Autor sjovicicslavuj |
10 Jun, 2021 |
read_nums (126)
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
10. јуна 1868. године убијен је кнез Србије
МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
И да није био владар, стекао би славу: Мало је оних који знају "скривени" таленат Кнеза Михаила?
Осим што је био веома образован владар, вешт дипломата и велики визионар, кнез Михаило Обреновић је уживао и у писању песама. Велики број ових записа данас је изгубљен, али су три песме овог владара Србије сачуване и до данашњих дана.
"Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском"
(последње две строфе)
На част царем круне и светила
Богатиром корабље и море,
Мени моја Србија је мила,
За њу гинем и њене олтаре. СИЛЕН!
К светом пренеси ме крају
Да т’ у роду име Твоје славим,
Нећу престол, нећу земље владу,
Србство мило и Србију тражим.
Све данас познате песме кнеза Михаила настале су у периоду његовог прогонства након свргавања са власти 1842. године када је он живео у Бечу и располагао великим богатством свога оца, кнеза Милоша.
Најпознатија је свакако љубавна песма “Што се боре мисли моје”.
Деценијама се веровало да ју је кнез написао јер је био заљубљен у своју блиску рођаку Катарину Константиновић, коју није смео да ожени. Међутим, 2003. године је откривен оригинални документ са посветом коју је кнез Михаило упутио за 15. рођендан Клеопатри, ћерки кнеза Александра Карађорђевића.
Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз прво је компоновао ову песму, а средином педесетих година 19. века поново ју је прерадио Корнелије Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно извођена на баловима у Београду, а у том облику сачувана је све до данашњих дана.
О томе да ли су између кнеза Михаила и принцезе Клеопатре постојале неке симпатије или чак и љубав која би могла да заувек помири династије Карађорђевића и Обреновића и данас се расправља.
Што се боре мисли моје
Што се боре мисли моје,
Искуство ми ћутат’ вели,
Беж’те сада ви обоје,
Нек’ ми срце говори.
Први поглед ока твога,
Сјајном сунцу подобан,
Пленио је срце моје,
Учинио робом га.
Да те љубим, ах, једина,
Целом свету казаћу,
Само од тебе, ах, премила,
Ову тајну сакрићу.
Што се тиче уметничког рада кнеза Михала, осим песме “Што се боре мисли моје”, сачуване су још и песме “Светски путник” и “Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском”.
Обе су настале 1844. године приликом путовања кнеза Михаила у Берлин и његовог боравка на обали Северног мора и обе су по обиму веће од песме “Што се боре мисли моје”. “Светски путник” има 10 строфа (40 стихова), а “Молитва кнеза” 44 стиха, односно једанаест строфа.
Ипак, пре него као песник, кнез Михаило је остао упамћен као велики заштитник и мецена српских књижевника и песника. Током боравка у изгнанству, по очевој жељи, његов саветник је постао Вук Караџић.
Михаило Обреновић и најпознатији реформатор српског језика ускоро су постали велики пријатељи, а управо је млади кнез био тај који је Вуку онако “као што је он слушао у детињству од својих дадиља” први испричао народну бајку “Чардак ни на небу ни на земљи”. Вук је причу према сећањима кнеза Михаила записао и захваљујући овоме ми и данас знамо за њу.
Помоћ уметницима наставио је и по повратку у Србију 1860. године. Осим Вуку, кнез Михаило је био мецена и Бранку Даничићу, Илији Вујовићу, композитору Корнелију Станковићу… његове даље планове прекинуло је убиство 1868. године на Кошутњаку.
Споменик кнезу Михаилу Обреновићу
налази се на тргу Републике,
налази се на тргу Републике,
а у народу је познат као место састајања “Код Коња”.
Споменик је подигнут 1882. године,
а представља кнеза Михаила Обреновића као јахача.
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2021 |
read_nums (63)
Ања Обрадовић
освојила је бронзану медаљу на Светском првенству
у џудоу, у Будимпешти у категорији до 63 килограма.
У мечу за бронзу била је боља од Анрикелис Бариос из Венецуеле.
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2021 |
read_nums (97)
Ову поему посвећујем свим невино страдалим
СРБИМА и ДРУГИМ НАРОДИМА
у злочиначкој НАТО агресији
на СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2021 |
read_nums (54)
СРБИЈА и БиХ,
Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.
СРБИЈА и БиХ,
посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА
и у наредних неколико вијекова бориће се,
али неће моћи и да се изборе са енормним
порастом малигних обољења
која су проузроковали
НАТО злочинци бомбардујући
СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
бомбама са осиромашеним уранијумом.
и у наредних неколико вијекова бориће се,
али неће моћи и да се изборе са енормним
порастом малигних обољења
која су проузроковали
НАТО злочинци бомбардујући
СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
бомбама са осиромашеним уранијумом.
Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна (78) оружана злочиначка агресија НАТО снага против Србије, односно, тадашње СР Југославије.
Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.
Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.
Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.
Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.
Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.
Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.
НАТО злочиначко бомбардовање Београда
НАТО злочинци су СРБИЈИ оставили:
Касетне бомбе на преко 800 хектара.
Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.
У наредних неколико вијекова због НАТО злочинаца и посијаног осиромашеног уранијума по РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ и СРБИЈИ будуће генерације ће трпити тешке посљедице.
Злочиначка НАТО агресија на СРБИЈУ била је освета над становништвом и смишљени план и пројекат о уништењу једне државе и њених народа.
Злочиначки НАТО предвођен Америком имао је циљ да се на тлу СРБИЈЕ /Косову и Метохији/ створи још једна албанска држава на Балкану.
Autor sjovicicslavuj |
8 Jun, 2021 |
read_nums (95)
На мјесном спомен-обиљежју Станица на Палама обиљежено је 29 година од страдања 14 бораца чете "Петар Пандуревић" који су убијени у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу.
Заједно са својим саборцима погинуо је и њихов командант Петар Пандуревић.
Муслиманске снаге извршиле су напад 8. јуна 1992. године у тренутку сахране 45 бораца који су убијени 4. јуна у Жепи.
Јаке непријатељске снаге покушале су да пробију ослабљену одбрамбену линију на Требевићу и продру у дубину српске територије. У нападу је погинуло 14 бораца чете "Петар Пандуревић" заједно са командантом.
Тај датум је подсјећање на један од трагичних дана и догађаја у историји Пала, али и на херојство српских јунака који су дали животе да би спријечили пробој непријатељских снага на ово подручје, саопштено је из Борачке организације општине Пале.
Чета "Петар Пандуревић" формирана је почетком рата. Имала је 200 храбрих бораца, чувала је српске положаје на Требевићу и обишла бројна ратишта широм Републике Српске.
Погинуло је 36 бораца ове чете, 18 је рањено, а троје има статус ратних војних инвалида.
ВЈЕЧНА СЛАВА ПОГИНУЛИМ СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
.
Autor sjovicicslavuj |
8 Jun, 2021 |
read_nums (62)
8. јуна 1943. године умро је
један од највећих српских математичара
Михаило Петровић - Алас
или Мика Алас
или Мика Алас
Био је српски математичар,
један од првих осам професора
Београдског универзитета и дугогодишњи
професор математике на Филозофском факултету
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије,
аутор више од 250 научних и стручних радова
и оснивач савремене кибернетике.
један од првих осам професора
Београдског универзитета и дугогодишњи
професор математике на Филозофском факултету
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије,
аутор више од 250 научних и стручних радова
и оснивач савремене кибернетике.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Портрет Михаила Петровића Аласа;
насликао Урош Предић, уље на платну
Autor sjovicicslavuj |
6 Jun, 2021 |
read_nums (122)
Александар Сергејевич Пушкин
- рођен је у Москви 6. јуна 1799. године.
Смртно је страдао у Санкт Петербургу
10. фебруара 1837. године.
Био је руски књижевник.
Многи га сматрају за најбољег руског пјесника
и оца модерне руске књижевности.
Споменик Пушкину
у Парку Ћирила и Методија у Београду.
Споменик је поклон
Савеза књижевника Русије.
у Парку Ћирила и Методија у Београду.
Споменик је поклон
Савеза књижевника Русије.
Autor sjovicicslavuj |
5 Jun, 2021 |
read_nums (132)
5. јуна 1933. године,
рођен је славни српски глумац
рођен је славни српски глумац
ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ
Легендарни глумци
и његов колега велики
Партизановац Бора Тодоровић
сједили су тик уз терен.
Био је то 55. вјечити дерби,
из октобра 1974. године.
Бата је бодрио Звезду,
Бора свој Партизан,
Велимир Бата Живојиновић,
велики ЗВЕЗДАШ
и његов колега велики
Партизановац Бора Тодоровић
сједили су тик уз терен.
Био је то 55. вјечити дерби,
из октобра 1974. године.
Бата је бодрио Звезду,
Бора свој Партизан,
а славили су као и много пута
звездаши са 3:1.
Autor sjovicicslavuj |
5 Jun, 2021 |
read_nums (77)
5. јуна 1898. године рођен је
славни шпански пјесник
Autor sjovicicslavuj |
4 Jun, 2021 |
read_nums (97)
ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!
Код спомен-обиљежја у Жепи данас је обиљежено 29 година од страдања 45 припадника Војске Републике Српске које су припадници муслиманских снага напали из засједе и мучки убили, а потом масакрирали.
