Ministar spoljnih poslova BiH se nije pojavio na otvaranju zasedanja, da bi se potom, dok je govor držao američki predsednik Barak Obama, lagano ušetao u salu
Ministar spoljnih poslova BiH zapamćen po neprimerenom ponašanju
BANjALUKA - Ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija izazvao je pravi diplomatski skandal na debati 68. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, jer se nije pojavio na otvaranju zasedanja, da bi se potom, dok je govor držao američki predsednik Barak Obama, lagano ušetao u salu!
Lagumdžija je, zbog kašnjenja, propustio govor generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, kao i obraćanje predsednika Generalne skupštine UN Džona Eša, potvrdili su u sredu učesnici misije BiH pri UN.
- Dok je Obama govorio svi su sedeli na svojim mestima i slušali. Lagumdžija je ušao na polivini govora, što je nedopustivo. To je diplomatski skandal - istakli su članovi misije BiH pri UN.
Lagumdžija je niz skandala nastavio i kasnije, kada se nije pojavio na zasedanju dok je predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić držao govor
Srpski poslanici u parlamentu BiH tvrde da je Lagumdžijin postupak neprimeren i skandalozan.
- Lagumdžija je i ranije imao nekoliko dimplomatskih skandala, ali ovo je zaista sramota za BiH. Neprihvatljivo je ovakvo ponašanje šefa diplomatije bilo koje zemlje - rekao je, za „Novosti“, Slavko Jovičić, poslanik SNSD u parlamentu BiH.
-----------------------------------------------------------------------
Partije iz Srpske nedavno su oštro reagovale nakon što je objavljena fotografija Zlatka Lagumdžije sa ratnom zastavom bivše Armije BiH. PDP je zbog ove provokacije zatražio Lagumdžijinu smenu.
- Na zastavi sa ljiljanima sam vidio svoju krv i niko nema osnova da mi drži bilo kakva predavanja - odgovorio je Lagumdžija. - Zastava sa ljiljanima je i te kako legalna i deo je naše tradicije i kulture. Pod tom zastavom bio sam potpredsednik vlade, član vrhovne komande... Ranjen sam pod zastavom sa ljiljanima. To je, dakle, moja zastava.
----------------------------------------------
ZAHTEVI ZA SMENU
ZBOG samovoljnih poteza u diplomatiji Zlatka Lagumdžije, srpski poslanici su u više navrata pokretali inicijativu za njegovu smenu, ali nikada nisu uspeli da obezbede dovoljno glasova iz Federacije BiH.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.-Diplomatski skandal Lagumdzije u Njujorku
БиХ увози лишће, грање, сјајне токе и пертле, голубове. . .
Прекомјеран увоз разноразних роба већ петнаестак година представља огроман проблем за домаћу привреду, али како циркус апсурда ту не престаје, свједоче подаци како су у нашу земљу само током прошле година увезене знатне количине лишћа, грана, голубова, ружа, ораха, домаћих или дивљих свиња, сјајних тока и пертли за обућу, па чак и људске косе.Дакле, у БиХ се увози “све и свашта” и оно што је ненормално и није могуће у било којој земљи свијета у нас представља свакодневицу.
Примјера ради, током прошле године у нашу земљу увезено је више од 3000 тона ораха?! Исто тако, знам да су се неки увозници обраћали парламентарној Комисији за спољну трговину и царине и тражили су да им се смањи царина на увоз пертли и сјајних тока за ципеле.
Тешко је чак и набројати, једноставно је невјеројатно што у нас људи раде и чиме се баве.
Надаље, према подацима за прошлу годину, у БиХ је увезено чак 122.035 килограма лишћа, грана и осталих дијелова биља, без цвјетова или цвјетних пупољака, те траве. Вриједност тог увоза износила је 185.832 марке.
Исто тако, прошле године увезли смо 68 килограма голубова, а њихова вриједност била је 3312 марака, 2693 килограма чекиња домаћих или дивљих свиња у вриједности 4111 марака, па чак и пет килограма косе из Италије у вриједности 134 марке.
На попису необичне робе која стиже из увоза су и ручна сита и решета, дугмад и копче, приплодни магарци, змије и игле, који, иако се не увозе сваке године, ипак стижу на домаће тржиште по потреби и из разних земаља.
Све наведено није за рубрику “вјеровали или не” него за рубрику “лудости стољећа”, јер како обичном грађанину објаснити да смо прошле године увезли 125 милијуна марака питке воде (!).
Никаква није тајна да се код увоза одређених роба праве бројне малверзације. Желим да подсјетим да је у БиХ 2007. године, увезено невјеројатних 7.000 тона говеђих глава. Међутим, ту се радило о томе да су се заправо увозили бифтеци, на које се иначе плаћа царина, а кроз папире су то проводили као да су увозили говеђе главе на које се у то вријеме нису плаћале царине нити прелевмани.
Осим наведеног, као један од примјера шта се то све ради у нашој земљи, када је у питању спољнотрговинска размјена најбоље илуструје незабиљежен у пракси, вјероватно ниједне земље на свијету или барем нени није познат, такав случај апсурда и глупости.
Илустроваћу то примјером везаним за увоз товљених свиња до 50 килограма. Наиме, према потписаном споразуму с ЕУ-ом, наша земља има право увести до 1.500 тона товљеника до 50 килограма сваке године.
Међутим, наше тзв. стручне службе и разне комисије су погрешно превеле овај споразум па умјесто товљеника у документу стоји увоз дивљих свиња, што нашим сточарима прави огромне проблеме.
Морам да истакнем да сам и сам имао на десетине састанака с представницима ЕУ-а, како би се исправила ова незапамћена глупост. Све наведено јасно показује немар и нерад бројних институција ове земље па никога не треба изненадити што домаћа пољопривреда, па и цијела привреда већ годинама пропадају.
Осим увоза неких “чудних” роба, наша земља муку мучи и с увозом основних прехрамбених производа. Тако се, примјера ради, увозе шљиве, јабуке, грожђе и друго воће, а док оно на стаблима у БиХ остаје неубрано, увози се кромпир, купус, лук и друго поврће, а оно на беха њивама се често заорава. Такође, увозе се и сви други прехрамбени производи, док истовремено пољопривреда у БиХ полако умире. Увозе се чак отпадци прехрамбене индустрије, тог отпада је увезено у вриједности већој од 153 милиона марака.
Све што бих даље рекао и сам себе бих довео до безизлазног апсурда и зато овдје прекидам свако даљње изношење било каквих података.
И сасвим на крају, ипак, себи и свима другима постављам питање - како је могуће да БиХ и поред бројних политичких проблема, успјева да се и економски одржи, кад много развијеније земље пропадају у овој стравичној економској рецесији и хаотичном привредно-економском амбијенту.
S. MIŠLjENOVIĆ | 20. septembar 2013.
U devet institucija za šest meseci posao dobilo 128 činovnika, pa je uz nove ćate broj činovnika u institucijama BiH na kraju polugodišta dostigao čak 22.011
Kriza ne smeta zapošljavanju činovnika
BANjALUKA - Iako se konstantno može čuti iz institucija BiH da zbog ekonomske krize nema nepredviđenog trošenja novca to u praksi deluje sasvim drugačije. Nastavljena neslavna praksa stalnog zapošljavanja činovnika u 75 institucija BiH.
Iz dokumenta za pregled dinamike zapošljavanja za period januar - jun 2013. godine, kojim su obuhvaćene sve institucije BiH, pokazuje da je čak 26 institucija i agencija povećalo broj zaposlenih u ovoj godini.
