Autor sjovicicslavuj |
3 Septembar, 2015 |
read_nums (311)
3.9.2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/ Цирих
Српска атлетичарка Ивана Шпановић триjумфовала jе вечерас у скоку у даљ на митингу Диjамантске лиге у Цириху резултатом 7,02 метара, што jе нови државни рекорд.
Шпановић jе потврдила сjаjну форму само шест дана након првенства свијета у Пекингу, где jе освоjила бронзану медаљу даљином 7,01 метара.
Наjдужи скок на стадиону Лецигрунд, по кишном и вјетровитом времену, Шпановићева jе остварила у шестоj сериjи и реванширала се Aмериканки Tиjани Бартолети, свјетскоj првакињи из Пекинга, коjа jе заузела друго мјесто скоком од 6,97 метара.
Tрећепласирана jе била Британка Шара Проктор, сребрна из Пекинга, са даљином 6,58 метара.
Вечерашњом побједом Шпановићева jе стигла до друге позициjе у генералном поретку Диjамантске лиге са 12 бодова и има осам бодова мање водеће Бартолете.
.
Autor sjovicicslavuj |
3 Septembar, 2015 |
read_nums (340)
Autor sjovicicslavuj |
29 Avgust, 2015 |
read_nums (580)
Autor sjovicicslavuj |
28 Avgust, 2015 |
read_nums (465)
Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Много
сам срео људи, многе од њих сам и упознао. Много прича смо испричали и
ријетко која је почињала или се завршавала а да у њој није поменута
љубав, неријетко и мржња. Велика је разлика између та два појма или боље
речено – између та два стања, стања духа, толеранције и поштовања.
Ма
колико сами себе оптерећивали ситним, па и оним крупним људским
бригама, пословима и проблемима, увијек се негдје у подсвијести или
свијести, негдје у дубини крије нека стара рана са тешким ожиљцима
тегобног живота, али увијек или у вечини појаве се свјетлосне сјенке
љубави која побјеђује сваку усамљеност и самоизолованост, па на крају
крајева и тугу и тешке ране из прошлости.
Није
живот само музика, поезија, умјетност и свака друга божија благодет.
Живот је и борба против усамљености и сваке врсте бола, страдања и
патњи.
Шта
више, чак много пута, та бол и страдања нас чине узвишеним и ојачаним у
способностима да осјећамо и да патимо. Чудноватно је, али и таква стања
су природна само човјеку, па се и ту могу наћи и неке љепоте. Јер, за
све се побринула природа, па тако и сунчан и лијеп дан мора се догодити
након облака, кише и суморних тренутака. Сва та природна дешавања само
се пресликавају у стварни живот живих бића и створења, од Господа Бога
створених као баланс страдања и недокучиве љепоте проткане љубављу коју
једино пружа живот.
Дакле,
од настанка свијета све је у равнотежи љепоте проживљених дана, коју
лијепим чине управо они лоши и суморни дани људске свакодневице.
Само
живот омеђен сваком врстом љубави има смисла и он се одвија као садржај
у посуди која је омеђена зидовима како би дала смисао оној празнини
унутра. Сличне ствари и једино упоредиве су и са људским срцем које зна
да воли. Јер и сама љепота је значајна само ако се може упоредити са
оним лошим стварима и нељепотом.
Љубав
би требала бити круна живота сваког човјека, требала би бити звијезда
водиља око које се врти читав свијет нашег битисања. Љубав би требала
бити једини садржај свега онога што чинимо или не чинимо док живимо и
постојимо на овоземаљком свијету.
Зато
живимо за љубав и са љубављу према ближњем свом, али и према другим
људима, јер сваки егоизам није ништа друго већ потпуна искључивост и
деградација смисла људског постојања.
С љубављу и за љубав.
Autor sjovicicslavuj |
28 Avgust, 2015 |
read_nums (535)
Наjбоља српска атлетичарка Ивана Шпановић
оборила jе данас државни рекорд у скоку у даљ
у финалу шампионата свијета у Пекингу,
скочивши у првоj сериjи 7,01 метара.
Тим скоком наша атлетичарка је освојила
треће мјесто на свијету и бронзану медаљу.
Сјајна ИВАНА ШПАНОВИЋ
је прескочила "баријеру" од седам метара.
Ивана је у првој серији остварила
најбољи скок каријере - од 7,01 метара!
