Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2018 |
read_nums (304)
Имао је кратак живот, али са великим дјелима!

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 3. 10 рођен је славни пјесник
СЕРГЕЈ АЛЕКСАНДРОВИЧ ЈЕСЕЊИН
Имао је кратак живот, али са великим дјелима!

До свиданья, друг мой, до свиданья.
Милый мой, ты у меня в груди.
Предназначенное расставанье
Обещает встречу впереди.
До свиданья, друг мой, без руки, без слова,
Не грусти и не печаль бровей, –
В этой жизни умирать не ново,
Но и жить, конечно, не новей.
Не грусти и не печаль бровей, –
В этой жизни умирать не ново,
Но и жить, конечно, не новей.
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2018 |
read_nums (226)
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2018 |
read_nums (263)
Велики војсковођ римски у време цара Тита и Трајана. Иако незнабожац, Плакида (тако му беше име незнабожачко) беше човек праведан и милостив, сличан капетану Корнилију, кога крсти апостол Петар (Дап 10). Ходећи једном у лов, он погна једног јелена. Божјим Промислом јави се крст светао међу роговима јелена, и дође глас Господњи Плакиди, који овога упућиваше, да иде свештенику хришћанском и крсти се. На крштењу он доби име Евстатије, његова жена – Теопистија (Боговерна), а њихови синови – Агапије и Теопист.
По крштењу Евстатије оде на оно исто место, где се преко јелена јавило откровење, и клекнувши заблагодари Богу што га је привео истини. У том му се опет јави глас Господњи и предрече му страдање за име Његово, и укрепи га. Тада Евстатије тајно напусти Рим са својом породицом с намером, да се повуче међу прост народ, и да у непознатој и скромној средини послужи Богу.
Чим приспе у Египат, одмах навалише на њега искушења. Неки зли варварин оте му жену, а оба сина ухватише му зверови и однеше. Но убрзо тај варварин погибе, а децу му од зверова спасоше чобани. Евстатије се настани у неком селу египатском, Вадисис, и ту као најамник сеоски проживи петнаест година. После тога нападоше варвари на Римско царство, и цар Трајан жаљаше, што му нема храброг војводе Плакиде, који је, где год је ратовао, победу односио. И посла цар два своја официра да по целом царству траже великог војводу.
По Божјем Промислу ти официри, негдашњи другови Евстатијеви, дођу у оно село Вадисис, нађу Евстатија и доведу га цару. Евстатије скупи војску и победи варваре. На путу натраг за Рим Евстатије пронађе и своју жену и оба сина. Када стиже у Рим, цар Трајан беше умро, и цар Адријан беше на престолу. Кад Адријан позва војводу Евстатија да принесу жртве боговима, Евстатије му рече, да је он хришћанин.
Цар га баци на муке заједно са женом и синовима. Но како им зверови не нашкодише ништа, бацише их у усијаног металног вола. Трећег дана извадише њихова тела мртва, али од огња неповређена. Тако овај славни војвода даде и „Ћесару ћесарево и Богу Божје”, и пресели се у вечно Царство Христа Бога нашега.

Autor sjovicicslavuj |
2 Oktobar, 2018 |
read_nums (171)

Други наш карактеристичан поздрав јесте три прста десне руке подигнута ка небу. Овај начин поздрава јавља се за вријеме Првог и Другог српског устанка, готово је сигурно да се јавио и пар вијекова раније, тј. овај поздрав се користи у свечаним ситуацијама и приликама.
ЗАШТО се Срби љубе три пута
и ШТА то значи