Novih radnih mesta u instituciji najviše je bilo u Agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) BiH. Ona je broj radnika povećala za 37, pa je na kraju juna imala 741 zaposlenog.
Ni pravosuđe nije bilo imuno na nova radna mesta. Tako su Sud i Tužilaštvo BiH za šest meseci 2013. zaposlili po 20 radnika i sada imaju 264, odnosno 195 zaposlenih.
Uprava za indirektno oporezivanje BiH takođe je zaposlila 19 osoba, posle čega je broj radnika u ovoj instituciji dostigao 2.450.U prvoj polovini godine više od 15 institucija zaposlilo je između jednog i pet radnika.
------------------------------------------------------------------
Poslanik SNSD u Parlamentu BiH Slavko Jovičić kaže za „Novosti“ da nije začuđen porastom broja zaposlenih u državnim institucijama.
- Dok država grca u dugovima i svima su puna usta priče o uštedama raste broj zaposlenih u institucijama. Mislim da će sve ovo dovesti jednog dana do ekonomskog kraha državnih institucija jer je preveliko opterećenje za budžet - navodi Jovičić i dodaje da se ovde vidi i da bez obzira na to što Parlament BiH odlučuje da nema novih radnih mesta u institucijama pojedinci rade šta hoće.
-------------------------------------------------------
MINISTARSTVA
ŠTO se tiče ministarstava, tu je najviše radnika primilo Ministarstvo inostranih poslova BiH njih pet radnika, čime je broj imena na platnom spisku zaokružilo na 500.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.-BiH ima armiju od 22000 cata
Zastupnici iz RS-a ponovno su tražili da se odgodi rasprava jer zasjedanju nije nazočio glavni tužitelj BiH
Pomalo u sjeni aktualne inicijative SNSD-a za smjenu svih kadrova SDS-a u državnoj vlasti ostalo je jučerašnje zasjedanje Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, na čijem dnevnom redu se, između ostalog, našlo i razmatranje mišljenja Zajedničkog povjerenstva za obranu i sigurnost BiH s prijedlogom zaključaka u vezi s blokadom institucija od 6. lipnja.
-------------------------------------------------------------------------
Zastupnici iz RS-a ponovno su tražili da se odgodi rasprava, jer ni jučerašnjem zasjedanju nije nazočio glavni tužitelj BiH Goran Salihović.
------------------------------------------------------------------------
Dopredsjedatelj Doma Milorad Živković predložio je da se protiv Salihovića podnese kaznena prijava zbog događanja s početka lipnja.
-----------------------------------------------------------------------
Ovo je u diskusiji podržao i zastupnik Slavko Jovičić koji je kazao da je jedini način da se na sjednici pojave predstavnici Tužiteljstva BiH, da im se smanji proračun.
----------------------------------------------------------------
Zastupnici su razmatrali i izvješće o izvršenoj reviziji učinka o temi “Upravljanje robom oduzetom u carinskim postupcima”. U okviru te rasprave Anto Domazet (SDP) je predložio i formiranje posebne jedinice koja bi po načelima marketing orijentacije nastojala prodajom zaplijenjene robe ostvariti veći profit za Upravu za neizravno oporezivanje BiH. -Roba se prodaje ispod svake vrijednosti jer nema zainteresiranih za nju. Što se događa, primjerice, s lako kvarljivom robom?
------------------------------------------------------------------------
Bilo bi dobro kada bi UNO formirao poseban odjel koji bi se bavio ovim pitanjima, predložila je zastupnica Azra Hadžiahmetović (SBiH).
---------------------------------------------------------------------
Zanimljivu raspravu izazvao je prijedlog zakona o zaštiti prijavitelja korupcije u institucijama BiH, koji bi, kako je najavljeno, trebao značajno umanjiti koruptivne aktivnosti u državnim institucijama.
Međutim, iako je naišao na podršku većine zastupnika, neki od njih vrlo su pesimistični u pogledu provedbe jednog ovakvog zakona.
Najdalje je u pesimističnim prognozama otišao Slavko Jovičić Slavuj (SNSD) koji kaže kako je riječ o „zakonu o cinkarenju“, koji neće puno toga promijeniti u praksi.
-Baš će netko tko se, narodski rečeno, uvalio u neku državnu instituciju i dao od pet do 15 tisuća konvertibilnih maraka da se preko veze „uhljebi“, prijaviti korupciju. Pa, prvo bi morao prijaviti sebe.
Nisam protiv, samo mislim da se ništa neće promijeniti, kazao je Jovičić.
-----------------------------------------------------------------------
Sumnjičav je i Zvonko Jurišić (HSP) koji podsjeća da se ni drugi propisi koji se tiču borbe protiv korupcije ne provode. -Do sada nisam vidio da je bilo tko odgovarao za korupciju. Ne znam da je dostavljena ijedna prijava, a mi znamo da ima korupcije. Pogledajte samo sustav javnih nabava ili zapošljavanje, kazao je Jurišić.
http://www.vecernji.ba/vijesti/zastupnici priznali da institucijama cvjeta korupcija
Na sjednici Zastupničkog doma Parlamenta BiH u Sarajevu, nije bilo očekivane rasprave o zakonskom rješenju za nepokretnu vojnu imovinu.
Zakon ide na usaglašavanje, a nakon što je Mirsad Mešić (SDP) samo ponovio kako misli da je ovo dobro zakonsko rješenje, zastupnik Stranke za BiH, Beriz Belkić, kazao je kako će se usprotiviti usvajanju ovakvog zakonskog prijedloga, te i Pravobranilaštvo BiH pozvati na odgovornost.
------------------------------------------------------------
Raspravljajući o Prijedlogu zakona o zaštiti prijavitelja korupcije u institucijama BiH, iako je naišao na podršku većine poslanika, poslanik Slavko Jovičić (SNSD) kazao je da bi se ovaj zakon trebao preformulisati u „zakon o cinkaranju“.
On, naime, tvrdi da njegovo usvajanje neće ništa riješiti po pitanju općepriutnog problema korupcije u našoj zemlji.
- Baš će neko ko se, narodski rečeno, uvalio u neku državnu instituciju i dao od pet do 15 hiljada KM da se preko veze „uhljebi“, prijaviti korupciju. Pa, prvo bi morao prijaviti sebe! Nisam protiv, samo mislim da se ništa neće promijeniti – istakao je Jovičić.
SARAJEVO - Pojedince koji prijavljuju korupciju u institucijama BiH neophodno je zakonom zaštititi kako ne bi bili zlostavljani i šikanirani, ali treba zaštititi i "osumnjičene" od mogućeg revanšizma njihovih podređenih.
Suština je ovo rasprave vođene danas na sjednici Predstavničkog doma parlamenta BiH o Prijedlogu zakona o zaštiti lica koja prijavljuju korupciju u bh. institucijama, koji su predložili poslanici Lazar Prodanović (SNSD), Nermina Zaimović-Uzunović (SDP), Azra Hadžiahmetović (SBiH) i Šefik Džaferović (SDA).
-------------------------------------------------------------
Iako su u raspravi svi bili za usvajanje ovog zakona, mnogi su iznijeli rezerve o njegovoj efikasnosti.
"Ovo je trebalo nazvati zakonom o cinkarenju. Ovdje su mnogi do posla došli rodbinskim vezama i drugim zloupotrebama i niko od njih nije lud da prijavi korupciju jer bi onda morao prijaviti i sebe", prigovorio je poslanik Slavko Jovičić (SNSD).
-------------------------------------------------------------
Njegov kolega iz HDZ BiH Niko Lozančić smatra da je zaštitu "zviždača" trebalo regulisati izmjenama nekih postojećih zakona.