Прије 29 година десио се страшан и трагичан догађај не само за општину Пале, него и за читаву Сарајевско-романијску регију. На једној локацији, у једном дану, погинуло је 45 српских бораца и с правом се може рећи да је то један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Пала и Републике Српске.
Био је то напад на хуманитарну колону, која је ишла да обезбиједи неопходна средства, прије свега, храну, за припаднике ЈНА који су обезбјеђивали релеј на репетитору Зловрх.
И поред договора, и овог пута се показало да се непријатењу није могло вјеровати, али српска наивност се и овај пут крваво потврдила као и безброј пута раније. Нико није одговарао за стравичан злочин муслимана који су на подмукао и кукавички начин направили запреке које су нашу колону са техником спријечиле да пруже било какав отпор.
Српска колона је дочекана у кланцу, а када су изашли на брисани простор, муслимани су баражном ватром са обје стране поубијали српске јунаке.
Колона је нападнута са свих страна, српски војници су убијани. Припадници такозване Армије БиХ су 12 заробљеника затворили у оближњу шталу и живе запалили.
У овом масакру углавном су страдали борци са Пала. Међу погинулим су била и три српска борца из општине Источни Стари Град, гдје им је касније постављена спомен-плоча.
Обиљежавање страдања српских војника на Жепи уврштено је у календар обиљежавања значајних датума из ослободилачких ратова у Републици Српској.
Био је то напад на хуманитарну колону, која је ишла да обезбиједи неопходна средства, прије свега, храну, за припаднике ЈНА који су обезбјеђивали релеј на репетитору Зловрх.
И поред договора, и овог пута се показало да се непријатењу није могло вјеровати, али српска наивност се и овај пут крваво потврдила као и безброј пута раније. Нико није одговарао за стравичан злочин муслимана који су на подмукао и кукавички начин направили запреке које су нашу колону са техником спријечиле да пруже било какав отпор.
Српска колона је дочекана у кланцу, а када су изашли на брисани простор, муслимани су баражном ватром са обје стране поубијали српске јунаке.
Колона је нападнута са свих страна, српски војници су убијани. Припадници такозване Армије БиХ су 12 заробљеника затворили у оближњу шталу и живе запалили.
У овом масакру углавном су страдали борци са Пала. Међу погинулим су била и три српска борца из општине Источни Стари Град, гдје им је касније постављена спомен-плоча.
Обиљежавање страдања српских војника на Жепи уврштено је у календар обиљежавања значајних датума из ослободилачких ратова у Републици Српској.
Уз свештенике Српске православне цркве и преживјеле учеснике тог трагичног догађаја и данас је одржан парастос, прислужене су свијеће и положено цвијеће на спомен-обиљежје у Жепи.
На мјесном гробљу у мјесту Љубогошта у општини Пале реконструисано је спомен-обиљежје борцима погинулим на Жепи 4. јуна 1992. године.
ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!
Autor sjovicicslavuj |
3 Jun, 2021 |
read_nums (85)
Српска православна црква слави Светог цара Константина и царицу Јелену.
Црква је овај римски царски пар прогласила светитељима, јер је цар Константин Миланским едиктом 313. дао хришћанима слободу вјере и окончао њихов прогон.
Хришћанској цркви, у којој је почео да тражи ослонац, дао је многе привилегије и на Првом васељенском сабору у Никеји 325. Помогао је у борби против аријевске јереси.
Одмах по доласку на трон цар Константин је имао три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву и Византију.
Пред борбу са Максенцијем, према предању, на небу му се указао сјајан крст као знак побједе. Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику побједу.
Одмах потом 313. године, издао је знаменити Едикт у Милану, којим је престао прогон хришћана. Послије побједе над Византијом, саградио је диван град на Босфору и назвао га Константинопољ.
Када се цар тешко разболио, јавили су му се апостоли Петар и Павле и савјетовали да га епископ Силвестер крсти. Одмах потом је оздравио.
Константин је сазвао Први васељенски сабор у Никеји 325. године због раздора у Цркви насталог појавом јеретика Арија. Сабор је осудио јерес и утврдио православље.
Света Јелена, царева мајка, радила је много за вјеру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, сазидала цркву Васкрсења на Голготи и многе друге цркве на Светој земљи. Ова света жена умрла је 327. године, а цар Константин поживио је још десет година послије своје мајке. Умро је у Никомидији 337. године, а сахрањен је у цркви светих апостола у Цариграду.
Autor sjovicicslavuj |
2 Jun, 2021 |
read_nums (94)
2. јуна 1969. године погинуо је
један од најбољих кошаркаша
2. јуна 1969. године погинуо је
РАДИВОЈЕ КОРАЋ
један од најбољих кошаркаша
који је икада рођен
на балканским просторима ...