Три пољупца су дио наше
културе и традиције.
Љубљење три пута у знак поздрава
у српском народу заживјело је
тек током посљедњих деценија
двадесетог вијека.
у српском народу заживјело је
тек током посљедњих деценија
двадесетог вијека.
Основно разумијевање значења овога поздрава у хришћанском свијету представља међусобно поздрављање Светог Тројства, посвећујући сваки пољубац: Оцу, Сину и Светому Духу.
Поред овога постоји и друго мање познато објашњење, које у себи носи поруку и завјете националне части, а оно гласи:
- Кад се дуже вријеме нису видјели Срби се љубе три пута.
- Кад се дуже вријеме нису видјели Срби се љубе три пута.
Онај трећи пољубац у образ је најзначајнији.
Срби се љубе три пута:
у име живота,
у име смрти,
и у име части.
Код већине народа образ се сматра средиштем части, за Србе је то посебно карактеристично тако да има посебно значење и смисао.
Први пољубац: У име живота, прославља вриједности живота, да се живи животом достојног часног човека.
Други пољубац: У име смрти, посвећује се с дужним поштовањем нашим најближим покојницима, као и нашим славим прецима.
Трећи пољубац: У име части, у хришћанском духу поручује да се живи у части хришћанских врлина.
-----------------------------------------------------
Три прста ка небу
Други наш карактеристичан поздрав јесте три прста десне руке подигнута ка небу. Овај начин поздрава јавља се за вријеме Првог и Другог српског устанка, готово је сигурно да се јавио и пар вијекова раније, тј. овај поздрав се користи у свечаним ситуацијама и приликама.
Три прста симболично представљају крст, што је уједно и поздрав Светом Тројству. Када се крстимо користимо управо та три прста, палац, кажипрст и средњи прст, и када се споје представљају Јединство Тројства.
Раније су се Срби приликом сусрета љубили двапут као и већина других народа. На таласу повратка религији и православљу Срби су веома брзо прихватили три пољупца као традиционалан начин поздрављања и дио свог идентитета.
У тој мјери да и приликом доласка страних политичара, глумаца или пјевача медији помно прате колико се пута гост пољубио са домаћинима и шта је на тај начин желио да поручи.
Autor sjovicicslavuj |
1 Oktobar, 2018 |
read_nums (424)
На данашњи дан 1. октобра умро је

На данашњи дан 1. октобра умро је
један од највећих српских глумаца
ПАВЛЕ ВУЈИСИЋ


Autor sjovicicslavuj |
30 Septembar, 2018 |
read_nums (349)
Autor sjovicicslavuj |
30 Septembar, 2018 |
read_nums (260)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 30. 9. УМРО је тадашњи
предсједник РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
МИЛАН ЈЕЛИЋ


Autor sjovicicslavuj |
30 Septembar, 2018 |
read_nums (298)
Све док постоје људи који воле његове пјесме,
На данашњи дан 30. септембра умро је
један од највећих боема и пјевача народне музике
непоновљиви
ТОМА ЗДРАВКОВИЋ
Све док постоје људи који воле његове пјесме,
живјеће и ТОМА
------------------------
Ја знам да волим и да љубим
ја знам да певам и да сневам
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна.
Реф. 2X
Киша је падала
а ја сам плакао за њом
улица дуга, к'о моја туга
остаће у граду том.
Ја знам то срце које боли
ја знам за душу која пати
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна.
Реф. 2X
Ја знам да све што брзо дође
ја знам да све и брзо прође
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна.
Реф. 2X
Реф. 2X

Autor sjovicicslavuj |
30 Septembar, 2018 |
read_nums (375)
Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој.
У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12,Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.
Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."
Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.
Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.
У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12,Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.
Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."
Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.
Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.

