Autor sjovicicslavuj |
3 Avgust, 2018 |
read_nums (218)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
***
Па можда и јесте тако,
ако се гледају главни параметри пролазног времена
***
Данас је мало оних који раде на неком послу,
али сви су забављени око неких послова.
***
Данас нико неће примити плату.
***
Данас ће неко плаћати рате кредита,
или ће плаћати комуналне услуге и друге рачуне.
***
Данас сви раде нешто различито
и није то ни налик на неки рад,
Све је данас различито.
***
Истина, уз небеску грмљавину,
***
Ваљда и они тако на својим језицима
називају дане.
3.8.2018.
ДОБРО ЈУТРО!
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Многи би рекли
- данас је дан као и сваки други ...
- данас је дан као и сваки други ...
Па можда и јесте тако,
ако се гледају главни параметри пролазног времена
и ако се статистички посматра вријеме ...
***
Данас је дан када се неко рађа.
Данас је дан када се неко рађа.
***
Данас је дан када неко умире природном
или насилном смрћу.
Данас је дан када неко умире природном
или насилном смрћу.
***
Данас је дан када се неко радује,
али и дан када неко тугује и плаче.
Данас је дан када се неко радује,
али и дан када неко тугује и плаче.
***
Истовремено, негдје тамо далеко
или чак и у близини нас, неко се и смије.
Истовремено, негдје тамо далеко
или чак и у близини нас, неко се и смије.
***
Данас је дан када нико неће добити нови посао,
али није сигурно и да неће добити отказ.
Данас је дан када нико неће добити нови посао,
али није сигурно и да неће добити отказ.
***
Данас је мало оних који раде на неком послу,
али сви су забављени око неких послова.
***
Данас нико неће примити плату.
***
Данас ће неко плаћати рате кредита,
или ће плаћати комуналне услуге и друге рачуне.
***
Данас сви раде нешто различито
и није то ни налик на неки рад,
барем није на онај озбиљан.
Све је данас различито.
***
Ето јуче на Светог пророка Илију у многим крајевима
је било грмљавине и небеских муња, које за опомену Ето јуче на Светог пророка Илију у многим крајевима
и за опамећивање човјечанству шаље Свети Илија,
а то значи да барем у мом крају неће бити љешника.
***
Истина, уз небеску грмљавину,
немогуће је занемарити чињеницу да на овим трусним подручјима никада није недостајло разних грмљавина
и то у свим сферама живота.
Рекло би се, грми на све стране.
Грми и са неба, али и на земљи,
грми због огромних проблема у друштву.
грми због огромних проблема у друштву.
***
Код нас је јутро,
док је на неком другом дијелу свијета
већ настала ноћ, а на неком дијелу свијета
још увијек је четвртак.
већ настала ноћ, а на неком дијелу свијета
још увијек је четвртак.
Ваљда и они тако на својим језицима
називају дане.
***
Гледам кроз прозор.
Сунце обасјало све, и небо и земљу и природу.
Гледам кроз прозор.
Сунце обасјало све, и небо и земљу и природу.
Све бљешти и земља након кише гори од врућине.
***
Кишу нећу да помињем.
Барем за кратко је побјегла из облака и са прозора,
Кишу нећу да помињем.
Барем за кратко је побјегла из облака и са прозора,
и за дивно чудо тренутно не пада ...
***
Autor sjovicicslavuj |
2 Avgust, 2018 |
read_nums (1173)
Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изјести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу.
Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу.
У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова.
Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу.
Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изјести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу.
Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу.
Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).
Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).
Autor sjovicicslavuj |
1 Avgust, 2018 |
read_nums (247)
Други пишу ...
Рођена је 5. јула 1887. године у Нишу.
Трагично је завршила живот
27. децембра 1966. године у Београду.
Адвокат Михаило Бончић и његова супруга Kатарина добили су кћер Јованку 1887. године. Рођена је у Нишу, прва три разреда основне школе завршила је у Пожаревцу, а четврти и шест разреда гимназије у Пожаревцу. У Београду је похађала Трећу мушку гимназију, где је матурирала 1905. године и потом се уписала на Архитекстонски факултет.
Пошто је завршила седми семестар студија, Јованка Бончић отишла је у Немачку на даље школовање, и то у Дармштат. Тамо је упознала Украјинца Андреја Kатеринића, инжењера, за кога се касније и удала.
