Autor sjovicicslavuj |
17 April, 2015 |
read_nums (438)
Навршило се пуних 14 година од како су НАТО злочинци 17. априла 1999. године, убили трогодишњу Милицу Ракић.
Трагедија се догодила након што је гелер од распрскавајуће бомбе улетио у купатило и погодио девојчицу у главу док је сједела на ноши.
Милица Ракић је након погибије постала симбол српског страдања 1999. године, а њене слике и прича о њеној судбини брзо су обишли свијет.
Злочинци и убице никад се нису покајали, али и мртве очи Милице Ракић из Царства небеског ће прогањати злочинце из НАТО Алијансе.
ВЈЕЧНА ТИ СЛАВА МИЛИЦЕ,
НАШЕ СРПСКО ЧЕДО!
***********************************************************************************
Autor sjovicicslavuj |
17 April, 2015 |
read_nums (439)
За сјећање и за памћење..
На данашњи дан /17.априла/ умро је
Живио је врло кратко,
За сјећање и за памћење..
На данашњи дан /17.априла/ умро је
славни српски књижевник
и пјесник СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ.
Живио је врло кратко,
јер је био мучен по аустријским логорима...
Autor sjovicicslavuj |
16 April, 2015 |
read_nums (265)
У околини Сарајева ноћас је поново регистровано подрхтавање тла, друго за само четири дана. Епицентар земљотреса јачине 3,2 степена Рихтерове скале био у региону Пала.
Према подацима хидрометеоролошког завода, земљотрес је регистрован у 4.08 часова на дубини од 3,4 километра.
Исто подручје прије четири дана погодио је земљотрес јачине 4,3 степена према Рихеру, који је два часа иза поноћи пробудио и узнемирио грађане Сарајева, Пала и околних мјеста.
Иначе, земљотреси јачине између 4,0 и 4,9 степени по Рихтеру се сматрају лаганима и значајнија оштећења објеката су ријетка.
Autor sjovicicslavuj |
16 April, 2015 |
read_nums (287)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
За глупост не треба пуно ријечи. У тек укључени телефон укуцам поруку - "Хеј гдје си? Шта има"?
Гледам у екран и не знам има ли смисла да пошаљем такву поруку? Заправо, ономе коме желим да пошаљем поруку постављам питање, а на такву бесмислицу ни сам себи не могу да дам одговор. Зар заиста ништа паметније нисам у стању да смислим?
Па онда гдје ми је увод? А било би логично да почнем са поздравом, барем оним уобичајеним: "Здраво"!
Тек онда долази оно стандардно и неизбјежно - "Шта има"?!
Ех, увијек су присутне те дилеме. Али, кад нешто стигне онако право ниоткуд, онда то треба и да заврши са нигдје и никоме. Дакле, без јасне визије и концепције свака добра, па и она најплеменитија идеја ће пропасти. А племенито и људски је јавити се другоме и питати га барем за здравље, па тек онда, гдје је и шта ради?
Разлоге што се не јавља, па ваљда она или он знају. Или је можда све пало на мене и можда она или он чекају да сам себе питам како сам или да им одмах кажем гдје сам и шта радим, а да њу или њега ништа и не питам!
Али кад сам већ укуцао такву поруку и са таквим питањима, ма послаћу је, па макар на одговор чекао данима или га уопште и не добио? Ко зна шта ће бити? Послах поруку! "Гдје си? Шта има"?
Autor sjovicicslavuj |
14 April, 2015 |
read_nums (276)
И у дане најрадоснијег хришћанског празника Васкрса неки не мирују. Заправо, не престају са увредама које долазе како од стране оних чији Васкрс није празник и чија је вјероисповијест другачија, тако и од оних унутар једне исте религије, па наравно и унутар исте вјероисповијести.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
У славу, милост и захвалност Господу Богу
И у дане најрадоснијег хришћанског празника Васкрса неки не мирују. Заправо, не престају са увредама које долазе како од стране оних чији Васкрс није празник и чија је вјероисповијест другачија, тако и од оних унутар једне исте религије, па наравно и унутар исте вјероисповијести. На питање да ли је ово вријеме када се људи осјећају увријеђеним и онда кад то заиста нису, што се мене тиче остаће без одговора. Јер стварно не знам одговор!
Таква су времена да се скоро ништа никоме не може казати или нешто написати, а да се неко, дакле, онај други не нађе повријеђен. Вријеме је такво као да постоје дежурни узбуњивачи широких народних маса.
