PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ - ПРЕБИЛОВЦИ 1991. године и данас ....
Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2015 | read_nums (293)ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
4. август 1991. године. Сунце упекло. Пржи. Неколико дана прије светог догађаја правимо план дочека Његове светости патријарха Павла у мученичком мјесту страдања Срба у Пребиловцима.
У неколико наврата се договарам са Мирославом Радовановићем, тадашњим портпаролом Српске демократске странке и министром за културу и образовање у Скупштини Града Сарајева. Разговарамо о програму и протоколу боравка Његове светости у Пребиловцима.
Прво о чему разговарамо је начин и вријеме доласка Његове светости патријарха Павла. Сјећам се да је прва варијанта била да Његова светост допутује авионом на Мостарски или на Сарајевски аеродром, па затим аутомобилом. Али, Његова светост Павле све је то одбио и допутовао је возом из Београда у Мостар.
У Мостар, са још неколико колега стигли смо неколико сати раније. Распитујемо се о времену доласка воза. Касни воз, уобичајено је то. Али занемарљиво је вријеме кашњења.
Са разгласа најављују долазак воза. Зове ме Мирослав Радовановић који је заједно са представницима Организационог одбора Срба у Пребиловцима задужен за дочек Његове светости. Мирче /тако сам га звао/ ме пита какве су моје процјене о тренутној безбједности на самој жељежничкој станици, у Мостару, а поготово у Пребиловцима.
Ништа неуобичајено, јер и у ваздуху се осјећа распад бивше Југославије. У Хрватској се на великом подручју води рат. Све кипти од надолазеће катаклизме. Кажем му да имам екипе у граду Мостару и у самим Пребиловцима и да сам у сталној вези са момцима. Све су Срби. Јављају ми путем радио-везе да нема никаквих проблема. Пребиловци су далеко и са момцима који су на лицу мјеста још немам контакта.
Ништа неуобичајено, јер и у ваздуху се осјећа распад бивше Југославије. У Хрватској се на великом подручју води рат. Све кипти од надолазеће катаклизме. Кажем му да имам екипе у граду Мостару и у самим Пребиловцима и да сам у сталној вези са момцима. Све су Срби. Јављају ми путем радио-везе да нема никаквих проблема. Пребиловци су далеко и са момцима који су на лицу мјеста још немам контакта.
Стиже воз. Дочекујемо Његову светост у чијој је пратњи било неколико свештеника. Његову светост чекају највиши црквени великодостојници Српске православне цркве и поздрављају.
Скрушен и поносан крстим се, рукујем и љубим руку Његове светости. Крећемо према возилима која су паркирана испред ауле жељежничке станице у Мостару. Испред је полицијско возило. Са својом екипом сједам у друго ауто. Иза нас је аутомобил у којем је Његова светост патријарх Павле. Колона са аутомобилима је подужа. Колега који је на зачељу колоне ме обавјештава да је све у реду.
Стижемо у Пребиловце. Видим има доста народа. Из оближње кафане треште звуци музике. Страшно. Распитам се о чему се ради? Кажу ми из полиције да ту кафану држи неки Хрват. Одмах наредим да полиција оде на лице мјеста и да се музика прекине. Тако је и било.
Око стотињак возила и камионета са посмртним ковчезима и светим костима преко 4.000 пребиловачких великомученика креће према вјечној крипти и почивалишту ...
Око стотињак возила и камионета са посмртним ковчезима и светим костима преко 4.000 пребиловачких великомученика креће према вјечној крипти и почивалишту ...
Остало је историја ...
Морамо даље и само напријед!
+++++++++++++++++++++++++
Морамо даље и само напријед!
+++++++++++++++++++++++++