У аналима Дармштатског престижног универзитета остаје забележено да је Бончићева стекла академско звање архитекте и диплому инжењера 18. јула 1913. године чиме је постала прва жена у историји Немачке која је стекла диплому инжењера.
О овом необичном догађају известиле су и берлинске „Илустроване новине“, и то тако што су на целој насловној страни објавили фотографију дипломаца где је међу младићима и једина девојка – млада Јованка Бончић.
Kолико је ова Српкиња била значајна у немачком „граду науке“ гховори и чињеница да једна награда Универзитета у Дармштату носи њено име, баш као и једна улица у студентском кампусу. Награда „Јованка Бончић“ додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке, а прва је додељена на стогодишњицу њеног дипломирања.
Бончићева је са супругом Андрејем Kатеринићем много путовала. Венчали су се у Русији, живели у Петрограду, Риги, Москви, Kозељеву, Kијеву, Падолском и у Бирзули код Одесе, а у Југославију су се вратили бежећи од револуционарних превирања. Имали су тројицу синова – Михаила, Петра и Виталија. У својој домовини Јованка Бончић је одликована орденом Св. Саве Петог реда 1928. године, а десет година касније орденом Југословенске круне Петог реда.
Андреј Kатеринић пројектовао је зграду Основне школе „Kраљ Александар И“ у Дечанској улици у Београду (1930, данас зграда Музичке школе „Станковић“) и зграду Средње техничке школе у улици Војислава Илића, док је његова супруга Јованка Бончић – Kатеринић оставила Србији неколико архитектонских дела.
Српској престоници је оставила зграде Учитељског (зграду Женске учитељске школе краљице Марије) и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Kовиљачи. Радила је и на реконструкцији дела дома „Анкера“ у Балканској улици у Београду, учествовала је у извођењу зграде Правног факултета арх. Петра Бајаловића, пројектовала болницу у Деспотовцу и гимназију у Смедереву, као и неколико зграда основних школа у Србији.
Током 1941. године није радила, да би јој 1942. године били додељени мање значајни задаци у Министарству грађевина. У пролеће 1944. године отишла је на дужност у Петровац на Млави, где је изводила мање радове и дочекала крај другог светског рата, после кога се вратила у Министарство грађевина где је 1945. године пензионисана.
Јованка Бончић остала је у српској престоници све до своје смрти. Настрадала је је у свом стану у Београду 27. децембра 1966. у пожару који је сама изазвала заспавши са неугашеном цигаретом.
Autor sjovicicslavuj |
31 Jul, 2018 |
read_nums (309)
ЗА СЈЕЋАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ ...
31. јула је годишњица
трагичне погибије
непоновљивог
ЗА СЈЕЋАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ ...
31. јула је годишњица
трагичне погибије
непоновљивог
ЛУИСА
Autor sjovicicslavuj |
30 Jul, 2018 |
read_nums (366)
Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у дванаестој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва.
Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што света Марина одговори: „Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему”. Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу.
У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти, змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља”. И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем.
Пред саму смрт - јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука свете Марине налази се у ман. Ватопеду у Светој Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани.
-------------------
Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу, нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира.
------------------------------------
Народна песма вели:
---------------------------
'... Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан пали Громовник Илија,
Свети Врачи помазују миром,
а Крститељ водом покрепљује...'
Проговара Свети Пантелија:
'Удри громом громовник Илија
Удри огњем Огњена Марија
а ја ветром Св. Пантелија
-------------------------------------
Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје.
Autor sjovicicslavuj |
29 Jul, 2018 |
read_nums (431)
На најновијој ранг листи Женске тениске асцоцијације, наша млада тенисерка Олга Даниловић остварила је најбољи пласман у каријери.
Историјска, прва професионална титула, освојена на ВТА турниру у Москви, донијела је овој 17-годишњој играчици 280 бодова, али и скок са са 187. на 112. мјесто свјетске ранг листе.
ОЛГА ДАНИЛОВИЋ - Анастасија Потапова
2:1 (7:5, 6:7/1:7/, 6:4)
--------------------
Олга и Анастасија су вршњакиње, имају по 17 година и прве су играчице рођене 2001. године или касније које играју у финалу неког ВТА турнира.