Мало је оних који прихватају различитости међу људима у многим сферама друштва. Те разлике постоје и нема потребе да их набрајам. Некад давно или ко зна кад, али датира то још из Брозовог времена. Неко му је дотурио папирић на којем је писало да су наше разлике наше богатство!? Каква хипокризија и лупетање по менталним склоповима нормалног човјека. Да је тако, па не би у силним разликама прошла два миленија у сталним сукобима цивилизација и у сиромаштву, прво духовном, па онда и у материјалном без којег је незамислив опстанак друштвене заједнице у цјелини.
Једноставно, запали смо у нео-квази толентаризам који се пропагира само да би се људи привољели већини. Посљедица таквог пута је једноумље, а оно никада никоме доброг није донијело. Више него опасни су они који оспоравањем слободе говора и изражавања покушавају да заштите и да очувају мир. Мир се чува тако што се људским самопоштовањем бране други људи. Треба напустити праксу по којој је за све недаће овог свијета неко други крив. Због таквог селективног приступа суштини стално се вртимо у зачараном Врзином колу из којег се не види излаз.
Најгори су они који стално говоре да има наде. То говоре они који су се разним лоповлуцима енормно обогатили и који својим безобразлуцима и цинизмом позивају напаћени народ на стрпљење и на толеранцију до неког бољег сутра. А таквим лопужама је најважније да им је добро данас и надају се да ће се тако наставити и сутра.
Данас је Васкрсни уторак и не би било добро да наставим овако, а још горе би било да ућутим и да ништа не кажем. Најважније је да не гријешим душу. Мислим да због оваквог става и погледа на стварност не чиним никакав гријех. Јер народу је кроз његово постојање и трајање увијек била на услузи Божија милост и безгранична љубав према човјеку.
Autor sjovicicslavuj |
13 April, 2015 |
read_nums (337)
Срео сам много људи. Многе од њих сам и упознао. Много прича смо једни другима испричали. Ријетко која је почињала или се завршавала, а да у њој није поменута љубав, неријетко и мржња. Велика је разлика између та два појма или боље речено – између та два стања, стања духа, толеранције, (само)поштовања и потпуног безнађа.
Ма колико сами себе оптерећивали ситним, па и оним крупним људским бригама, пословима и проблемима, увијек се негдје у подсвијести или свијести, негдје у дубини душе крије нека стара рана са тешким ожиљцима тегобног живота. Увијек или у већини случајева појаве се свјетлосне сјенке љубави која побјеђује сваку усамљеност и самоизолованост, па на крају крајева и тугу и тешке ране из прошлости.
Није живот само музика, поезија, умјетност и свака друга божија благодет. Живот је и борба против усамљености и сваке врсте бола, страдања и патњи.
Чак шта више, много пута та бол и страдања нас чине узвишеним и ојачаним у способностима да осјећамо и да трпимо свакојаке патње. Чудноватно је, али и таква стања су природна и иманентна су само човјеку, па се и у томе могу наћи и неке љепоте. Јер, за све се побринула природа, па тако и сунчан и лијеп дан мора се догодити након облака, кише и суморних тренутака. Сва та природна дешавања само се пресликавају у стварни живот живих бића и створења, од Господа Бога створених као баланс страдања и недокучиве љепоте проткане љубављу коју једино пружа живот.
Дакле, од настанка свијета све је у равнотежи љепоте проживљених дана, коју лијепим чине управо они лоши и суморни дани људске свакодневице.
Само живот омеђен сваком врстом љубави има смисла и он се одвија као садржај у посуди која је омеђена зидовима како би дала смисао оној празнини унутра. Сличне ствари и једино упоредиве су и са људским срцем које зна да воли. Јер и сама љепота је значајна само ако се може упоредити са оним лошим стварима и нељепотом.
Љубав би требала бити круна живота сваког човјека. Требала би бити звијезда водиља око које се врти читав свијет нашег битисања. Љубав би требала бити једини садржај свега онога што чинимо или не чинимо док живимо и постојимо на овоземаљком свијету.
Зато живимо за љубав и са љубављу према ближњем свом, али и према другим људима, јер сваки егоизам није ништа друго већ потпуна искључивост и деградација смисла људског постојања.
И зато, и не само због тога - ЖИВЈЕЛА ЉУБАВ!