"Ako ćemo posebno štititi one što prijavljuju korupciju, znači li to da ne treba da štitimo zakonom one koji u institucijama BiH prijave silovanje ili ubojstvo", upitao je Lozančić.
---------------------------------------------------------------
Petar Kunić (DNS) ovaj zakon takođe smatra neophodnim, ali je upozorio da će on ostati slovo na papiru ako ga ne bude pratila politička volja za provođenjem.
----------------------------------------------------------------
U vezi sa zakonom o raspolaganju vojnom imovinom, koji su predložili SDP i SBB, danas nije vođena rasprava u skupštinskoj sali. U pauzi sjednice šef Kluba poslanika SNSD-a Drago Kalabić ponovio je stav svoje stranke da status ukupne imovine treba zajedno riješiti.
"SNSD insistira na zaključku da Savjet ministara do 30. septembra pripremi prijedlog zakona o raspolaganju državnom i vojnom imovinom 'u paketu'", naglasio je Kalabić.
http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Zvizdace treba zakonom zastititi
Jovičić i "zakon o cinkarenju": Ko je lud da prijavi korupciju u institucijama BiH!
Poslanici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH obavili su raspravu o Prijedlogu zakona o raspolaganju nepokretnom vojnom imovinom čiji su predlagači poslanici Socijaldemokratske partije (SDP) i Saveza za bolju budućnost BiH (SBBBiH)
- Mi ćemo iskoristiti neke druge mjere kada je u pitanju nerad Pravobranilaštva, podnijet ćemo prijave protiv njih jer se imovina mora proknjižiti, a oni nikako to da urade - pojasnio je Belkić. Stranka za BiH smatra da za ovakav potez ima dovoljno argumenata.
-----------------------------------------------------------
Obavljena je i rasprava o Prijedlogu zakona o zaštiti osoba koje prijavljuju korupciju u institucijama BiH.
Poslanica SBiH Azra Hadžiahmetović je istakla da bi bilo lijepo kada bi
BiH imala zakon koji će pokriti sva prijavljivanja korupcije u svim
segmentima društva.
- Ne trebamo imati iluziju da će ovakvi zakoni riješiti problem, ali će
bar zaštititi ljude koji prijavljuju korupciju od sankcija. Grupa
parlamentaraca, predlagači zakona, već duže vrijeme surađuje s
međunarodnim organizacijama od kojih i imamo podršku. Očekujem da će
parlament usvojiti ovaj zakon - zaključila je Hadžiahmetović.
Poslanik Slavko Jovičić (SNSD) predložio je da se ovaj prijedlog
preimenuje u "zakon o cinkarenju" tvrdeći da niko ne može zaštititi one
koji u institucijama prijave korupciju.
- Ako se neko "uvalio" u neku instituciju BiH, naravno da je došao preko
veze, stranačke, rodbinske, itd. I on će sad prijaviti korupciju! Pa,
nije lud! - rekao je Jovičić te dodao da bi taj prvo morao prijaviti sam
sebe.
------------------------------------------------
TEKST, IZMEĐU OSTALIH, PRENOSE I DNEVNE NOVINE
Šta uče bošnjačka a šta srpska deca u Federaciji BiH i zašto RS ćuti (4. nastavak):
Jovičić (SNSD): U Federaciji je zatrt svaki element srpskog identiteta.
U Sarajevu sada samo nekoliko hiljada Srba
Među spornim u Kantonu Sarajevo su osnovne škole „Velešićki heroji“
BANjALUKA - Srpskim đacima u Federaciji BiH zabranjeno je da uče ćirilicu i srpsku istoriju, a nametnuti su im bosanski i hrvatski jezik. Međutim, tu diskriminaciji nije kraj - u pojedinim mestima u ovom entitetu deca srpskih povratnika primorana su da pohađaju nastavu u školama koje su nazive dobile po bošnjačkim i hrvatskim ratnim vojskovođama!
Iako su ti nazivi osporeni pred Ustavnim sudom, jer su dodeljeni u čast ličnosti ili događaja iz proteklog rata u BiH ili se sa njima identifikuje samo jedan od tri konstitutivna naroda, federalne vlasti godinama odbijaju da ih uklone.
Među spornim u Kantonu Sarajevo su osnovne škole „Velešićki heroji“, „Porodice efendije Ramića“, „Mirsad Prnjavorac“ i „Izet Šabić“ u Vogošći, te „Hašim Spahić“ u Ilijašu.
------------------------------------------------------
U Hercegovačko-neretvanskom kantonu sporan je naziv škole „Lipanjske zore“ u Višićima, a u Srednjobosanskom kantonu Srednja škola „308. slavna brdska“ u Novom Travniku, te osnovne „Jozo Gadžić Čupo“ u Stojkovićima, „Braća Jezerčić“ u Divičanima i „13. rujan“ u Vitezu.
Neizvesno je kada će oni biti promenjeni, a pri tom, nadležni u BiH još ne znaju ni tačan broj škola čiji se nazivi kose sa kriterijumima utvrđenim 2004. godine.
Kada je reč o nazivima škola, samo je u Drvaru pre nekoliko godina promenjen sporni naziv pa se sad zove Osnovna škola „Drvar“.
U ostalim mestima Federacije pojedini nazivi škola nisu u skladu sa Ustavom i zakonom po kojima imena treba da imaju ili neutralan naziv ili karakter etničnosti domaćeg stanovništva.
Prema zvaničnim podacima, u FBiH bilo je 42, a potom je ovaj broj smanjen na 16 škola, i to 15 u Sarajevskom kantonu i jedna škola u Hercegovačko-neretvanskom kantonu.
-------------------------------------------------
- Naša deca uče iz udžbenika na bosanskom jeziku. Ne dozvoljavaju uvođenje grupe nacionalnih predmeta za srpske đake, jer ih nema 18 u školi što je uslov da bi dobili predmet srpskog jezika. Škola nikada nije menjala ratni naziv, a mi roditelji smo u celoj priči nemoćni da bilo šta uradimo - kazao je, za „Novosti“, srpski povratnik u Sarajevo Goran Babić.
-----------------------------------------------------------
Osim spornih naziva, brojne škole u FBiH imaju i problematična obeležja, pa su u školama u kantonima gde su Hrvati u većini vidljivi grbovi hrvatskog naroda, a u bošnjačkim kantonima grbovi sa ljiljanima i džamija.
----------------------------------------------
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić, kaže, za „Novosti“ da je svaki element srpskog identiteta zatrt u Sarajevu i širom FBiH.
On kaže da srpski delegati u parlamentu FBiH nemaju političku snagu da promene sporne nazive škola.
- Uprkos brojnim pokušajima, škole u Sarajevu i danas nose nazive po bošnjačkim vojnicima ili ratnim događajima koje oni veličaju. To je nastavak progona Srba iz ovog grada - rekao je Jovičić.
--------------------------------------------------------------------
Čak četiri škole u Srednjobosanskom kantonu su u međuvremenu vratile stare sporne nazive zbog problema sa pečatom.
Radna grupa koju su činili predstavnici Srpske i FBiH nije uspela do kraja da reši ovo pitanje, jer su bošnjačke vlasti, pre svega u Sarajevu, uporno odbijale da promene sporne nazive škola. Članovi ove radne grupe se više i ne sastaju.
-----------------------------------------------------------
Portparol Ministarstva prosvete i kulture RS Branka Rogač kazala je, za „Novosti“, da se u RS u potpunosti primenjuje sporazum o zadovoljavanju prava dece povratnika.