СРПКИЊА је 187. играчица планете,
док Рускиња заузима 204. позицију на свјетској ранг листи.
Сјајна 17-годишња ОЛГА ДАНИЛОВИЋ у свом првом професионалном наступу на ВТА тирниру у Москви освојила је своју прву ВТА титулу,
чиме је постигла до сада незабиљежен успјех.
чиме је постигла до сада незабиљежен успјех.
Иако је испала у другом колу квалификација као "лаки лузер" ушла је у главни жријеб и све је редом побјеђивала, чак и четири тенисерке из првих стотину, а једну из десет најбоље рангираних играчица на свијету /Њемицу Јулију Гергес/.
-----------------------------------------------
Успјех из снова!
Олга Даниловић је осим прве ВТА титуле зарадила
и невјероватних 163 хиљаде долара!
На најновијој ранг листи Женске тениске асцоцијације, наша млада тенисерка Олга Даниловић остварила је најбољи пласман у каријери.
Историјска, прва професионална титула, освојена на ВТА турниру у Москви, донијела је овој 17-годишњој играчици 280 бодова, али и скок са са 187. на 112. мјесто свјетске ранг листе.
Autor sjovicicslavuj |
28 Jul, 2018 |
read_nums (337)
У мечу за златну медаљу
на Европском првенству
у Барцелони СРБИЈА је
у Барцелони СРБИЈА је
по четврти пут заредом
освојила златну медаљу.
Овај пут жртва су били домаћини - Шпанци!
Србија четврти пут узастопно на европском трону, послије петераца савладани су домаћини Шпанци!
Србија – Шпанија
7:7 (0:1, 3:3, 3:2, 1:1) - 5:3 послије петераца
7:7 (0:1, 3:3, 3:2, 1:1) - 5:3 послије петераца
СРБИЈА:
Г. Пијетловић, Мандић 1, Рашовић, Ранђеловић,
Ћук 1, Д. Пијетловић, Вицо, Алексић 1,
Јакшић 1, Филиповић, Прлаиновић 2,
С. Митровић 1, Б. Митровић (9 одбрана).
Селектор: Дејан Савић.
Ћук 1, Д. Пијетловић, Вицо, Алексић 1,
Јакшић 1, Филиповић, Прлаиновић 2,
С. Митровић 1, Б. Митровић (9 одбрана).
Селектор: Дејан Савић.
---------------------------
Капитен ватерполо репрезентације Србије
Филип Филиповић
проглашен је вечерас за најкориснијег играча
Европског првенства у Барселони.
----------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
28 Jul, 2018 |
read_nums (278)
На данашњи дан, 28. јула умро је академик, проф. др
ЈОВАН РАШКОВИЋ
----------------------
Имао сам срећу, захваљујући Бори Сендићу, првом предсједнику СДС-а Бањалуке и истакнутој новинарки Ружици Касаловић да прије и у току рата у неколико наврата сретнем се са Јованом Рашковићем.
Нажалост, нико од њих није више међу живима.
ПОКОЈ ЊИХОВИМ ДУШАМА!
Autor sjovicicslavuj |
28 Jul, 2018 |
read_nums (384)
На обронцима планине Видлич, на надморској висини од 1004 метара, недалеко од села Смиловци налази се манастир светих Кирика и Јулите. Постоје претпоставке да је првобитни манастир саграђен у X или XI веку.
Ова светитељка беше од рода племићког. Рано обудове и оста с новорођеним младенцем Кириком.
Живљаше у Иконији граду ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити.
Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гнева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију.
Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде Богу своју свету и невину душу.
Видећи како Кирик пострада пре ње, света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена 304. године.
Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне.
Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви Свете Богородице.
Живљаше у Иконији граду ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити.
Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гнева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију.
Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде Богу своју свету и невину душу.
Видећи како Кирик пострада пре ње, света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена 304. године.
Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне.
Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви Свете Богородице.
-------------------------------------------------------
Претпостављам да ни многи вјерници не знају да је
ово први женски манастир у нишкој епархији
и једини манастир у Србији назван по овим свецима.
На обронцима планине Видлич, на надморској висини од 1004 метара, недалеко од села Смиловци налази се манастир светих Кирика и Јулите. Постоје претпоставке да је првобитни манастир саграђен у X или XI веку.
