Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (144)
Пабло Неруда
СВИЂАШ МИ СЕ КАД ЋУТИШ
Рођен је 12. јула 1904. године у Чилеу.
Свој псеудоним Неруда, преузео је
од чешког писца Јана Неруде,
што му је касније постало и званично име.
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971.
Умро је 23. септембра 1973. године.
Много година касније откривено је да је Неруда убијен.
Autor sjovicicslavuj |
11 Mart, 2019 |
read_nums (181)
Autor sjovicicslavuj |
11 Mart, 2019 |
read_nums (162)
ДРАГАН НИКОЛИЋ
преминуо је 11. марта 2016. године,
оставивши празнину у шмекерском,
умјетничком и глумачком универзуму
оставивши празнину у шмекерском,
умјетничком и глумачком универзуму
коју нико неће попунити.
Тешко је чак и побројати,
а камоли написати биографију умјетника
и бар поменути све његове улоге у позоришту,
на филму и на телевизији ...
као и све награде и признања која је добио.

Autor sjovicicslavuj |
11 Mart, 2019 |
read_nums (195)
На данашњи дан, 11. марта 2006. године
у злочиначком Хашком трибуналу умро је
СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ
Много је било оних који су волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА.
Наравно, било је и оних који су оспоравали и који нису волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА
********
Много тога из биографије СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА је познато и нека се тиме баве историчари и сви они који су заинтересовани.
Увијек ће бити оних који ће памтити МИЛОШЕВИЋА као правог предсједника, као што ће бити и оних који га никад ни смислити нису могли.
-------------------------------------------
Историја ће дати одговор ко је био СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ.
Autor sjovicicslavuj |
11 Mart, 2019 |
read_nums (170)

На данашњи дан /11.3.1995/ муслимански злочинац-снајпериста је убио двије српске дјевојчице на Грбавици у Сарајеву.
Хицима испаљеним из снајпера из дијела Сарајева који је био под контролом муслиманских снага током рата у БиХ, на данашњи дан прије 23 године, убијене су српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур у сарајевском насељу Грбавица.
Девојчице су убијене за вријеме примирја, осам мјесеци прије потписивања Дејтона.
Муслимански снајпериста са зграде "Лориса" на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом.
Према наводима свједока, дјевојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић који је рођен 1956. године у Грачаници. За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила у Сарајеву, нико никада није одговарао.
Само осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума Милица и Наташа одиграле су своју посљедњу игру, коју је прекинута смрћу која је дошла из дијела града гдје су рођене и живјеле. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. У записнику из болнице пише да је Милица довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема.
Према свједочењима тадашњих становника Грбавице, у вријеме када су убијене дјевојчице није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.
На само неколико десетина метара од њихових пунктова који су били распоређени на линији раздвајања између двије зараћене стране хладнокрвно су убијене Милица и Наташа.

Свједоци су испричали да се Пискић јавно хвалио да је из снајпера убио дјевојчице и још 20 Срба у насељу Грбавица. Привођен је, али никада није процесуиран. Овај случај не постоји у правосудним институцијама БиХ.
Данас нема информација гдје се Пискић налази, а спекулише се да је погинуо или умро.
Пискић био само дио ланца команде и да је из снајпера на српска подручја пуцао по задатку свог команданта, што значи да би за овај злочин морали да одговарају руководиоци 101. бригаде, или они који су им у систему командовања били надређени. Али, нажалост, већ сад се може тврдити да никад нико за овај, као и за многобројне злочине почињене над сарајевским Србима неће одговарати.
Остало је забиљежено да је тадашњи бошњачки вођа Алија Изетбеговић рекао да убијене дјевојчице за њега нису Српкиње, већ грађанке Сарајева. Ово је срамна хипокризија злочиначке изјаве.
Наташа и Милица сахрањене су једна до друге на гробљу Миљевићи у Источном Новом Сарајеву, само на пар километара од града у којем су рођене, који су вољеле, а из којег им је на њихову љубав одговорено мржњом и смрћу.
А биле су само дјеца на почетку живота ...
+++++++++++++++++
Спомен-обиљежје за 120 невино страдале дјеце
са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995.
постављено је у септембру прошле године
у дворишту Основне школе "Свети Сава".
На споменику су уклесани стихови
пјесника Горана Врачара "Сумрак",
који су посвећени страдалој дјеци.
Споменик симболизује голуба раширених крила
Autor sjovicicslavuj |
11 Mart, 2019 |
read_nums (195)
Autor sjovicicslavuj |
11 Mart, 2019 |
read_nums (139)


