Autor sjovicicslavuj |
16 Avgust, 2015 |
read_nums (327)
Autor sjovicicslavuj |
15 Avgust, 2015 |
read_nums (307)
15.8.2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/МОСКВАНА ГРАН ПРИ ТУРНИРУ У ТЕКВОНДУ У МОСКВИ,КОЈИ ЈЕ ЈЕДАН ОД ЧЕТИРИ ТАКМИЧЕЊА
КОЈА СЕ БОДУЈУ ЗА ОДЛАЗАКНА ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ У РИО ДЕ ЖАНЕИРУ- ТИЈАНА БОГДАНОВИЋ
ЈЕ ОСВОЈИЛА БРОНЗАНУ МЕДАЉУ. ТИЈАНА ЈЕ ПОСЛИЈЕ ТРИ ПОБЈЕДЕ У ПОЛУФИНАЛУ ПОРАЖЕНА ОД КОРЕАНКЕ СО ХУИ КИМ 10:3, ДОК ЈЕ ПРИЈЕ ТОГА САВЛАДАЛА ПРЕДСТАВНИЦЕ ЕГИПТА, ФРАНЦУСКЕ И БРАЗИЛА.
БРОНЗА НА ЊЕНОМ ПРВОМ ГРАНД ПРИЈУ ЈЕ ЗЛАТА ВРИЈЕДНА. НАЖАЛОСТ, ТО НИЈЕ ДОВОЉНО ЗА ДИРЕКТАН ПЛАСМАН НА ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ. ОСТАЈУ ЈОШ ДВА ГРАНД ПРИЈА, КАО И ФИНАЛНИ У ДЕЦЕМБРУ, АЛИ И АКО СЕ НЕ ПЛАСИРА ДИРЕКТНО ИМАМО ЕВРОПСКЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ.
ТИЈАНИ ЈЕ СВАКАКО МЈЕСТО НА ОИ, СА ТЕК НАПУЊЕНИХ 17 ГОДИНА ОСВОЈЛА ЈЕ ЗАИСТА ПУНО МЕДАЉА!

15.8.2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/МОСКВА
КОЈА СЕ БОДУЈУ ЗА ОДЛАЗАК
ЈЕ ОСВОЈИЛА БРОНЗАНУ МЕДАЉУ.
ТИЈАНА ЈЕ ПОСЛИЈЕ ТРИ ПОБЈЕДЕ У ПОЛУФИНАЛУ ПОРАЖЕНА ОД КОРЕАНКЕ СО ХУИ КИМ 10:3, ДОК ЈЕ ПРИЈЕ ТОГА САВЛАДАЛА ПРЕДСТАВНИЦЕ ЕГИПТА, ФРАНЦУСКЕ И БРАЗИЛА.
БРОНЗА НА ЊЕНОМ ПРВОМ ГРАНД ПРИЈУ ЈЕ ЗЛАТА ВРИЈЕДНА. НАЖАЛОСТ, ТО НИЈЕ ДОВОЉНО ЗА ДИРЕКТАН ПЛАСМАН НА ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ.
ОСТАЈУ ЈОШ ДВА ГРАНД ПРИЈА, КАО И ФИНАЛНИ У ДЕЦЕМБРУ, АЛИ И АКО СЕ НЕ ПЛАСИРА ДИРЕКТНО ИМАМО ЕВРОПСКЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ.
ТИЈАНИ ЈЕ СВАКАКО МЈЕСТО НА ОИ, СА ТЕК НАПУЊЕНИХ 17 ГОДИНА ОСВОЈЛА ЈЕ ЗАИСТА ПУНО МЕДАЉА!