Autor sjovicicslavuj |
29 Septembar, 2018 |
read_nums (443)
На данашњи дан 29.9.
херојски је погинуо СРПСКИ ЈУНАК
МИЛАН ТЕПИЋ
херојски је погинуо
МИЛАН ТЕПИЋ
-----------
-----------
МИЛАН ТЕПИЋ је 29. септембра 1991. године,
нешто прије 11 часова,дигао у ваздух велико складиште
муниције Тепић је 29. септембра 1991. године,
нешто прије 11 часова, ЈНА у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.
Претходно је у борби погинуо војникна одслужењу војног рокаСтојадин Мирковић,док су старијег водникаРанка Стевановићаприпадници хрватске паравојске
стријељали по заузимању складишта.
МИЛАН ТЕПИЋ
је 29. септембра 1991. године,
нешто прије 11 часова,
нешто прије 11 часова,
дигао у ваздух велико складиште
муниције Тепић је 29. септембра 1991. године,
нешто прије 11 часова, ЈНА у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.
муниције Тепић је 29. септембра 1991. године,
нешто прије 11 часова, ЈНА у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.
Претходно је у борби погинуо војник
на одслужењу војног рока
Стојадин Мирковић,
док су старијег водника
Ранка Стевановића
припадници хрватске паравојске
стријељали по заузимању складишта.
стријељали по заузимању складишта.
-----------
-----------
Autor sjovicicslavuj |
28 Septembar, 2018 |
read_nums (260)
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Ближи се крај септембру и он ће свој "мандат" предати октобру који долази. Мандат? Е у томе и јесте проблем, јер су, заправо, код нас увијек били најважнији мандати. А од сутра или мало сутра биће све другачије, барем овдје на просторима Босне и Херцеговине.
Написао бих да се ради само о Републици Српској, али Република Српска је само уставни ентитет и није самостална, нажалост. Такво предизборно стање ће трајати још десетак дана, јер толико је остало до општих избора у Босни и Херцеговини.
Мада нисам директно укључен у кампању, ипак по некад послушам вијести, очекујући да чујем да су неки важни кандидати одвојили Републику Српску од Босне и Херцеговине или да су је бар онако слаткорјечиво и лажно, наравно, а и како би другачије, припојили Руској Федерацији. Али, одмах се ухватим гографских карата и мјерим раздаљину између Републике Српске и Русије. Не знам колико је то хиљада километара, али свакако знам да смо далеко од Русије. Не знам зашто ми све ово на ум пада кад нисам кандидат ни за какву функцију. Али нема везе, као што многе ствари које се дешавају код нас немају везе ни са чиме.
Да буде још горе, нема ни оних “комесара” из изборних штабова па да ме усмјере куд' да гоним и за коју страну, односно странку треба да се опредијелим. Нико ни са киме не размјењује лична искуства, јер су сви кандидати заборавили животне ствари. Једина брига су им рачунске радње и калкулације по којима се може освојити мандат. А мандата неће бити ако се свим средствима “не ломе” протукандидати из исте странке и са исте листе. Они су заправо највећи противници једни другима, а сви заједно су највећи "противници" народу за чије се гласове и наклоност боре.
Никада ни приближно нико неће моћи да каже колико пара ће однијети једномјесечна предизборна кампања. Нико не зна гдје ће и у чијим џеповима ће завршити те прљаве паре, које се једним дијелом користе и за куповину гласова, а без гласова нема ни побједе.
Оно што могу на крају да кажем – хвала свима онима који су ово прочитали јер су управо толико узалуд изгубили времена, које је отишло у неповрат, као што ће и наредне четири године трајно бити упропаштене и све тако до сљедећег изборног циклуса или циркуса. Ма исто је то само што су актери различити и што у циркусу се стварају и граде какве такве илузије док се у политици не гради ништа осим опште пропасти и личних интереса. Демократски је то.
Али не може се без политике и нигдје на свијету не постоји таква држава или друштво у којем нема политике.
Ај здраво, и, оловку у руке, па кад дође и тај 7. октобар, дан избора, заокружујте онако како мислите да треба и кога треба да изгласате.
Само водите рачуна да су важећи листићи, односно гласови. Јер свакако нећете чути глас оног кандидата којег ћете заокружити. Одмах након избора - изабрани ће вас свакако прекрижити. Не љутите се на "изабраног", јер сте га ви изабрали. Ово се односи на оба спола и по било којој основи не смије бити никакве дискриминације.
И баш у вријеме писања овог текста клима се драстично промијенила. Температура је пала за двадесетак степени. Но, дијаметрално супротно томе, како се приближава дан избора расте она друга "температура" и она никад не опада, јер кад си власт, онда си све.
Без власти си нико и ништа и тако је одувијек било на овим просторима.
И баш у вријеме писања овог текста клима се драстично промијенила. Температура је пала за двадесетак степени. Но, дијаметрално супротно томе, како се приближава дан избора расте она друга "температура" и она никад не опада, јер кад си власт, онда си све.
Без власти си нико и ништа и тако је одувијек било на овим просторима.