За православне вјернике данас почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом.
Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни вјерници увијек прослављају у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.
Прва недјеља поста зове се Чиста, док се до Васкрса, смјењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвијетна и Страсна или Страдална недјеља.
Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.
Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четредест дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушња која му је поставио сотона.
Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.
Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обељежавање и прославу Васкрса.


Autor sjovicicslavuj |
10 Mart, 2019 |
read_nums (206)
Autor sjovicicslavuj |
10 Mart, 2019 |
read_nums (208)
Autor sjovicicslavuj |
10 Mart, 2019 |
read_nums (188)
Autor sjovicicslavuj |
10 Mart, 2019 |
read_nums (168)

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Прошао је 8. Март – Дан жена. Данас је 10. март и света недјеља. Је ли и данас Дан жена или је дан за жене.
Са свих страна пљуштале су честитке за празник. Мушкарци, онако како их је сам Бог створио, утркивали су се у честитањима. Много је разлога за то. Неки су то радили што заиста поштују и цијене жене и што имају лијепе манире који им не дозвољавају да то забораве.
Било је и оних који то раде из навике, онако по инерцији, јер су се угледали на неке њима сличне.
Било је оних који су умјесто честитки женама сами прославили Дан жена. Још од старина било какво славље је незамисливо ако нема мезе и алкохола.
Алкохол опија и није то откривање топле воде, већ само дигресија и упоредни параметар са опијеношћу без алкохола. И ту има много варијанти. Неки су опијени љубављу према вољеној жени, а неки према женама које би хтјели "да имају", како се то каже, али никако им се неда да то и остваре.
Некако ми све ово изгледа поједностваљено. Није довољно убједљиво, а ни сликовито, јер многи воле само да гледају слике из једног јединог разлога што слике "говоре све". Има и оних који никад ништа нису видјели на слици нити су разумјели поруку коју шаље слика. Рекло би се - каква слика, таква и прилика.

Ово ће бити много убједљивије. Ово стварно појачава значај и даје потпуни смисао празнику и честитањима.
Познато је да су данас у моди разна честитања. Ништа чудно. Народ има времена на претек. У посљедње вријеме изгледа да су у моди накнадна честитања. Ретроактивна честитања. Није на одмет да поново драгим дамама честитам 8. Март Дан жена и то са данашњим датумом. Десети је март, па шта. Нико још није заборавио шта је било прије два дана. Зато и обнављам честитку да се не заборави, јер је заборавност једна од лошијих људских особина.
Додуше, постоје и они који никад ништа не заборављају и који ће оног другог увијек на нешто подсјећати, најчешће на дугове и на рок њиховог враћања. А данас је свако свакоме понешто дужан. Мало је недужних и невиних. Процеси су то. То се зове живот. Јер, ријека никад није текла, већ вода увијек тече и потоком и ријеком. Океани нигдје не теку, јер су опколили копно и немају гдје. А кад се нема гдје, онда се нема ни куд.
Ајд' здраво, до неког сљедећег осврта кад будем знао гдје ћу и како ћу и до неког новог честитања и славља.
И на самом крају да не заборавим - свима онима који увијек имају разлога нешто да славе ЧЕСТИТАМ.
Autor sjovicicslavuj |
10 Mart, 2019 |
read_nums (234)
Светозар Марковић
Умро је у Трсту 10. марта 1875. године
Живио је само 29. година.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
У Србији је почео да издаје лист „Раденик“, (од 1871. до 1872. године),
а након тога је 1873. године у Крагујевцу издавао лист „Јавност“.
Марковић је отишао у Беч. Тамо су му љекари рекли да има мало наде за оздрављење.
Дошао је у Трст, али тамо му се здравље још више погоршава. Није се опоравио и умро је 10. марта 1875. године у 29. години живота.
Покопан је у Јагодини гдје је провео већи дио своје младости.
Посљедње ријечи су му биле:
„Задржи сузе и ради за свој народ“.
У кратком периоду свог живота остварио је врло обиман теоријски опус, уз активан политички рад.
У домену теорије политике остварио је запажене радове о концепту федерализма, државе, националног питања и партије.
Универзитетска библиотека у Београду названа је по Светозару Марковићу, заједно с бројним институцијама у Србији.
Уврштен је у 100 најистакнутијих Срба.
У Крагујевцу и данас постоји његова кућа.
Све до 1992. године данашња Јагодина
по њему је носила име Светозарево.
Споменик Светозару Марковићу
Споменик Светозару Марковићу
испред истоимене универзитетске библиотеке
у Београду.
Autor sjovicicslavuj |
10 Mart, 2019 |
read_nums (208)