Autor sjovicicslavuj |
14 Avgust, 2015 |
read_nums (305)
Ово је јубиларна десета медаља Зоране Аруновић са Свјетских купова у каријери и трећа златна, послије Марибора 2014. и Минхена 2012.
14.8.2015. ПАЛЕ/Габала (Азербејџан)
Зорана Аруновић је освојила златну медаљу у надметању ваздушним пиштољем на посљедњем овогодишњем Свјетском купу у стрељаштву у Габали у Азербејџану, захваљујући резултату од 199 кугова.
Ово је јубиларна десета медаља Зоране Аруновић са Свјетских купова у каријери и трећа златна, послије Марибора 2014. и Минхена 2012.
Има и четири сребра у Чангвону, Гранади и Форт Бенингу 2013. те Минхену 2011, као и три бронзе у Форт Бенингу 2014, те двије у 2013. у Гранади и Форт Бенингу.
Освојила је злато и сребро на сениорском шампионату свијета у Минхену 2010.
Из финала Светског купа 2013. у Минхену има два сребра.
Autor sjovicicslavuj |
14 Avgust, 2015 |
read_nums (332)
15. август - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
СРБИЈА НИКАД НИЈЕ ПАЛА, УВИЈЕК СЕ БРАНИЛА
И ЈУНАЧКИ ОДБРАНИЛА, А ПОТОМ ОПСТАЈАЛА И ОСТАЛА!

Церска битка је први велики окршај у Првом свјетском рату у којем су
Централне силе доживјеле први пораз, почела је 15. августа 1914. и
трајала је девет дана. По објави рата 28. јула Аустроугарска је према Србији концентрисала своје три армије.
Од 30.јула отпочело је прикупљање и размјештање непријатељских снага. Пета и Шеста армија, стациониране у источној Босни добиле су задатак да изврше главни удар на Србију. Друга аустроугарска армија концентрисана је у Срему и Банату, како би тактички заварала српску Врховну команду у погледу правца наступања.
У првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12.августа накратко окупирале Шабац.
Српска војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око 200 хиљада војника.
Блистава српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност брзог маневрисања наших трупа.
Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.
Од 30.јула отпочело је прикупљање и размјештање непријатељских снага. Пета и Шеста армија, стациониране у источној Босни добиле су задатак да изврше главни удар на Србију. Друга аустроугарска армија концентрисана је у Срему и Банату, како би тактички заварала српску Врховну команду у погледу правца наступања.
У првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12.августа накратко окупирале Шабац.
Српска војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око 200 хиљада војника.
Блистава српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност брзог маневрисања наших трупа.
Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.

Autor sjovicicslavuj |
12 Avgust, 2015 |
read_nums (330)
Нека српство настави да живи. Aли како? Због чега? У којем времену треба да се одигра историјаска утакмица сјећања и истине у борби против фалсификата. Тешко је одредити прави термин, јер вријеме је већ одавно прошло. Прошло је много тога и прије нас и поред нас и са нама, онако удружено.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
НЕКА СРПСТВО НАСТАВИ ДА ЖИВИ!
Нека српство настави да живи. Aли како? Због чега? У којем времену треба да се одигра историјаска утакмица сјећања и истине у борби против фалсификата. Тешко је одредити прави термин, јер вријеме је већ одавно прошло. Прошло је много тога и прије нас и поред нас и са нама, онако удружено.
Осврнуо сам сe и нигдје не видјех оно тамо, а тражио сам пут изласка из мрака . Гдје год да пођем чекају ме препреке, не од жице и камења, већ од људи. Људи стали у колоне и не покрећу се. Стоје као укопани. Изгледају као да су повезани у исту нит судбине, која им као крагана од кошуље стоји за вратом и притишће врат, стеже га...
Тишина је. Она злокобна и нема гласа. Не чује се ништа. Нема ни еха из даљине. Како и да га буде кад су сви у близини. Приближили су се на смртну удаљеност. Смрт је увијек најближа, мада нико не смије да прогнозира колико је она близу или колико је далеко.
Нико не зна шта се дешава на путу живота, јер га многи још увијек пролзе.
Они који су прошли тај пут не могу да нам кажу куда су ишли? Са киме су походили земаљске просторе или су били изгубљени у путешествију и трагању за животом. Не зна се јесу ли имали проблема или је све протекло у духу толеранције и разумијевања. Није ваљда наопака судбина да се и тамо - на другом свијету и у царству небеском људи, међусобно не разумију. О чему се ради, може се само претпостављати.
Мада су претпоставке велике обмане. Јер оно што човјек није видио или што није чуо или што није додиром или мирисом и осјетио - то се није ни десило. Или можда јесте, али све је сакривено у дубоком понору незнања.
Тешко је све ово схватити, поготово што сваки човјек најмање познаје себе, али зато зна све о другим људима, па чак и о онима које никад није срео у животу или за које никада није ни чуо. Али ето, из властитог интереса зна!? Интерес се успоставља због користи, а не из нужде или разјашњења стварности у коју смо сви запетљани и упетљани. У сталном смо трагању да пронађемо прави пут - пут нашег спасења...
Autor sjovicicslavuj |
11 Avgust, 2015 |
read_nums (379)
На данашњи дан рођен је