Дугогодишњи игуман манастира Арсеније Куршумнин записао је у Летопису, да је манастир подигнут крајем XVII века.
Манастир је страдао од Турака и био је у рушевинама све до 1839. године.
На темељима старог разореног храма, протомајстор Никола из села Бољев Дол подигао је данашњи храм. Манастирска Црква је саграђена од обичног тесаног камена и покривена је каменим плочама.
У време обнове манастира, овим крајевима је харала куга, која је дневно односила на десетине живота. Људи су бежали од куге на ово место и помогли обнову манастира.
Изградња манастира је у потпуности завршена 1839. године. Исте године подигнут је велики манастирски конак.
Autor sjovicicslavuj |
27 Jul, 2018 |
read_nums (335)
ПЕТАР ЛУБАРДА
-----------------
НАПОМЕНА: Вучји до, зараван око 6 km источно од Билеће, у општини Никшић, Црна Гора,
На данашњи дан 27. јула рођен је
један од најзначајнијих
српских сликара двадесетог вијека
ПЕТАР ЛУБАРДА
Био је члан Српске академије наука и умјетности и један од наших најзначајнијих сликара у 20. вијеку. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је предјеле, мртву природу, портрете, а у посљедњем стваралачком периоду опробао се у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.
У САНУ је оставио писмо у којем захтјева да се при сваком излагању његових дјела обавезно нагласи да је по националности Србин.
--------------------------------------------
Ево шта један од највећих сликара међу Србима, свјетског формата, говори о себи, свом поријеклу, али и превртљивости разних комунистичких апаратчика...
Писмо поводом изложбе у Паризу
Београд, 18. март 1971.
Београд, 18. март 1971.
Драги Коларићу,
Желео бих да ти се обратим са једном молбом; унапред се извињавам за узнемирење.
Како си ти члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.
Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом "Сумрак Ловћена", датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени.
То су: Петар Лубарда,
рођен 1907. године, Љуботињ;
Србин; живи у Београду, Иличићева бр: 1
Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.
Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво - будем у саставу другова-колега СР Србије.
Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са тобом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.
Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.
Срдачно те поздрављам,
Петар Лубарда,
Иличићева бр. 1
Петар Лубарда,
Иличићева бр. 1
__-------------------__
Петар Лубарда - Битка код Вучјег дола
НАПОМЕНА: Вучји до, зараван око 6 km источно од Билеће, у општини Никшић, Црна Гора,
на којој се 1876. водила одлучујућа битка између Турака са једне
и Црногораца и Херцеговаца са друге стране.
_____________
Текст према завештању Петра Лубарде
од 14. априла 1972. године
које је предато САНУ
Петар Лубарда. Рођен је 27. јула 1907. у Љуботињу у Црној Гори, по националности Србин, отац Ђуро И. Лубарда, мајка Марија М. Вујовић.
Основну школу похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом, а гимназију у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу. Уметничку школу у Београду уписао је 1925. (проф. Б. Вукановић, Љ. Ивановић, И. Шобајић).
Годину дана касније одлази у Париз, где први пут излаже на Салону независних 1927. године. У Паризу остаје до 1932, а непосредно пред Други светски рат поново борави у њему годину дана и путује по Шпанији и Немачкој.
Рат проводи у заробљеништву, а од 1946. до 1950. је на Цетињу где заједно са Милом Милуновићем оснива прву Уметничку школу у Црној Гори.
За дописног члана САНУ изабран је 1959, а за редовног 1961.
Добитник је многих значајних награда и признања од којих су најзначајније "Grand prix" на Светској изложби у Паризу 1937, прва награда на Интернационалној изложби у Хагу 1939, прва савезна награда ФНРЈ 1948, прва републичка награда Црне Горе 1948. и 1949, интернационална откупна награда на II Бијеналу у Сао Паолу 1953, награда на II Бијеналу у Токију 1955, Октобарска награда града Београда 1955, Национална награда у Гугенхајму 1956, Седмојулска награда СР Србије 1964, награда АВНОЈ-а 1966. и Хердерова награда 1973. у Бечу.