Радивој Кораћ је погинуо у 30. години
у саобраћајној несрећи
2. јуна 1969. године, код села Каменице,
у саобраћајној несрећи
2. јуна 1969. године, код села Каменице,
12 км од Сарајева,
послије утакмице између репрезентације Југославије
и селекције Босне и Херцеговине.
Радивој Кораћ је први спортиста
и селекције Босне и Херцеговине.
Радивој Кораћ је први спортиста
који је сахрањен у Алеји великана у Београду.
Autor sjovicicslavuj |
1 Jun, 2021 |
read_nums (195)
Поповић је тада наставио и своје ненасилне методе, помажући да обучи активисте у Грузији - револуција ружа 2003. и Украјинске револуције у 2004. години.
Срђан Поповић своју нову организацију, која се зове Канвас, ангажује помажући про-демократске активисти који су недавно срушили режим у Египту и Тунису, углавном употребом друштвених мрежа Фејсбук, Твитер и других. Већина масовних друштвених мрежа користи се за регрутовање потенцијалних студената, али то није искључиви извор за регрутовање. Већину кандидата из страних држава регрутује америчка војна обавештајна служба или директно ЦИА оперативци.
Ветерани српског покрета Отпор наставили су са стварањем организације "Канвас" како би широм свијета радили на рушењу система у многим државма. Они су тренирали једну од главних омладинских група у центру египатске револуције и вјерују да је то утицало на побуне у Либији.
Активисти Отпора основали су Центар за ненасилни отпор. Након што су помогли омладинским покретима из Тбилисија 2003. године, ступили су у контакт са Пором, највећим украјинским опозиционим покретом за младе у прољеће 2004. године. У априлу је чак осамнаест младих људи који су путовали у Србију на курс о организационим и преговарачким вјештинама, тактикама уличних протеста и томе како надгледати изборе како би се могли борити против могуће преваре.
Неки из ОТПОР-а покушали су отпутовати у Кијев да би се придружили протестима, али ипак су заустављени на аеродрому. Ипак, њихова искуства помогла су омладинским групама да дјелују, како у Тбилисију, тако и у Кијеву. Иако покушаји да се исто уради у Бјелорусији и Гани нису успјели, у Отпору вуерују да је то било зато што вријеме није било за то, али да ће се у будућности појавити исте познате слике.
Обавештајни извјештај
КАНВАС - Центар за примењену ненасилну акцију и стратегије
Координатори:
Срђа Поповић - Иван Маровић
Ко је Срђа Поповић?
Почео је као про-демократски
активиста у Србији оснивањем групе "Отпор"
(Отпор), који је водио протесте који су 2000. одвели председника Слободана Милошевића са власти. У том периоду су америчке службе у ту сврху уложиле више од 100 милиона америчких долара.
Поповић је тада наставио и своје ненасилне методе, помажући да обучи активисте у Грузији - револуција ружа 2003. и Украјинске револуције у 2004. години.
Срђан Поповић своју нову организацију, која се зове Канвас, ангажује помажући про-демократске активисти који су недавно срушили режим у Египту и Тунису, углавном употребом друштвених мрежа Фејсбук, Твитер и других. Већина масовних друштвених мрежа користи се за регрутовање потенцијалних студената, али то није искључиви извор за регрутовање. Већину кандидата из страних држава регрутује америчка војна обавештајна служба или директно ЦИА оперативци.
Улога КАНВАС-а
Канвас је основан 2003. године и обучавао је дисиденте у 50 земаља, укључујући Зимбагве, Либан, Бурму, Сјеверну Кореју, Бјелорусију и Иран. Крајем љета 2009. године група је сарађивала са другим невладиним организацијама (НВО), како би довела приближно 20 египатских активиста укључујући неке од оних који су касније основали покрет 6. априла који је предводио недавне протесте против власти у Београду. Недјељу дана вршена је обука о тактикама које би могле да искористе за промјену власти у Египту.
Ветерани српског покрета Отпор наставили су са стварањем организације "Канвас" како би широм свијета радили на рушењу система у многим државма. Они су тренирали једну од главних омладинских група у центру египатске револуције и вјерују да је то утицало на побуне у Либији.
"Вероватно је да су неке либијске омладинске групе имале идеју о томе како да елиминишу и изолују Гадафија од египатских активиста које смо обучавали", рекао је бивши Лидер Отпора Срђа Поповић.
Отпор и платно у Египту Симбол Отпора у Србији
(Јасни докази односа Отпора у Србији и Египту)
Петар Милићевић, оснивач невладине организације Алтернатива Европи, помогао је у обуци. Каже да је разговарао са Египћанима о организовању кампања и како користити друштвену средину за постизање оба ова циља.