На данашњи дан рођен је
српски глумац,
непоновљиви
МИЛАН ЛАНЕ ГУТОВИЋ


Autor sjovicicslavuj |
11 Avgust, 2015 |
read_nums (316)
За сјећање и памћење...
На данашњи дан /11.8/ рођен је
славни српски глумац
ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ



Autor sjovicicslavuj |
8 Avgust, 2015 |
read_nums (287)
Autor sjovicicslavuj |
8 Avgust, 2015 |
read_nums (249)



На данашњи дан /8.8./ умро је
велики човјек Арчибалд Рајс,
који је више истине рекао и написао о Србима
него многи Срби сами о себи!
ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ И ЗА ПАМЋЕЊЕ!
ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ И ЗА ПАМЋЕЊЕ!



Autor sjovicicslavuj |
8 Avgust, 2015 |
read_nums (612)
Autor sjovicicslavuj |
8 Avgust, 2015 |
read_nums (274)

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

4. август 1991. године. Сунце упекло. Пржи. Неколико дана прије светог догађаја правимо план дочека Његове светости патријарха Павла у мученичком мјесту страдања Срба у Пребиловцима.
У неколико наврата се договарам са Мирославом Радовановићем, тадашњим портпаролом Српске демократске странке и министром за културу и образовање у Скупштини Града Сарајева. Разговарамо о програму и протоколу боравка Његове светости у Пребиловцима.
Прво о чему разговарамо је начин и вријеме доласка Његове светости патријарха Павла. Сјећам се да је прва варијанта била да Његова светост допутује авионом на Мостарски или на Сарајевски аеродром, па затим аутомобилом. Али, Његова светост Павле све је то одбио и допутовао је возом из Београда у Мостар.
У Мостар, са још неколико колега стигли смо неколико сати раније. Распитујемо се о времену доласка воза. Касни воз, уобичајено је то. Али занемарљиво је вријеме кашњења.
Са разгласа најављују долазак воза. Зове ме Мирослав Радовановић који је заједно са представницима Организационог одбора Срба у Пребиловцима задужен за дочек Његове светости. Мирче /тако сам га звао/ ме пита какве су моје процјене о тренутној безбједности на самој жељежничкој станици, у Мостару, а поготово у Пребиловцима.
Ништа неуобичајено, јер и у ваздуху се осјећа распад бивше Југославије. У Хрватској се на великом подручју води рат. Све кипти од надолазеће катаклизме. Кажем му да имам екипе у граду Мостару и у самим Пребиловцима и да сам у сталној вези са момцима. Све су Срби. Јављају ми путем радио-везе да нема никаквих проблема. Пребиловци су далеко и са момцима који су на лицу мјеста још немам контакта.
Ништа неуобичајено, јер и у ваздуху се осјећа распад бивше Југославије. У Хрватској се на великом подручју води рат. Све кипти од надолазеће катаклизме. Кажем му да имам екипе у граду Мостару и у самим Пребиловцима и да сам у сталној вези са момцима. Све су Срби. Јављају ми путем радио-везе да нема никаквих проблема. Пребиловци су далеко и са момцима који су на лицу мјеста још немам контакта.
Стиже воз. Дочекујемо Његову светост у чијој је пратњи било неколико свештеника. Његову светост чекају највиши црквени великодостојници Српске православне цркве и поздрављају.
Скрушен и поносан крстим се, рукујем и љубим руку Његове светости. Крећемо према возилима која су паркирана испред ауле жељежничке станице у Мостару. Испред је полицијско возило. Са својом екипом сједам у друго ауто. Иза нас је аутомобил у којем је Његова светост патријарх Павле. Колона са аутомобилима је подужа. Колега који је на зачељу колоне ме обавјештава да је све у реду.
Стижемо у Пребиловце. Видим има доста народа. Из оближње кафане треште звуци музике. Страшно. Распитам се о чему се ради? Кажу ми из полиције да ту кафану држи неки Хрват. Одмах наредим да полиција оде на лице мјеста и да се музика прекине. Тако је и било.
Око стотињак возила и камионета са посмртним ковчезима и светим костима преко 4.000 пребиловачких великомученика креће према вјечној крипти и почивалишту ...
Око стотињак возила и камионета са посмртним ковчезима и светим костима преко 4.000 пребиловачких великомученика креће према вјечној крипти и почивалишту ...
Остало је историја ...
Морамо даље и само напријед!
+++++++++++++++++++++++++
Морамо даље и само напријед!
+++++++++++++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj |
8 Avgust, 2015 |
read_nums (274)
Патријарх српски Иринеј освештао је Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, код Чапљине, који је саграђен у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници у овом мјесту.