Autor sjovicicslavuj |
11 April, 2015 |
read_nums (235)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
МОРА СЕ ДАЉЕ И САМО НАПРИЈЕД!
Цртица из свакодневице ...
Јутарња кафица са друштвом. Уобичајени скоро свакодневни ритуали. Конобар исти. Нико ништа не наручује. Зна он ко шта пије и кад кога чиме треба да послужи. Јутро освануло. Неуобичајено или нас је само изненадило, јер смо и против своје воље навикнути да гледамо снијег и да носимо најтоплију зимску гардаробу. Да човјек не зна да је април помислио би да се још увијек налази у јануару.
Јутрос је нешто посебно. Срео сам много познатих, али и неких непознатих људи и код већине сам примијетио ужасан недостатак веселости на њиховим лицима. Осмијеха скоро да и нема. Изгубили су се или су само на тренутак ишчезли у суморној стварности свакодневног туробног живота.
Изгледа, а то се на многима од њих и примијети да се још нису ослободили мрачних и тамних боја и блиједила које се накупљало цијелу зиму, а које не може да се трансформише у прољећни бљештави колорит спектра боја обасјаних тако жељеним сунчевим зрацима.
Људи су опрхвани својим свакодневним бригама и заогрнути су мрачним сликама из суморног и тешког живота. Свој очај и године тешког живота као да покушавају да склоне из својих нејасних погледа, али не полази им то за руком. Превише је неправде сакривено у њиховим напаћеним душама. Види се то. Осјети се то. То се најбоље може закључити из скоро истих прича, као да су све скинуте са једне матрице туробног живота. Невеселе приче се сливају са свих страна и као капи воде стапају се у заглушујући водопад који одјекује у ушним дупљама.
Превише је умора на лицима обичних људи и само још палчеви којима неки врте на столу дају наду да се обнавља живот у својим цикличним круговима и по оној народној: “Доћи ће бољи и срећнији дани”!
Биће боље!
Биће боље!
Има наде, има. Сутра је најрадоснији хришћански празник који Христовим васкрсењем оставља иза себе смрт и многе недаће обичног човјека.
Мора се даље и само напријед. Живот је рођењем и дарован и дат да се живи!
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Autor sjovicicslavuj |
11 April, 2015 |
read_nums (343)
11.04.2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Чангвон
СТИЖЕ СЈАЈНА ВИЈЕСТ!
ИВАНА МАКСИМОВИЋ изборила визу за Oлимпијске игре у Риjу
Oлимпиjска вицешампинка из Лондона у стрељаштву ИВАНА МАКСИМОВИЋ изборила jе данас визу за Игре у Риjу 2016. године, пошто jе осваjањем сребрне медаље на Свјетском купу у кореjском Чангвону испунила норму.
ИВАНА МАКСИМОВИЋ jе освоjила друго мјесто у дисциплини ваздушна пушка 10 метара са укупно 207,7 кругова, иза Хрватице Сњежане Пеjчић, коjа jе имала 1,4 круга бољи резултат.
ИВАНА МАКСИМОВИЋ jе пети члан српског тима за Рио 2016, након колегиница из репрезентациjе AНДРЕЕ АРСОВИЋ и JАСНЕ ШЕКАРИЋ и пливача ВЕЛИМИРА СТЈЕПАНОВИЋА и ЧАБЕ СИЛАЂИЈА.
Autor sjovicicslavuj |
11 April, 2015 |
read_nums (259)
У Велику суботу совршавамо Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни.
Стога, Својом неизрецивом снисходљивошћу, Христе Боже наш, смилуј се на нас. Амин.
Онај који сједињује све беше подигнут на Крст, и цела творевина ридаше видевши Га обнаженог на Дрвету. Сунце сакри зраке, звезде одбацише свој сјај, земља се страшно потресе, море се повуче а камење распаде. Многи гробови се отворише и устадоше многа тела светих. Пакао је јечао а Јевреји се стараше како да прошире лажне вести против Христовог васкресња. А жене ускликнуше: „Ово је преблажена субота у коју Христос спава, али ће устати у трећи дан!"
Данас је у гробу Онај Који држи творевину на Своме длану. Камен покрива Онога Који је прекрио небеса славом. Живот спава, пакао дрхти а Адам је ослобођен од окова. Слава Твоме благоустројењу, Којим си све испунио, дарујући нам вечну суботу, Твоје пресвето Васкрсење из мртвих.
