СAРAЈЕВО - Представници Савеза логораша РС и хрватски логораши окупљени око Удружења "Кроација либертас" у петак су испред капије зграде Суда и Тужилаштва БиХ положили вијенац за жртве које су живот окончале управо у овој згради, која је током рата као касарна "Виктор Бубањ" била логор за Србе.
Вијенац је положен испред капије, јер судска полиција није дозволила улазак у круг зграде.
Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић затражио је да их прими предсједник Суда БиХ Медџида Кресо и главни тужилац БиХ Милорад Барашин, али су их судски полицајци обавијестили да нико неће разговарати са њима.
Дукић је испред капије Суда БиХ одржао и Скупштину Савеза на којој је затражио смјену Барашина и одлазак страних судија и тужилаца из БиХ због опструкција приликом процесуирања одговорних за ратне злочине над Србима.
- Aко се ситуација не промијени и у року од 60 дана не будемо имали никакве резултате на овом плану, логораши ће се окупити још масовније и затражити да се ове институције присиле да раде према нормама права и правде за све. Без свега тога нема ни БиХ, ни помирења ни суживота - казао је Дукић и напоменуо да је кроз логоре у Сарајеву прошло више од 5.000 Срба који су углавном били цивили, да је убијено њих 70 и да се још увијек трага за костима 30 логораша.
Предсједник "Кроације либертас" Лео Плочкинић је рекао да је рад Суда препун грешака.
Мирним протестима присуствовао је и бивши логораш, посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Славко Јовичић, који је рекао да се коначно мора почети радити према законима и да странци морају да напусте Суд и Тужилаштво БиХ.
Супруга Драгана Шуњића, који је осуђен на 21 годину затвора, Мирјела Шуњић каже да се свим Србима и Хрватима у БиХ суди као припадницима паравојних формација и по кривичном закону који је донесен послије почињења кривичних дјела из 2003. године одлуком високог представника, док се Бошњацима суди по законима бивше Југославије.
Тужилаштво БиХ саопштило је да на рад ове институције "неће утицати ни демонстрације, нити агресивне изјаве у јавности, те да ће наставити да дјелује у складу са највишим професионалним стандардима". У Тужилаштву поручују да неће дозволити да на њих утичу како појединци, тако ни удружења.
- Нећемо се састати са вођама Савеза логораша и тиме дати тежину, односно кредибилитет ономе у шта то вођство покушава да убиједи своје чланове или јавност. Сарађиваћемо са сваким одговорним чланом било којег удружења који с нама жели да ради на један конструктиван начин, разговорима о суштинским питањима, а не о бесмислицама - наводи се у саопштењу.
Додик
Премијер РС Милорад Додик казао је у Источном Сарајеву да српском народу нико не може и не смије да наметне колективну кривицу, као што то покушавају да ураде Суд и Тужилаштво БиХ, који су Србима изрекли 1.400 година затвора, а Бошњацима само 40 година.
- Као да је 29.000 Срба пуцало само на себе или као да су их побиле неке хуманитарне организације. Гдје је одговорност других - казао је Додик.
Протест осуђеника
Осамнаест осуђеника, којима је вишегодишње казне затвора због ратног злочина изрекао Суд БиХ, а који казне издржавају у Фочи, јуче је штрајковало глађу.
Како су навели у допису јавности, они су на овај начин жељели да се придруже протестима, који су организовани испред зграде Суда и Тужилаштва БиХ, због дискриминације и селективности ових институција.
Д. Т.
http://www.glassrpske.com/vijest/novosti/Nema BiH bez pravde za Crbe i Hrvate
Sarajevo, 08.09.2009.