Храм је саграђен на мјесту Спомен-костурнице. Остаци костију биће положени у крипти Храма Васкрсења Христовог, изграђеног по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол Васкрсења и симбол живота.
Тамо на југу, крај Хутова, Неретве, Брегаве, на бријегу у Пребиловцима, догађа се чудо. Збива се догађај најважнији за човјека, свијет и постојање његово. Догађа се Васкрсење. Бог походи народ свој; Бог васкрсава кости људске, премудрост Божија зида дом себи и њима, мученичким костима. Прије седамдесет и пет година пребиловачки мученици су живјели исто као и ми данас: бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудијевали, радовали се и туговали, некада пјевали, некада плакали; маштали, вољели, снивали.
Међутим, неки други људи, пустивши у своја срца зло и злога, одлучише да их убију. Не да им узму имања само, њихову радост и тугу, него много више, наумили су да им одузму сами живот. И то су злодјело и починили. Убили су жене, дјецу, одрасле људе, старце и старице. Бацили су их у јаме тамнице, безданице, у таму најкрајњу, у дубину земље. Потом су дијелили плијен, њихова имања, њихов мал, овце и коње, волове, воће и поврће, жита и винограде. Али убрзо, чим се рат сврши, не би им дато да уживају у уграбљеном плијену. Ходили су земљом зли људи, убице и крвници, опијали се, лагали, траг заметали и нетрагом нестајали. Коначно, педесет година послије страдања, кости мученика угледаше свјетлост и сунце и засијаше у тами људске злобе као мир и опомена, а синови страдалника напокон достојно сахранише кости предака.
Авај, људи ипак од њиховог страдања не научише много. Синови злочинаца, синови по хтјењу и опредјељењу, бомбама и минама разорише започети храм и костурницу, и по други пут мучки убише већ убијене. Од њихових експлозија подиже се силан пепео и избише непрегледне варнице. Као и оне прве, тако и ове убице почеше да као несрећни тумарају по свијету, носећи на себи пепео невиних и спаљених костију као неизбрисив траг. А варнице те страшне експлозије падоше пак нечујно у домове синова мученика, у пригушена кандила, и почеше смирено и тихо да служе и да свијетле. Потомци њихови, многи Херцеговци расути по свијету, стојећи пред тим иконама молише се Богу и свецима и разгоријеваше у себи сјећање на претке мученике. Из њихове вјере изниче овај храм Васкрсења Христова у Пребиловцима, бијел и свијетао, саздан на праху и костима невино убијених, саздан на вјери у Христа који изведе из ада, из утробе земље, сваку душу умрлу и смрћу заробљену. Он, Христос, у Пребиловцима изведе из смрти и преведе у живот мартире пребиловачке и херцеговачке.
Данас је празник освећења и прослављења светих страдалника. Данас је празник Васкрсења. Данас се пјева побједи. чекаће вас они, мученици пребиловачки. А са њима чекаће вас и сам Христос. Умијте душу праштањем, тијело миром и кајањем, срце пустите да гори као кандило; радошћу прекријте лице. У Пребиловцима је боље бити потомак убијеног него убице. То што смо чекали, збило се: побједа правде и живота, јер срамота је бити не убијени, већ убица. Стога нам је боље, браћо, да се огријемо на огњишту славе и страдања неголи да цијели свијет задобијемо, души својој наудивши. Имајте добру вољу и хтјење, у Пребиловцима славимо живот и Васкрсење!
Епископ ЗХиП