У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.
Стога, Својом неизрецивом снисходљивошћу, Христе Боже наш, смилуј се на нас. Амин.
Синаксар
Онај који сједињује све беше подигнут на Крст, и цела творевина ридаше видевши Га обнаженог на Дрвету. Сунце сакри зраке, звезде одбацише свој сјај, земља се страшно потресе, море се повуче а камење распаде. Многи гробови се отворише и устадоше многа тела светих. Пакао је јечао а Јевреји се стараше како да прошире лажне вести против Христовог васкресња. А жене ускликнуше: „Ово је преблажена субота у коју Христос спава, али ће устати у трећи дан!"
Јутрење, Велика субота
Данас је у гробу Онај Који држи творевину на Своме длану. Камен покрива Онога Који је прекрио небеса славом. Живот спава, пакао дрхти а Адам је ослобођен од окова. Слава Твоме благоустројењу, Којим си све испунио, дарујући нам вечну суботу, Твоје пресвето Васкрсење из мртвих.
У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.
Autor sjovicicslavuj |
9 April, 2015 |
read_nums (263)
Зима продужила. Календарски. Зна се тачно кад почиње и до када траје, али природа не гледа у календар. Природа има своја правила која не зависе од казаљки на сату. Додуше, доста тога што нам долази из природе зависи од људи, али и од нељуди који систеамтизовано, а богами и стихијски уништавају природу и њене дарове.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Зима продужила. Календарски. Зна се тачно кад почиње и до када траје, али природа не гледа у календар. Природа има своја правила која не зависе од казаљки на сату. Додуше, доста тога што нам долази из природе зависи од људи, али и од нељуди који систеамтизовано, а богами и стихијски уништавају природу и њене дарове.Међутим, у оближњем парку, у тој малој зеленој оази и простору буде се стабла украсног дрвећа и зеленила. Гране још нису окићене листовима, али дрвеће и цвијеће живе у ритму снијега, кише и вјетра.
Ближи се Васкрс и као да вјерским ритуалом жели да обнови живот створења на земљи. Птица још увијек нема. Негдје чекају на свој повратак. Тишину и зимску пустош без дјечије граје само вјетар расјеца на неправилне кришке времена. Сунце као да дријема и стидљиво се помаља. Јутро је давно одмакло и не знам шта зима још увијек тражи на крају прве трећине априла.
Парк је само један заборављени простор у урбаном дијелу града, али не и свијета, којег сламају разне пошасти, које пријете опстанку цивилизације.
Парк и све у њему живи животом снијега, кише и вјетра, одбијајући се тако од бетонских зидина за чије разлоге постојања знају само архитекте.
Губи ли април своје мјесто у календару, мјесто најљепшег мјесеца и почетка рађања, буђења и обнављања живота. Још увијек су видљиви само црни трагови пупољака који би се већ давно пробудили и развили да није зима одлучила другачије.
Кроз парк прође по нека мама која за руку води своје чедо, али га не пушта, јер дијете нема са киме да се поигра, осим са снијегом и по неком грудвом.
Окопниће и снијег, али почеће кише и опраће расути пепео хладних дана и вапаја за топлином и сунцем. Нестаће тако сивило и трагови зимског мртвила на хоризонту прољећних радости. Кренуће живот и расуће се невјероватном лакоћом у спектру боја новог живота људи, птица и биљака.
Упркос свему, потпуно буђење природе вратиће и радост на лица људи који настављају да живе и да трају ...
Упркос свему, потпуно буђење природе вратиће и радост на лица људи који настављају да живе и да трају ...
Autor sjovicicslavuj |
8 April, 2015 |
read_nums (274)
За сјећање и памћење
На данашњи дан /8. априла/ рођен је
славни српски књижевник, сликар, новинар
МОМО КАПОР
Autor sjovicicslavuj |
7 April, 2015 |
read_nums (236)
Autor sjovicicslavuj |
6 April, 2015 |
read_nums (306)
За сјећање и памћење ...
