Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 9 Septembar, 2018 | read_nums (196)
 
На данашњи дан, 9. 9. рођен је
славни руски књижевник 
 
 
ТОЛСТОЈ
 
 
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:

"Све срећне породице налик су једна другој, 
свака несрећна породица несрећна је на свој начин".


 
Autor sjovicicslavuj | 8 Septembar, 2018 | read_nums (235)
 
На данашњи дан, 8.септембра рођен је
прослављени српски глумац

ЉУБИША САМАРЏИЋ СМОКИ


 
Autor sjovicicslavuj | 8 Septembar, 2018 | read_nums (201)
 
Муж и жена, обоје од племенита и богата рода из Никомидије. Адријан беше начелник претора и незнабожац, а Наталија потајна хришћанка. Обоје млади, и живљаху у браку свега 13 месеци до мучеништва.

Када опаки цар Максимијан посети Никомидију, нареди да се хришћани хватају и на муке стављају. Близу града у једној пећини беху скривени 23 хришћанина. Неко их достави власти, и бише љуто шибани волујским жилама и штаповима, па онда бачени у тамницу. По том их изведоше из тамнице и доведоше претору, да им имена попише. Адријан посматраше ове људе, измученено трпељиве, мирне и кротке, па их закле, да му кажу, шта они очекују од свога Бога за толике муке претрпљене? Они му говораху о блаженству праведних у царству Божјем.

Чувши то и опет посмотривши те људе Адријан се наједанпут окрете писару и рече му: „запиши и моје име са овима светима, и ја сам хришћанин!" Када за то чу цар, упита Адријана: „да ниси с ума сишао?" На што Адријан рече: „нисам с ума сишао него сам к уму пришао." Чувши за ово Наталија веома се обрадова, и када Адријан са осталим сеђаше окован у тамници, она дође и служаше им свима; а када мужа њеног шибаху и мучаху разним мукама, она га храбраше да истраје до краја.

После дугих мука и тамновања нареди цар, да се однесе у тамницу наковањ, и да им се чекићем пребију и ноге и руке. То би и извршено, и Адријан са 23 чесна мужа издахну у претешким мукама.

Мошти њихове пренесе Наталија у Цариград, и тамо их чесно сахрани. После неколико дана јавијој се св. Адријан сав у светлости и красоти и позва је да и она пође Богу, и она мирно предаде дух свој Богу.
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Septembar, 2018 | read_nums (222)
 
 7. септембра 1812. године догодила се битка на Бородину – највећа битка рата 1812. године, између руске војске под командом генерала Михајла Кутузова и француске војске Наполеона Бонапарте. Мјесто битке: село Бородино, 125 километара западно од Москве. Руски губици, према различитим подацима, кретали су се од 38 до 58 хиљада људи.
 

Мало ко зна да се у чувеној Бородинској бици у руској армији борило и десет српских генерала, као и мноштво српских војника нижег ранга. У саставу царске армије Александра Првог под командом фелдмаршала Кутузова борили су се генерали Георгиј Емануил, Јован Шевић, Јован Адамовић, Никола Вујић, Иљја Дука, Петар Ивелић и Никола Ивановић те Прерадовић. Скоро сви они су били представници друге или треће генерације српских исељеника у Русију у 18. вијеку за вријеме владавине Петра Великог и Елизабете.
Бородинска битка најзначајнија је битка Наполеонових ратова и једна од најкрвавијих битака свих времена. Битка се одиграла у рејону села Бородино, 115 км западно од Москве. Линија фронта била је дугачка свега десетак километара. Руском војском командовао је Генерал Михаил Иларионович Кутузов а француском Наполеон Бонапарте. Кутузов је под командом имао 110.000 војника, 10.000 резервиста, 7.000 козака и 640 топова. Наполеон је командовао са 130.000 војника и 587 топова.
Дан уочи битке кроз редове руске војске кретала се литија са иконом Смоленске Богородице. Литија се кретала са војницима који су носили пушке окренуте ка земљи.

-------------------------------------------------
Кад слике говоре све и ништа. Унутрашњост затвореног Музеја Бородинске битке ... Невјероватан призор, рељефно, тонски и војно дочаравање битке у аутентичном музејском простору...

Бородинска битка је најзначајнији ратни окршај који је руска војска водила против Наполеонове агресије (1812) - Бородинска битка ...