Платно и земља пословања
Тренутно Канвас одржава програме обуке за дисиденте у: Египту, Палестини, Западној Сахари, Либији, Либану, Колумбији, Западној Папуи, Судану, Еритреји, Бјелорусији, Бурми, Бахреину, Азербејџану, Венецуели, Тонги, Кини, Бурми и Зимбабвеу ...
Активисти Отпора основали су Центар за ненасилни отпор. Након што су помогли омладинским покретима из Тбилисија 2003. године, ступили су у контакт са Пором, највећим украјинским опозиционим покретом за младе у прољеће 2004. године. У априлу је чак осамнаест младих људи који су путовали у Србију на курс о организационим и преговарачким вјештинама, тактикама уличних протеста и томе како надгледати изборе како би се могли борити против могуће преваре.
Неки из ОТПОР-а покушали су отпутовати у Кијев да би се придружили протестима, али ипак су заустављени на аеродрому. Ипак, њихова искуства помогла су омладинским групама да дјелују, како у Тбилисију, тако и у Кијеву. Иако покушаји да се исто уради у Бјелорусији и Гани нису успјели, у Отпору вуерују да је то било зато што вријеме није било за то, али да ће се у будућности појавити исте познате слике.
Канвас УСА везе
Међу тренутним "партнерима" компаније KАНВАС су:
Институција Albert Einstein Institution, Национална организација за демократију (НЕД), Freedom House,
Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), те
Међународни републички институт (ИРИ). ИРИ укључује у свој одбор US Agency forInternational Development (USAID) and the International Republican Institute (IRI). The IRI includes amongst its board of directors John McCain, LindseyGraham, and Brent Scowcroft.
Гледајући њихове активности и укупни глобалистички програм, јасно је да су они укључени у промјену режима која ће директно помоћи глобалистима у њиховом окружењу - Русије, Кине и Ирана. На примјер, недавно је КАНВАС отворио спецјални одјељак свог веб сајта са ажурирањима и додатним преводима Канвас публикације на перзијском језику. Институти и истраживачки центри који су горе споменути директно су деценијама повезани са обавештајним агенцијама у Сједињеним Државама.
Односи са ЦИА и САД.
Војна обавештајна служба (Мрежа ЦИА и САД.
Оперативне снаге под окриљем тзв. НВО)
Један од главних ЦИА оперативаца у Србији који организује и оркестрира огромну мрежу оперативаца и присталица ЦИА-е је / William D. Montgomery (58)/ Виллиам Д. Монтгомери (58) веома моћан човјек у Србији. Главни је координатор активности са двије повезане мреже. Једном у САД-у и једном у Србији.
Америчка мрежа за финансијску и логистичку подршку: Пуковник америчке војске Роберт Хелвеи, Војна обавештајна служба САД у блиској вези са ЦИА. Господар је ФМ3-05.30 и ФМ3-05.40 (Операције цивилних послова).
Оснивачи и активисти "ОТПОР" у Србији који су извели државни удар 2000 године су :
Срђа Поповић
др Чедомир Чупић
Вукашин Павловић
др Слободан Хомен
Саша Вукадиновић
Срђан Миливојевић
Ненад Константиновић
Иван Андрић
Слободан Ђиновић
Иван Маровић
Дејан Ранђић
Миљана Јовановић
Бранко Илић
Влада Павлов
Соња Лихт
Соња Бисерко
Предсједник Србије Борис Тадић
са "ОТПОРАШИМА"
и "КАНВАСОВЦИМА"
/дружином за државне ударе
и рушења легалних држава/
др Чедомир Чупић
Вукашин Павловић
др Слободан Хомен
Саша Вукадиновић
Срђан Миливојевић
Ненад Константиновић
Иван Андрић
Слободан Ђиновић
Иван Маровић
Дејан Ранђић
Миљана Јовановић
Бранко Илић
Влада Павлов
Соња Лихт
Соња Бисерко
У тој дружини су били,
али без фотографија и
др Зоран Стојиљковић
Живорад Анђелковић
Андреј Миливојевић
Богољуб Арсенијевић Маки
Милош Гагић
Предсједник Србије Борис Тадић
са "ОТПОРАШИМА"
и "КАНВАСОВЦИМА"
/дружином за државне ударе
и рушења легалних држава/
Autor sjovicicslavuj |
1 Jun, 2021 |
read_nums (73)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Неки именовани лудак са познатим и многима знаним именом, почео је да куне људе и то оне које он ни смислити никад није могао. Тако за те људе он призива божју казну. Исти тај именовани, имена знаног, можда је некада завирио у цркву, но не вјерујем да вјерује у Бога. Али зато именовани, именом знани, сјети се Бога кад јадник мисли да у његово име Бог треба нешто да заврши. Он од Господа тражи да Бог одапне отровне стријеле и да уништи оне који неодговарају њему, њему који има име позатог клеветника. Тај несрећник, при том, нема појма нити уопште зна о чему се ради. Да зна, онда би барем знао да је према свима Господ милостив.