Српска атлетичарка је од почетка године
истицала да јој је ове године циљ да скочи седам метара,
а у најважнијем тренутку то је и успјела.
28.8.2015. Директно: ПАЛЕ/Пекинг
ИВАНА ШПАНОВИЋ
СКОЧИЛА ЗА ИСТОРИЈУ,
али то јој је било довољно "само" за треће мјесто и бронзану медаљу!
оборила jе данас државни рекорд у скоку у даљ
у финалу шампионата свијета у Пекингу,
скочивши у првоj сериjи 7,01 метара.
Тим скоком наша атлетичарка је освојила
треће мјесто на свијету и бронзану медаљу.
Сјајна ИВАНА ШПАНОВИЋ
је прескочила "баријеру" од седам метара.
Ивана је у првој серији остварила
најбољи скок каријере - од 7,01 метара!
Српска атлетичарка је од почетка године
истицала да јој је ове године циљ да скочи седам метара,
а у најважнијем тренутку то је и успјела.
Autor sjovicicslavuj |
28 Avgust, 2015 |
read_nums (397)
Autor sjovicicslavuj |
28 Avgust, 2015 |
read_nums (457)
Моја маленкост у разговору
са Његовом светошћу
српским патријархом
господином, господином Иринејем
НАПОМЕНА:
За оне који не знају.
Ако икада будете у прилици да се сретнете
и да разговрате са Његовом светости нашим патријархом,
онда обавезно само изговорите Ваша светости.
Али ако пишите Његовој светости,
онда обавезно два пута напишите - господин, господин
уз цијело патријархово свјетовно и највише црквено звање!
Autor sjovicicslavuj |
26 Avgust, 2015 |
read_nums (431)
ПЕТАР КОЧИЋ
27. август...
На данашњи дан
На данашњи дан
умро је српски пјесник,
књижевник и политичар
ПЕТАР КОЧИЋ
Autor sjovicicslavuj |
25 Avgust, 2015 |
read_nums (573)
Autor sjovicicslavuj |
25 Avgust, 2015 |
read_nums (461)
Млада српска пливачица Ања Цревар поставила је лични и државни рекорд у дисциплини 400 метара мјешовитим стилом на Свјетском јуниорском првенству у Сингапуру
и испунила А норму за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру 2016.
Петнаестогодишња АЊА ЦРЕВАР, као најмлађа учесница финала у овој дисциплини, придружила се тако српским пливачима Велимиру Стјепановићу,Чаби Силађију и Аркадију Вјачанину, који су до сада једини од 11 пливача са оствареном А нормом за Игре у Рију.
Она је недавно на Европским играма освојила бронзану медаљу на 400 метара мјешовито.
Она је недавно на Европским играма освојила бронзану медаљу на 400 метара мјешовито.
и испунила А норму за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру 2016.
Autor sjovicicslavuj |
25 Avgust, 2015 |
read_nums (455)
25.8.2015.
Репрезентативка Србиjе у теквондоу Надица Божанић, која је рођена 13.03.2001. у Земуну, освоjила jе сребрну медаљу на Свјетском кадетском првенству у Jужноj Kореjи.
Божанић jе прве три противнице побиједила са по 12 поена разлике, на прекид, док jе у полуфиналу савладала представницу Tурске резултатом 8:3.
У финалу jе после велике борбе изгубила од такмичарке из Ирана.
Божанић jе прве три противнице побиједила са по 12 поена разлике, на прекид, док jе у полуфиналу савладала представницу Tурске резултатом 8:3.
У финалу jе после велике борбе изгубила од такмичарке из Ирана.
Autor sjovicicslavuj |
24 Avgust, 2015 |
read_nums (413)
Дјела увијек надживе ауторе 
За сјећање и памћење....
На данашњи дан /25. 8./ умро је
На данашњи дан /25. 8./ умро је
славни српски књижевник
СТЕВАН СРЕМАЦ
Дјела увијек надживе ауторе
и остају вјечно да трају...
Autor sjovicicslavuj |
23 Avgust, 2015 |
read_nums (412)
Српска кајакашица Кристина Бедеч освојила је
сребрну медаљу на Свјетском првенству у Милану
у дисциплини К-1 на1000 метара.