Поред учешћа на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству самостално је излагао у Риму (1929, 1962), Београду (1933, 1934, 1951, 1961, 1962, 1964, 1967, 1968, 1969, 1971), Паризу (1952, 1954), Лондону (1955), Титограду (1958, 1968), Љубљани (1959/60), Њу Делхију (1963), Бомбају (1963), Нишу (1963), Скопљу (1963, 1967), Цетињу (1968), Крагујевцу (1968, 1969), Сомбору (1970), Врбасу (1970). Умро је 13. фебруара 1974. у Београду.
Autor sjovicicslavuj |
26 Jul, 2018 |
read_nums (331)
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.
Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.
Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштву. А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци.
Појединци. Који? Па они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се прво развали некадашња заједничка држава Југославија, а касније и да се у свакој прилици СРБИЈИ нанесе што већа штета.
Појединци. Који? Па они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се прво развали некадашња заједничка држава Југославија, а касније и да се у свакој прилици СРБИЈИ нанесе што већа штета.
Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација.
Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.
Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.
Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.
Не може се садашњост посматрати изоловано, нити се може избјећи поређење са не тако давном прошлошћу. Док пишем овај осврт, данас ће у Барцелони снаге одмјерити ватерполо селекције Србије и Хрватске. Заправо, данас ће почети одмјеравање снага до коначне побједе једне селекције. Кажем једне репрезентације као да се богами унапријед већ сад не може говорити о побједи Србије. Овај полуфинални двобој Европског првенства је много више чак и од саме игре и резултата.
СРБИЈА – Хрватска. Немам никаквог разлога да према њима /Хрватима/гајим било какве симпатије, па чак ни оне спортске. Данас су околности много другачије. Присутне разлике између Србије и "лијепе њихове" морају се ставити у одређени временски и историјски контекст.
СРБИЈА – Хрватска. Немам никаквог разлога да према њима /Хрватима/гајим било какве симпатије, па чак ни оне спортске. Данас су околности много другачије. Присутне разлике између Србије и "лијепе њихове" морају се ставити у одређени временски и историјски контекст.
Знам да многи спортисти, па и хрватски не сносе одговорност за стање у којем су се и они борили против Србије, а боре се и данас и то боре се грчевито, па чак и више него против неких других репрезентација. И све то пуне "адрелинским" наступима Томпсона.
У таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, и Хрвати морају да знају, а знају сигурно, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Хрвате. Овај пута за надати се да Томпсон неће имати прилику да пјева "побједничке" хрватске пјесме.
Ако ћемо бити искрени и поштени онда треба отворено казати – Хрвати ни смислити не могу Србе, па на крају крајева ни СРБИЈУ. Сваки други закључак било би најобичније лицемјерство и људска подлост са највећом дозом покварености.
Тако је како је и никакво уљепшавање не може да промијени чињенично стање, дакле садашње, па чак и спортско надметање у базену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ у крајњој линији и у међусобним пријатељским међудржавним односима, много пута изнуђеним. Но, то је тако, па ком' било мило било му, а ком' не било опет ће остати овако.
И да закључим. Најважније је да дуел “ДЕЛФИНА” и “баракуда”, дуел двије ватерполо репрезентације протекне у спортском духу.
Срби најбоље знају како се воле своји спортисти, али и како се поштују и они који играју против наше Србије.
Срби најбоље знају како се воле своји спортисти, али и како се поштују и они који играју против наше Србије.
Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према хрватском народу, али нема ни љубави као некад кад су нас многи лагали да су СРБИ и и Хрвати “братски” народи.
Можда и није лоше да напокон сазнамо све наше досадашње заблуде ...
Слика из Барцелоне ће отићи у свијет, и у онај свијет који је много зла нанио Србији и чију мржњу према Србима неће и не може да опере ниједан меч, вода још мање. Јер данашњи почетак ватерполо дуела између Србије и Хрватске у полуфиналу Европског првенства је више од сваке игре и побједе.
БРАВО СРБИЈО ... Репрезентација Србије у ваздухопловном моделарству постала је екипни шампион Европе
Autor sjovicicslavuj |
26 Jul, 2018 |
read_nums (250)
Репрезентација Србије у ваздухопловном моделарству постала је екипни шампион Европе на првенству у Мађарској.