Г. Григорије

Autor sjovicicslavuj |
31 Jul, 2015 |
read_nums (342)




31. јули Љета господњег 2015. године





Autor sjovicicslavuj |
5 Jul, 2015 |
read_nums (1148)
Autor sjovicicslavuj |
5 Jul, 2015 |
read_nums (614)
Чланица кадетске репрезентациjе Србиjе у теквондоу Надица Божанић освоjила jе златну медаљу на првенству Eвропе у Старзбуру, у категориjи до 55 килограма.
Божанић jе у финалу побиједила Израелку Aзрен на златан бод у четвртоj рунди, а у полуфиналу jе била боља од Пољакиње Никиборц са 6:2, претходно поразивши Лауру Гласиновић из Хрватске са 6:2 и Шпањолку Сантос у прелиминарним борбама.
Србиjа jе на EП у Старзбуру прије злата Божанићеве освоjила три бронзана одличjа - Tеодоре Jовић (до 37 кг), Mиљане Стефанов(до 51 кг) и Невене Jокановић (до 51кг).
Божанић jе у финалу побиједила Израелку Aзрен на златан бод у четвртоj рунди, а у полуфиналу jе била боља од Пољакиње Никиборц са 6:2, претходно поразивши Лауру Гласиновић из Хрватске са 6:2 и Шпањолку Сантос у прелиминарним борбама.
Србиjа jе на EП у Старзбуру прије злата Божанићеве освоjила три бронзана одличjа - Tеодоре Jовић (до 37 кг), Mиљане Стефанов(до 51 кг) и Невене Jокановић (до 51кг).

Autor sjovicicslavuj |
5 Jul, 2015 |
read_nums (416)
5.7.2015.

Женска кадетска одбоjкашка
репрезентациjа Србиjе освоjила jе златну медаљу на Балканском
првенству у Изворанима, у Румуниjи, пошто jе данас у финалу савладала Tурску са
3:1, по сетовима 25:17, 25:23, 23:25 и 25:18.
Oво jе осма титула за српске кадеткиње на
Балканиjади до сада.
Kапитен и примач селекциjе Србиjе Kатарина
Лазовићпроглашена jе за наjбољу играчицу (MВП), док jе Jована Kоцић наjбољи
блокер Балканског првенства.
У мечу за треће место, Румуниjа jе победила Црну
Гору са 3:0

Autor sjovicicslavuj |
4 Jul, 2015 |
read_nums (540)
5. јула рођен је прослављени српски гитариста,
концертни солиста, музички педагог,
физичар, научник
ЈОВАН ЈОВИЧИЋ
Autor sjovicicslavuj |
4 Jul, 2015 |
read_nums (417)
Уосталом, не може се крвави рат у БиХ који је, како рекох, трајао скоро четири године свести на само девет дана Сребреничке трагедије. Има ту и низ других питања која се морају до краја разјаснити због будућности и историје свих народа на просторима БиХ. Заправо, како је могуће да муслимани воде оружани рат из Сребренице, кад је наводно Сребреница била ’’демилитаризована’’ зона (сиц!). Наравно, да ми не пада на памет да кажем да у Сребреници није било злочина почињених над муслиманима. Таман посла. Нажалост, појединци из српског народа починили су злочине над муслиманима у Сребреници, али тај број сигурно није ни приближан чак једној половини од броја 8000, како то муслимани приказују.
ПИШЕ. Славко Јовичић Славуј

