Autor sjovicicslavuj |
18 Maj, 2018 |
read_nums (199)
Честитајући Крсну славу
желим да Вам Господ Бог подари
На многаја љета
СРБИМА у нашој Бања Луци,
као и у нашем братском Београду,
наискреније честитам
крсну славу градова
крсну славу градова
- Вазнесење Господње СПАСОВДАН!
Честитајући Крсну славу
желим да Вам Господ Бог подари
све оно што је свето и честито!
На многаја љета
АМИН!
--------------------------------------------------------------------------------------
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ БЕОГРАД
Autor sjovicicslavuj |
17 Maj, 2018 |
read_nums (226)
Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.
Празник Вазнесења зове се ή α̉νάληψις του̃ κυρίου ήμω̃ν Ίησου̃ Χριστου̃ (и аналипсис ту кириу имон Иису Христу), или само α̉νάληψις (аналипсис), затим η̉μέρα α̉νάληψεως (имера аналипсеос) (према ап. Луки 9, 51). Григорије Ниски (395) каже да се овај празник у Кападокији звао η̉ ε̉πισωζομέμη (и еписозомеми) (ваљда η̉μέρα), српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао још и τεσσάρακοστή или четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице. Латински се означава овај празник Ascensio, Ascensio Domini.
Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог (+405) и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.
Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.
Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.
Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.
Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).
Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.
Празник Вазнесења зове се ή α̉νάληψις του̃ κυρίου ήμω̃ν Ίησου̃ Χριστου̃ (и аналипсис ту кириу имон Иису Христу), или само α̉νάληψις (аналипсис), затим η̉μέρα α̉νάληψεως (имера аналипсеос) (према ап. Луки 9, 51). Григорије Ниски (395) каже да се овај празник у Кападокији звао η̉ ε̉πισωζομέμη (и еписозомеми) (ваљда η̉μέρα), српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао још и τεσσάρακοστή или четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице. Латински се означава овај празник Ascensio, Ascensio Domini.
Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог (+405) и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.
Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.
Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.
Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.
- Свети Владика Николај -
Јеванђеље о вазнесењу Господа
Autor sjovicicslavuj |
17 Maj, 2018 |
read_nums (184)
За сјећање и памћење
На данашњи дан 17. маја 1917. године
умро је славни српски војвода
умро је славни српски војвода
РАДОМИР ПУТНИК
Радомир Путник био је српски војвода (маршал). Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног герералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату.
У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. Послије Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе (маршала) српске војске.
У Првом свјетском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић.
Путник је командовао српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз.
06.12.1926. год. посмртни остаци Војводе Путника,
тадашња Краљевина преноси и схрањује у капелу
на Новом гробљу у Београду.
Autor sjovicicslavuj |
16 Maj, 2018 |
read_nums (222)
На данашњи дан, 16. маја
рођена је наша драга
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА
ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
16 Maj, 2018 |
read_nums (269)
трагично страдао 16. маја 1917, код Крфа
За вријеме Првог свјетског рата,
преживио је повлачење преко Албаније,
одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску,
гдје пише своју посљедњу збирку пјесама Недовршене пјесме.
При повратку у Грчку брод на коме је пловио
пресреће и потапа њемачка подморница код Крфа
Владислав Петковић Дис
трагично страдао 16. маја 1917, код Крфа
Био је велики српски пјесник и родољуб.
Радио као учитељ и царински службеник.
Радио као учитељ и царински службеник.
Био је извјештач са фронта у Балканским ратовима.
За вријеме Првог свјетског рата,
преживио је повлачење преко Албаније,
одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску,
гдје пише своју посљедњу збирку пјесама Недовршене пјесме.
При повратку у Грчку брод на коме је пловио
пресреће и потапа њемачка подморница код Крфа
++++++++++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj |
15 Maj, 2018 |
read_nums (198)
На данашњи дан, 15. маја умро је
ЈОВАН СКЕРЛИЋ
Иако је живио само 37 година,
спада у плејаду најзначанијих СРБА
у нашој историји.
Славни
ЈОВАН СКЕРЛИЋ
уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба
у историји нашег рода!
---------------------------------------
Биста Јована Скерлића, на Калемегдану
-----------------------
Autor sjovicicslavuj |
14 Maj, 2018 |
read_nums (181)
На данашњи дан 14. 5.
рођен је српски пјесник
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 14. 5.
рођен је српски пјесник
БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ
Умро је 11. јануара 2001. године у Београду
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2018 |
read_nums (183)
Наши стријелци, Зорана Аруновић и Дамир Микец, освојили су сребрну медаљу на Свјетском купу у Форт Бенингу (САД) у надметању мјешовитих парова ваздушним пиштољем.
У неизвјесном финалу, шпански пар Пабло Карера и Соња Франкет, био је прецизнији у посљедњој серији и дошао до највишег степеника побједничког постоља.
У финалу је наш други пар, Бобана Момчиловић Величковић и Димитрије Гргић, заузео пето мјесто.
Аруновићева је у америчкој војној бази освојила три сребра, укупно пето одличје ове сезоне на Светским куповима, чиме је показала да у одличној форми дочекује Медитеранске игре у Шпанији и Светско првенство у Кореји, где ће се делити и прве олимпијске квоте.
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2018 |
read_nums (159)
Карате репрезентација Србије освојила је данас бронзану медаљу у категорији до 67 килограма на Европском првенству у Новом Саду.
Екипа Србије у саставу Анастасиос Нтерос, Слободан Битевић, Владимир Брежанчић, Дејан Цвркота, Стефан Јоксић, Јовановић и Урош Мијалковић у борби за бронзано одличје савладали су Азербејџан са 3:0.
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2018 |
read_nums (162)
На данашњи дан, 13. маја, рођен је
Живио је само 40 година.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 13. маја, рођен је
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ
Једна од највише изговараних реченица
или синтагми или поука
у српском народу је дјело
Лазе Лазаревића:
"СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ"!
Живио је само 40 година.
Његова приповијетка
"Све ће то народ позлатити",
као да је јуче написана.
По мени, наравно, она је сад актуелнија,
него у оно доба кад је написао
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2018 |
read_nums (155)
Српски репрезентативац у каратеу
Стефан Јоксић
освојио је сребрну медаљу
на Европском првенству у Новом Саду,
на Европском првенству у Новом Саду,
пошто је у финалу категорије до 67 килограма изгубио
од браниоца титуле Бурака Ујгура из Турске.
Финални меч био је веома драматичан, Јоксић је у финишу од 0:2 у поенима стигао до 2:2, али је побједа припала Турчину, јер је први освојио поен.
Јоксић, члан чачанског Борца, претходно је до борбе за злато стигао побједама над Бугарином Василом Ривовим(5:0), Грком Николасом Гидакосом (4:1), Данцем Лукасом Буск-Матијесеном (8:0), Туралом Агхакразеом из Азербејџана (3:2) и у полуфиналу над Аустријанцем Стефаном Покорнијем (5:2).
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2018 |
read_nums (199)
Српска репрезентативка у стрељаштву
Зорана Аруновић
освојила је данас сребрну медаљу
ваздушним пиштољем
на Свјетском купу у Форт Бенингу!
освојила је данас сребрну медаљу
ваздушним пиштољем
на Свјетском купу у Форт Бенингу!
Аруновићевој је ово друго одличје на турниру, послије сребра малокалибарским пиштољем, а укупно четврта медаља у Свјетском купу 2018. године.
Зорана Аруновић се од почетка финала налазила у борби за медаље. Само је у једном тренутку склизнула на четврто мјесто, али брзо се вратила на прави пут, на другу позицију на којој је остала до краја.
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2018 |
read_nums (146)
АМИН!
12. maj
Трећи пјешадијски /Република Српска/
Пук Оружаних снага БиХ
чува традицију Војске Републике Српске.
Поводом дана ВРС, 12. маја,
Војска Републике Српске формирана
на позив народа 1992. године,
а циљ је био да одбрани народ
који је у историји дао најбоље синове за слободу!
----------------------------------------------------------------------------
ВЈЕЧНА СЛАВА
И ВЕЛИКО ХВАЛА
СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ
ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА!
СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ
ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА!
АМИН!
Браво СРБИЈО ... Браво ТИЈАНА ... ТИЈАНА БОГДАНОВИЋ освојила бронзану медаљу на Европском првенству!
Autor sjovicicslavuj |
11 Maj, 2018 |
read_nums (177)
Српска репрезентативка у теквондоу Тијана Богдановић освојила је бронзану медаљу у категорији до 53 килограма на шампионату Европе у Казању.
Богдановићева, олимпијска вицешампионка из Рија, у првом колу била је слободна, потом је савладала Словенку Ану Петрушић 17:6, затим Мађарицу Луси Патакфалви на златни бод, али је у полуфиналу изгубила од Рускиње Татјане Кудашове 16:15.
Autor sjovicicslavuj |
11 Maj, 2018 |
read_nums (171)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 11. маја, рођен је
славни и непоновљиви српски глумац
ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
11 Maj, 2018 |
read_nums (167)
Српска репрезентативка Зорана Аруновић освојила је сребро малокалибарским, спортским пиштољем на Свјетском купу
у војној бази Форт Бенинг (САД).
Аруновићевој је ово 12. медаља на турнирима
Свјетског купа (три злата, пет сребрних и четири бронзане).
у војној бази Форт Бенинг (САД).
Аруновићевој је ово 12. медаља на турнирима
Свјетског купа (три злата, пет сребрних и четири бронзане).
Укупно гледано, то јој је 16. одличје, јер је освојила и злато, два сребра и бронзу на финалним турнирима престижног такмичења.
Autor sjovicicslavuj |
9 Maj, 2018 |
read_nums (197)
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
СРБИ СУ ДАЛИ
ОГРОМАН ДОПРИНОС
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
Има много људи који су задовољни, али који истовремено нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским велики број људи тражи утјеху у једној реченици: “Добро је не пуца и нема рата”!
Људи памте многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим својим сродницима. Сви они добро знају да покојници не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије уморене душе лебде изнад свих живих.
Тешко се долази до националне свијести једног народа. Његов колективни и друштвени организам је раскомадан у парампарчад. Ти дијелови се више никада не могу спојити у некадашњу јединствену цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.
Додуше, сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају и људи. Али знају то и нељуди широм подијељеног свијета који чине власт у најјачим државама. Многи су засјели у удобне фотеље и покушавају да доминирају над малим народима и државама. На хоризонту бескрајног лутања ти политички авантуристи никада неће успјети да доплове на обалу спаса. Додатна несрећа је у томе што историја неће продужавати вријеме у којем би постојала могућност да се чак и они опамете.
Срби и српско питање на које без јасних одговора нема ни опстанка српског народа. Још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Нама не требају споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица српских јунака који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства и отаџбине. Српство је у овом турболентном времену нападнуто са свих страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно ко су стварни непријатељи, ако немамо пријатеља. Јер непријатељи све пред собом руше и уништавају.
Милиони су мртвих Срба који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и своју отаџбину. Никада Срби нису друге нападали нити су били освајачи туђег. Сви они који су водили ратове против Срба су их и изгубили. Наша снага је у јединству живих и у милионским ешалонима мртвих Срба. Уморени Срби и јунаци из наше прошлости својим сјенима и данас не дају злотворима да славе своје наводне побједе, јер крвници никад нису успјели, а никада неће ни моћи да нас побиједе.
У Другом свјетском рату Срби су дали огроман допринос и великим жртвама платили су високу цијену у сламању фашизма. Та борба је представљала једно од највећих цивилизацијских достигнућа у цјелокупној људској историји. То је дан када се с поносом морамо сјећати свих оних који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.
И недавно вођени ратови на развалинама бивше Југославије било је вријеме у којем су се настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма највећу цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни Република Српска то никада не смију да забораве без обзира колико били јаки и снажни покушаји наших непријатеља да фалсификатима препарирају историјске чињенице.
Зато и не само због тога, Србија и Република Српска имају бројне разлоге да 9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - славе и као своје празнике.
СРЕЋАН ПРАЗНИК!
Autor sjovicicslavuj |
9 Maj, 2018 |
read_nums (170)
Шта ће се дешавати у будућности, е то нико поуздано не зна, али се може само претпотставити да Европска унија нема будућност.
Пропало је Римско царство, пропала је Отоманска империја која је преко пет вијекова тлачила и уништавала српски народ, пропала је окупаторска Аустро-Угарска машинерија, пропали су комунизам и социјализам, па ће слиједом историјских процеса пропасти и Европска унија.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Руска војска је у Другом свјетском рату
сломила фашизам,
али он се и након седам деценија
поново повампирује, заправо -
фашизам никад до краја није ни био уништен.
Сваки
сљедећи дан се разликује од оног претходног. Разликује се по много
чему. Прво, свако је старији за један дан. Друго, свако се сјећа
преходног дана, а свима ће у памћење дубоко бити урезани претходни дани,
некоме више, а другима мање, с разлогом. Феномен и синоним за фамозне
претходне дане, па можда и године је Европска унија.
Шта ће се дешавати у будућности, е то нико поуздано не зна, али се може само претпотставити да Европска унија нема будућност.
Пропало је Римско царство, пропала је Отоманска империја која је преко пет вијекова тлачила и уништавала српски народ, пропала је окупаторска Аустро-Угарска машинерија, пропали су комунизам и социјализам, па ће слиједом историјских процеса пропасти и Европска унија.
У
овом катаклизмичном суноврату људског достојанства и гажења људских
права, Европска унија је и основана да би јаке државе биле још богатије и
јаче, а да се при том настави пљчкање и пустошење малих народа и
држава.
Велика
је то туга обичног човјека и углавном униженог и обесправљеног људског
бића од стране разних бјелосвјетских лопова чији су опстанак и богатство
и засновани на гулењу коже немоћној сиротињи и страдалницима.
Хумани људи помагажу онолико колико и како могу, али у најезди бјелосвјетских лопужа и лопова свих фела - скоро па су немоћни.
Већ
деценијама је на сцени тзв. "Бриселизација". А у току те тзв.
"Бриселизације" из вида се губе чак и оне најважније ствари и до
изражаја долази поквареност и подлост најјачих држава које на окупу и
одржавају Европску унију.
Та
поквареност се огледа и у замаскиреним потезима, а најеклатантнији је
примјер сутрашња годишњица коју је некада цијели свијет обиљежавао као
Дан побједе над фашизмом.
У
таквој Европској унији, дакле у том интересном савезу највише се пита и
одлучује њемачка нација, па су тако уз Дан побједе над фашизмом
измислили и нови “празник” - Дан Европе, како би кроз генерације које
долазе све више и више блиједио Дан побједе над фашизмом. Јер, претешко
је то историјско бреме фашистичких злочина за њемачки народ и државу.
По свему судећи, изгледа, да је Дан побједе над фашизмом једино још важан само Русији и Србији, односно руском и српском народу. Јер, на прсте се могу избројати неки други европски народи који још држе до историјских чињеница и који обиљежавају Дан побједе над фашизмом.
По свему судећи, изгледа, да је Дан побједе над фашизмом једино још важан само Русији и Србији, односно руском и српском народу. Јер, на прсте се могу избројати неки други европски народи који још држе до историјских чињеница и који обиљежавају Дан побједе над фашизмом.
Очигледно
је да Европска унија настоји да се и на тако бизарне начине скрене
пажња са једног од најважнијих датума у историји човјечанства. Јер ако
је Европи стало да слави 9. мај - зашто га онда Европска унија није
прихватила и зашто га изворно не обиљежава са пуним именом и значајем -
Дан побједе над фашизмом, него су до крајњих граница то ублажили и све
су свели на обиљежавање тзв. Дана Европе.
Autor sjovicicslavuj |
8 Maj, 2018 |
read_nums (198)
Умро је Јосип Броз. Свијет је био у "шоку". Државници тадашњег тзв. трећег блока из несрвстаних били су ојађени и ожалошћени, чак више него што су и сами могли психички и физички да издрже бол.
Тадашње највише руководство Савеза комуниста Југославије у тајности се припремало за тај неумитни час за који су највиши руководиоци знали да ће доћи, али нико од њих ни својим најближим сарадницима није смио "на глас" да каже да ће Јосип Броз умријети. Наиме, у тајности су вршене све припреме за сахрану Броза и све је било разрађено и до најситнијих детаља.
Елем, умро је Јосип Броз и крећу већ припремљене "припреме" за сахрану, каква до тада није виђена у свијету.
Савезни Протокол је ојачан свим расположивим "капацитетима" из свих југословенских република, које су на силу чиниле тако створену државу, за коју се неколико година прије Брозове смрти знало да она нема будућности и да ће бити потребно само неколико година док се Броз и не охлади у гробу, да се тадашња Југославија распадне.
Ко је све учествовао у растурању, па и у подгријавању крвавог рата у тадашњој Југославији, држави "збратимљених народа и народности", није тема овог текста. Уосталом, те чињенице свима су добро познате.
Али, овдје се ради о једном случају без преседана. Наиме, Савезни Протокол је по наредби Предсједништва Југославије и Предсједништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије, преко Савезног МИП-а дипломатском поштом обавијестио све амбасаде у Београду да стране делегације требају имати по три званична члана, заправо њихова три представника требају чинити званичну делегацију те земље на сахрани Броза.
Дакле, на погребној почасној трибини требали су да се налазе предсједник или премијер те државе или највиши званичник којег та држава одреди да представљају ту земљу и предсједника.
Све југословенске републике на располагање ставиле су Савезном Протоколу по 30-40 својих возила и возача, који су са возним парком савезне администрације чинили компактну логистичку цјелину.
Дакле, све је у детаље испланирано и све је у минуте одређено, као и све друге ствари везане за долазак страних делегација на аеродром, затим њихов смјештај итд.
"Несврстани" предсједник који је мислио о себи и о својој функцији!
Но, један предсједник
Знало се да није омиљен у својој држави, али се чврсто одржавао на функцији предсједника, јер је био окружен групом послушних и утицајних својих повјерљивих и оданих сарадника.
Елем, кад је дошао у Београд, наравно авионом своје земље, у његовој делегацији је било 15 (!) чланова, највиших званичника високог војног и политичког ранга. Савезни Протокол се о јаду забавио, јер у први мах се нису снашли, заправо нису знали како да толики број чланова делегације уклопе, а да не наруше већ раније одређену "квоту" од по три представника за сваку државу, односно њихову делегацију.
Они су, како је њихов шеф рекао, само из нужде били његови сапутници, јер их без своје контроле није смио оставити у земљи из разлога што су то били људи на које је њихов предсједник највише сумњао да би могли направити државни удар и неко од њих преузети власт, кад он, тј. предсједник из било којих разлога буде ван своје државе.
Сви ти побуњеници и потенцијални рушитељи власти су се тако нашли на простору Југославије и били су на оку њиховог предсједника. Неке од њих су возачи возили у Дубровник на вишедневни одмор /ми из Службе смо били у пратњи и у њиховом обезбјеђењу. Мене је запала ова дубровачка "екскурзија"/, а неки од њих су боравили у Загребу, док су остали изразили жељу да посјете Сарајево и да обиђу Бегову џамију и још неке туристичке дестинације.
Дакле, најважније је било да су сви они на окупу и да су били у Југославији. Јер, њихов предсједник са својим најоданијим сарадницима управо је њих "снимио" као потенцијалне непријатеље и учеснике увијек "очекиваног" државног удара.
И сасвим на крају, уопште није важно ни ко је био тај предсједник, нити из које је био несврстане земље.
Тај "несврстани" предсједник је многе ствари, много раније научио од Јосипа Броза. Оба и још много њих "несврстаних" предсједника су знали свој "предсједнички посао" и све су чинили како да доживотно остану на власти. Са предсједничког трона само их је скидала смрт.
НЕКАД БИЛО ...
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Умро је Јосип Броз. Свијет је био у "шоку". Државници тадашњег тзв. трећег блока из несрвстаних били су ојађени и ожалошћени, чак више него што су и сами могли психички и физички да издрже бол. Тадашње највише руководство Савеза комуниста Југославије у тајности се припремало за тај неумитни час за који су највиши руководиоци знали да ће доћи, али нико од њих ни својим најближим сарадницима није смио "на глас" да каже да ће Јосип Броз умријети. Наиме, у тајности су вршене све припреме за сахрану Броза и све је било разрађено и до најситнијих детаља.
Елем, умро је Јосип Броз и крећу већ припремљене "припреме" за сахрану, каква до тада није виђена у свијету.
Савезни Протокол је ојачан свим расположивим "капацитетима" из свих југословенских република, које су на силу чиниле тако створену државу, за коју се неколико година прије Брозове смрти знало да она нема будућности и да ће бити потребно само неколико година док се Броз и не охлади у гробу, да се тадашња Југославија распадне.
И то се и догодило и то у крвавим ратовима деведесетих година прошлог вијека.
Ко је све учествовао у растурању, па и у подгријавању крвавог рата у тадашњој Југославији, држави "збратимљених народа и народности", није тема овог текста. Уосталом, те чињенице свима су добро познате.
Али, овдје се ради о једном случају без преседана. Наиме, Савезни Протокол је по наредби Предсједништва Југославије и Предсједништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије, преко Савезног МИП-а дипломатском поштом обавијестио све амбасаде у Београду да стране делегације требају имати по три званична члана, заправо њихова три представника требају чинити званичну делегацију те земље на сахрани Броза.
Дакле, на погребној почасној трибини требали су да се налазе предсједник или премијер те државе или највиши званичник којег та држава одреди да представљају ту земљу и предсједника.
Други члан је био министар иностраних послова те земље и трећи члан је био амбасадор из њихове амбасаде која је била смјештена у Београду.
Све југословенске републике на располагање ставиле су Савезном Протоколу по 30-40 својих возила и возача, који су са возним парком савезне администрације чинили компактну логистичку цјелину.
Дакле, све је у детаље испланирано и све је у минуте одређено, као и све друге ствари везане за долазак страних делегација на аеродром, затим њихов смјештај итд.
"Несврстани" предсједник који је мислио о себи и о својој функцији!
Но, један предсједник
/био је негдје на овој свечаној трибини/
из групе несврстаних, напросто је био слуђен Брозом, али је још више био луд за својим положајем и функцијом предсједника. Он је и буквално речено био у паничном страху за своју функцију предсјдника. С тога је врло ријетко напуштао своју земљу, плашећи се док је ван земље да војска или опозиција не направе државни удар и да га не збаце с власти.
Знало се да није омиљен у својој држави, али се чврсто одржавао на функцији предсједника, јер је био окружен групом послушних и утицајних својих повјерљивих и оданих сарадника.
Елем, кад је дошао у Београд, наравно авионом своје земље, у његовој делегацији је било 15 (!) чланова, највиших званичника високог војног и политичког ранга. Савезни Протокол се о јаду забавио, јер у први мах се нису снашли, заправо нису знали како да толики број чланова делегације уклопе, а да не наруше већ раније одређену "квоту" од по три представника за сваку државу, односно њихову делегацију.
Сву ту рашомонијаду врло једноствно разријешио је сам предсједник те земље, јер је открио своју стратегију. Заправо, њему није ни на ум пало да нарушава протокол везан за сахрану Броза, нити је имао намјеру да самовољно повећава број чланова своје делегације. Дакле, његови тзв. сарадници нису ни били предвиђени да буду учесници на самој церемонији сахране.
Они су, како је њихов шеф рекао, само из нужде били његови сапутници, јер их без своје контроле није смио оставити у земљи из разлога што су то били људи на које је њихов предсједник највише сумњао да би могли направити државни удар и неко од њих преузети власт, кад он, тј. предсједник из било којих разлога буде ван своје државе.
Сви ти побуњеници и потенцијални рушитељи власти су се тако нашли на простору Југославије и били су на оку њиховог предсједника. Неке од њих су возачи возили у Дубровник на вишедневни одмор /ми из Службе смо били у пратњи и у њиховом обезбјеђењу. Мене је запала ова дубровачка "екскурзија"/, а неки од њих су боравили у Загребу, док су остали изразили жељу да посјете Сарајево и да обиђу Бегову џамију и још неке туристичке дестинације.
Дакле, најважније је било да су сви они на окупу и да су били у Југославији. Јер, њихов предсједник са својим најоданијим сарадницима управо је њих "снимио" као потенцијалне непријатеље и учеснике увијек "очекиваног" државног удара.
И сасвим на крају, уопште није важно ни ко је био тај предсједник, нити из које је био несврстане земље.
Тај "несврстани" предсједник је многе ствари, много раније научио од Јосипа Броза. Оба и још много њих "несврстаних" предсједника су знали свој "предсједнички посао" и све су чинили како да доживотно остану на власти. Са предсједничког трона само их је скидала смрт.
Autor sjovicicslavuj |
6 Maj, 2018 |
read_nums (220)
Кошаркаши Црвене звезде освојили су титулу првака државе у јуниорској конкуренцији побједом над Мегом 84:82 (73:73) послије драматичне завршнице меча и продужетка.
Играч црвено-белих Зоран Пауновић је погодио у посљедњој секунди утакмице за побједу Звезде и тако се реванширао Меги за пораз у финалу јуниорске АБА лиге.
Ништа мање заслуга нема ни Аријан Лакић који је у продужетку дао двије тројке. Пауновић је био најефикаснији са 31 поеном.
Двадесет је додао Томашевић.