Једино што зна и што је знао и ту му се мора одати признање, знао је и узео је све до чега је стигао, па чак је отимао и од оних који су, такође, као и он узимали или су се барем спремали да узму, па их је он предухитрио. Узимао је он само себи и то прије њих. Заправо узимали су и он и они, а узимали су све што је туђе и што никад није било њихово.
Јер, његова девиза је – "кад узимају они и нико их не дира, е онда ћу и ја да наставим и даље да узимам". Ако некад и дође вријеме да бар неко одговара, одговараће они, а он ће опет узимати туђе. Сви знају да своје никада никоме није давао, па ни своју хемијску оловку коју је претходно од некога џаба узео. Све је окренуто наглавачке само је он усправан, а то није ништа друго до апсурд апсурда. Није ово само сад овако и неће ово бити први пут, јер овдје се све дешава по стоти и по хиљадити пут, а много пута онако и успут.
Најгори су они људи који су оскудне памети, али који су врло сналажљиви. А он? Е он је сналажљивији од свих, па и од њих, мада су и они његови, али само до извјесне мјере. Ту мјеру одређује он.
Како год да окренеш он се пита за све, па и ко ће, а ко неће бити нормалан. По само њему знаним критеријима сви су ненормални ако њему нису одани. Сви ти честити људи нису хтјели да имају било каквог посла са њим, нити да одају оне око себе, а то је, углавном, био и остао његов посао, посао малог и никаквог човјека, који се окућио, баш онако енормно. Стекао је огромно материјално богатство зато што је узимао шта је и до чега је стигао. За њега ништа није било вишка и гдје год је дошао иза себе је остављао пустош и обавезу да други враћају дугове које је он правио.
Има ту свега и свачега. Он је многе оставио без игдје ичега. Знао је он како се то ради и како се најбоље и најбрже узима само за себе, као што је знао или је само мислио да рачун никад неће доћи на наплату. А хоће. Стићи ће једног дана.
И кад се то деси, е онда ће истински призивати Господа Бога да му помогне и неће му ни на ум пасти да друге честите људе куне и то оне са којима се ни по чему не може поредити, по поштењу поготово. Зао је он човјек. Многи су то осјетили на својој кожи. Једино је он у свакој прилици знао како да сачува своју кожу.
Ради се о лопужи који се цијели живот смуцао око оних који су прије њега узимали, па је и он схватио да може узимати чак и више него што су неки од њих узимали. Подразумијева се, све су узимали џаба!
Е то је он, он који је о јаду забавио народ!
Autor sjovicicslavuj |
31 Maj, 2021 |
read_nums (135)
31. маја 1929. године
рођен је бард српског глумишта славни
ЉУБА ТАДИЋ
Autor sjovicicslavuj |
31 Maj, 2021 |
read_nums (109)
Битка на Чегру, је била једна од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака.
Битка се одиграла 31. маја 1809. године на брду Чегар, код села Каменица, надомак Ниша.
Својим јунаштвом истакао
се славни ресавски војвода
Стеван Синђелић
1809. године погинуо је српски национални јунак Стеван Синђелић, ресавски војвода, испаливши из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку.
Не могавши да побиједи бројно јаче турске снаге које су продрле у шанац, Синђелић је пуцао из кубуре у подземни магацин барута. У страшној експлозији настрадали су сви српски војници и много Турака.
Да би застрашио Србе, турски паша је у знак освете и опомене наредио да се од лобања палих српских устаника сагради Ћеле- кула на улазу у Ниш, у коју су узидане 952 лобање и која данас стоји као симбол борбе Срба за независност.
СПОМЕНИК ЧЕГАРСКИМ ЈУНАЦИМА
Споменик на Чегру на брду Чегар, надомак Ниша,
на мјесту гдје се одвијала чувена битка
на мјесту гдје се одвијала чувена битка
из Првог српског устанка
налази се споменик подигнут
у знак сјећања на храбре војнике
и њиховог команданта Стевана Синђелића,
који су погинули на овом мјесту...
у знак сјећања на храбре војнике
и њиховог команданта Стевана Синђелића,
који су погинули на овом мјесту...
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2021 |
read_nums (115)
Свјетски познати и признати
српски научник и академик
ПАВЛЕ САВИЋ
умро је 30. маја 1994. године
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2021 |
read_nums (124)
30. маја 1951. године рођен је
ЗДРАВКО ЧОЛИЋ
На њега су до сада потрошени сви постојећи суперлативи: најтиражнији, најуспјешнији, најпопуларнији, најбољи, највећи, најдуговјечнији, најљепши, најзабавнији, најомиљенији ...