Екипа у саставу Радоје Благојевић (аеро клуб Војка), Светозар и Бојан Гостојић (Зрењанин) је послије свјетске титуле показала да је неприкосновена у категорији слободно летећих модела Ф1Б (модели на погон гумом) у конкуренцији 26 репрезентација.
Такође, у појединачном пласману великих успјех направио је Светозар Гостојић освајањем другог мјеста од укупно 75 такмичара
Autor sjovicicslavuj |
26 Jul, 2018 |
read_nums (339)
Саборни дан Светог архангела Гаврила празнује се такође 8. априла, када СПЦ слави његова јављања кроз сву историју људског спасења.
Српска православна црква обиљежиће данас празник Сабор Светог архангела Гаврила, једног од седам великих ангела серафима који су учествовали у стварању свијета.
Празник Сабора Светог архангела Гаврила није обиљежен "црвеним словом" у календару СПЦ, која му, ипак, даје велики значај и слави га као - благовјесника који је учествовао и најављивао све значајне догађаје везане за настајање хришћанства.
Архангел Гаврило је жива сила бестјелесна и један од седморице серафима најближих Божијем престолу. Учествовао је у Божијем стварању свијета и у борби против "палих" анђела, предвођених самим злом, Сатаном.
Архагел Гаврило је свједочанство о почетку настајања Божије творевине пренио пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише Књигу постања.
Слави се као анђео благовјесник задужен за радосне или благе вијести и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече Христовог - Светог Јована Крститеља.
Исти архангел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вијешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа.
Лик анђела Гаврила слика са Пресветом Богородицом Маријом, која прима Благовијест, на царским дверима православних олтара која се симболично отварају током литургије, јер је овај догађај отворио пут у Царство небеско.
Највећа и најрадоснија вијест у хришћанству коју је јавио Благовјесник је вијест о Васкрсењу Христовом.
Ова сцена са архангелом Гаврилом како сједи на гробном камену и показује на празан гроб најчешће се слика на православним представама догађаја Васкресења.
Фреска у средњовјековном манастиру Милешева, позната као Бели анђео, једна је од најљепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.
У народу је празник познат и као љетни Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји, према којима се оним који поштују вјеру тог дана забрањен скоро сваки рад.
Гаврило је први уз архангела Михаила који је предводник војске анђела и сила добра, а за њима слиједе равни по части Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил и Јеремил.
Гаврило је први уз архангела Михаила који је предводник војске анђела и сила добра, а за њима слиједе равни по части Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил и Јеремил.
Саборни дан Светог архангела Гаврила празнује се такође 8. априла, када СПЦ слави његова јављања кроз сву историју људског спасења.
Новоизграђени Саборни Храм
у новоизграђеном дијелу ПАЛА!
Autor sjovicicslavuj |
25 Jul, 2018 |
read_nums (375)
Интересантно је како је о српском јунаку
Гаврило Принцип
25. јула 1894. године рођен је
славни српски јунак
-----------------------------------------------
Најбољи пјевач севдалинки свих времена
Сафет Исовић,
некад је овако пјевао
некад је овако пјевао
о славном Гаврилу Принципу!
Одјекују звуци добошара
Сарајево дочекује цара
Видовданак за поход бијаше
Фердинанд се крену до Бентбаше
Сарајево дочекује цара
Видовданак за поход бијаше
Фердинанд се крену до Бентбаше
Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе
Сунце сину са плавих висина
Сакупи се народ из даљина
Смјели јунак у народу био
Са три пуцња цара усмртио
Ропство тешако, а слобода мила
Слави народ Принципа Гаврила
Гдје Миљацка тече још и сада
Спомен оста на плочнику града
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе
Сунце сину са плавих висина
Сакупи се народ из даљина
Смјели јунак у народу био
Са три пуцња цара усмртио
Ропство тешако, а слобода мила
Слави народ Принципа Гаврила
Гдје Миљацка тече још и сада
Спомен оста на плочнику града
Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе.
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе.
--------------------------------
ЛИНК:
КЛИКНИ ОВДЈЕ! Сафет Исовић, најбољи пјевач севдалинки овако је пјевао о славном Гаврилу Принципу!
ЛИНК:
КЛИКНИ ОВДЈЕ! Сафет Исовић, најбољи пјевач севдалинки овако је пјевао о славном Гаврилу Принципу!
