Светски броj jедан jе jош jедном приказао одличну игру и потврдио да jе у овом тренутку у изузетноj форми пошто jе читав турнир одиграо на високом нивоу.
Ђоковић jе у 45. дуелу са Надалом стигао до 22. побједе, а шпански тенисер и даље има побједу више у међусобним дуелима.
најчитанији српски писац, због чега је по популарности
сврставан одмах уз Јована Јовановића Змаја.
посвећене “солунцма”,
Његови стихови налазе се на неколико мјеста,
управо су стихови Војислава Илића Млађег уклесани
на ударном мјесту, на улазу у маузолеј:
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…
- ПРЕДСЈЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Дай Вам Бог здоровья, долгих лет жизни
Хоће ли икада неки режисер снимити филм за који му не треба много времена, а сценариј је написао сам живот, а историја само потврдила.
Хоће ли нас икада из сна пренути лелек Српкиња-хероина које нас из Царства небеског опомињу на погрешан пут којим срљамо, јер уопште и не знамо куда идемо. Тумарамо од немила до недрага.
И на крају о самом догађају. Зашто на крају?
Нека њихова жртва буде наук новим генерацијама да Србин зна и за нешто скупље од главе! Зна, али слабо памти. Амнезија постаје укорјењена српска болест.
Вријеме је за оздрављење!
у унутрашње ствари друге државе!
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Онда, дакле прије
15. година, те 2.000. године, десио се пети октобар. Данашњи пети октобар
је петнаест година након ондашњег истог датума. Београд је тог петог октобра и
те двије хиљадите године горио. Био је у ватри и пламену. И данас се осјећају
дим и паљевине из ондашњег времена. Доста тога је санирано или боље речено -
све је обновљено. Али тешко ће се неке посљедице и неке ствари икада
санирати.
Да ли се ико дaнас пита шта се то тада десило? Или шта се барем десило са
багером тадашњег “хероја”, извјесног Џоа, који је кренуо на
српску пријестоницу. У засједама су чекали многи да најуре Слободана Милошевића
и његове властодршце. И у томе су успјели.
Али шта је успио народ у Србији? Успио је да издржи све и да све дубље пропада. Истине ради, за сво вријеме само је успио да се одржи и Веља Илић. Јер, Веља је неуништив, а како ствари стоје и незамјенљив. И то је добро ради будућности барем оног дијела руралне Србије. Веља је заправо успио све донедавно да сачува чак и храст који се налази на дионици ауто-пута Прељине – Горњи Милановац у мјесту Савинац, на траси Коридора 11. Неки стручњаци процјењују да је вијек живота храста био преко шесет вијекова. Био. Али га недавно уз велику помпу посјекоше. Да се разумијемо, није за очекивати да се толико вијекова и Веља одржи у некој фотељи и у власти.
Срећу дуговјековног храста није имао Чедомир Говнановић, јуноша такозваних промјена. Било је чудно да неко први дан радног стажа започиње у политици и то на једној од најважнијих функција у власти. И десило се шта се десило. Чеда се енормно обогатио, а неки који су му повјеровали су или потпуно пропали или су толико осиромашили да их чак ни њихов сарадник и лидер Чедомир не гледа, а и зашто би кад му у његовом енормном богатству и нису више потребни. Макарона има у Чединим фабрикама, али само за оне који имају пара да их и купе...
Ако добро памтим...из тог времена још је активан и актуелан и Ненад Чанак, јер је у сваком времену човјек знао како да напуни само свој "чанак" и да куса колико жели, па чак и да се преждeрава у изобиљу благодети које су, за њега и њему сличне, обезбиједили "младореволуционари" петооктобарских промјена. Да промјена, али на горе!
Из оног времена остао је запамћен и вјечити Расим Љајић. Али нећу о њему да ми неки не би пришили антинационално опсервирање Љајића... Дакле нећу ништа о Расиму!
Не могу да заборавим и неке ликове из такозваног покрета "ОТПОР". Да, они су свима били отпор. Једино нису били себи и страним финансијерима. Многи "отпораши" су се добро ухљебили и данас су многи од њих на наким позицијама и по мало грицкају донације разних Сороша и бјелосвјетских олоша!