За који дан ће проћи 20. година од догађаја у Сребреници из јула 1995. године. Највећи интерес Срба је био и остао да се утврди права истина о свим дешавањима у, и око Сребренице.
Комисија Владе Републике Српске (РС) за испитивање страдања муслимана у Сребреници чије је оснивање наметнуо бивши високи представник у БиХ, апсолутни диктатор и господар живота свих грађана и цјелокупне имовине у БиХ Педи Еждаун, дошла је до података, али никада тачних, већ до броја оних које су муслимани пријавили као нестале и страдале у Сребреници. Али, сви ти нестали ни у којем случају не могу бити подведени под ’’жртве српских злочина’’. Јер, кад би се прихватила настојања Бошњака да сви ти нестали као жртве злочина буду ’’фактурисани’’ српској страни, онда би то била не само лаж, већ и ноторна глупост. Заправо, онда би Сребреница била једини град на планети у којем за скоро четири године рата нико није умро природном смрћу или од болести. Била би то невјероватна ствар гдје нико као војник није изгубио живот или нико није умро од рањавања исл.
Дакле, Комисија Владе Републике Српске за утврђивање броја несталих у Сребреници није имала мандат да истражује и да утврди околности под којима је било који појединац страдао. А то је кључ свега - утврдити околности на који начин је сваки појединац изгубио живот. Међутим, то никада није урађено, па самим тиме није ни утврђено шта се заправо десило у Сребреници.
Потпуно је јасно да није било могуће утврдити ко су заиста стварне жртве злочина, а ко су лица која су страдала на неки од многих других начина.
Потпуно је јасно да није било могуће утврдити ко су заиста стварне жртве злочина, а ко су лица која су страдала на неки од многих других начина.
Друго, постоје докази који су из више извора, а који указују да је више стотина муслиманских војника, са пушком и оружјем, пробијајући се из Сребренице према Тузли, у сукобима са Војском РС изгубило животе. Дакле, према свим међународним стандардима и конвенцијама ти и на такав начин страдали муслимански војници били су легитимни војни циљеви.
Уосталом, не може се крвави рат у БиХ који је, како рекох, трајао скоро четири године свести на само девет дана Сребреничке трагедије. Има ту и низ других питања која се морају до краја разјаснити због будућности и историје свих народа на просторима БиХ. Заправо, како је могуће да муслимани воде оружани рат из Сребренице, кад је наводно Сребреница била ’’демилитаризована’’ зона (сиц!). Наравно, да ми не пада на памет да кажем да у Сребреници није било злочина почињених над муслиманима. Таман посла. Нажалост, појединци из српског народа починили су злочине над муслиманима у Сребреници, али тај број сигурно није ни приближан чак једној половини од броја 8000, како то муслимани приказују.
Но, поставља се безброј питања, али коме? Ко је на подручју Подриња, Братунца и Сребренице поубијао око 3500 Срба.
Никада ниједна институција није се озбиљно, није свеобухватно бавила расвјетљавањем чињеница везаних за злочине почињене над муслиманима у Сребреници, који никако не могу бити издвојено посматрани од злочина које су злочиначке фаланге Насера Орића починиле над Србима још 1992. и 1993. године када је спаљено и потпуно уништено 56 српских села и насеља и када је на том подручју звјерски ликвидирано близу 3.500 Срба.
Никада ниједна институција није се озбиљно, није свеобухватно бавила расвјетљавањем чињеница везаних за злочине почињене над муслиманима у Сребреници, који никако не могу бити издвојено посматрани од злочина које су злочиначке фаланге Насера Орића починиле над Србима још 1992. и 1993. године када је спаљено и потпуно уништено 56 српских села и насеља и када је на том подручју звјерски ликвидирано близу 3.500 Срба.
Дакле, српски интерес је да се потпуно демистификују сви догађаји око Сребренице и да се дође до истине, односно да се расвијетле све чињенице и да се да одговор на питање - шта се заправо догодило на том подручју. Мора се утврдити ко су заиста недужне жртве и на муслиманској, али и на српској страни: ко су појединци из реда и муслимана и Срба који су починиоци злочина над једним и над другим народом. Јер, појединци из свих зараћених народа су починили злочине над припадницима из реда оних других народа.
