧЕСТИТКЕ ПОВОДОМ НАЈРАДОСНИЈЕГ ПРАЗНИКА - ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА!
ХРИСТОС ВAСКРСЕ!
 
 ВAИСТИНУ ВAСКРСЕ!

Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
________________________________________
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Septembar, 2008 | read_nums (549)
Autor: Srna

Nepoznati počinioci noćas su oskrnavili hram Svetog Vasilija Velikog u Konjicu, potvrdio je agenciji Srna konjički paroh Milan Bužanin.

On je naveo da su vandali u unutrašnjosti hrama napravili veliku materijalnu štetu, a iz crkve su odneli samo sitan novac koji se zatekao pored ikona.

"Jutros kada sam otvorio crkvu zatekao sam haos. U unutrašnjosti hrama sve je bilo porazbijano i razbacano, a ikone su oštećene. Po crkvi je bilo proliveno vino, a bacani su i opušci'', rekao je Bužanin.
Policija Hercegovačko-neretvanskog kantona jutros je obavila uviđaj.

Ovo je treći incident u poslednja četiri meseca od kada se u Konjic nakon šesnaest godina vratio pravoslavni sveštenik koji živi u neposrednoj blizini crkve. Ranije su, za sada još uvek, nepoznati počinioci porazbijali prozore na crkvi, a u drugom incidentu je crkva išarana grafitima.

Sveštenik Bužanin koji je u Konjicu od maja nije imao drugih neprijatnosti.

Autor sjovicicslavuj | 11 Septembar, 2008 | read_nums (557)

                                            

                     Његова светост патријарх српски Павле који се од прошле јесени налази на лечењу на Војномедицинској академији у Београду данас, на Усековање, напунио је 94 године.

       Како је Тањугу раније речено у Патријаршији, Српска православна црква (СПЦ) не обележава рођендане већ само слави рођење Исуса Христа - 7. јануара, Малу Госпојину или рођење пресвете Богородице 21. септембра и Ивандањ или рођење светог Јована Претече 7. јула.

      Уместо рођендана, СПЦ обележава имендане, а то су дани према којима светитељи добијају имена, објашњено је у Патријаршији.

      Патријарха Павла је из манастира Свете Тројице, у коме је боравио неко време, као искушеника у манастир Благовештење довео отац Јулијан. Уочи Благовести 1946. године Гојко Стојчевић, како је крсно име патријарха, постао је калуђер Павле. Овај српски пастир је 44. по реду, рачунајући од Светог Саве.

   

      Патријарх Павле је читав свој живот посветио цркви, а познат је и омиљен у народу због своје скромности.

      Он, кажу, не воли ни раскош ни поклоне и један је од ретких који помаже сиротињу.

      Његови сарадници причају да патријарх, сваки пут када прими пензију, раздели је просјацима и убогим људима око цркве.

                                            

 Ту сам одмах иза леђа Његове светости и највиших српских православних  великодостојника СПЦ... Осећај је невероватан.....Прошло је више од десет година од настанка фотографије.....  

 

Патријарх је на Косову и Метохији у својству епископа рашко-призренског провео 33 године, и то је један од битних разлога због којег је овај богоугодник остао тесно везан за свету српску земљу.

      Патријарх Павле је увек умиривао страсти и учио људе основном принципу хришћанске вере - да у сваком тренутку треба бити и остати човек. Патријарх је рођен на Усековање 11. септембра 1914. године у селу Куцанци, Славонија.

       Гимназију је заврсио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

 ______________________________________________________________________________

_+___+___+____+____+_____+_____+_____+____+_____+_____+_____+_____+_____+______

 

 

 

 

Autor sjovicicslavuj | 14 Jun, 2008 | read_nums (566)

Kolumna objavljena u dnevnim novinama "Fokus"

PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

      U sveopštem haosu i beznađu u kojem se nalazi cijela BiH, dodatnu nesreću za sve narode prizivaju, ovdje i sad, povampirene aveti prošlosti, koje nesmanjenim tempom rade na stvaranju nove tzv. bosanske nacije (sic!)?! Prema tom suludom projektu, najblaže rečeno, Srbi bi trebalo da se "bosaniziraju".

Ali, sam termin bosanski ili Bosanac, posmatrano u kontekstu nacionalnog određenja, ima mnogo drugačije i važnije značenje. Dugoročno gledano, nije li termin bosanski samo embrion i idu li bošnjačke intencije u pravcu stvaranja nove, hibridne i nepostojeće bosanske nacije.