Интересантно је како је о српском јунаку
пјевао Сафет Исовић.
------------------------------
Наиме, ево како и о чему је некада пјевао Сафет Исовић. Данас је за Бошњаке у Сарајеву, односно у БиХ - Гаврило Принцип највећи терориста.
Сви трагови о Принципу у Сарајеву су избрисани. Стопе испред некадашњег Музеја "Младе Босне" су забетониране.
У Сарајеву ништа више није као некад. У Сарајеву данас мало шта подсјећа на 28. јуни 1914. и атентат на аустроугарског окупатора - престолонасљедника Франца Фердинанда,
Нема више ниједне улице која носи име видовданских јунака. Нема ни Улице Младе Босне, нема ни Принципове. Некадашња Рудолфоваулица у којој је убијен Фердинанд, сада је Улица "Зелених беретки". Мост са Принциповим именом још током деведесетих прекрштен је у Мост Франца Фердинанда, а данас носи име Латинска ћуприја.
Некадашња Улица Данила Николића (главног организатора атентата) на Башчаршији, у чијој је кући пред атентат одсјео Принцип и у чијем сусједству је био подстанар Иво Андрић, данас се зове Опркањ. Баш као прије Првог свјетског рата и за вријеме НДХ.
У Сарајеву у граду у којем су по попису становништва из 1961. године Срби били у великој већини, данас живи занемарљив број Срба. Нема више никаквих трагова о некадашњем времену, о постојању и о животу Срба у Сарајеву. Избрисани су сви трагови и назнаке да су и Срби некада били старосједиоци у Сарајеву. Довољно је рећи да у данашњем Сарајеву не постоји ниједна улица која носи српско име. Тиме је све казано.
ЗБОГОМ некадашње Сарајево!
------------------
За разлику од федералног Сарајева,
у Источном Новом Сарајеву /Република Српска/
подигнут је споменик славном српском јунаку
Гаврилу Принципу
у Источном Новом Сарајеву /Република Српска/
подигнут је споменик славном српском јунаку
Гаврилу Принципу
На споменику су уклесане ријечи Гаврила ПРИНЦИПА:
"Ал’ право је рекао Жерајић пре
Српски соко сиви:
Српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"!
Ко хоће да мре нек живи"!
Autor sjovicicslavuj |
25 Jul, 2018 |
read_nums (507)
На многим мјестима у литератури,
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба 
На многим мјестима у литератури,
као и у савременим средствима комуникација
појављују се различити датуми и рођења,
па и убиства славног КАРАЂОРЂА!
Међутим, као званични прихватају се ови датуми,
наведени у поменутој објави...
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
Autor sjovicicslavuj |
25 Jul, 2018 |
read_nums (305)
Наша репрезентација је на првенству Балкана за сениоре освојила четири златне и двије бронзане медаље, а посебно је бриљирала женска штафета на 4400 метара.
Маја Ћирић, Тамара Салашки, Зорана Барјактаровић и Бојана Каличанин поставиле су нови државни рекорд који је сада 3:34,64
Претходни рекорд био је стар 18 година и износио је 3:35,36.
Другог дана Првенства Балкана за сениоре, које је завршено у Старој Загори, наша репрезентација освојила је 4 златне медаље и двије бронзане. Поред медаља, оборена су и два национална рекорда.
Првак Балкана постао је Ведран Самац који је бацио копље 76.88м. Драгана Томашевић освојила је златну медаљу у бацању диска резултатом 60.19м.
Теодора Симовић освојила је друго злато на овој Балканијади. Она је трчала на 5000м резултатом 16:41,80.
Елзан Бибић је и другог дана био најбржи, у трци на 3000м он је побиједио резултатом 8:15,06.
Српски вишебојац Александар Грновић освојио је треће мјесто и бронзану медаљу.
Наша репрезентација укупно је освојила осам злата, два сребра и две бронзе.
Autor sjovicicslavuj |
22 Jul, 2018 |
read_nums (329)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Све полази од човјека, јер да нема појединца не би било ни друштвене заједнице. Сваки појединац, по природи ствари, постаје свјестан да је његов живот њему најважнији и то је исправно и нормално расуђивање и поимање ствари.