 Овај музеј је јединствен по свему. У затвореном простору је дочаран скоро аутентичан сукоб војски ... Призор и све виђено није могуће описати ,,,
-----------------------------------
Имао сам велику част и срећу да 2009. године 
посјетим Музеј Бородинске битке.
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Septembar, 2018 | read_nums (432)
 
На данашњи дан, 6.9. рођена је једна 
од најуспјешнијих и најпознатијих 
српских књижевница

Љиљана Хабјановић -Ђуровић



Љиљана Хабјановић -Ђуровић:

"Љубав никада није једнострана.
Љубав је оно што везује две снажне,
слободне личности.
Само таква љубав даје слободу.
Све остало је зависност.
А свака зависност је болест".
 
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Septembar, 2018 | read_nums (434)
 
На данашњи дан 4. септембра 1899. године умро је
 
 
ЈОВАН РИСТИЋ
 
 

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји


---------------------------------
Споменик и Трг Јована Ристића у Крагујевцу
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Septembar, 2018 | read_nums (270)



Сјајан дан за српско стрељаштво. Трећег дана Свјетског првенства у корејском Чангвону, Зорана Аруновић је освајањем вицешампионске титуле у гађању ваздушним пиштољем дошла до олимпијске квоте и прва је наша спортисткиња у тиму за Игре у Токију 2020. године.

Дамир Микец освојио је сребро у гађању малокалибарским пиштољем, а одличје истог сјаја припало му је и у екипи са Душком Петровим и Димитријем Гргићем.


Autor sjovicicslavuj | 4 Septembar, 2018 | read_nums (256)
 
 

Свети мученик Агатоник

Св. Агатоник беше грађанин Никомидијски и хришћанин по вери. Са великим усрђем одвраћаше он Јелине од идолопоклонства и поучаваше их вери истинитој. 

По наређењу цара Максимијана намесник царски љуто гоњаше хришћане. При том гоњењу ухвати св. Зотика у неком месту Карпину, распе на крст његове ученике, а Зотика доведе у Никомидију, где ухвати и веза још и св. Агатоника, Принкипса, Теопрепија (Богољепа), Акиндина, Северијана, Зенона и друге многе. 

Све везане чврсто поведе их у Византију, но уз пут помреше од рана и изнемоглости св. Зотик, Теопрепије и Акиндин. Близу Халкидона убише св. Северијана, а Агатоник са осталима би преведен у Тракију, у место Силимврију, где после мучења пред самим царем бише мачем посечени и пређоше у живот вечни и у радост Господа свога.


 
Autor sjovicicslavuj | 3 Septembar, 2018 | read_nums (785)
 
 
Драга дјецо, посебно прваци 
- срећан вам полазак у школу!
----------------------------
Бранко Ћопић је много писао за дјецу, а кад изговорите његово име, свако дијете које је прочитало макар једну лектиру, помислиће на Николицу с приколицом и друге орлове који рано лете. Јер, све и ако сте друге лектире избјегавали, „Орлове” сте сигурно прочитали.

Можда нисте знали, али, Бранко је био и учитељ. 
Школу је завршио у Бања Луци, а радни вијек провео у Београду.

Данас се сјећамо како је он доживио полазак у школу, кроз пјесмицу, духовиту као и сва његова дјела.
--------------------
Времена су се промијенила, 
али су првачићи увијек полазили 
у први разред ...

 
Autor sjovicicslavuj | 2 Septembar, 2018 | read_nums (235)
 
Српски дубл скул 

Игор Ђерић, Душан Славнић

освојио бронзано одличје на Европском првенству 
за сениоре до 23 године које је данас завршено у Бресту.

Наш чамац је одлично стартовао. Послије првих 500 метара био је други, са мање од секунде заостатка за чамцем Пољске.
На уласку у другу половину трке пао је на трећу позицију пошто га је претекла посада Грчке.

У наредних 1.000 метара Ђерић и Славнић су све вријеме чврсто у рукама држали треће мјесто, а са тим пласманом су и прошли кроз циљ.
Успјех Ђерића и Славнића посебно добија на тежини
ако се зна да су у Бјелорусији дебитовали у овом саставу,
трениравши скупа у овом чамцу мање од три недјеље.

 
Autor sjovicicslavuj | 2 Septembar, 2018 | read_nums (238)
 
ПРИЈАТЕЉ ...



ПРИЈАТЕЉЕ 
сами бирамо и они бирају нас!