Ниједан народ није крив за бројне монструозне злочине, нити народ може бити крив за избијање рата, а управо све интенције Бошњака перманентно су ишле у том правцу да се оптужи цијели српски народ и да му се наметне хипотека колективне одговорности, што је бесмислица. Како онда, тако ево и 20. година након ратних страдања у току трагичног сукоба у региону, како је и сам карактер рата у БиХ дефинисан у Дејтонском мировном споразуму.
Autor sjovicicslavuj |
3 Jul, 2015 |
read_nums (364)
Ђорђе Боjовић - ЛАЈАЊЕ БЕЗ ПРЕСТАНКА
Десет невладиних организациjа наjавиле су данас да ће, у знак солидарности са жртвама у Сребреници и поводом 20 година од злочина, 11. jула организовати акциjу испред Народне скупштине у Београду, када ће активисти тих организациjа лећи на тло испред скупштинског здања.
Kако jе рекао Ђорђе Боjовић из Инициjативе младих за људска права на конференциjи за новинаре, акциjа под називом "Седам хиљада" има за циљ да покаже саосећање са страдалим муслимана у Сребреници и да се успротиви, како су казали, све чешћим покушаjима "оспоравања, релативизациjе и оправдавања сребреничког геноцида".
Oн jе навео да jе жеља свих коjи подржаваjу ту акциjу да 11. jула буду испред Скупштине, позиваjући грађане да се придруже и додаjући да jе jедно од основних људских права право на слободу окупљања.
Oн jе навео да jе жеља свих коjи подржаваjу ту акциjу да 11. jула буду испред Скупштине, позиваjући грађане да се придруже и додаjући да jе jедно од основних људских права право на слободу окупљања.
НВO сматраjу да та акциjа, коjа се изводи поводом обележавања 20. годишњице Сребренице, не сме "имати оправдање забране окупљања испред Скупштине у виду седнице Народне скупштине", сматра Боjовић.
Aкциjа "Седам хиљада" организуjе се на инициjативу новинара Душана Mашића коjи jе предложио да седам хиљада људи легне испред Дома Народне скупштине у знак сећања на сребреничке жртве.
Oрганизациjе цивилног друштва коjе подржаваjу ту акциjу су Инициjатива младих за људска права, фонд за хуманитарно право, Жене у црном, Хартефакт фонд, Београдски центар за људска права, JУKOM, Хелсиншки одбор за људска права, Kућа људских права, Сивил раjт дефендерс и Грађанске инициjативе.
Aкциjа "Седам хиљада" организуjе се на инициjативу новинара Душана Mашића коjи jе предложио да седам хиљада људи легне испред Дома Народне скупштине у знак сећања на сребреничке жртве.
Oрганизациjе цивилног друштва коjе подржаваjу ту акциjу су Инициjатива младих за људска права, фонд за хуманитарно право, Жене у црном, Хартефакт фонд, Београдски центар за људска права, JУKOM, Хелсиншки одбор за људска права, Kућа људских права, Сивил раjт дефендерс и Грађанске инициjативе.
--------------------------------------------------------------------
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Послије прочитаног шта човјек може да каже?
Прво, ради се о такозваним невладиним организацијама у којима су ухљебљења нашли разни беспосличари и пробисвијети, ради се о јаду и чемеру који ће се окупити и који ће тог дана поново да убије преко 3.500 звјерски ликвидираних Срба на простору Сребренице и Братунца. Страдање Срба ове несрећнике не интересује.
Извјесно-неизвјесни клипан Бојовић и не зна гдје је Сребреница и нема појма шта се дешавало у току рата на просторима БиХ. Заправо, њих и не интересују српске жртве, јер за помињање једног јединог звјерски ликвидираног Србина нико им неће платити ниједан једини динар, док ће за антисрпску политику добити и добијају паре од разних Сороша и бјелосвјетских олоша.
Додуше, српски народ је кроз цијелу своју историју имао своје издајнике, али никада није имао овакву булументу балавурдије која немају појма шта је истина. Тачније речено, немају појма ни о чему. Јер многи од њих су у вријеме рата били дјеца и дојили су цуцле. Одрастањем у својој држави бјесомучно су се окомили на своју отаџбину и на српски народ у цјелини и рафално су почели да пљују по свему што носи префикс српски, наравно за дебеле свежњеве евра.
У суштини ради се о јаду и чемеру који се изродио у српском народу и о страним плаћеницима који јашу на апокалипси стварања нереда и хаоса.
РАДИ СЕ О СРАМОТИ И ЈАДУ КОЈИ ЛАЖИМА И ФАБРИКОВАЊЕМ САМО СВОЈЕ "ИСТИНЕ" НАНОСЕ ВЕЛИКУ ШТЕТУ И ЉАГУ СРПСКОМ НАРОДУ.
Autor sjovicicslavuj |
2 Jul, 2015 |
read_nums (391)

