Али, није могуће посматрати само појединца ван контекста друштва у цјелини. Није могуће, а није ни сврсисходно нечију судбину изоловано посматрати, јер свака ситница је важна управо ради цјелине.
Управо те ситнице и појединачне жеље укрштају се и стапају у јединствену људску енергију. Свака таква животна прича и угао посматрања добија највећу ширину у продужењу људске врсте без које не би ни постојало човјечанство.
Та матрица никада неће бити замијењена неком другом формулом. Остаће заувијек исти редослијед рађања и умирања. Мајка и отац, па дијете и све тако у круг и ширење у цикличним никад затвореним круговима.
Јер без та три бића не би било могуће ни живјети по Светом тројству, нити би постојао овоземаљски живот.
А ако не би било живота на земљи, онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, а ни васкрсења човјека.
Закључак, ако је уопште он и потребан, морао би да буде сљедећи: ЧОВЈЕК је све. Човјек је сва доброта. Он је заслужан за сваки напредак цивилизације. Пред човјеком стоје велики изазови. Човјек је мотор и сваки покретач развоја техничких и материјалних могућности до неслућених граница, а све у функцији лакшег и бољег живота.
Супротно човјеку је НЕЧОВЈЕК! Он је деструктивно биће које уништава свако добро и сваку племенитост коју посједује човјек.
Дакле, остаће вјечита борба између човјека и нечовјека.
Autor sjovicicslavuj |
21 Jul, 2018 |
read_nums (326)
На данашњи дан, 21. јула 2017. године
умро је славни српски умјетник
Предраг Гојковић Цуне
Autor sjovicicslavuj |
21 Jul, 2018 |
read_nums (403)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 21. јула, умро је
славни и непоновљиви српски глумац
ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ
++++++++++++++++++++++
-------------------------
Autor sjovicicslavuj |
21 Jul, 2018 |
read_nums (384)
Рођен у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке незнабошке. Најпре му беше име Неаније. По смрти очевој мајка васпита сина потпуно у духу римског идолопоклонства. Кад одрасте Неаније, виде га једном цар Диоклецијан и одмах га толико заволи да га узе у свој двор на војничку службу. Када овај злочестиви цар поче гонити хришћане, он одреди Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и затре тамо хришћане. Но на том путу деси се Неанију нешто слично као негда и Савлу.
Утрећи час ноћи би јак земљотрес и у том јави му се Господ и чу се глас: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?“ у великом страху упита Неаније: „ко си ти, Господе? Не могу да те познам.“ У том се показа у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и од крста дође глас: „Ја сам Исус распети Син Божји“. И још му Господ рече: „овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом“. Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Он даде направити онакав крст какав је видео, и место да пође против хришћана он крете с војском против Агарјана, који удараху на Јерусалим.
Као победилац он уђе у Јерусалим и објави мајци да је он хришћанин. Изведен пред судију, он скиде са себе појас војводски и мач, и баци пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа Цара. После великих мучења бачен у тамницу, где му се јави опет Господ Христос, који га и крсти и надеде му име Прокопије.
Једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: „и ми смо слушкиње Христове.“ Оптужене за ово оне беху бачене у исту тамницу, где их Св. Прокопије учаше вери Христовој а нарочито томе како ће примити венац мученички.
Зато се у чину венчања брачних помиње Св. Прокопије, поред боговенчаног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена бише по том страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође поверова у Христа, те свих 13 буду погубљене. Када Св. Прокопије би изведен на губилиште он диже руке према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне, сироте и удове, а нарочито за Цркву Свету, да узрасте и распростре се и да Православље сија до скончања времена.
И би му с неба јављено да је услишана молитва његова, после чега он радосно простре главу своју под мач, и оде Господу своме у вечну радост. Чесно пострада Св. Прокопије у Кесарији Палестинској и увенча се венцем бесмртне славе 8. јула 303 год.
Мошти Светог Прокопија донете су из Ниша у Прокупље 1386. непосредно уочи битке на Плочнику.
– Кивот светог ратника је спасаван од турске инвазије, али је вероватно имао и функцију „заветног ковчега“ који је требао да помогне српској војсци. То је био морални подстрек ратницима кнеза Лазара, који су тешко поразили Муратову војску у бици на Плочнику код Прокупља.