Ministar Spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj naložio pomoćnici Jasmini Pašalić da sasluša ambasadore Češke i Slovačke Jiržija Kudelu i Miroslava Mojžitu i sazna o čemu je premijer RS razgovarao s zvaničnicima ove dve zemlje
Skandal majstor... Sven Alkalaj, ministar spoljnih poslova BiH
Ambasadori Češke i Slovačke u Sarajevu Jirži Kudela i Miroslav Mojžita prošle sedmice bukvalno su saslušani u Ministarstvu inostranih poslova BiH, a glavna tema ovog „informativnog razgovora" bila je nedavna poseta premijera RS Milorada Dodika i predsednika Narodne skupštine RS Igora Radojičića Pragu i Bratislavi! |
|
Radojičić: Neprimereno i bezobrazno Predsednik Parlamenta RS Igor Radojičić kaže za Press RS da nije dobio informacije o „specijalnom tretmanu" koji je MIP BiH preduzeo prema ambasadorima Mojžiti i Kudeli. - Ako je to tačno, onda je reč o neprimerenom postupku, posebno zbog toga što je ambasador Mojžita doajen diplomatskog kora u BiH, a i da ambasador Kudela uživa veliki ugled. Premijer Dodik i ja smo putovali u Češku i Slovačku, ali je to putovanje najavljeno i MIP-u BiH i ambasadoru Ivanu Orliću, koji „pokriva" i Češku i Slovačku. Sve je proteklo u najboljem redu, uglavnom zahvaljujući angažmanu ambasadora Orlića. Znam da smo i ranije bili na meti ministra Alkalaja i njegove pomoćnice Jasmine Pašalić, i to bez ikakvog povoda i razloga - kaže Radojičić. |
Odlično obavešten izvor Pressa RS iz zajedničkih institucija kaže da je Dodikova poseta predstavljena kao „urota srpskog elementa u BiH". On dodaje da je ovaj skandalozni čin izrežirao lično ministar inostranih poslova Sven Alkalaj koji je u tu svrhu angažovao svoju pomoćnicu Jasminu Pašalić, bivšeg ambasadora BiH u Švajcarskoj koja je, po isteku mandata, ostala da radi u MIP-u i to kao ministrov najodaniji saradnik za najpoverljivije poslove.
Diplomatski skandal
- Postoji praksa da se ambasadori pozivaju na sastanke u MIP i tu nema ništa sporno jer se radi o klasičnim konsultacijama, razgovorima i raznim pokušajima za unapređenje saradnje. Zbog svega toga, Kudela i Mojžita su se odazvali pozivu Pašalićeve, ali kada je sastanak počeo, zadesilo ih je neugodno iznenađenje jer je ova počela da ih ispituje o okolnostima Dodikove i Radojičićeve posete njihovim zemljama! Ovo je klasično policijsko isleđivanje zapanjilo je ambasadore - kaže naš izvor.
Naš sagovornik dodaje da je samo zahvaljujući uviđajnosti i dobroj volji ambasadora Češke i Slovačke izbegnut diplomatski skandal koji bi mogao narušiti odnose BiH sa tim zemljama, ali i sa svim zemljama Evropske unije.
- Nakon prvobitnog šoka, ambasadori Mojžita i Kudela su bili zaprepašćeni pitanjima koja im je postavljala Pašalićeva i odbili su da na njih odgovaraju, poručivši joj da se nju te stvari ne tiču i da bi, ako celi slučaj izbije na svetlo dana, to bio skandal neviđenih razmera.
- Iako je Pašalićeva insistirala na detaljima poseta, ni Kudela ni Mojžita joj nisu otkrili ništa više od onoga što je već poznato u vezi s posetom rukovodstva Srpske Češkoj i Slovačkoj - prenosi naš sagovornik.
On navodi da je poseta Dodika i Radojičića Pragu i Bratislavi izazvala pravi haos među bošnjačkim političkim strukturama, a naročito kod lidera Stranke za BiH Harisa Silajdžića koji je alergičan na sve diplomatske aktivnosti rukovodstva RS.
Ambasadori šokirani
- Nema sumnje da iza svega stoji upravo Silajdžić koji je pobesneo kada je čuo da Dodik i Radojičić iz Praga poručuju da ustavne promene treba da budu stvar domaćih političara. Pored toga, priča o ekonomskim ulaganjima Češke i Slovačke u RS iritira Silajdžića i on na sve moguće načine želi da sazna o čemu je bilo reči na tim sastancima - kaže naš sagovornik.
|
--------------------------------------------------------- |
Poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Slavko Jovičić Slavuj kaže da slučaj „isleđivanja ambasadora" nije samo diplomatski skandal već klasična lakrdija.