- Jedino je Ministarstvo prosvete i kulture RS podzakonskim aktom propisalo koji su nazivi škola prihvatljivi i koji se školski simboli mogu nalaziti u školskim prostorijama. Ranijih godina uklonjeni su uvredljivi i neprimereni sadržaji iz programa i udžbenika za osnovne i srednje škole - naglasila je ona.
-----------------------------------------
JEDAN DOGAĐAJ - TRI ISTINE
Brojne stručne komisije koje su činili predstavnici RS i FBiH godinama nisu uspele da postignu dogovor o sadržajima udžbenika za osnovne i srednje škole. Već na prvim sastancima razgovor je „pucao“ na prvom pitanju - kakav je karakter proteklog rata u BiH? Bošnjački i hrvatski predstavnci su tvrdili da je reč o agresiji na BiH, dok su srpski govorili o sukobu tri naroda. Za bošnjačke stručnjake Gavrilo Princip je terorista, a za srpske patriota i heroj. Od potpisivanja „Dejtona“ 1995. godine, Srbi, Hrvati i Bošnjaci pišu po sopstvenim kriterijumima udžbenike za osnovne i srednje škole. Nacionalna podela je vidljiva i u udžbenicima maternjeg jezika. Za bošnjačke autore ne postoje srpski pisci i pesnici.
---------------------------------------------------
SRPSKA POŠTUJE SPORAZUM
U SRPSKOJ je u proteklom periodu u 20 osnovnih škola za decu povratnika uvedena nacionalna grupa predmeta i izučava se prema nastavnom planu i programu nekog od kantona iz FBiH. Sporazum je potpisan 2002. godine. Roditelji bošnjačke dece tražili su nedavno da se promeni naziv OŠ „Sveti Sava“ u Dubravama kod Gradiške.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Сваким даном, умјесто да се политичка ситуација у БиХ релаксира и смирује, она се, захваљујући неодговорним политичарима само усложњава и, рекао бих, компликује и доводи до усијања и тектонских поремећаја међунационалних односа у БиХ.
Политички естаблишмент лоциран у Сарајеву чини све да се ионако компликована ситуација у Федерацији БиХ пребаци на терен Републике Српске и да се за све недаће у БиХ, сасвим неоправдано и тенденциозно оптужи Република Српска и прогласи као реметилачки фактор унутрашње дестабилизације прилика у БиХ.
Иако су и Срби један од три конститутивна народа и у Федерацији, као и у цијелој БиХ – њих тамо нико ништа и не пита, а и како би, кад је Федерација БиХ скоро потпуно етнички очишћена од српског народа.
Та матрица траје годинама. Дакле, са њом се кренуло одмах послије потписивања Дејтонског споразума и наставила се вртити и реализовати у сарајевској кухињи. Забрињавајуће је што се таквој политици дискриминације према и оно још мало преосталих Срба у Федерацији БиХ, нажалост, не назире крај.
На сваки дозвољен и још више на недозвољен и противуставан начин скоро, па трауматично политичко и економско стање у Федерацији БиХ, жели се фактурисати Републици Српској, што је само још додатни вид притисака на српски народ и на руководство Републике Српске.
Можда би се ова ситуација могла и разумјети када би се везала само за предстојећи попис становништва и настојање бошњачких политичара да за такву политику придобију само свој народ. Али није тако. Интенције свих бошњачких политичара, a усуђујем се рећи и сваког Бошњака, иду у правцу оспоравања постојања Републике Српске и нама је бјелодано јасно да таква настојања никад неће ни престати.
Но, није противзаконито, нити противуставно сањати и живјети у виртуелном и имагинарном свијету снова и илузија. Сваки појединац на то има право, али те илузије се преносе и на колективитет. Неостварене жеље Бошњака, а оне су – укидање Републике Српске, ипак остаће само на нивоу жеља. Јер, стварност је сасвим друкчија и дијаметрално је супротна од бошњачких циљева.
Република Српска је уставна категорија, што самим тиме имплицира и њено међународно признање као ентитета у саставу БиХ и ту нема ништа спорно! Но, бошњачка удружена политичка и интелектуална елита, потпомогнута бошњачким невладиним организацијама, па онда и свим удружењима грађана, те наравно и вјерском исламском заједницом, која се у цијелом овом пројекту никако не може заобићи, дакле сви они заједно - имају само један циљ - укинути Републику Српску и створити унитарну БиХ.
Користе се сва средства да се докину уставне надлежности Републике Српске, да се ослаби економска моћ и евидентан напредак Републике Српске. Јер, сви економски параметри и показатељи показују да је Република Српска бољи дио БиХ. И умјесто да се Федерација БиХ такмичи у свом развоју са Републиком Српском - не, политичари из Федерације и наравно са нивоа БиХ из реда бошњачког народа чине све да умање значај напретка Републике Српске. О Републици Српској и српском народу се причају наогавније и најружније ствари, како на домаћој политичкој и медијској сцени, тако и на свим важним мјестима у свјетским метрополама и у круговима међународних институција.
Републици Српској и српском народу све се оспорава. Стиче се утисак да се на сарајевским сећијама само смишљају и рађају идеје - како да се нанесе што већа штета Републици Српској, по систему: "нека комшији цркне Република Српска"?! Да је ово нормална и демократска држава, сви такви који разним противуставним активностима руше и БиХ, одговарали би за најтежа кривична дјела, дјела удруживања ради рушења уставног поретка ове земље.
Наша порука из Републике Српске је јасна и на фону је очувања Устава БиХ. Заправо, ми ништа друго и не тражимо, нити имамо неке друге аспирације. Такође, морамо добронамјерно упозорити Сарајево да престане са увредама и оптуживањем српског народа за све и за свашта.
И ми Срби имамо своју бол, имамо своју тугу, имамо своја сјећања на десетине хиљада најбољих српских синова страдалих у претходном грађанском рату у БиХ. Ми не умањујемо патње и боли других народа. Ми их разумијемо и жалимо за сваком невином жртвом без обзира из којег је народа.
Ми не тражимо баланс у количини почињених ратних злочина, већ баланс у количини правде и за жртве из српског народа. Али, тако се не дешава. Напротив, само се перманентно настављају антисрпске активности које су усмјерене на вријеђање и понижавање српског народа.
Руководство Републике Српске, и ми српски политичари који смо на привременом раду у Сарајеву, више нећемо дозволити да нас било ко омаловажава, нити да антидејтонским активностима руше Републику Српску. Ми никоме не пријетимо, ми само бранимо уставну позицију Републике Српске. Зар има нешто природније? Зар има нешто нормалније и реалније? Нема!
Колики год буду и наредни притисци и атаци на Републику Српску, а сигурно је да ће бити још интензивнији, још јачи, још жешћи и још одлучнији – Република Српска ће и, поред свега, опстати и остати! Дејтонски споразум је једина гаранција за то. Јер, без сагласности Срба више ниједна одлука у БиХ није могућа. О судбини Републике Српске само може да одлучује српски народ и наравно и други конститутивни народи и сви други који поштују Републику Српску и њен териториторијални и уставни положај у оквиру Устава БиХ!
Хоћемо о свакој теми која је у интересу напретка БиХ да разговарамо и да се договарамо, али једина тема о којој никада нећемо разговарати је постојање Републике Српске. Република Српска постоји и она је непромјењива чињеница! И до сада је компромисом све три конститутивна народа много тога ријешено и то због кооперативности српских представника. Али, компромиса никада неће бити о статусу и будућности Републике Српске.
Република Српска ће и на овој балканској вјетрометини остати као трајна политичка, територијална и уставна категорија.