А када га упознате, схватите да је заслужио
сваки суперлатив који му је дат.
Најбољи је, стварно!
Миљеник је људи и Бога!
-----
Погледом ме милујеш
К'о да ме додирујеш
И сваки пут као да је први
Ја стално мислим престаће
Из чиста мира нестаће
Ал' пожуда не престаје
Ти си му у крви
Толико дугих година
Узимања давања
Остајем последњи и први
Због тебе сањам Цигане
И смишљам слатке преваре
Ал' ђаво се не предаје
Ти си ми у крви
Ако те одведу Цигани Чергари
Или те украду страшни харемски чувари
Ако те одведу
Ја ћу да полудим
Без тебе не умијем
Више јутром да се будим
Ако те одведу
Све ће да се сруши
Памти ме к'о пријатеља
Чувај ме у души
И онда кад мислиш
Да је прекасно за снове
За све...
Толико дугих година
Узимања давања
Остајем последњи и први
Због тебе сањам Цигане
И смишљам слатке преваре
Ал' ђаво се не предаје
Ти си ми у крви
Рефрен ...
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2021 |
read_nums (248)
- најбољи фудбалер СРБИЈЕ свих времена,
30. маја 1946. године на УБУ рођен је
ДРАГАН ЏАЈИЋ
почасни предсједник ЗВЕЗДЕ!
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2021 |
read_nums (129)
Владислав Петковић Дис
трагично страдао 30. маја 1917, код Крфа.
Упорним и дугим истраживањем, историчар Мирко Дрманац коначно је утврдио тачан дан, вријеме и околности под којима је пјесник Владислав Петковић Дис скончао у Јонском мору.
Владислав Петковић Дис у Марсељу, прољећа 1916.
и Рудолф Сингуле, капетан аустроугарске подморнице
Пјесник Владислав Петковић Дис утопио се 30. маја 1917. у шест сати ујутро, послије напада аустроугарске подморнице У-4 на наоружани француски транспортни пароброд „Италија” у Јонском мору, 46 миља југоисточно од рта Санта Марија ди Леука.
До ових података дошао је, упорним и дугим истраживањем, историчар Мирко Дрманац из Научног одјељења Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку, оповргнувши досадашње који су се читав вијек провлачили кроз литературу и енциклопедије.
–Ове чињенице мијењају скоро све што се знало о Дисовој смрти. Сада су откривени тачни подаци о датуму, сату и мјесту потонућа брода, расветљено је да „Италију” није напала њемачка већ аустроугарска подморница, и познате су све околности смрти славног пјесника.
Дрманац наводи да је најврједнији извор о потапању пароброда, до којег је он дошао, одломак бродског дневника са подморнице. Водио га је капетан Рудолф Сингуле, иначе рођен у Пули у њемачкој породици, и уписао да је контакт са француским бродом успостављен у 5.51 сати ујутро, 30. маја 1917. године. Уз то, кратко је додао: „Торпедо је испаљен са даљине од 600 метара и брод је потонуо за 3,5 минута. Капетан се удавио.
Владислав Петковић (рођен 1880, Заблаће код Чачка) као ратни извјештач са српском војском, у којој су била и три његова брата, прошао је повлачење кроз албанске планине и почетком 1916. доспио на Крф. Убрзо је са групом српских избјеглица отпутовао у Француску, боравио у Марсељу, Ници и Пти Далу, тугујући за породицом која је остала у окупираној Србији, па у посљедњем свом писму (мај 1917) вели: „Морам за Солун, једва чекам да ускочим у воз…”
Наредни кораци лакше се прате, благодарећи забиљеженом сјећању Софронија Михајловића, игумана Високих Дечана, и сапутника Дисовог. Упознали су се у возу, на станици у Марсељу, па се задржали два дана у Тулону, ради овјере папира за пут. Одатле су исто возом стигли до Рима па, преко Напуља приспјели у Галипоље (античку грчку колонију Калиполис) на обали Апулије, гдје су два дана чекали брод који ће их преко Јонског мора превести на Крф.
На француски пароброд укрцали су се 29. маја 1917. у девет сати увече и у бродској трпезарији одмах упознали са осталим Србима, међу којима је била и Анка Петровић са дјецом, сестра Виде Црњански. Кад је освануло сљедеће јутро, игуман је кроз округли прозор примијетио да је из воде изронио „њемачки сумарен, као каква морска неман”.
То је, у ствари, била аустроугарска подморница У-4 под командом Сингулеа, која је оперисала из базе у Котору, дугачка 43,2 метра, наоружана са двије торпедне цијеви калибра 450 мм и палубним топом од 66 мм. За њу је француски пароброд, дугачак 79,5 и широк 8,7 метара, који развија највише 16 чворова, био мета која не може утећи.