Подршка, пажња, вријеме, 
повјерење, њежност и разумијевање.
Да, али често нам баш то недостаје 
у нашем окружењу.

Друштво које себи одаберемо,
пружа нам још нешто, што нисмо свјесно одабрали, 
а што је једнако важно као и оно за шта смо потпуно свјесни
да нам је потребно.

Друштво потврђује слику коју имамо о себи. О томе како смо великодушни, забавни, паметни и потребни. Заправо, друштво нам омогућава да аутентично играмо улоге које су нам потребне да бисмо нахранили свој его и сачували добро мишљење о себи, као и да бисмо испољили  и препознали своје доминантне квалитете.

***********
 Шта су о пријатељству рекли:


- Ништа на свету нема прекрасније од пријатељства. 
Оно служи као утеха садашњега живота. Шта може бити веће 
и драгоценије од тога када имаш коме открити своје срце,
поделити оно што је тајно,
поверити му оно што је од других сакривено?
Шта може бити утешније него ли када имаш
искрено преданог ти човека који дели с тобом радост
када си у добру, у несрећи пак узима саучешће, 
у страдању пружа ти савете и утехе?

Св. Амвросије Милански
**************************
Верни пријатељ је еликсир живота“
Пријатељ се тиме и разликује од ласкавца што ласкавац 
ради насладе и уживања беседи, док пријатељ говори
и оно што може огорчити (тј. ако пријатељу истину каже у очи).

Св. Василије Велики
**********************
Са пријатељем, свако сиромаштво је подношљиво,
а без њега и здравље и богатство неподношљиво.
Имати пријатеља јесте имати другога себе; 
то је слога и склад којем ништа није једнако.

Света Антуса, мајка светог Јована Златоустог
  *******************************************
    - Пријатељ је човек добар, здраве душе, мисли исправно, 
воли врлину, беспрекорног је морала, веран је у љубави, 
искрен на речима, постојане је душе, искрен је саветник, 
отворен је, истинољубив и правдољубив. 

 Пријатељ је слика и прилика свога пријатеља 
и до крајности осетљив 
осећа душевно расположење пријатељево 
и страда душевним страдањем свога пријатеља.
- Пријатељ постаје разум, 
осећање и око пријатеља.
Пријатељ је оличење врлине.
Нико ко мрзи није пријатељ.

Свети Нектарије Егински
 *********************
 Веран пријатељ је благо са душом, 
затворени врт и запечаћени студенац
што се у прави час отвара 
и из којег се захвата,
а пријатељима називам добре и лепе 
и оне са којима смо сједињени по врлинама.
 
Свети Григорије Богослов
*****************
Autor sjovicicslavuj | 30 Avgust, 2018 | read_nums (485)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


Годишњица злочиначког 


НАТО бомбардовања

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ



Бомбардовани положаји Војске Републике Српске на подручју Српског Сарајева, Пале

30. августа 1995. године почело је злочиначко НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра и у коме је убијено више од стотину цивила.

На положаје Војске Републике Српске злочиначка НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених.

Укупна тежина баченог експлозива била је око 10.000 тона.

НАТО злочинци су у акцији под називом "Намјерна сила"користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто.

За бомбардовање мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО злочинци су користили осиромашени уранијум, чије посљедице се свакодневно осјећају, а осјећа ће се и у наредних седам осам вијекова. Нажалост, Република Српска је водећа по броју малигних обољења у Европи.

Исту трагичну судбину доживјела је и Србија коју су НАТО злочинци, такође бомбардовали осиромашеним уранијумом, који оставља тешке посљедице по здравље људи и животну средину, па је тако смртност у Србији и у Републици Српској изазвана малигним обољењима четири пута већа у односу на европски просјек.

Бомбардовање Републике Српске  је окончано 14. септембра 1995. године када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбједности што је и учињено закључно са 17. септембром.

Повод за злочиначку агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју су оптужени Срби. У извјештају независне комисије из тог периода наведено је да не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја. 

Али то за америчке и НАТО злочинце није значило ништа, јер су се они отворено сврстали на страну Бошњака. То је још један од доказа да су право и правда само фикције и да они не важе за оне најјаче на свијету. За њих су важни само сила, моћ и пушка!