Međutim, to je već viđeno, i to krajem devetnaestog, odnosno početkom dvadesetog vijeka, kada je u tadašnjoj Bosni i Hercegovini, koja je bila pod Austrougarskom okupacijom, Benjamin Kalaj imao isti cilj: stvoriti jedinstvenu bosansku naciju. Iako okupirani, Srbi iz Bosne i Hercegovine su i tada znali da se odbrane od te pošasti i sačuvaju svoj nacionalni identitet i osobenosti, pa će na osnovu tog istorijskog iskustva znati to isto učiniti i u ovom, turbulentnom političkom vremenu.

U takvom ambijentu, postala je ustaljena praksa da se u bošnjačkim sredstvima informisanja, i u svim drugim prilikama, Srbi nazivaju bosanski Srbi. Nažalost, i neki mediji u Republici Srpskoj su prihvatili termin bosanski i vežu ga za srpsku i hrvatsku naciju, čime on sve više, neopravdano i kod nas stiče pravo građanstva.

Možda to i ne bi bilo toliko važno da se iza fraze bosanski Srbi ne krije nešto sasvim drugo. U dogledno vrijeme atribut bosanski bi vjerovatno ostao sam, a ono Srbi bi se utopilo u Bosanci, što je i osnovni cilj zagovarača stvaranja jedinstvene bosanske nacije, a preko tog termina i stvaranje građanske države BiH?!

Ali, s obzirom da ne postoje tzv. američki Srbi, francuski Srbi, iranski Srbi itd., isto tako: ne mogu se po bilo čijim željama vještački stvarati ni bosanski Srbi. Tačno je samo da postoje Srbi koji su rođeni i koji žive u Americi, odnosno Srbi koji su porijeklom iz Amerike, zatim Srbi koji su rođeni i koji žive u Francuskoj ...itd.

Analogno tome, identična varijanta važi i za BiH: radi se, u istinu, o autohtonim Srbima koji su rođeni i koji žive u Bosni i Hercegovini i, s druge strane, Srbima koji su porijeklom iz Bosne i Hercegovine i koji danas žive širom svijeta.

Takođe, termin bosanski nije moguće vezati za naciju, jer šta je onda s hercegovačkim Srbima: pod uslovom da tvorci bosanske nacije nisu predvidjeli odvajanje Hercegovine od Bosne? U krajnjoj liniji, atribut bosanski ima samo određeno teritorijalno značenje, kao uostalom: semberski, krajiški itd.

To što se kategorički suprotstavljaju utapanju u bosanske Srbe, istovremeno ne znači da se Srbi, samim time, odriču i Bosne i Hercegovine. Ali, nema te cijene po kojoj bi mogli prihvatiti da i ono bosanski obavezno ide uz Srbi, jer jednostavno rečeno: Srbi su Srbi i nikako ne mogu biti ni oni ali ni ovi, pa na kraju krajeva, ni bosanski.

Autor sjovicicslavuj | 27 April, 2008 | read_nums (595)

 ПРИРЕДИО: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

        ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!  

        ВАИСТИНУ         ВОСКРЕСЕ!

  Православни верници у недељу славе Васкрс који Српска православна црква (СПЦ) назива празником над празницима.

 Васкрс је најважнији хришћански празник, јер суштина хришћанског учења заправо означава васкрснуће Христово из мртвих. То је победа вере и живота над смрћу.

 На Васкрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос васкрснућем победио смрт и отворио рајска врата.

Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви.

 Исус је васкрсао!!!


На Васкрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима.

 Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да јеХристос васкрснуо, па је морао лично да се увери. Отуда у народу узречица "неверни Тома".

 ВЕРНИЦИ се за овај празник поздрављају са: "Христос воскресе" и "Воистину воскресе"!

 Цела недеља празника зове се Светла недеља, а тада се певају радосне црквене песме. На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Васкрс свуда празнује истог дана, после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и првог пуног месеца.  Васкрс је покретан празник. Увек се везује само за недељу, и може "пасти" у размаку од 35 дана, од 4. априла до 8. маја по старом, јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.

 Српска православна црква време рачуна по старом – јулијанском календару. За овај празник спрема се колач који домаћин за време ручка ломи заједно са децом. На Васкрс се народ ујутро умива свежом водом у коју су стављени црвено обојено јаје, босиљак..

 Наравно, како то само Срби знају, ови древни обичаји су различити од места до места, од краја до краја, од Републике Србије до Републике Српске, па до Црне Горе, као најизразитијим српским земљама у којима се најсвечаније прославља Васкрс.

 Никада не смемо заборавити да је најтеже Србима на Косову и Метохији, нашој колевци постојања, умирања и рађања и нашег васкрсења, као и  Србима у Хрватској, односно у Федерацији Босне и Херцеговине и мало мање у Црној Гори.

«Prethodni   1 2 3 ... 25 26 27 28 29 30 31  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva