ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

ЗЛОЧИНАЦ ЈОСИП БРОЗ

ЗАШТО НИКАД НИЈЕ НИ ПОКУШАО

ДА ОСЛОБОДИ УСТАШКО-ФАШИСТИЧКИ 

ЛОГОР СМРТИ.
 
Зашто након рата 
НИКАД НИЈЕ ОТИШАО 
ДА ПОСЈЕТИ ЈАСЕНОВАЦ?

- Зашто на гробу нема петокраке?

- Зашто никад није био на гробљу 
у Купинцу /близу Загреба/ 
гдје су му сахрањени наводни родитељи?

        

  Али зато није било свјетске вукојебине 
у којој није био злочинац Јосип Броз.

У једном ранијем тексту /поново сам га објавио

у наставку/ поставио сам само нека питања.

Ако ме било ко демантује и ако ми одговори,

ево спреман сам не само да се извиним било коме,

већ и њему мртвом.

За оне разумне све је јасно.

За неразумне увијек ће постојати само један закључак - тада смо лијепо живјели.

ТАЧНО!

Али како и на чији рачун смо тако живјели и траје ли свијет само за нашег "вакта".

Шта је са будућношћу СРБА, СРБИЈЕ, РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и СРПСКОГ НАРОДА У ЦЈЕЛИНИ. Уосталом, шта је са будућности оних народа /мало је таквих осим Срба/ којима је злочинац Јосип Броз нанио највеће зло.

О каквој хипокризији, наивности, и слуђивању народа се радило најбоље показује сљедећа флоскула и фраза - "ЗБРАТИМЉЕНИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ", сазнаћемо много касније у касапници на просторима бивше заједничке државе.

А, управо то такозвано братство и јединство нас је завило у црно и довело до највећег европског крвопролића на крају двадесетог вијека.

Данас злочинца Броза оплакују само они који су важни сами себи и они који су тада добро живјели и који никада нису осјетили ниједну животну патњу. У то вријеме и ја сам много боље живио него данас. Пита ли се ико шта ће у будућности бити са дјецом и унучади нашег народа.

Највише захваљујући Србима Броз и клика српских подрепаша која је Броза држала на власти стврорили су неодрживу државу и кад се народ олслободио Брозове чизме, е онда је почело стравично крвопролиће.

Ко је раскомадао некадашњу Југославију и ко је кад год је могао најдубље забијао нож Србима. Србија и српски народ ће и у будућности крварити због своје наивниости и вјеровања у такозвано братство и јединство. Кад Срби схвате да љубави у свијету нема, већ да се цијели свијет и цивилизација одржавају само на ИНТЕРЕСУ, е тада ће и Србима бити лакше да опстану на овој свјетској вјетрометини и у балканској вукојебини.

Дошла су таква времена у којима ни рођени брат са братом не може. Са сусједима треба живјети у миру, јер је мир најважнији. Свима је познато да је Србија деценијама на својој грбачи носила друге народе и републике да би јој управо ти народи и те републике сломиле кичму.

О непреболној српској рани Косову и Метохији овом приликом нећу ништа да кажем.

О Србима који су некад вијековима живјели у Хрватској, такође овај пут нећу ништа.

Ово је само дјелић српских заблуда и ако ме било ко разувјери да нисам управу - јавно ћу се свима извинити. 
Но, сви они који оплакују злочинца Броза и не знају ко је био Броз.

Из архива много тога је уништено, а злочинац Броз се још за живота и сам побринуо да своје злочиначке доказе уништи.

Неки који и данас 38. година након смрти злочинца Броза пате и јадикују требали су од злочинца Броза барем да "науче" тадашњи заједнички Српско-хрватски језик, који он никад није савладао.

"Мајку ти Божју" /узречица злочинца Јосипа Броза/

Међутим, нема краја приче о злочинцу Јосипу Брозу.

Јосип Броз - СЈЕБ'О НАС ЈЕ СКРОЗ!

МАШИНБРАВАР КОЈИ ЈЕ ЖИВИО КАО БОГ: Ево колико је ВИЛА И ПАЛАТА имао Броз, ЗАВРТИЋЕ вам се у глави.

Злочинац Јосип Броз није огромну државну имовину књижио на своје име, а могао је све, баш све.

Његово наслеђе је и данас атракција за бројне туристе.

Знао је да живи и да ужива. На прољеће био је на Бледу, љети на Брионима или на јахтама дуж приморја, а од јесени у вили на Дедињу у Београду.

Овако су уживао злочинац Јосип Броз у његовим резиденцијама и вилама, док је готово 30 година био предсједник Југославије.

Као најјачи симбол и вођа Броз је, подразумијева се, био и неприкосновени примјер савршеног социјалистичког човјека.

Он није посједовао личну имовину, када су некретнине у питању, па својим насљедницима није оставио ништа, пошто ништа није формално ни имао.

Не мисле ипак сви наследници тако. Питање Брозове имовине, као и његове заоставштине изнова се поставља већ 40 година.

Од његове смрти до данас свака вијест о новој продаји или адаптацији неке његове виле или јахте, враћа историчаре на расправу - шта је све заправо било Титово и зашто је све то тешко пописати.

Његово наслијеђе је и данас атракција за бројне "титоисте", а посебно за туристе.

На прољеће био је на Бледу, љети на Брионима или на јахтама дуж приморја, а од јесени у вили на Дедињу у Београду.

Овако су, барем према бројним извјештајима, изгледала путовања Јосипа Броза у његовим резиденцијама и вилама, док је готово 30 година био предсједник Југославије.

Као најјачи симбол и вођа Броз је, подразумијева се, био и неприкосновени примјер савршеног социјалистичког човјека. Њему је социјализам био све, јер је знао да на тај начин може држати народ под својом чизмом.

Срећа, па се још то није сјетио. Он није посједовао личну имовину, када су некретнине у питању, па својим наследницима није оставио ништа, пошто ништа није формално ни имао.

Од његове смрти до данас свака вијест о новој продаји или адаптацији неке његове виле или јахте, враћа историчаре и обични народ на расправу - шта је све заправо било Титово и зашто је све то тешко пописати.

Јосип Броз био је, доживотни и једини предсједник СФР Југославије, земље у којој је, читав систем и друштво концентрисано на опште, заједничке вриједности и постојање друштвене својине. То је био систем у коме је приватна својина била тек ријетка појава.

Брозове виле су биле толико велике да је 2.060 људи било запослено у њима.

Једна од најпознатијих Брозових резиденција налазила се у националном парку Бриони, на јадранском острву Ванга у Хрватској.

До данас су неке виле изнајмљене, а поједине, попут оне на Златибору, продате или враћене првобитним власницима, које су Брозови сатрапи одузимали од правих власника.

Прва Брозова кућа након што је дошао на власт јесте била на Дедињу, у Ужичкој 15, коју су од Нијемаца преузели партизани. У њој је Броз живио од 1946. до 1979. године.

Добро познат је и Бели двор, који је изграђен 1937. године, а пре тога је припадао краљевској породици Карађорђевић. Данас је у власништву државе, али га данас самозвани престолонасљедник и његова  породица користе.

Након Брозове смрти, вила у Ужичкој, али и још једна кућа, као и Кућа цвијећа гдје су злочинац Јосип и Јованка Броз сахрањени, постали су Меморијални центар "Јосип Броз Тито". Они су дио Музеја Југославије.

Броз је на Брионе први пут отишао 1947. године, а Бела вила је постала његов морски дом неколико година касније. На мору је проводио неколико мјесеци сваке године.

Неке од вила су претворене у луксузне апартмане, а неке су још у државном власништву.

Вила у Кумровцу, гдје је наводно рођен Броз, данас је у власништву Министарства државне имовине Хрватске. Вилу Далмација у Сплиту држи град Сплит, а може да се изнајми по високој цијени.

На листи вила које су смјештене у Хрватској су још и дворац Тиквеш, који је био Брозова ловачка резиденција - оштећен је у рату током деведесетих, а у власништву је државе.

У Словенији је злочинац користио вилу на Бледу, а у Македонији у Охриду. Оба објекта су добиле државе у којима се налазе, а потомци Карађорђевића и даље потражују вилу на Бледу која је била њихово предратно власништво.

Броз је од 1950. до краја 70-их година прошлог вијека градио и бункер у Коњицу, у којем је 350 људи могло да живи шест мјесеци у случају нуклеарног напада. Он је данас у власништву министарства одбране БиХ.

Поред тога он је имао и вилу у Бугојну коју је углавном користио за лов.

 Други дио...

------------------------------------------

Наставак никад довршене приче ...

 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Нема свјетске вукојебине у којој Јосип Броз није био, али му никад ни на ум није пало да оде у највећи град мртвих Срба, Срба, у усташки конц-логор Јасеновац. 

ЗАШТО НИКАД НИЈЕ ОТИШАО У ЈАСЕНОВАЦ?

Некад смо славили највећу превару Јосипа Броза.

Славили смо његов рођендан, мада се он уопштеи није родио на данашњи дан и није уопште био припадник ниједног народа у Првој, Другој и Трећој Југославији.

Злочинац Броз је био Аустријанац и каплар у аустро-угарској војсци, који је ратовао против Срба у Првом свјетском рату.

Стицајем разних околности успио је да украде идентет правог кумровчанина Јосипа Броза који је погинуо у Мађарској.

/На слици Јосип Броз као војник окупаторске  
Аустро-угарске војске у рату против Србије/

Али, то је ништа у односу како нас је у многим другим стварима превеслао и слудио. Петокраком је највише слудио Србе.

Питање:
- Зашто на свом гробу нема петокраке.
ЗАШТО?

Питање:
- Зашто је у Другом свјетском рату, мјесец дана раније послао око 20. хиљада српске младости да изгину на Сремском фронту, а знао је да браћа Руси и силна армија стиже у помоћ браћи Србима.

Питање:
- Зашто је дозволио да остану покрајине само у Србији, а Уставом из 1974. који је направио Едвард Кардељ, Шиптарима је оставио покрајину и тако је још тада- створио шиптарску државу на српском Косову и Метохији.

Питање:
- Зашто у Хрватској није дозволио барем да покрајина буде Лика, Кордун, Банија и велики дио Далмације. Знао је злочинац Броз да је тада на том подручју у огромном броју живјело већинско српско становништво.

Питање:
- Зашто никада није дозволио да се одбетонирају јаме са српским жртвама и да те невино убијене Србе барем неко достојанствено сахрани.

Питање:
- Зашто је Њемачкој, односно Вили Бранту, канцелару Њемачке опрстио тадашњи енормни новчани износ ратне одштете.
А касније нас до гуше задуживао највише управо код Нијемаца, који су претходно највише опљачкали Србију.

Остало је неразјашњено питање и остао је предмет спора опљачкане златне и девизне резерве и умјетничке и друге вриједности грађана, као и непроцјењива имовина  Српске православне цркве.

СФРЈ и злочинац Јосип Броз, као и Југославија послије њега, и касније државе, Србија и Црна Гора, и сада Србија, избјегавале су питање ратне одштете и потписивања међудржавног уговора о наплати ратне одштете с Њемачком.

Питање:
- Зашто је, истина са српским подрепашима, којима се окружио и тако чувао власт,  такође, злочинцима - измислио Голи оток и то углавном за Србе.

Милион би се могло поставити питања злочинцу Јосипу Брозу, али каква корист кад се одговори тек сад, у овом времену знају, а њега нема, осим само још у главама оних који су били и остали слуђени злочинцем Јосипом Брозом, а да при том и не знају ко је заправо био он.

Питање:

Зашто никад није отишао да посјети гробове, наводних биолошких родитеља који почивају у Купинцу /близу Загреба/. 

Мало је познато да су наводни родитељи злочинца Јосипа Броза сахрањени у Кулпину, мјесту које он као владар Југославије никад није посјетио. Тамо су се доселили из Кумровца, гдје су и умрли и сахрањени.

Одговори на питања су дати у питањима ... 

"Био је то први случај да је један народ 
узео за свог вођу непријатељског војника 
и не треба се чудити ничему што је учинио."

--------------------------

И још нешто из доба Брозовог "благостања"

ПИШЕ Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Моје се надање није остварило. Јер док је она била главни тужилац Хашког трибунала није хтјела да отвори ниједан предмет гдје су Срби били жртве. Свима је познато да је Хашки суд политички и селективни суд који је имао задатак само да суди Србима.

Послије престанка вођења истрага од стране Хашког трибунала никада ни Тужилаштво а ни Суд БиХ нису отворили предмет "Добровољачка" и тако је Ганић, један од главних актера у случају "Добровољачка улица", сад за сад, амнестриран од било какве одговорности. Постоје живи свједоци и бројни документи, тонски и видео-записи, захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин над припадницима ЈНА.

Ганић и даље као папагај понавља већ излизану матрицу да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације - Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи. 

И данас подсјећам Ганића и живе муслиманске злочинце да је ЈНА тада била једина регуларна армија у бившој Југославији.

То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА, била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД у Београду Ворен Цимерман који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе имао је и Ганић. 

Надам се да ће једног дана бар суд у Београду отворити предмет "Добровољачка", јер ако судови у Њемачкој и САД могу да суде за злочине почињене на подручју бивше Југославије, не видим разлог зашто онда Ганићу не би могао да суди и суд у Београду. 

Безброј пута сам поставио питање зашто Тужилаштво и Суд БиХ нису отворили тај, као и неке друге предмете гдје су Срби страдали, али увијек као одговор добијао сам једну флоскулу - истражне радње су у току.

Ганић је годинама понављао исту причу - да су Срби 2. маја 1992. срушили "пола Сарајева". Њему се у магли причањавало да је пола Сарајева било сравњено, вјероватно због једне виле чији је власник био Србин, а коју је у току рата Ганић отео, као што су отели и многе куће и пословне просторе Срба које им ни дан данас нису вратили, као ни огромну имовину Српске православне цркве. Кад смо већ код Српске православне цркве, желим да подсјетим да је један дио Сарајева изграђен на имовини СПЦ која још није враћена.

Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем 2010. године покренуло је истрагу против 19 држављана Босне и Херцеговине, које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.

Ганић и Кљујић су, према пријави, издали наређење за напад иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.

За овај злочин, упркос доказима који су достављени Тужилаштву БиХ, још нико није одговарао. Ништа необично. Ово је постала уобичајена фраза: "Нико још није одговарао".

Јована Прековић освојила златну медаљуу Премијер лиги у каратеу у категорији до 61 кг, у Лисабону!

ПИШЕ: Славко Јовичић  Славуј

+++++++++++++++++++

На дан коначног затварања усташког концентрационог логора смрти у Јасеновцу - 29. и 30. априла 2006. године, на позив директора њујоршког Института за холокауст и геноцид Берија Литучија био сам у Њујорку на обиљежавању Дана геноцида у Јасеновцу.

30. априла био сам гост ТВ "Глас Америке" гдје сам између осталог рекао: Данас српски народ у Њујорку има спомен обиљежје које симболизује страдање и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу.

У оквиру обиљежавања Дана страдања у усташком концентрационом логору смрти у Јасеновцу, у организацији њујоршког Института за холокауст и геноцид, 29. априла служен је и парастос жртвама Јасеновца у Српској православној цркви "Свети Сава" у Њујорку.

Истог дана у амфитеатру који је био у саставу Храма Светог Саве говорио сам о страдању српског народа на просторима бивше Југославије. 

Говорио сам о српском страдању у грађанском рату у БиХ /1992. - 1995./, страдању Срба у Хрватској, погрому Срба на Косову и Метохији и злочиначкој  НАТО агресији на Србију 1999. године.

 30. априла одржана је комеморација у Спомен парку жртвама холокауста у Њујорку гдје сам такође говорио. Тада сам избројао 37. камених стубова /спомен обиљежја/ на којима су исписана мјеста страдања Јевреја и мјеста фашистичких логора холокауста.

Меморијални парк холокауста у Бруклину /Њујорк/ 

СПОМЕН ПЛОЧА ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА У ЈАСЕНОВЦУ

НЕВЈЕРОВАТНО је да је на десетогодишњицу моје посјете Светом храму

 и мог боравка у Њујорку - потпуно изгорио Храм Светог Саве.

Хвала Богу и вјерницима, 

Свети храм се обнавља

 БРАВО ЈОВАНА БРАВО СРБИЈО

ЈОВАНА АРСИЋ је у финалу женског скифа на Свјетском купу

у Загребу освојила бронзану медаљу.

ЈОВАНА је недавно изборила олимпијску визу, 

што је без сумње велика ствар за њу и српски спорт.

 Коме честитати празник?

ВАСКРС

Васкрс или Ускрс - 

како се правилно каже?

Ако сте у дилеми како треба правилно једни другима да честитате празник, треба да знате да је разлог прије свега утицај различитих културних традиција.

Овај празник је у нашем народу поштован од давнина и представља дан када је Исус Христос након распећа на крсту, трећег дана васкрснуо из мртвих.

Христос васкрсе, Христос васкрс, Христос воскресе, Христос васкресе, Христос воскрсе су поздрави које можемо чути приликом честитања највећег хришћанског празника. 

ВАСКРС или Ускрс? 

Разлика између ове двије ријечи заправо је политичког карактера пише у Српском језичком приручнику, чији су аутори најпознатији српски лингвисти и академици - Павле Ивић и Иван Клајн, те Митар Пешикан и Бранислав Брборић.

У овом Приручнику пише да постоји велики број хрватских ријечи чије преузимање не долази у обзир, али и да је "број таквих ријечи донекле и вјештачки повећан посљедњих година, политички мотивисаним (мада сасвим ненаучним) тврдњама да је тобоже домовина "хрватски" а само отаџбина српски, или да "хрватске" облике Ускрс, ускршњи треба замијенити "српским" Васкрс, васкршњи".

Ако сте у дилеми како треба правилно једни другима да честитамо, треба да знате да је то због разних утицаја културних и временских традиција, у којима смо се налазили. Тако данас имамо Ускрс - српско народно, Васкрс - старо српско књижевно и црквено и Воскресеније данашње српско црквено.

Према данашњем општеприхваћеном ријечнику матице српске, најправилније би било рећи: 

 

"Христос васкрсе"! 

Поред тога исправно је и "Христос воскресе".  

Изворни облици ријечи као што су Васкрс, Васкрсеније, Васкрснути, Васкрсе потичу из старог српског црквеног и књижевног језика. Ове ријечи у преводу означавају васкрснуће, односно устајање из мртвих и поновно оживљавање.

Такозвани српскословенски језик, односно српска редакција старословенског језика, настала је у вријеме када су Срби примили словенско богослужење и словенску писменост, током X вијека. Од тада па до првих деценија XV вијека, Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног "В", а од XV вијека па надаље изговарају их са "А". Дакле то је ријеч Васкрс.

Негдје од средине XVIII вијека до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику ријечи о којима говоримо изговарају се на руски начин, са "О" у првом слогу, Воскресеније, Воскреснути, Воскресе.

Ријеч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно вријеме почетно "У" добијено од старог почетног "В".

Тако да је потпуно исправно и у духу нашег српског језика и православља честитати Васкрс. 

И сасвим на крају - мало логике.

Шта боље звучи - "ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

или Христос Ускрсе!

 

У поздраву  није уобичајeн народни изговор Христос ускрсну. 

 Сачувано је старо српско црквено (српскословенско)

 

Христос васкрсе!

            Остали облици који се чују (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.

 

СРЕЋАН РОЂЕНДАН ЧИКА ЂОРЂЕ!

ЧУВАР ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА 

НА ЗЕЈТИНЛИКУ

У годинама када обиљежавамо најважније датуме из Великог рата не можемо да заборавимо једно име. То је Ђорђе Михаиловић (93 године). Рођен је 1. маја 1928. године у Солуну), сигурно најпознатији и најстарији чувар неког војничког гробља на свијету, Српског војничког гробља на Зејтинлику у Грчкој, које је настало послије пробоја Солунског фронта у Великом рату. 

На вјечној стражи је од 1961. године, када је замијенио оца Ђуру. А прије оца Ђуре чувар Српског војничког гробља до 1928. године  био је Ђорђетов деда, Саво Маихаилић, солунац, Србин, рођен  у Грбљу, код Боке Которске. Три генерације Маихаиловића су чувари Српског војничког гробља.

Званично, прије седам година отишао је у пензију. Због тога што Ђорђе нема мушког потомка, њега је прије пет година наслиједио Предраг Недељковић из Краљева, ожењен Гркињом. Ипак, иако пензионер, Ђорђа посјетиоци Српског војничког гробља на Зејтинлику могу и данас видјети на овом светом мјесту. Увијек је на услузи свима, који желе да посјете гробље и пронађу гроб својих предака, али и спреман да пружи неко обавјештење.

Ђорђе је на Зејтинлику обиљежавао многе датуме из наше славне историје. Обиљежава и 9. мај Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. А разлог је што се у оквиру Српског војничког гробља из Великог рата налази и партизанско гробље у којем је сахрањено 129 интернираца и заробљеника у Другом свјетском рату, који су изгубили живот у њемачким нацистичким логорима у Грчкој.

Михаиловић је имао прилику да на Зејтинлику поздрави руског славног космонаута Јурија Гагарина, па Алексеја Леонова, човјека који је први боравио у свемиру. То не треба никога да чуди јер су се Руси на Солунском фронту, а било је око 18.000 војника у саставу Руског добровољачког одреда, борили против Нијемаца, Бугара и Аустро-Угара, заједно са Србима.

Не треба заборавити, често је говорио Ђорђе, да је руски цар Николај други Романов упутио ултиматум савезницима (Енглеска и Француска) да ће са Нијемцима потписати сепаратни споразум уколико не пошаљу помоћ Српској војсци, која се преко Албаније повлачила ка Грчкој.

Током пробоја Солунског фронта поред око 7.500 погинулих српских војника на Зејтинлику су сахрањени посмртни остаци и других војника из савезничких држава.

Своје гробље имају Французи (око 8.000 их је сахрањено на Зејтинлику), Италијани (3.500), Енглези (1.350) и Руси (око 500).

Руско војничко гробље се налази у саставу Српског војничког гробља.

Ђорђе Михајловић за свој труд и велико ангажовање током скоро шест деценија на Српском војничком гробљу на Зејтинлику одликован је Орденом Светог Саве првог степена 2014. године и Орденом српске заставе другог степена. 

 

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

У новинама, углавном, наслов наговјештава и у наставку одређује садржај текста. Али, ево, направићу изниман случај и у овом тексту ни ријечи неће бити о 1. мају, Празнику рада.

Странке, странчарења и распамећивања.

На самом почетку или на крају, сасвим је свеједно, не вјерујем да било ко зна одговор на питање – колико има регистрованих политичких партија у Босни и Херцеговини? Исто питање се односи и на Србију.

Из овог питања слиједило би и низ додатних питања, али ако се не зна одговор на главно питање, онда како би се тек знали одговори на било шта друго. Не би никако и никада.

Много је странака, какви много, и превише их има, па чак и више од тога. Све те политичке странке траже своје мјесто под сунцем у политичкој баруштини каква је политичка сцена у Босни и Херцеговини. Ништа боља није ни у братској Србији. На ту политичку позорницу сви би да се попењу и да ако је икако могуће - за себе приграбе бар неку мрвицу политичког колача, јер без колача и богате трпезе нико ни бркове неће омастити. А управо је и циљ многих странака, односно њихових самозваних и такозваних лидера да бар своју родбину и по којег пријатеља приволе за своју политичку опцију и да онда жестоко крену у освајање власти.

 На том путу жељно их очекују медији који су “програмски” опредијељени против актуелне власти. Те странке су углавном популистичке, што значи да им је циљ да “ударе”  барем на један дио популације и да циљано у садејству са медијима који их обилато подржавају, крену у обрачун са политичарима и странкама које су на власти.

У медијаима се стално врте скоро те исти политичари, те господин овај, те господин онај, те ови, односно они, а онда онако, право ниоткуд, пуна елана ускочи и по која дама, јер забога треба се борити за равноправност полова, притом заборављајући и физику и природне науке које су егзактне и оне јасно указују да се различити полови привлаче.

Не бих сад и овдје и о самозваним и такозваним политичким аналитичарима опште праксе који стално дежурају на бранику одбране части и достојанства широких народних маса. Јер забога, ти аналитичари су месије и једини спас за катаклизмично стање које у највећој мјери својим небулозним "аналитичким анализама и наративима" управо они и производе. За сијање илузија и бацање магле не плаћа се порез нити се тражи било каква одговорност.

Сви се заклињу у демократију и у борбу за права обесправљених, а управо ти похлепници за влашћу су погазили сва права и достојанство обичних људи. Много је оних који у политици виде шансу за своју позицију, али не због тога што су паметнији од других или можда хуманији, већ што свјесно ударају на менталне склопове обичних људи, којима је свега преко главе и који гледају само да сачувају своје голе животе и да како тако у свакодневном преживљавању остану трезвени, мада су им препуне главе сваког и свакодневног јада и чемера.

Стварају се нове и неприродне колалиције опозиционих странака и њихови "лидери" кипте од разних обећања да ће народу сванути само ако они буду имали право да дежурају поред шалтера и да упале свјетло у мраку који су у неком ранијем периоду управо они и створили. Заборавност је општа одлика обичног човјека, јер он није енциклопедија, па да све запамти. Обични човјек, вечерас гледа ТВ дневник и запамти оно што је видио и чуо и то траје до пред спавање. Кад се ујутро пробуди одмах га бомбардују са неким новим вијестима, а у БиХ или у Србији, заправо ништа и није нити може бити нека вијест. То је у БиХ, као и у Србији свакодневно опште стање и духа и свијести напаћеног човјека, којег додатно слуђују антивладини медији који тако и опстају на коњуктурном тржишту у прикупљању и распршивању магле. То је стандард медијске сцене у БиХ, односно у Србији. Тако се покушавају окупити и објединити идеолошки истомишљеници, а заправо све је супротно.

Стално су свеприсутна разна политичка и страначка спорења чиме се у народу само подижу сталне тензије. У вечини  случајева ради се о дијаметралним политичким опцијама, како тренутне позиције која је на власти, тако и оних опозиционара који не бирају средства у настојању да се домогну политичког трона и да тако засједну у фотеље.

Данас је постало профитабино глумити европејце и слуђивати сопствени народ и стално га држати у илузијама небеског народа који може да живи хиљадама година, па им садашње стање и није тако важно. 

И сасвим на крају, да ли је могуће и замислити народ који у блатњавим ципелама (опанке смо давно изули) трчи маратон за Европом.