- Ovo pitanje zaista vredi potegnuti i u parlamentu, ali to će biti teško jer ministar tamo ne zalazi kada se raspravlja o MIP-u! Pretpostavljam da su oba ambasadora bila šokirani takvim pristupom, što je i normalno. Naravno, za mene to uopšte nije šokantno jer nas je Alkalaj navikao na različite gafove. Ne bi me začudilo ni da su, zbog Dodikove posete Češkoj i Slovačkoj, ambasadori tih zemalja u Sarajevu proglašeni za „persone non grata" - kaže Jovičić.
On ističe da Dodik i Radojičić nisu u Bratislavu i Prag išli u ime BiH, već u ime RS i da MIP BiH nema ništa s tom posetom, niti treba da dobija informacije o njihovim aktivnostima.
- Nema dileme da su predstavnici RS išli tamo da bi pokušali da obnove privrednu saradnju s tim zemljama koja je zbog recesije, u poslednje vreme, oslabila. O tome oni ne treba da polažu račune ni Svenu Alkalaju, a ni njegovom stranačkom šefu Harisu Silajdžiću. Žao mi je što su ovi ambasadori, koji su već dugo u BiH, morali da prođu kroz sve to, ali verujem da je njima odavno postalo jasno u kakvoj zemlji rade - kaže Jovičić.
Zašto istina nikada ne dopre do javnosti?
Uostalom, iako je istina jedna i nedjeljiva i iako je opšte poznato da na istinu niko nema ekskluzivno pravo, ovdje se mora naglasiti da istinu kreiraju svi i to baš onako kako to kome odgovara. Ali, istinu najviše kreiraju mediji. Za ovu konstataciju su najbolji primjeri sjednice Parlamentarne skupštine BiH. Da bi obični konzumenti istine ili informacija koliko-toliko imali bilo kakav uvid u istinitost onoga što se zaista raspravlja i o čemu se odlučuje na tim sjednicama, morali bi svakodnevno da kupuju najmanje desetak dnevnih novina ili da prate informativne programe opet najmanje nekoliko najgledanijih udarnih dnevnika na programima mnogih televizija. Ni u kojem slučaju ne smijemo zanemariti i mnoštvo internet portala koji imaju svoje informativne programe i sadržaje, pa samim tim i uticaj na kreiranje javnog mnenja u BiH.
Međutim, moguće je, naravno, ako imate novca i ako ste pasionirani zavisnik o političkim informacijama, da kupite sve dnevne i sedmične novine, no nemate nikakvu mogućnost da pratite udarne dnevnike na nekim važnim televizijama, jer ti informativni programi, uglavnom, počinju u istom vremenskom terminu. Ne treba bježati od istine pa reći da su sasvim različite informacije i izvještaji koje objavljuju mediji u RS u odnosu na medije iz FBiH, pa čak i u odnosu na medije koji su naklonjeniji jednom od tri konstitutivna naroda u BiH.
Razlike su očite u izvještavanju i one se manifestuju u zavisnosti od slučaja do slučaja, što u najvećoj mjeri zavisi od toga - čiji su mediji; iz kojeg centra se izdaju i ne treba mnogo truda da se uoče drastične razlike u izvještavanju različitih medija, recimo iz Sarajeva, zatim onih iz Banje Luke, te iz Mostara. Najlakše bi bilo reči da je to otvorena medijska borba prsa u prsa za svakog čitaoca. Ne favorizujem nijedne novine, ali mogu li, evo, ja povečati tiraž, recimo, "Oslobođenju" da se i minimalno primakne "Avazu"? Ne mogu! Druga je stvar kako i na koji način svaki medij dolazi do onih informacija koje su za prvu stranu svakih novina, jer i novine su roba, a robu najlakše prodaje dobra ambalaža!
Zato se na malom prostoru i u "maloj bari s puno krokodila" vodi grčevita borba za one sugestivne i senzacionalističke vijesti i informacije. U takvoj hiperprodukciji i u potrazi za dramatičnim i ekskluzivnim informacijama, odnosno u borbi bez milosti i kodeksa, vrlo često oni revnosni čitaoci će pročitati otvorene sukobe između mnogih medija o nikada pomirljivim interesima. Te međusobne animozitete permanentno podgrijavaju redakcije tih medija, jer su im i interesi različiti. Jedni u određenom vremenu podržavaju poziciju, drugi opoziciju, a treći napadaju ili podržavaju i jedne i druge, a svi zajedno se međusobno između sebe glože.