Немам намјеру да се више бавим пучистима, јер сви су се како тако одлично снашли и обогатили на патњама народа у Србији.
Коментар с разлогом пишем петог октобра.
Остај ми здраво народе...
Сутра је нови дан. Сутра је шести октобар Љета Господњег, 2015. године.
Од почетка утакмице биле су у вођству, контролисале игру, резултат и биле бољи ривал на терену.
Изабранице Зорана Терзића на најбољи начин завршиле су репрезентативну сезону. Ове године освојиле су три медаље на четири такмичења и обезбиједиле визу за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру 2016.
СРБИЈА: Живковић, М. Поповић, Малешевић 8, Михајловић 10, Огњеновић 4, Вељковић 9, Николић, Бјелица, Стевановић, Рашић 12, С. Поповић, Ћебић, Бошковић 11, Буша.
-----------------------------------------------------------------
Ма данашњи дан /3. 10/ рођен је славни пјесник
Имао је кратак живот, али са великим дјелима!
.gif)
Да не заборавимо!
У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12,Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.
Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."
Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.
Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Прођоше тако многе године, прођоше деценије, а многи од нас ево живимо чак и у два вијека. Започели смо живот у двадесетом и наставили га у двадесет и првом стољећу.
Знам да није могуће у једном кратком осврту да се све оно што је прошло "стрпа" у један текст, но била су то времена кад нашим прецима /не свим наравно/ није ваљао краљ, па им касније нису никако одговарали комунисти, па онда социјалисти и ево нас данас ту гдје смо? А како ствари стоје, изгледа да нисмо нигдје.
Теоретичари ово доба зову капитализмом, а они који су разочарани, а таквих је највише, најрадије би овакво стање умјесто капитализмом назвали - катаклизмом. Итина, прегруб је то термин и не би одговарао објективном стању у друштву, али се сасвим добро уклапа у размишљање оног човјека који нема ништа, који живи у потпуној биједи и у сиромаштву. Јер, за њега није битна дефиниција ниједног система.
За њега би било важно да функционише иоле поштенији систем у којем би и ОН имао право бар на комад хљеба. Неки ранији тирани отели су му комад родне груде и рођене земље, коју су многи својатали као отаџбину, јер то им је требало због њих самих и због њихове користи.
Многи од нас знају на хиљаде лопова који су се на крви и на патњама честитог народа обогатили без икаквог рада. Обогатили су се пљачкама и лоповлуцима. Али, каква корист ако их знамо, кад никога од њих не смијемо да назовемо правим именом - ЛОПОВ. Јер забога, само суд и пресуда могу да кажу ко је лопов.
Уосталом, никада се никоме није судило, па самим тиме, није му се ни изрицала "пресуда" што је поштен. Много је ситуација кад не можеш доказати ни оно што видиш сопственим очима. Није онда чудо што и лопови имају имагинарну слику, јер и они мисле да су сви други, наравно осим њих, они прави лопови.
Треба ли народним масама само "хљеба и игара" и могу ли од тога живјети? Можда краткорочно гледано могу преживјети. Али, колико времена, кад у наставку живота треба и даље живјети. Много је оних који мисле да су заслужни за неки друштвени напредак, али основни проблем је у томе што нема имена оних који су кривци за назадак.
Ордење се увијек дијели оним заслужним, мада се често додјељује и оним послушним. Тешко је одговорити на питање којих има више? Кад у прошлости нисмо знали, ево барем данас знамо да је много оних који су прошлост искористили у корист своје удобне и угодне садашњости.
Све су то слике које су већ давно виђене. Да ли се баш толико разликујемо што су неки прихватили Цезаров, а они други Миланковићев календар. Сасвим је свеједно, јер вријеме не може да стоји, ма како га ми бројали и ма како га и којим датумима обиљежавали.
Приближава се Нова година, која ће постати стара, као и све претходне. Дакле, све се своди на вријеме и прелазак из "старог у ново" и опет повратак на старо, а ваљда ће неко дочекати и нешто ново?
Оно новије или најновије што нас очекује десиће се и без наше воље, али са нашим учешћем, па било то учешће активно или само пасивно посматрање ствари.