7. априла умро је славни
српски пјесник и дипломата
ЈОВАН ДУЧИЋ
Autor sjovicicslavuj |
5 April, 2015 |
read_nums (303)
Никад не ћутим. Не знам и зашто бих ћутао? Увијек имам нешто да кажем, барем тако мислим. Још један је разлог зашто не ћутим. Не желим да ријечи буду заборављене, па макар се радило само о тренутку ћутања.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Никад не ћутим. Не знам и зашто бих ћутао? Увијек имам нешто да кажем, барем тако мислим. Још један је разлог зашто не ћутим. Не желим да ријечи буду заборављене, па макар се радило само о тренутку ћутања.Постоје и друга чула која подгријавају друге и другачије осјећаје. Испред мене је простор за покрете и плес, али шта вриједи кад немам партнерку са којом бих заплесао и чију бих равнотежу њежно одржавао, правећи милион комбинација у глави о њој и њеној блискости. Но, то су само снови. Сањати није кажњиво. Мада сам довољно већ кажњен њеним изостанком из стварног постојања. Такву сам је створио у машти и себе сам оптеретио тражећи је, а она и не постоји.
Не могу сам да се вртим, јер ћу изгубити осјећај за равнотежу и за количину постојећег емотивног стања, а то није добро. Јер од превеликог окретања постоји велика могућност и да паднем. Бјелодано је и познато даје сваки пад тешко стање, поготово ако се оклијева са устајањем. Знам то од раније. Знам из искуства. Знам да настају још већи проблеми ако се након пада брзо не подигнем и не усправим.
Музика би требало свему да даје смисао. Али није тако, јер не могу у исто вријеме и да плешем и да слушам музику, али и да ћутим. Једноставно не могу. Не постоји начин да се ухватим чисте истине и да се вратим у стабилно стање, а и како бих кад немам ни за шта да се ухватим. Само ми се чинило да сам био близу стабилног ослонца и да ми је тај ослонац био на дохват руку.
Психологија масе ме спутава у настојању да емоцијама дам простор, мада та снага у мени стално провоцира нова узбуђења која се стапају у јединство дивљења и усхићења.
Тако сам себе заваравам, заваравам таквим стањем. Нема ње, а не знам шта би се десило да сам ћутао? Било како било нисам могао да ћутим.
Autor sjovicicslavuj |
5 April, 2015 |
read_nums (273)
Из славне српске прошлости...
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /05. 4. /умрла је
ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
Autor sjovicicslavuj |
5 April, 2015 |
read_nums (346)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан /5.4./ рођен је
свјетски познати српски научник
ЈОСИП ПАНЧИЋ
Панчићева оморика!
Кликни на слику и повећај!
Autor sjovicicslavuj |
3 April, 2015 |
read_nums (351)
.gif)
За сјећање и памћење...
На данашњи дан /4. 4./ рођен је
славни српски глумац ПЕТАР КРАЉ
На данашњи дан /4. 4./ рођен је
славни српски глумац ПЕТАР КРАЉ
Autor sjovicicslavuj |
2 April, 2015 |
read_nums (242)
Као сваки добар српски домаћин пожељећу вам добро јутро.
.gif)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Као сваки добар српски домаћин пожељећу вам добро јутро.Прође и 1. април, а ми још увијек не знамо ко се и даље шали, а ко говори истину?! Или боље речено, не зна се је ли дошло вријеме за максималну озбиљност или је ипак многима и даље стало до шала и смијеха...
Мудровање би требало да буде скуп свих тема које се свакоднево нуде и које се налазе на "менију" сваког човјека, па ко воли нек' и изволи...
Ипак мислим да се тешко одлучити за неку посебност, јер живимо у времену када је све актуелно и ништа није важно, а опет...све нам је толико познато (све што се дешава око нас), да би било просто непристојно да не дамо и неко наше виђење о свему.
Но, то зависи из којег угла гледамо исте или сличне ствари и зависи од наше перцепције и умијећа могућег, поготово у разним сферама и областима живота, које нам се на почетку чине недодирљивим и немогућим. На том путу тражења рјешења и тумарања и тамо и 'вамо, ми се увијек "укопамо" у простор ограничених домета и ту се ушанчимо у свакодневну стерилност и битишемо у летаргији безнађа. Поставља се питање - до када? Одговор је - до даљнег!
А тако не би требало да буде. Јер мора се даље и мора се само напријед, мада је пут непознат и препун изазова. А кад то није било у историји човјечанства? Било је увијек и биће заувијек.
Крећемо... Идемо даље ... Идемо само напријед!
Autor sjovicicslavuj |
1 April, 2015 |
read_nums (305)
Autor sjovicicslavuj |
1 April, 2015 |
read_nums (272)