Ništa bolja situacija nije ni u Republici Srpskoj. A, sve to ide samo na štetu istine koja je potrebna svima. Kažem potrebna, ali bila bi iluzija da će ona - istina, jedna i prava - ikada biti prezentovana javnosti, pa čak i o onim temama koje su svima vidljive i jasne.
|
|
|
|
Srijeda, 02 Rujan 2009 |
|
SARAJEVO
- Amerika kreće u operacionalizaciju svog plana pomoći BiH kroz ustavne
reforme, zaključak je koji su predstavnici hrvatskih i bošnjačkih
političkih stranaka izvukli uoči današnjeg dolaska Stuarta Jonesa,
zamjenika pomoćnika državnog tajnika SAD-a. Naime, on će tijekom
današnjeg i sutrašnjeg dana, zajedno sa Zoltanom Martinuszom,
direktorom tajnika Vijeća EU-a za Zapadni Balkan, Istočnu Europu i
Središnju Aziju održati niz sastanaka s predstavnicima vlasti u BiH,
ali i čelnicima političkih stranaka u BiH. Iako je naznačeno kako je
cilj posjeta podrška naporima potrebnim za daljnji napredak u
euroatlantskim integracijama, razgovor o rješavanju pitanja državne i
vojne imovine kao i tranziciji OHR-a, predsjednik HDZ-a 1990. Božo Ljubić smatra kako je ovo nastavak plana SAD-a za jačim angažmanom
u BiH, što posebno treba radovati hrvatski narod, koji je u najvećoj
mjeri nezadovoljan postojećom daytonskom podjelom zemlje. Naime, on
podsjeća kako su našu zemlju u proteklih nekoliko mjeseci posjetili
američki potpredsjednik Joseph Biden te dva jaka izaslanstva kongresa i
senata. |
САРАЈЕВО, 2. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Посланици у Представничком дому
парламента БиХ подијељени су у мишљењу да ли треба стране судије и
тужиоци да остану у БиХ и након истека њиховог мандата крајем ове
године.
Већина посланика из Федерације БиХ заговарају став да
странци и након краја 2009. године треба да учествују у раду Тужилаштва
и Суда БиХ, у чему су најгласнији били представници Странке за БиХ и
СДА, док су посланици странака из Републике Српске остали при ставу да
странци у правосудним институцијама БиХ више нису потребни.
Посланици странака из РС указали су на проблем корупције и
селективности у раду Суда и Тужилаштва, а као аргумент за одлазак
страних судија и тужилаца навели су политичке процесе који су вођени у
овим институцијама.
"Политички процеси, досадашњи и најављени,
директан су притисак на посланике из РС, ми то више не желимо и
сматрамо да је вријеме да страни тужиоци и судије оду", рекао је
замјеник предсједавајућег Представничког дома Милорад Живковић.
Милица Марковић из СНСД-а истакла је да су политички процеси вођени
против високих политичких представника српског народа Мирка Шаровића и
Младена Иванића те предсједника ХДЗ-а БиХ Драгана Човића, а да се
покушава да предмет њиховог рада буде и Милорад Додик.
"Да је
суд непристрасан и без притисака демантује их број година затвора
изречених људима из РС", рекла је Марковићева, док је њен страначки
колега Славко Јовичић оцијенио да редукован број страних судија и
тужилаца не може спасити правосудни систем БиХ.
"Ако ова земља
зависи од 14 или 15 судија и тужилаца, колико се предлаже да остане од
2010. године, онда ми немамо правосудни систем и не треба очекивати да
ће неко, поготово жртве ратних злочина, добити сатисфакцију на Суду
БиХ", упозорио је Јовичић.
Шеф Клуба посланика СДА у
Представничком дому Шефик Џаферовић сматра да учешће страних судија и
тужилаца не треба смањивати и ограничавати на одјељења за ратне
злочине.
Џаферовић предлаже да се у амандманској фази повећа
присуство странаца у правосудним институцијама БиХ након 2009. године у
односу на број који је предложио Савјет министара БиХ.