Злочиначка булумента страних силеџија, прије свих НАТО банда и Амери себе  су заштитили, јер они су сами одлучили да за било коју своју злочиначку активност не сносе никакву одговарност. За њих не постоје међународни судови. А како би и постојали, кад су их сами основали, кад их финансирају и кад на такве селективне судове једини имају одлучујући утицај. Све по оној - код нас познатој пословици: "Кадија те тужи - кадија ти суди"!
 
Autor sjovicicslavuj | 30 Avgust, 2018 | read_nums (407)
 
На данашњи дан /30.8./ 
усташе су стријељале
једног од најзначајнијих 
српских сликара 20. вијека

 САВУ ШУМАНОВИЋА 


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба 

у нашој историји

*************
Женски акт


**********
Јабуке и грожђе /1927. год/.

----------------------------------------------

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


У Сремскоj Митровици jе, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, на простору уз старо православно гробље, мученички страдало од усташке руке 150 недужних мушкараца, жена и дjеце из Шида, међу коjима и Сава Шумановић, jедан од наjистакнутиjих српских сликара 20. виjека.
е

Хрватске усташке власти су на том подручjу током Другог свjетског рата систематски убиле на хиљаде недужних цивила, наjвише управо током августа и септембра 1942. године.

Сава Шумановић ухапшен jе 28. августа /на Велику Госпојину/ рано уjутро, замолио jе да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио маjку у руку и отишао заувиjек, не знаjући за шта га терете.

Таоци су прво брутално претучени, а потом превезени у Сремску Митровицу, гдjе им jе покретни приjеки усташки суд изрекао смртне казне и током ноћи су стриjељани.

Уз упаљене бакље краj спремних рака, прошавши усташки шпалир, пуцано им jе у потиљак или су директно лиjегали у раку, након чега је у њих пуцано.

Потом су поливани кречом и затрпавани земљом. Један броj мученика jе угушен, jер су рањени и живи затрпавани, да би се послије тога испод земље чули потмули jауци.

Прослављени сликар jе те 1942, као и 1941. године сликао мањим интензитетом него иначе, забринут злослутним временима.

У моменту хапшења jе на штафелаjу остала управо завршена слика „Берачице“, данас изложена у Мемориjалноj галериjи у Шиду.

 
Autor sjovicicslavuj | 29 Avgust, 2018 | read_nums (532)
 
 
Историјски успјех
 
 
 
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ!



 
ЗВЕЗДА обезбиједила пласман
у Групну фазу Лиге шампиона Европе


 
Autor sjovicicslavuj | 29 Avgust, 2018 | read_nums (453)



Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 

Много сам срео људи, многе од њих сам и упознао. Много прича смо испричали и ријетко која је почињала или се завршавала а да у њој није поменута љубав, неријетко и мржња. Велика је разлика између та два појма или боље речено – између та два стања, стања духа, толеранције и поштовања.

Ма колико сами себе оптерећивали ситним, па и оним крупним људским бригама, пословима и проблемима, увијек се негдје у подсвијести или свијести, негдје у дубини крије нека стара рана са тешким ожиљцима тегобног живота, али увијек или у вечини појаве се свјетлосне сјенке љубави која побјеђује сваку усамљеност и самоизолованост, па на крају крајева и тугу и тешке ране из прошлости.

Није живот само музика, поезија, умјетност и свака друга божија благодет. Живот је и борба против усамљености и сваке врсте бола, страдања и патњи.

Шта више, чак много пута, та бол и страдања нас чине узвишеним и ојачаним у способностима да осјећамо и да патимо. Чудноватно је, али и таква стања су природна само човјеку, па се и ту могу наћи и неке љепоте. Јер, за све се побринула природа, па тако и сунчан и лијеп дан мора се догодити након облака, кише и суморних тренутака. Сва та природна дешавања само се пресликавају у стварни живот живих бића и створења, од Господа Бога створених као баланс страдања и недокучиве љепоте проткане љубављу коју једино пружа живот.

Дакле, од настанка свијета све је у равнотежи љепоте проживљених дана, коју лијепим чине управо они лоши и суморни дани људске свакодневице.

Само живот омеђен сваком врстом љубави има смисла и он се одвија као садржај у посуди која је омеђена зидовима како би дала смисао оној празнини унутра. Сличне ствари и једино упоредиве су и са људским срцем које зна да воли. Јер и сама љепота је значајна само ако се може упоредити са оним лошим стварима и нељепотом.