Наша је порука добронамјерна и упућујемо је свима: никога не вријеђамо, никоме не пријетимо као што то други раде нама, никоме не желимо зло, и због тога имамо онда право и обавезу да и од свих других који са нама живе на овим просторима тражимо - да и они према нама покажу поштовање, толеранцију, уважавање и разумијевање. Јер, у наше име више нико никада неће одлучивати.
Поштујемо сваког човјека и његово достојанство, без обзира којем припада националном корпусу.
Српски народ и ми као његови легитимни представници никада више не можемо дозволити да нас било ко вријеђа или понижава и да руши наш дигнитет!
M. FILIPOVIĆ |
10. septembar 2013.
Poražavajuće mali broj učenika povratnika u sarajevski kanton, neizvesno uvođenje nacionalne grupe predmeta. Jovičić: Ovo je nastavak progona Srba. Dramatičan primer porodice Babić iz Lukavice
BANjALUKA - Inicijativa u parlamentu Federacije BiH da u osnovnim školama u ovom entitetu bude uvedena grupa nacionalnih predmeta za decu povratnika mogla bi da ostane mrtvo slovo na papiru kada je reč o Kantonu Sarajevo gde gotovo da više nema srpskih đaka!
Srpski poslanici u federalnom parlamentu traže uvođenje grupe nacionalnih predmeta za decu povratnika, jer smatraju neprihvatljivom i diskriminatorskom trenutnu praksu da se srpskim đacima u FBiH sistematski zabranjuje da uče srpski jezik i istoriju, dok su im nametnuti udžbenici na „bosanskom“ i hrvatskom jeziku.
Međutim, Sarajevo, u kojem je pre rata živelo više od 200.000 Srba poseban je problem, jer u tamošnjim osnovnim školama svi srpski đaci sada mogu da stanu u jednu učionicu.
-------------------------------------------------------------------------
- Na području Kantona Sarajevo gotovo da nema srpske dece u osnovnim školama, pa pitanje uvođenja nacionalne grupe predmeta za Srbe treba posmatrati sa tog stanovišta - rekao je izvršni direktor Demokratske inicijative sarajevskih Srba Jovo Janjić.
On je dodao da na području grada Sarajeva u posleratnim godinama živi srpsko stanovništvo, uglavnom starije životne dobi, jer nema značajnijeg povratka.
------------------------------------------------------
Dramatičan je primer srpske porodice Babić, koja se nedavno iselila iz Sarajeva u Lukavicu, jer nisu dozvolili da njihova deca u okviru nastavnog programa posećuju izložbe fotografija sa potresnim i uznemiravajućim ratnim sadržajima.
-------------------------------------------------------------
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić, kaže, za „Novosti“, da poražavajući broj srpskih đaka u sarajevskim školama nedvosmisleno potvrđuje da se u ovom gradu desilo etničko čišćenje Srba.
- Srba je iz godine u godinu sve manje u Sarajevu. Nema srpske novorođenčadi, ne daju deci da uče ćirilicu. Sve to govori da se i dalje sistematski radi na progonu Srba iz grada na Miljacki - istakao je Jovičić.
NE POŠTUJU SPORAZUM
ZA razliku od Federacije BiH, U Srpskoj u čak 20 škola bošnjačka deca izučavaju nacionalnu grupu predmeta. Škole u FBiH, iako su potpisale sporazum o poštovanju prava dece povratnika, godinama odbijaju i da promene nazive koje su dobili po bošnjačkim ili hrvatskim ratnim komandantima.
Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.
Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.
Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштву. А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци. Појединци? Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се СРБИЈИ нанесе велика штета.
Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.
Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.
Само као дигресија. Док пишем овај кратки осврт, управо кошаркашку утакмицу на Европском првенству у Словенији играју СРБИЈА и Црна Гора . Играју утакмицу без било какве резултатске дражи. СРБИЈА се давно пласирала у други круг такмичења, док Црногорци одлазе кући. Гледам утакмицу и уопште не гледам тим Црне Горе као тим према којем бих гајио било какве симпатије. Данас су околности много другачије. Оне су допринијеле да Црна Гора има своје репрезентативне тимове. Све присутне разлике морају се ставити у одређени временски и историјски контекст.
Знам да ниједан спортиста, па и Црне Горе не сноси одговорност за стање у којем се и они боре против Србије и то боре се грчевито, па чак и више него против неких туђинских репрезентација.
И Црногорци у таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, морају да знају, а и знају, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Црногорце који ни смислити не могу СРБИЈУ.
Стање је тако и никакво уљепшавање не може да промијени чињенично стање, дакле ову ситуацију, па чак то не може да промијени ни спортско надметање на терену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ у крајњој линији и у међусобним пријатељским међудржавним односима, много пута изнуђеним. Но, то је тако, па ком било мило било, а ком не било, опет ће остати овако...
И да закључим. У утакмици која ништа није одлучивала, побиједила је Црна Гора. Не треба тражити никаква оправдања нити алиби. Србија је најбоље играче одмарала за наредни циклус, али и кад се игра кликера важна је побједа. Нажалост, СРБИЈА није побиједила Црну Гору.
Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према ценогорском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и Црногорци једно. НИСМО ЈЕДНО, нажалост!
Можда и није лоше да то напокон и знамо! Уосталом, сатисфакцију и потврду добио сам и радовањем црногорских кошаркаша /оправдано радовање/, али Црногорци су испољили своју радост као да су постали прваци Европе...
Слика њихове радости је показала да сам погодио са текстом и да је то овако како написах...
Само разговори, па и са онима који су сасвим на другој страни свијета и који живе у свом имагинарном свијету, свијету насликаном мислима жеља, могу имати каквог таквог смисла.
Свако ћутање удаљава људе и прави непремостиву дистанцу.
У свему овоме, медији имају врло значајну и по некад и пресудну улогу, јер се управо људи из медија боре за већи тираж, тираж продате штампе. Мало је оних који купују новине и који воде рачуна какве је "боје штампа".
Постоје подјеле, али танка је граница око класификације о којoj се ради штампи. Зато остаје o питање ради ли се о "жутој" штампи, сликовној штампи, црно-хронолошкој штампи или о сензационалистичкој штампи. Каква год даје, штампа се штампа, новине излазе. Људи купују новине из разно разних интереса, разлога и укуса, а све са циљем да дођу до информација. Разумљиво да те информације плаћају.
Електронски медији су још интересантнији, јер се на њима приказују и пласирају "живе слике", чак и оних људи који су већ одавно мртви. Али ако је интерес неке ТВ куће, она ће чак и такве "оживјети", а све у властитом интересу и то да би се углавном попунио цјелоднево-ноћни програм.
Ријалити програми су постали најгледанији, јер огромна већина конзумената такве "субкултуре" сједи испред екрана и покушава да се поистовјети са својим "јунацима" и уопште није битно какви су они, већ се ради о жељама публике за што већим скандалима, свађама, насиљу и свим врстама сцена, поготово оних привремених и тренутних тзв. љубави, голих гузица и заклетви "на вјерност по систему - "дођеш ми љубав"!?
Дакле, многи гледаоци покушавају да избјегну властито суочавање са кризом идентитета.
Никада не треба упирати прстом у било којег новинара нити у било који медиј.
Мало је или скоро ријетки су они медији који се баве животним темама и свјетлијом страном живота. Једноставно, мало је оних којима би такве теме биле интересантне, а сви заправо живе од жеље за бољим животом.
Задње намјере су врло опасна работа и оне вребају иза сваког ћошка, па чак и кад идемо правим путем без било каквих кривина. Врло опасно је правити замишљене линије свог свијета и због страха од неких других немати снаге да се те имагинарне линије пређу.