Против
одласка страних тужилаца и судија били су и посланици Странке за БиХ,
док је предсједник СДП-а БиХ Златко Лагумџија рекао да залагање за
њихов одлазак заправо иде у правцу укидања Суда и Тужилашта БиХ.
Посланици ХДЗ-а БиХ приједлог Савјета министара да се од почетка идуће
године прусуство страних судија и тужилаца ограничи на одјељења за
ратне злочине оцијенили су компромисним.
Подсјећајући да су
ове законске измјене тешко договорене у Савјету министара министар
правде БиХ Бариша Чолак позвао је посланике да подрже два предложена
закона.
Измјенама и допунама Закона о Суду БиХ продужава се
мандат међународних судија до краја 2012. године у другостепеној
инстанци у Одјељењу за ратне злочине, с тим да у Апелационом вијећу
може учествовати само један међународни судија.
Међународни
судија може учествовати у раду на започетом предмету Одјељења један
Кривичног одјељења само у случају ако је рад на том предмету започео
прије ступања на снагу овог закона.
Ријеч је о пет предмета у које су укључене стране судије.
Приједлогом закона о измјенама и допунама Закона о Тужилаштву БиХ биће
омогућено, између осталог, продужавање мандата међународним тужиоцима у
Посебном одјељењу за ратне злочине након истека 2009. године, а овај
прелазни период може трајати најдуже до 31. децембра 2012. године.
Предложеним измјенама и допунама Закона децидно је утврђено да
међународни тужиоци не могу бити замјеници главног тужиоца нити
обављати дужност руководиоца и замјеника руководиоца Посебног одјељења
за ратне злочине.
Међународним судијама и тужиоцима мандат истиче 31. децембра ове године.
ГРУДЕ, 1. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Општинско вијеће Груде једногласно је
усвојило рјешење о додјели грађевинског земљишта одбјеглом хрватском
генералу Бранимиру Главашу, који је у Хрватској осуђен за ратне злочине
почињене над Србима у Осијеку.
Секретар Општинског вијећа Груда
Миљенко Пезер каже да не види ништа спорно у донесеној одлуци, јер је
Главаш био једини који је аплицирао за парцелу која му је додијељена,
преносе "Независне новине".
Пезер није могао да каже о коликом
комаду земље се ради, додајући да се додијељено земљиште налази у селу
Дриновац из којег потиче Главаш и у којем већ посједује неке од
некретнина.
Посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ
Славко Јовичић каже да то није ништа изненађујуће и да је ријеч о
"безобразлуку и понижењу српског народа".
"Треба очекивати да
ту Главаш сагради кућу и када је заврши да на отварање позове Србе,
жртве које је он лично злостављао, јер његовом безобразлуку нема
краја", казао је Јовичић.
Према његовим ријечима, ова одлука доказује да БиХ постаје уточисте злочинаца и "бјелосвјетских хохштаплера".
Јовичић је рекао да колико и одлука локалне власти у Грудама, једнако
је запрепашћујуће и да нема реакције хрватских политичара на "сраман
потез власти у Грудама".
За високог функционера ХДЗ-а БиХ Иву
Миру Јовића нема ништа спорно у одлуци општинских власти у Грудама,
уколико је испоштована законска процедура у додјели земљишта.
"Добро је да се неко сјетио да потомцима људи који су прије 50 година
протјерани са огњишта врати земљу уколико они то желе", рекао је Јовић,
додајући да је питање да ли је Главаш жртва политичких подметања у
Хрватској или је злочинац.
Према његовим ријечима, разлог за
додјелу земље није зато што Главаш нема средстава, већ да тај буде
грађанин мјеста из којег су његови родитељи протјерани.
Лист
преноси да су на сајту "grude-online.info" објављени коментари у којима
се локалним властима замјера што је рјешавање Главашевих проблема
добило већи приоритет него рјешавање проблема мјештана, попут обнове
неугледног споменика за борце, налажења просторија за Матицу Хрватску и
слично.
Осуђени ратни злочинац у Хрватској Бранимир Главашу
интервјуу за портал "biznis.bа" најавио је да ће ускоро покренути посао
у Мостару и купити ново земљиште у Грудама.
Одговарајући на
питање откуд му новац за кућу, земљишта и покретање посла, Главаш је
одговорио да "није културно човјека питати одакле му новац".