Љубав би требала бити круна живота сваког човјека, требала би бити звијезда водиља око које се врти читав свијет нашег битисања. Љубав би требала бити једини садржај свега онога што чинимо или не чинимо док живимо и постојимо на овоземаљком свијету.


С љубављу и све за љубав



Зато,  живимо за љубав и с љубављу
према ближњем свом, али и према другим људима.

Сваки егоизам није ништа друго већ потпуна 
искључивости деградација смисла људског постојања.
 
Autor sjovicicslavuj | 28 Avgust, 2018 | read_nums (419)
 
ДАНАС СРБИ
ОПШТИНЕ ПАЛЕ, 
СЛАВЕ КРСНУ СЛАВУ
УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 
- ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ!


На многаја љета славили!
-----------------------
 
 
СРПСКА
 
 
 
ЗАУВИЈЕК
 
 
АМИН

 
----------------------------------
Обиљежавање Дана и крсне славе општине Пале почело је јутрос Светом литургијом у Цркви Успења Пресвете Богородице и литијом улицама Пала.







-------------------------------------
Након тога, на централни споменик борцима погинулим
у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату положени су вијенци.
 
 ------------------  
Осам спомен плоча постављено је
крај централног споменика погинулим борцима.

На њима су уписана имена погинулих
припадника Војске и МУП-а Републике Српске
који су рођени на Палама
и који су живјели на Палама.
 
На спомен плочама су уписана и имена
оних српскх јунака који су живјели у другим срединама,
а чије су се породице након потписивања
Дејтонског споразума доселиле на Пале.

 
Autor sjovicicslavuj | 28 Avgust, 2018 | read_nums (338)
 
Моја маленкост у разговору 
са Његовом светошћу 
српским патријархом 
 Иринејем

Патријарх српски Иринеј 
(световно Мирослав Гавриловић), рођен је 
у селу Видова код Чачка, 28. августа 1930. године.


Патријарх је Српске православне цркве, 45. по реду. Право звање патријарха српског гласи:
Његова светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословскифакултет у Београду. Замонашен је у манастиру у Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман.

Био је професоор Призренске богословије од 1959 - 1968. године. 
Завршио је постдипломске студије у Атини, гдје је отишао школске 1962/63. године. 

Послије тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу.
 Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.

Маја 1974. изабран је за викарноог епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на засиједању Светог архијерејског сабора одржаног 21—28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборнојх цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. 

На дан 3. октобра 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.
   
Патријарх Иринеј живи у згради Патријаршије.
 
Autor sjovicicslavuj | 28 Avgust, 2018 | read_nums (481)
 
Српска православна црква и верници славе празник Успења Пресвете Богородице, познат као Велика Госпојина, који је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици. Један од највећих хришћанских празника, Успење Пресвете Богородице, познат и као Велика Госпојина, данас славе Српска православна црква и верници.Тај празник, када се завршава и пост који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".
Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа. Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру. 

У тренутку смрти Богородице, како је записано, "апостоли почеше певати у славу Божју..., а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола". "Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију..., апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.
 
Autor sjovicicslavuj | 27 Avgust, 2018 | read_nums (264)
 

НАПИСАО: Славко јовичић Славуј
                   
Стојим на обали и гледам
у барку којом пловиш.
Погледи распламсавају мисли,
које ми не дају мира.

Гледам у чамац и као да осјећам како благи
морски повјетарац милује разапети јарбол.

Не смијем босим ногама да загазим у море ...
Плашим се да ме љубав и жеља да будем
у твом загрљају не понесу према теби.

Знам да одлазиш ...
Пловиш са својим сновима и надањима.
Моје наде су стале у морско плаветнило
чије се боје губе и затварају ми уплакане очи.

Сузе не могу да сакријем.
Сузе остају са мном.
И оне знају да те испраћам 
 и да одлазиш.

Знај да остајем у мислима са тобом,
 и да ми једино то и остаје од тебе ...
                             
Autor sjovicicslavuj | 25 Avgust, 2018 | read_nums (440)
 
За сјећање и  памћење ...

На данашњи дан 25. 8. умро је 
 српски књижевник

СТЕВАН СРЕМАЦ 


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји


Дјела увијек надживе ауторе 
и остају вјечно да трају ...



-------------------------------------------
Ово је само мали дио онога што је написао 
славни СТЕВАН СРЕМАЦ, 
а данас су постале трајне пословице и изреке.

 
    My picture!

Kategorije

Arhiva