Autor sjovicicslavuj |
22 Avgust, 2015 |
read_nums (424)
22.8.2015
Марко Томићевић и Миленко Зорић
Марко Томићевић и Миленко Зорић
освојили су бронзану медаљу у трци кајака на 1000 метара.
Освајањем медаља остварили олимпијску норму за Игре
које се наредне године одржавају у Рио де Жанеиру.
Autor sjovicicslavuj |
22 Avgust, 2015 |
read_nums (449)
22.8.2015.
Небојша Грујић и Марко Новаковић
Небојша Грујић и Марко Новаковић
освојили су бронзану медаљу на Свјетском првенству
у Милану у кајаку на 200 метара, а тиме и пласман
на Олимпијске игре које се идуће године
одржавају у Рио де Жанеиру.
Autor sjovicicslavuj |
22 Avgust, 2015 |
read_nums (463)
ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Милано
Сјајне српске кајакашице
Милица Старовић
и Далма Ружичић Бенедек
освојиле су данас сребро на Светском првенству у Милану
у дисциплини К-500 и тако испуниле олимпијску норму.
Autor sjovicicslavuj |
21 Avgust, 2015 |
read_nums (541)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
******************
На данашњи дан /22. 8./
рођен је српски пјесник,
прозни и драмски писац
прозни и драмски писац
ДОБРИЦА ЕРИЋ
Ја
кћи Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!
Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!
Крива сам што пишем и читам
ћирилицом
Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)
Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам
Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)
Моја ружа слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.
Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)
Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!
кћи Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!
Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!
Крива сам што пишем и читам
ћирилицом
Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)
Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам
Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)
Моја ружа слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.
Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)
Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!
Добрица Ерић
Autor sjovicicslavuj |
20 Avgust, 2015 |
read_nums (295)
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /20. 8./ рођен је
славни Србин ЈОВАН СКЕРЛИЋ,
чије дјело чини један од темеља
српске националне културе.
Autor sjovicicslavuj |
18 Avgust, 2015 |
read_nums (316)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Хајд' да нешто напишем. Нисам одавно.
Нисам тај вакат.
О чему да пишем?
Уосталом, кога уопште интересује шта ја пишем?
Шта да узмем за тему? Безброј је тема, а још више је дилема. За шта се онда одлучити?
Да пишем о свјетској економској кризи? Ма јок. Па о томе сви пишу, а јуче ме на то упозорила и баба Милосава из комшилука.
Вели баба да је свјетска економска криза - кад цијели свијет нема пара.
Кажем баби да није тако, јер много људи на свијету има и превише пара.
Опет ће баба Милосава: “Ма кад ја немам, онда нема нико ни на бијелом свијету, ето то је тако”, закључи баба без било какве додатне анализе. Знам такође да баба није ни аналитичар опште праксе.
Без обзира на фактичко гледиште и на закључке бабе из комшилука и овим путем желим да отклоним сваку сумњу да сам на било који начин повезан са бабом Милосавом у подривању свјетских глобалних или микро економских или политичких система.
Наиме, баба Милосава ми није никакав род, али из извора блиских неким високо рангираним дипломатама у Бриселу, као и неким треће разредним страним чиновницима који вршљају по БиХ, односно неким службеницима у страним амбасадама, поуздано знам да баба не ради ни за једну страну обавјештајну службу, а не ради ни за било коју другу страну плаћеничку организацију.
Да пишем о временским приликама? Ма јок. О томе сви знају све. А кад сви знају све, онда је логично да о томе немам појма или да још мање oд тога знам.
Само да попијем кафу... ваљда ће ми на ум пасти нешто паметно, мада ће то бити врло тешко. Јер у данашње вријеме на коњуктурном и презасићеном тржишту информација, пролазе само сензационалистичке вијести и актуелне су само оне хорор теме, које у себи садрже највише будалаштина и глупости.
E, у томе нећу да учествујем.
Нећу и готово!
Autor sjovicicslavuj |
17 Avgust, 2015 |
read_nums (290)
За сјећање и за памћење...
Никада не смијемо заборавити
наше славне претке
који су прославили српски народ!
Колико мало живота,
а колико пуно заслуга за наш народ,
културу и историју.
Разочаран у корумпирану власт
и лоповена свим нивоима власти
/НАПОМЕНА СЈС: ово ми нешто познато
из садашњег времена/,
из садашњег времена/,
одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35. години живота, у Београду.