Autor sjovicicslavuj |
28 Septembar, 2018 |
read_nums (321)
Autor sjovicicslavuj |
28 Septembar, 2018 |
read_nums (370)

Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.
Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.
Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.
После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.
Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

Крстовдан је празник посвећен проналажењу Христовог Крста на месту Његовог распећа.
Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.
Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.
Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.
После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.
Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.
На вест да је Часни Христов крст пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх Макарије одлучи да подигне Крст на једно узвишење.
То прво уздизање ("воздвижење") Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.
Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години. Обележен је црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.
Autor sjovicicslavuj |
28 Septembar, 2018 |
read_nums (356)
Autor sjovicicslavuj |
24 Septembar, 2018 |
read_nums (428)
СТЕФАН НЕМАЊИЋ ПРВОВЕНЧАНИУпокојио се у Господу 24. септембра 1224. године.
Његове чудотворне мошти почивајуу манастиру Студеници.
СТЕФАН НЕМАЊИЋ ПРВОВЕНЧАНИ
Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године.
Његове чудотворне мошти почивају
у манастиру Студеници.
Стефан Немањић Првовенчани, велики жупан, краљ, средњи син Стефана Немање био је ожењен Евдокијом, кћерком Алексија III од кога је Стефан добио титулу севастократора, а Србија у то време уживала високо уважавање у Цариграду, као самостална и стабилна балканска држава.
Стефановим именовањем за великог жупана није био задовољан његов брат Вукан који је настојао да се домогне престола уз помоћ Угарске. Да би се обезбедио од напада Угарске и напада брата Вукана, 1201. Стефан од себе удаљава своју жену Евдокију са којом је имао сина Радослава и кћер Комнину.
1204. године Стефан се поново оженио другом женом, чије име није познато, добио је синове Владислава и Предислава. Како је Млетачка Република у то време ојачала, Стефан је отерао и другу жену и оженио се по трећи пут, сада унуком млетачког дужда Енрика Дандола, Аном, како би ојачао везе са Млетачком Републиком и западом. Са Аном је добио сина Уроша I.
Стефан Немањић није био задовољан титулом великог жупана па је ступио у преговоре са папском куријом и 1217. године од папе Хонорија III добио је краљевску круну. Настављајући успешну државну политику свога оца, Стефан Првовенчани је учврстио Србију у кругу стабилних европских краљевина.
У односу на Немањино време, Србија је проширила своје границе ка истоку обухватајући сада територије од Ниша и Врања, Прешево, Биначку Мораву, Горњи и Доњи Полог и Призрен. Посто се крунисао, Стефан присваја све дукљанске земље. Ускоро нестају велики кнежеви хумски, а нестају и дукљанско-немањички краљеви споредне Вуканове лозе. Обе титуле уклапају се у титулу краља Стефана Првовенчаног – Краљ све Рашке земље и Далмације и Травуније и Захумља.
Средњи син Стефана Немање, у народу познат као Свети Краљ, једна је од красних слава Срба, а по њему се и седмица у којој се он слави назива краљева недеља. По његовом доласку на власт избија IV крсташки рат.
Срушено је Византијско и створено Латинско царство.
Србија је нападнута од Угарске, Бугарске и војске Латинског царства. Уз снажан отпор целокупног народа против завојевача и у савезу са Млетачком Републиком Стефан Првовенчани спашава раскомадану Србију. Да би га тако снажног и отпорног придобио на своју страну папа му шаље своју краљевску круну, после чега је Стеван проглашен за краља Србије, Дукље, Травуније, Далмације и Хума. Са њим почиње краљевска глава Немањића. Крунисан за краља у својој задужбини у Жичи од свога брата и духовног оца светог Саве.
Изградио је манастир Жичу као будућу разгледницу Епископије Српске православне цркве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са светим Савом уздигао Православље до великог торчества у народу своме. По његовој жељи свети Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон.
Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године. Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Студеници.
Стефан Немањић Првовенчани, велики жупан, краљ, средњи син Стефана Немање био је ожењен Евдокијом, кћерком Алексија III од кога је Стефан добио титулу севастократора, а Србија у то време уживала високо уважавање у Цариграду, као самостална и стабилна балканска држава.