Границе не постоје, па чак ни оне између земље и неба, односно земље и свемира. Зато треба знати да са обје стране замишљене границе постоје и неки други људи, који су различити од нас и наше перцепције поимања стварности.
Друго је питање да ли се ради о добрим или о злим људима. Свака подјела опредјељује људе да бирају своју страну свијета и често многи залутају, јер рецимо, корачајући према истоку они оптерећени многим предрасудама касно схвате да су цијело вријеме ишли према западу. У свим тим заблудама изгубе много времена и немају више могућност да изађу на прави пут, пут истока којим су били наумили да иду...
Такви, дакле, остају заробљеници своје свијести, која им диктира понашање према узусима личне слике стварности, а која уопште не мора бити исправна.
Безброј је путева и многи се на њима изгубе и никада не стигну на своју страну.
О раскрсницама нисам ништа рекао, јер се управо налазим на једној таквој.
Заправо у дилеми сам и размишљам да ли да ставим тачку на овај текст или да га оставим отвореним и да он траје, као што уосталом траје и живот...
За ову констатацију су најбољи примјери сједнице Парламентарне скупштине БиХ. Да би обични конзументи истине или информација колико-толико имали било какав увид у истинитост онога што се заиста расправља и о чему се одлучује на тим сједницама, морали би свакодневно да купују најмање десетак дневних новина или да прате информативне програме опет најмање неколико најгледанијих ударних дневника на програмима многих телевизија. Ни у којем случају не смијемо занемарити и мноштво интернет портала који имају своје информативне програме и садржаје, па самим тим и утицај на креирање јавног мнења у БиХ.
Међутим, могуће је, наравно, ако имате новца и ако сте пасионирани зависник о политичким информацијама, да купите све дневне и седмичне новине, но немате никакву могућност да пратите ударне дневнике на неким важним телевизијама, јер ти информативни програми, углавном, почињу у истом временском термину. Не треба бјежати од истине па рећи да су сасвим различите информације и извјештаји које објављују медији у РС у односу на медије из ФБиХ, па чак и у односу на медије који су наклоњенији једном од три конститутивна народа у БиХ.
Разлике су очите у извјештавању и оне се манифестују у зависности од случаја до случаја, што у највећој мјери зависи од тога - чији су медији; из којег центра се издају и не треба много труда да се уоче драстичне разлике у извјештавању различитих медија, рецимо из Сарајева, затим оних из Бање Луке, те из Мостара. Најлакше би било речи да је то отворена медијска борба прса у прса за сваког читаоца. Друга је ствар како и на који начин сваки медиј долази до оних информација које су за прву страну сваких новина, јер и новине су роба, а робу најлакше продаје добра амбалажа!
Зато се на малом простору и у "малој бари с пуно крокодила" води грчевита борба за оне сугестивне и сензационалистичке вијести и информације. У таквој хиперпродукцији и у потрази за драматичним и ексклузивним информацијама, односно у борби без милости и кодекса, врло често они ревносни читаоци ће прочитати отворене сукобе између многих медија о никада помирљивим интересима. Те међусобне анимозитете перманентно подгријавају редакције тих медија, јер су им и интереси различити. Једни у одређеном времену подржавају позицију, други опозицију, а трећи нападају или подржавају и једне и друге, а сви заједно се међусобно између себе гложе.
Ништа боља ситуација није ни у Републици Српској. А, све то иде само на штету истине која је потребна свима. Кажем потребна, али била би илузија да ће она - истина, једна и права - икада бити презентована јавности, па чак и о оним темама које су свима видљиве и јасне.
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Иако је тешко разумјети шта је то заправо босански језик, на интернет страницама неких институција, што на федералном нивоу, што на нивоу БиХ, уредно је наведен као прва, а често и једина опција при избору језика на којем посјетилац може да прати објављени садржај на сајту.
Прилог доминацији такозваног босанског језика дале су и неке међународне организације, међу којим свакако предњачи Канцеларија високог представника у БиХ.
Такозвани босански језик је новокомпонована творевина, помоћу које Бошњаци и званично Сарајево покушавају да затру све што је небошњачко. Бошњаци настоје да затру вјековну културу Срба и да у првом плану буде оно што су они смислили.
Инсистирају на томе да се њихов језик зове босански, а не бошњачки, јер тако, преко језика, хоће да присвоје цијелу БиХ, те да се оваквим перфидним стварањем хибридног језика и нације покушава централизовати све у корист Бошњака. И то је један од начина и покушаја да се неутралишу било какви историјски коријени постојања Срба на овим просторима. Међутим, многима, али не и свима, треба да буде јасно да у таквим намјерама неће успјети.
Чињеница је да код институција постоје злоупотребе и у сваком таквом случају ми интервенишемо и настојимо да се исправи такво стање. Ми не тражимо ништа друго него поштовање равноправности, а Бошњаци хоће да буду доминантни.
Примјер за овакву констатацију је да су донедавно постојали и сајтови институција и агенција које су информације објављивали само на - босанском језику. Послије нашег инсистирања да се то промијени, понуђене су и друге језичке опције. Већина институција БиХ смјештена је у Сарајеву и њих не интересује ни српски језик ни хрватски, него само њихов језик.
Наиме, Бошњаци сматрају да увијек треба да буду на првом мјесту, па и када је у питању језик. У БиХ ништа не може да буде једноставно, јер сви из Сарајева желе да буде компликовано. Што се тиче међународних организација, оне су опредијељење само за босански језик. Ради формалности, они су навели и српски и хрватски језик, али на тим језицима ништа није написано.
Када је ријеч о заједничким органима БиХ, језици нису равноправни, јер је доминантан босански језик, па онда слиједи хрватски, док је српски најмање заступљен.
Један од примјера јесте и сам језик. Појединци су склони чак да измишљају нове језике, само да би српски гурнули у запећак. Често се измишљају и нове ријечи за потребе такозваног босанског језика. Све то представља веома перфидан приступ мајоризацији и прављењу унитарног система.
Лингвисти су потпуно јасни у томе како се формира језик, а Бошњаци покушавају да праве вјештачки.
Од заједничких органа, једино на сајту Централне изборне комисије БиХ није понуђена опција босански језик, него на почетној страни пише службени језици БиХ и енглески језик.
Иако је ово проблематика са којом највише требају да се баве лингвисти и стручњаци за језик, ипак ово је превазишло такве оквире и постало је врло битно и политичко питање.
Ако се зна да је у оваквој БиХ све политика и да је мало оних ствари око којих се могу усагласити представници све три конститутивна народа у БиХ, онда ништа не заћуђује што у први план избија и питање језика народа у БиХ...
Нисам убијеђен да ће се и на овом сасвим јасном плану доћи до било каквог договора. Једино сам сигуран да ће ово моћи сви да прочитају иако је написано на Српском језику и на ћирилици, кажем сви, мислећи при том на народе и грађане који живе на овим просторима....
Petak, 30 Kolovoz 2013
SARAJEVO - Kao i nebrojeno puta do sada, zastupnici iz dvaju entiteta na jučerašnjoj sjednici Zastupničkog doma Parlamenta BiH imali su suprotstavljena, dijametralno različita mišljenja o mnogim stvarima što je rezultiralo i burnom raspravom o mišljenju Ustavnopravne komisije spomenutog doma o Prijedlogu zakona o raspolaganju nepokretnom vojnom imovinom čiji su predlagači SDP BiH i Savez za bolju budućnost. Ipak se poslije četverosatne rasprave čini da je većina diskutanata “promašila temu” pa su umjesto prijedloga koji se našao na zastupničkim klupama više i, čini se, radije “raspredali” o NATO-u, međunarodnoj zajednici, bombardiranju i nekom novom entitetskom “pokazivanju mišića”.