"Имам помоћ пријатеља са свих страна. Да, помажу ми пријатељи, и
познати, непознати и симпатизери које не познајем, и помажу ми и шаком
и капом", каже Главаш.
Ministar
vanjskih poslova BiH Sven Alkalaj je u periodu kada se na sve strane
pokušavaju srezati troškovi u Sarajevu organizirao trodnevno
savjetovanje 33 šefa diplomatsko-konzularnih predstavništava BiH na
kojem je razgovarano o realizaciji vanjskopolitičkih prioriteta.
Na pitanje koliko će bh. građane koštati ova turneja ambasadora, jučer
niko nije imao precizan odgovor. Alkalajev savjetnik Zlatan Burzić
izjavio je da su "zbog mjera štednje" pozvana 33 od 56 šefova DKP-a BiH
i to "po kriteriju bitnosti podrške neke zemlje za ostvarivanje
vanjskopolitičkih prioriteta BiH".
Isplativost troškova
- Nemam prevelikih argumenata da kažem da je bilo nužno ovo uraditi.
Ali, ako ovo savjetovanje da rezultat, odnosno ako na njemu budu
pripremljeni pravci i prioriteti djelovanja bh. diplomatije za narednu
godinu, isplativost troškova bi postojala - rekao je predsjedavajući
Predstavničkog doma Parlamenta BiH Beriz Belkić dodajući kako je "ovo
savjetovanje trebalo početi analizom onoga što je učinjeno s
prošlogodišnjeg skupa, da vidimo je li se ono isplatilo, ali nažalost
to nismo čuli".
Državni poslanik Slavko Jovičić, koji je također prisustvovao
jučerašnjem savjetovanju ambasadora, prenio nam je da se osjećao kao na
"muškom sajmu ljepote na kojem se razmišlja samo kako potrošiti pare".
Ključno pitanje
- Nažalost, ne vidjeh da se iko od njih bavi ključnim pitanjem - kako
uspostaviti ekonomsku i privrednu saradnju između BiH i zemlje u koju
su poslani na privremeni rad. Kao da naše ambasade imaju misiju samo da
izdaju pasoše ljudima u dijaspori i eventualno pokoju vizu - rekao je
Jovičić.
Otvarajući skup ministar Alkalaj ponovio je opće poznate stavove kako
su glavni vanjskopolitički prioriteti BiH ukidanje viznog režima,
dobivanje statusa nestalne članice Vijeća sigurnosti UN-a, ulazak u
NATO, aplikacija za punopravno članstvo u EU, odnosi sa susjedima i
regionalna saradnja te ekonomska diplomatija.
Alkalaj demantirao sam sebe
Alkalaj je jučer negirao informacije o postojanju inicijative za
otvaranje 12 novih ambasada BiH u svijetu navodeći kako čak "ne postoji
ni inicijalni prijedlog za njihovo otvaranje". Ovo je izgovorio i ne
trepnuvši obraćajući se ambasadorima, ali i nemalom broju poslanika
koji su upravo od Alkalaja u junu dobili zvaničnu informaciju o stanju
i razvoju DKP mreže, u kojoj se do detalja obrazlaže opravdanost
otvaranja još 12 ambasada.
Neslaganja ugrožavaju interese Srpske
Banjaluka
- Mada SNSD važi za jedinstvenu stranku, sa neviđenom podrškom
građana u RS, poslednjih meseci u izjavama i postupcima njenih kadrova
sve su češće nesuglasice. Većina ih je karakteristična za funkcionere u
institucijama BiH, pa se postavlja pitanje koliko ovakva neusaglašenost
utiče na zastupanje interesa RS u zajedničkoj vlasti.
Neslaganja su počela u aprilu, oko odluke o promenu Ustava BiH, a
nastavila su se na strategiji za povratak izbeglica, Zakona o zaštiti
domaće proizvodnje, pristupanja NATO, ostanka stranih sudija i
tužilaca…
Mada u ovoj stranci tvrde da se radi o „sitnicama”, ovakvi
postupci funkcionera SNSD, prema tvrdnjama upućenih, mogli bi da znače
aktuelizovanje struja unutar stranke, koje se suprotstavljaju Miloradu
Dodiku, a koje navodno predvode član Predsedništva BiH Nebojše
Radmanovića i predsedavajući Saveta ministara Nikole Špirića.