Стефановим именовањем за великог жупана није био задовољан његов брат Вукан који је настојао да се домогне престола уз помоћ Угарске. Да би се обезбедио од напада Угарске и напада брата Вукана, 1201. Стефан од себе удаљава своју жену Евдокију са којом је имао сина Радослава и кћер Комнину.
1204. године Стефан се поново оженио другом женом, чије име није познато, добио је синове Владислава и Предислава. Како је Млетачка Република у то време ојачала, Стефан је отерао и другу жену и оженио се по трећи пут, сада унуком млетачког дужда Енрика Дандола, Аном, како би ојачао везе са Млетачком Републиком и западом. Са Аном је добио сина Уроша I.
Стефановим именовањем за великог жупана није био задовољан његов брат Вукан који је настојао да се домогне престола уз помоћ Угарске. Да би се обезбедио од напада Угарске и напада брата Вукана, 1201. Стефан од себе удаљава своју жену Евдокију са којом је имао сина Радослава и кћер Комнину.
1204. године Стефан се поново оженио другом женом, чије име није познато, добио је синове Владислава и Предислава. Како је Млетачка Република у то време ојачала, Стефан је отерао и другу жену и оженио се по трећи пут, сада унуком млетачког дужда Енрика Дандола, Аном, како би ојачао везе са Млетачком Републиком и западом. Са Аном је добио сина Уроша I.
Стефан Немањић није био задовољан титулом великог жупана па је ступио у преговоре са папском куријом и 1217. године од папе Хонорија III добио је краљевску круну. Настављајући успешну државну политику свога оца, Стефан Првовенчани је учврстио Србију у кругу стабилних европских краљевина.
У односу на Немањино време, Србија је проширила своје границе ка истоку обухватајући сада територије од Ниша и Врања, Прешево, Биначку Мораву, Горњи и Доњи Полог и Призрен. Посто се крунисао, Стефан присваја све дукљанске земље. Ускоро нестају велики кнежеви хумски, а нестају и дукљанско-немањички краљеви споредне Вуканове лозе. Обе титуле уклапају се у титулу краља Стефана Првовенчаног – Краљ све Рашке земље и Далмације и Травуније и Захумља.
У односу на Немањино време, Србија је проширила своје границе ка истоку обухватајући сада територије од Ниша и Врања, Прешево, Биначку Мораву, Горњи и Доњи Полог и Призрен. Посто се крунисао, Стефан присваја све дукљанске земље. Ускоро нестају велики кнежеви хумски, а нестају и дукљанско-немањички краљеви споредне Вуканове лозе. Обе титуле уклапају се у титулу краља Стефана Првовенчаног – Краљ све Рашке земље и Далмације и Травуније и Захумља.
Средњи син Стефана Немање, у народу познат као Свети Краљ, једна је од красних слава Срба, а по њему се и седмица у којој се он слави назива краљева недеља. По његовом доласку на власт избија IV крсташки рат.
Срушено је Византијско и створено Латинско царство.
Србија је нападнута од Угарске, Бугарске и војске Латинског царства. Уз снажан отпор целокупног народа против завојевача и у савезу са Млетачком Републиком Стефан Првовенчани спашава раскомадану Србију. Да би га тако снажног и отпорног придобио на своју страну папа му шаље своју краљевску круну, после чега је Стеван проглашен за краља Србије, Дукље, Травуније, Далмације и Хума.
Са њим почиње краљевска глава Немањића. Крунисан за краља у својој задужбини у Жичи од свога брата и духовног оца светог Саве.
Изградио је манастир Жичу као будућу разгледницу Епископије Српске православне цркве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са светим Савом уздигао Православље до великог торчества у народу своме. По његовој жељи свети Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон.
Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године.
Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Студеници.
Autor sjovicicslavuj |
23 Septembar, 2018 |
read_nums (303)
Кошаркаш ЗВЕЗДЕ Мухамед Фаје проглашен за МВП АБА Суперкупа у Лакташима.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
прегазила Будућност у финалу
Суперкупа АБА лиге!
ЗВЕЗДА - Будућност
89:75 (28:16, 29:16, 21:23, 11:20)
89:75 (28:16, 29:16, 21:23, 11:20)
Црвено-бели су против новог Евролигаша водили од првог до посљедњег минута, а у једном тренутку предност је износила и 27 поена за тим из Београда.
Најефикаснији у редовима Црвене звезде били су Фаје са 14, Цирбес са 13, Добрић и Перпероглу са 12 и Регланд са десет поена.
Звезда осваја свој први трофеј у новој сезони, а први пут АБА Суперкуп, такмичење у којем није учествовала прошле сезоне.
Црвена звезда: Регланд 10, Човић, Перпероглу 12, Ненадић 8, Лазић 3, Фаје 14, Берон 4, Добрић 12, Ристић 5, Симанић, Цирбес 13, Оџо 8.
Кошаркаш ЗВЕЗДЕ Мухамед Фаје проглашен за МВП АБА Суперкупа у Лакташима.