Konkretnije i razumljivije: na sjednici prije dva dana članovi Ustavnopravne komisije iz SDS-a, SNSD-a, DNS-a iz Republike Srpske osporili su i ustavnu osnovu i principe ovog zakona tako da je na osnovi takve početne diskutantske pozicije tekla i jučerašnja rasprava pa su pojedini federalni zastupnici ocijenili da stranke iz RS-a zapravo odbijaju da se uopće dalje raspravlja o ponuđenim rješenjima.
Svađe
Usvajanje navedenog zakona, podsjetimo, jedan je od uvjeta za pristupanje BiH NATO-u tako da je Saša Magazinović, šef Kluba zastupnika SDP-a, u jednom trenutku rezignirano zapitao zastupnike iz RS-a jesu li oni uopće za članstvo BiH u ovom savezu.
----------------------------------------
Aleksandra Pandurević, zastupnica SDS-a, kazala je da građani iz Republike Srpske najprije očekuju vidjeti zatvorena vrata OHR-a pa je poručila: “Budite sigurni da će RS raspisati referendum oko potrebe ulaska u NATO.”
------------------------------------------
Dušanka Majkić iz SNSD-a kazala je kako misli da NATO neće prihvatiti kao svog partnera zemlju u kojoj je pola stanovništva protiv ulaska pod njegovo okrilje.
--------------------------------------------
Milorad Živković, dopredsjedatelj Zastupničkog doma, primijetio, aludirajući na zastupnike iz FBiH : “Vi ste izvršitelji naloga međunarodne zajednice.” Živković je također primijetio da je Srbija deset koplja iznad BiH te da pitanje mudžahedina, terorista koji ratuju po svijetu, u Federaciji nitko neće spomenuti.
-----------------------------------
Replicirajući i obraćajući se zastupnicima iz Republike Srpske, Magazinović je konstatirao:
- Kad me već vučete za jezik, sve i da bude referendum, vi ćete prvi trčati, uvjeravati i moliti ljude da glasuju za NATO, ako ikad dođe do toga – kazao je Magazinović podsjetivši da je i član Predsjedništva BiH iz reda srpskog naroda glasovao za ulazak u NATO.
------------------------------------
Optužbe
Šefik Džaferović, predsjednik Ustavnopravne komisije, upozorio je zastupnike iz RS-a da stalno ne potežu referendum jer je NATO državna stvar, a izjašnjavanje na entitetskoj razini bilo bi anketa.
----------------------------------------------
Također i tijekom rasprave o negativnom stavu Ustavnopravne komisije o Prijedlogu zakona o raspolaganju nepokretnom vojnom imovinom zastupnici Zastupničkog doma Parlamenta BiH iz Republike Srpske više puta su potencirali činjenicu da je NATO bombardirao narod u RS-u i da će građani iz RS-a referendumom i odlučiti žele li oni u NATO.
-------------------------------------
Slavko Jovičić iz SNSD-a smatra da je put do eventualnog ulaska u NATO još dalek te je izjavio da će dotad NATO pobiti sve režime koji mu smetaju.
- Vidite što spremaju Siriji, što su uradili Iraku i Sadamu Huseinu, Libiji i Muameru Gadafiju. Svojevremeno je student iz Libije u Beogradu imao stipendiju od 4000 maraka, a gdje su sada – zapitao se Jovičić.
Prisjetivši se da je na Palama pobio svećenike, Jovičić je kazao da će se njegova djeca protiviti ulasku BiH u NATO, jer “njegovi Hadžićani u Bratuncu zbog bombi s osiromašenim uranom umiru”.
-----------------------------------------
Raspravljajući o Prijedlogu zakona o raspolaganju nepokretnom vojnom imovinom, Beriz Belkić iz Stranke za BiH kazao je kako misli da je ovo tehničko pitanje te da je isključivo BiH ovu imovinu dobila međunarodnim ugovorom koji je ona potpisala. Prijedlog zakona o raspolaganju nepokretnom vojnom imovinom, između ostalog, predviđa upis prava vlasništva na ime države BiH za 63 objekta i to 39 u FBiH i 23 u RS-u, koje koriste Oružane snage BiH te jedan koristi Ministarstvo obrane BiH.
-----------------------------------------
Mostar
Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH jučer je obavio i raspravu o negativnom mišljenju Ustavnopravne komisije o izmjenama i dopunama Izbornog zakona BiH. Šefik Džaferović, zastupnik SDA i predsjedatelj Komisije, kazao je da je činjenica da ne postoji suglasnost parlamentarne većine da se rješenja u Izbornom zakonu usvoje, ali da se što hitnije mora pristupiti izmjenama Izbornog zakona kako bi izbori za iduću godinu mogli biti raspisani na vrijeme. Članovi Ustavnopravne komisije iz SDP-a obrazlažu da je razlog njihovom protivljenju neprihvatljivo rješenje za Mostar dok su u SDA, osim za Mostar, i protiv izmjena koje se odnose na zatvaranje izbornih lista te na ulogu Glavnog centra za brojanje.
Piše: H. Ibišević
http://www.dnevni-list.ba/:daferovic - referendum u rs-u o ulasku u nato bio bi anketa
************************************************************
НАПОМИЊЕМ И ОПОМИЊЕМ!
ДА СЕ НЕЗАБОРАВИ!
Петак 30.08.2013
Годишњица НАТО бомбардовања Републике Српске
Источно Сарајево, Пале
На данашњи дан 1995. године почело је НАТО
бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра и у коме
је убијено више од стотину цивила.
На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно
1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог експлозива била
је око 10.000 тона.
НАТО је у акцији под називом "Намјерна сила" користио радиоактивну
муницију, уз објашњење да она треба Србе у БиХ да "доведе за
преговарачки сто".
За бомбардовање мјеста која су била под контролом
Војске Републике Српске, НАТО је користио осиромашени уранијум.
Бомбардовање је окончано 14. септембра када је постигнут договор да
Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне
безбиједности што је и учињено закључно са 17. септембром.
Повод за агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци
Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју су
оптужени Срби. У извјештају независне комисије из тог периода наведено је
да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја".
Прво, по правилу, сви градови у ове дане изгледали су скоро као пусти. Стиче се утисак да је половина становништва била негдје на мору и да се заслужено одмарала.
Неки се, богами, цијелу годину нису ни уморили, јер готово да ништа нису ни радили. И то је баш апсурдна ситуација, својствена земљама као што је БиХ. Заправо, на морима свјетских монденских љетовалишта одмарали су се они који у свом животу никад ништа нису ни радили!? Али, баш они, једино, имали су пара за скупе турнеје и путешествија по одмаралиштима од Туниса, Кипра, Кариба, а највише је било оних који су се заустављали на Јадранском мору.
Федералци су се углавном одлучивали за Хрватско приморје, док су Срби из Републике Српске, као по инерцији, још увијек, претежно, ишли на црногорски дио Јадранског мора. Истина, има много и оних Срба који су се на вријеме и у свакојакој "оскудици" скућили и власници су вила, углавном, на црногорској обали.
Хрвати из БиХ, разумљиво, размилили су се широм Далмације, док Бошњака има и тамо и онамо, ма свугдје, а ни Турска није баш тако далеко?!
Ова година, односно ударни дио туристичке сезоне требао је бити нешто лакши за прелазак граница, али свако се сналазио онако како је знао и како је умио.