Analitičar Slavo Kukić kaže da ne veruje da Špirić može protivrečiti Dodiku, što nije slučaj sa Radmanovićem.
„Špirić je čovek koga karakteriše plivanje u politici. Dovoljan je
malo jači glas Dodika da se primiri. Ali, Radmanović je jako umeren.
Njemu može prekipeti često nekontrolisano javno istupanje Dodika. Ova
teza stoji i ja u nju verujem. Logično mi je da Radmanović u jednom
trenutku kaže da ne može dalje sa Dodikom”, kaže Kukić.
Politički analitičar Tanja Topić uverava da različiti postupci
i izjave kadrova SNSD ne znače sukobe u stranci, već samo
neusaglašenost sa centralom u Banjaluci.
„Drugi razlog može biti testiranje javnosti, odnosno da se pre
donošenja neke odluke u stranci dogovore oko različitih istupa, da bi
se oslušnula reakcija javnosti i drugih stranaka. Ne bih rekla da sve
ovo utiče na interese RS u zajedničkim institucijama, jer sve stranke i
pojedinci u organima BiH čvrsto zastupaju Srpsku”, kaže ona.
Lider PDP Mladen Ivanić kaže da primeri neslaganja kadrova SNSD šalju naznake „potpunog raspada sistema”.
„Nemoguće je, na primer, da se desi da delegati SNSD u Domu naroda
državnog parlamenta glasaju za ustavne promene bez znanja šefova. Ako
je to stvarno tako, onda je u pitanju potpuni raspad sistema u stranci.
U svakom slučaju, u pitanju je loš posao za RS”, kaže Ivanić.
On tvrdi da različiti stavovi u slučaju ostanka stranih sudija i
tužilaca pokazuju da neki „više popuštaju” pod međunarodnim pritiscima,
a drugi „podilaze” šefu.
Međutim, delegat SNSD u Domu naroda državnog parlamenta, Dušanka
Majkić, koja je često imala drugačije stavove od svojih kolega, kaže da
je SNSD velika stranka i da nije u mogućnosti da usaglasi sve stavove u
prvom momentu, ali se usaglase u „drugom” momentu.
„Ništa nije frapantno različito da bi dovelo u pitanje osnovnu
politiku SNSD, koja nikad neće biti izneverena. Ali, stranka ima
koordinate u kojima se može kretati. Nemamo obavezu da u određenom
momentu svi recitujemo istu pesmicu. Kao član stranke navodim razlog i
argumente za svoje mišljenje”, kaže Majkićeva.
Raskol u stranci demantuje i poslanik SNSD u PD PSBiH Slavko
Jovičić. On tvrdi da je stranka „demokratska”, u kojoj svako ima pravo
na svoje mišljenje. To, uverava Jovičić, demantuje tvrdnje da se u SNSD
„diriguje” iz jednog centra.
Najveće nesuglasice SNSD
- U aprilu delegati SNSD podržali izmene Ustava BiH, da bi povukli saglasnost nakon reakcije iz stranke
- Savet ministara usvojio strategiju za povratak izbeglica, ali su je oborili delegati SNSD u parlamentu Bosne i Hercegovine
- Delegati i poslanici SNSD podržali Zakon o zaštiti domaće proizvodnje uprkos protivljenju resornog ministra i stranačkog kolege Mladena Zirojevića
- Milorad Dodik pozvao vojnike OSBiH da ne idu na vežbu NATO u Gruziju, a Predsedništvo BiH, u kome je i Nebojša Radmanović, poslalo pismo namere za ulazak u NATO
- Milorad Dodik i Igor Radojičić poručuju da strane sudije i tužioci treba da idu iz Suda i Tužilaštva BiH, ali je Savet ministara, sa Nikolom Špirićem na čelu, usvojio izmene zakona koje predviđaju ostanak stranaca u predmetima ratnih zločina
- Dušanka Majkić poručila da u stranci neće glasati za podršku Sadiku Ahmetoviću na mesto ministra bezbednosti, Dodik poručio da Ahmetović nije sporan