Autor sjovicicslavuj |
23 Septembar, 2018 |
read_nums (292)
Веслачи Црвене звезде освојили су титулу укупног шампиона Србије на првенству које је овог викенда одржано на београдској Ади Циганлији.
У суботу “црвено-белим” кадетима и кадеткињама су на Ади Циганлији додијељена и признања за побједу у овогодишњем Купу Србије.
Државни шампионат у веслању добио је екипног побједника коме је припао пехар за тимски тријумф у Првенству Србије, који је ове године први пут додијељен.
Овогодишње првенство Србије је прво у историји
за које је било предвиђено бодовање.
Бројале су се медаље, по олимпијском моделу.
Златна медаља вриједи највише, а ако се има исти број златних, врједнују се сребрне, а ако је исти и њих,
онда ко има више бронзаних.
Звезда је освојила 14 златних медаља и убједљиво стигла до првог мјеста и до првог "Укупног првака Србије" у свим категоријама.
Друго мјесто припало је Партизану са много слабијим резултатима.
Црвено-бели веслачи били су најбољи и у конкуренцији кадета и кадеткиња, па се може рећи да су доминантно завршили шампионат.
Autor sjovicicslavuj |
23 Septembar, 2018 |
read_nums (704)
Autor sjovicicslavuj |
22 Septembar, 2018 |
read_nums (324)
Jесен на сјеверноj Земљиноj полулопти
почиње ноћас у 3:54 сати,
док истовремено за становнике jужне полулопте
почиње прољеће.
На први дан jесени Сунце ће изаћи у 6:26 минута,
а заћи у 18:34 сати.Обданица ће трајати 12 часова и осам минута,
а ноћ 11 сати и 52 минута.
На дан јесење равнодневнице обданица и ноћ
нису исте дужине, јер Земља посједује атмосферу,
која привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.
Autor sjovicicslavuj |
22 Septembar, 2018 |
read_nums (347)
Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејем, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејем, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарет за Јоакима, и у старим данима својим роди пресвету Богородицу Марију.
50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро.
Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан". Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме.
Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету".
И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.



.gif)

%2B(1).gif)