„Наста ужасна експлозија и паника на лађи”, исписао је касније игуман српске светиње у Метохији. Торпедо је пробио труп брода и детонирао са његове друге стане, правећи катастрофално оштећење.
„Италија” није била обичан путнички пароброд, већ преуређени и наоружани транспортер за превоз војних трупа Антанте на Солунски фронт, и као такав легитиман војни циљ, али тај значајан податак није представљен у Дисовим животописима – објављује Дрманац.
Игуман Михајловић отео је појас за спасавање стражару код бродског топа, на вријеме скочио у море са брода који је потонуо за само осам минута, а послије неколико сати плутања по пучини, духовника је покупио британски разарач, први брод који је допловио на мјесто трагедије.
–Кобне ноћи Дис није спавао. Мучен црним слутњама, више пута је излазио из кабине на палубу, одакле је гледао бјеличаст траг торпеда у модрој води. Чекао је посљедњи чамац у који је требало да ускочи и Анка Петровић са дјецом. Али, за њих више није било времена јер је брод, путујући на дно мора начинио вртлог који их је све повукао. Француски морнари касније су пронашли Дисово тијело, у одијелу наочаре и ситнину, једну драхму и педесет лепти – наводи Дрманац.
Дисова пјесма „Утопљене душе”, објављена 1911, завршава се овако:
„Гледећи дуго тај маглени вео,
камо се дани моји разасуше,
шири се покров велик, простран, бео,
под којим леже утопљене душе”.
Ни енциклопедије нису сигурне
У литератури се наводи више различитих временских података о Дисовој смрти. Током Првог свјетског рата у званичним документима и српској штампи је коришћен јулијански календар, а од 15. јануара 1919. уведено је рачунање времена по грегоријанском.
Чак и у савременој литератури као датум смрти се помињу 16. или 17. мај (понекад без навођења да се ради о старом календару), што није правилно датирање јер се не користи календар који је у дневној употреби. Најранију вијест о Дисовој смрти налазимо у некрологу Владимира Станимировића, који га је горко оплакао на странама „Српских новина” 2. јуна (20. маја по старом календару) 1917, наводећи да је Диса „загрлила пучина морска” 30. маја. Да се вијест брзо проширила међу српским избјеглицама на Крфу свједочи и пјесма „Дису” коју је спјевао Стеван Бешевић већ 31. маја 1917. Међутим, Бранко Лазаревић ће у некрологу „Један живот: Владислав Петковић Дис” који је објављен у „Забавнику” 28. јуна као вријеме Дисове погибије навести зору 29. маја чиме ће се направити забуна која никада није ријешена.
У трећем дијелу значајне Станојевићеве „Народне енциклопедије” из 1928. стоји исти податак да се Дис утопио 16. маја по старом календару „пред Крфом на торпиљираној лађи”. Тај податак су касније преузели и приређивачи „Енциклопедије Југославије” Лексикографског завода Југославије у издању из 1965. године.
Састављачи „Југословенског књижевног лексикона” Матице српске из 1971. су датум који наводи Бранко Лазаревић превели у 29. мај 1917. по грегоријанском календару, а то је нетачно.
Дакле, тачан датум погибије славног српског пјесника Владислава Петковића ДИС-а је 30. мај 1917. године.
Можда спава
Заборавио сам јутрос песму једну ја.
Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.
У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.
Ја сад једва могу знати да имадох сан.
И у њему очи неке, небо нечије,
Неко лице не знам какво,можда дечије,
Стару песму,старе звезде, неки стари дан,
Ја сад једва могу знати да имадох сан.
Не сећам се ничег више, ни очију тих:
Као да је сан ми цео био од пене,
Ил' те очи да су моја душа ван мене;
Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних:
Не сећам се ничег више, ни очију тих.
Али слутим, а слутити још једино знам.
Ја сад слутим за те очи да су баш оне
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад
И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам што не видим сад.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:
Њену главу с круном косе и у коси цвет,
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже да ме осећа,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
Њену главу с круном косе и у коси цвет.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас,
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.
Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.
Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.
У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.
Ја сад једва могу знати да имадох сан.
И у њему очи неке, небо нечије,
Неко лице не знам какво,можда дечије,
Стару песму,старе звезде, неки стари дан,
Ја сад једва могу знати да имадох сан.
Не сећам се ничег више, ни очију тих:
Као да је сан ми цео био од пене,
Ил' те очи да су моја душа ван мене;
Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних:
Не сећам се ничег више, ни очију тих.
Али слутим, а слутити још једино знам.
Ја сад слутим за те очи да су баш оне
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад
И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам што не видим сад.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:
Њену главу с круном косе и у коси цвет,
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже да ме осећа,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
Њену главу с круном косе и у коси цвет.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас,
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.
Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.