Била је ово прва година безвизног, а како многи кажу и безвезног режима. Пасоши...визе...девизе - нису се као некад тражили у огромним гужвама и чекањима пред амбасадама земаља Европске уније. Наизглед, по броју грађана из БиХ који су хрлили на морске дестинације ни наслутити се није могло да је БиХ у стравичној економској кризи. Сви туристички ходочасници су се држали оне Бреговићеве легендарне пјесме - "Путуј Селма" и нико више! А богами се и путовало.
Врло често се запитам - зашто је и природа била неправедна према нама у БиХ, па је тако наше чисте и зелене ријеке, рецимо, Неретву, окренула у њихово, комшијско плаво Јадранско море, док је нас оставила у трајном и бесконачном сивилу!? Али, шта је, ту је! Запитам се ја, такође, ко је онда остао у врелим градовима РС и ФБиХ? Остали су они који ионако цијелу годину једва састављају крај с крајем и који се боре за биолошко преживљавање.
Међутим, у опустјелим градовима могао се стeчи утисак да је више од половине прелијепих дама било у блаженом стању, дакле, у трудничкој љетној одори, и то је најљепша слика која се могла видјети у овим врелим августовским данима, која се могла видјети скоро на сваком шеталишту. Погрешан би био закључак да ће се због таквих прелијепих кадрова енормно повећати наталитет. Нажалост, неће, јер зна се да труднице не иду на море. Не годи им клима и пржење на плажама.
Али, гдје је у ове спарне и нерадне дане "ишла БиХ"? Није БиХ трудна, али јесте у другом стању. Јер, сa БиХ су у "љубавној вези" многобројни странци којима нигдје на свијету не може бити боље него овдје. Овдје им је боље, него чак и у мјестима одакле долазе у ову земљу. Разлога је више. Најважнији је онај материјални, јер оволика примања не могу за десет година рада остварити у својој држави, као што то могу само за једну годину нерада у БиХ.
Покушавам да утврдим ко је то од странаца највише "заљубљен" у БиХ и с ким је то БиХ остала у другом стању. Богами, без ДНК анализе то, изгледа, није могуће утврдити, јер БиХ су, познато је то, сви странци (с)јебали онако како су они хтјели, а БиХ није могла да се одбрани од њих, јер је оваква јадна - беспомоћна. Не знам, али понекад ми се чини да је на хиљаде њих, тј. странаца, имало однос с овом земљом. Не мислим ја на сексуални однос, већ на то да су из БиХ односили и износили сва материјална богатства и бјесомучно су, онако својски се залажући, пустошили ову природно и привредно богату земљу.
Аууу... нисам ја заборавио ни домаће, ове наше харачлије, који ништа мање нису пустошили и харали ову земљу, али мало је ово простора да и о њима коју прозборим. А, ако се баш ради о оним, дакле, интимним стварима, онда медицина каже да код нормалних трудница трудноћа траје девет мјесеци, једино код трудне БиХ, ево, та трудноћа траје више од двадесет година.
ПИШЕ: СлАвКо ЈоВиЧиЋ СлАвУј
Од потписивања Дејтонског споразума, па и прије тога - у многим земљама свијета због велике миграције становништва из БиХ основана су многа удружења, невладине организације, па чак и многобројни покрети у виду разних звучних назива, као рецимо конгреса и слично, која врло претенциозно сама себе називају
"БиХ дијаспора" што, наравно, није и не може бити тачно!
О чему се заправо овдје ради?
Да одмах врло јасно и прецизно кажем да не постоји ниједна мултиетничка организација која у свој састав укључује представнике све три конститутивна народа према етничкој припадности и националној структури у БиХ која би била пресликана у дијаспори!
Чињеница је, како рекох, да у многим земљама свијета постоје разноразна удружења која окупљају, углавном, припаднике одређене националне заједнице и она никако у свом називу не могу имати било какав префикс "беха", односно одредницу БиХ!
Наиме, ради се скоро, па и увијек, о једнонационалним организацијама, које су основане из различитих разлога и интереса. Такве организације не одражавају заједничке интересе све три конститутивна народа која потичу из БиХ, а сад су у дијаспори. Напротив, такве организације још више раде на продубљивању националних подјела и потпуних националних поларизација у свим сферама живота и у дијаспори, али због начина и циљева својих дјеловања, праве сличне проблеме и овдје у БиХ.
Интереси Срба из БиХ који се налазе у дијаспори никада се не могу ускладити с интересима Бошњака или Хрвата.
Слиједом такве констатације, а она је тачна, постоје и све друге варијанте евидентне подијељености на три националне заједнице у дијаспори. Никада се интереси Бошњака у дијаспори не подударају са интересима Срба или Хрвата и обрнуто.
Такође, и трећа варијанта је сасвим равноправна у потпуној подијељености дијаспоре, па се тако интереси Хрвата у дијаспори никада не могу усагласити са интересима Срба или Бошњака и све се тако врти у зачараном кругу потпуне разједињености...
Дакле, већ више од двије деценије, а да и не говорим о оним организацијама још из ере соцреализма предратне и већ бивше СФР Југославије, у многим земљама свијета егзистирају многобројна удружења која су основана и која у свом чланству имају стотину одстотно чланство само из реда једне, своје, нације.
Зато су потпуно лажне тврдње кад се нека од тих организација представља као "беха" дијаспора. Нема таквих организација. Да још једном нагласим - постоје организације и удружења која су потпуно поларизована и она су искључиви представници једног од три конститутивна народа у и из БиХ!
Друга је ствар како и на који начин нека од тих (једно)националних организација ради и који су њени циљеви и задаци?
Из досадашње праксе сасвим је јасно да су бошњачке организације у дијаспори врло агресивне, па чак су многе од њих и вјерски толико радикалне да је то забрињавајуће. Али оно што је битно - таква удружења ни сад, а ни убудуће, не могу и неће имати никакав утицај на укупно стање овдје у БиХ.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
На данашњи дан...љета господњег.
Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио и Храм Светог Преображења Господњег.
Некада су у самом центру Сарајева одзвањали звуци српских пјесама и игара у порти Храма, али и на главној улици...
НЕКАД БИЛО, /прије 80 и више година у центру Сарајева, уз хиљаде присутних Срба, углавном обучених у националне ношње - СЛАВИЛО СЕ/! На слици лијево, у горњем дијелу, види се постројена и краљева војска у част и славу прославе Светог Преображења Господњег...
Били су то празници српског саборовања уз своју, једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије рата, а толико их је и данас.
У предратном Сарајеву било је 78 џамија, четири католичке и три православне цркве и једна јеврејска синагога. Данас, у Сарајеву има скоро 200 џамија.
Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе. Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.
Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме, данас се окупи једва хиљаду и нешто мало више Срба и то највећи број их дође из Републике Српске, из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, из Пала и околних мјеста у којима претежно живе Срби.
А некад, прије рата окупљало се и до 20 хиљада Срба.
Био сам један међу ријетким Србима који је одмах по завршетку рата одлазио поново, као што ме мајка још као дијете на данашњи дан водила на велико славље код наше Свете цркве. Двије године сам узимао и микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су мелодије пјесама: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села".
Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду без Срба. И тако ће и остати за наредне вијекове. Остаће да неко некад прича о тим прошлим временима.
Можда ће по неки историчар или хроничар времена негдје записати да су, некад у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву граду, који је прије рата, послије Београда, био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке, који чине преко 90 одсто становника тог града...
Данас, умјесто велике свечаности,
тужна слика/!
Не постоји више ни минумум могућности за неко евентуално преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђују и ово мало Срба, који дођу на молитву и вишечасовну прославу нашег православног празника, крсне славе и имена Светог храма, дођу и врате се у Републику Српску...
ЗБОГОМ Сарајево!