Кик боксер „Палминих тигрова”
Александар Коновалов
одбранио је у Јагодини
титулу професионалног првака свијета.

Александар Коновалов је у Јагодини одбранио тутулу свјетског првака у кик боксу, тако што је изазивача, Ионуца Атодиресеја из Румуније, побиједио нокаутом у првој минути прве рунде.
Коновалов је меч завршио ефектно, готово да није примио ни један ударац противника. Ово је трећа одбрана титуле Коновалову, у категорији до 64,5 килограма у дисциплину лоу-кик. Он је, са овим мечом, имао 48 професионалних мечева и 47 побједа.
Коновалов, који је члан Кик бокс клуба „Палмини тигрови”, освојио је титулу професионалног првака света 2016. године победом на Андонином Иглесиасом де ла Крузом из Шпаније, а одбранио ју је 2017. године победом над Италијаном Луком Малијем.
-------------
У уводном професионалном мечу у крузер категорији до 90,7 килограма, између Вељка Ражнатовића и Исоша Монда из Француске, побиједио је Ражнатовић.
Вељко Ражнатовић
је у веома тешкој и до краја неизвјесној борби,
која је трајала шест рунди,
побиједио Монда одлуком судија 60:54.
Autor sjovicicslavuj |
9 Mart, 2019 |
read_nums (178)
Славље изабраника Владана Милојевића могло је да почне.
То је наставак низа који траје од 14. октобра 2017. године.
Звезда је данас 46 пут уписала по три бода уз још шест ремија.
То је наставак низа који траје од 14. октобра 2017. године.
Звезда је данас 46 пут уписала по три бода уз још шест ремија.
Црвена звезда – Земун 4:0 (2:0)
Стријелци: 1:0 Марин у 31. из једанаестерца, 2:0 Јовељић у 42, 3:0 Павков у 53. минуту из једанаестерца, 4:0 Златковић аутогол у 67. минуту.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Стојковић, Савић, Бабић, Гајић, Јовичић, Јованчић, Марин (од 37. Ебисилио), Иванић, Павков (од 56. Вукановић), Јовељић.
Током више од 16 мјесеци непобједивости пред црвено-белима је пало 17 тимова. Пет пута је Звезда била боља од Спартака, а по једном мање су празних шака остајали Мачва, Чукарички, Вождовац и Војводина. Три пута је Црвена звезда савладала Мачву, Земун, Раднички, Радник и Напредак, по два пута Рад и Динамо, а поразе су претрпјели и Борац, Јавор, Партизан, ОФК Бачка и Пролетер.
Побједом оствареном прошле недјеље у Лучанима, Звезда је изједначила државни рекорд који је раније постигла, такође, једна од генерација црвено-белих. Екипа коју је са клупе предводио Славољуб Муслин била је непоражена од 3.11.1999. до 31.3.2001. године, а у том периоду остварила је идентичан учинак као до данас актуелна генерација – 45 побједа и шест ремија.
Сјајан учинак изабраника Владана Милојевића постаје још импресивнији уколико се сагледа и гол разлика која износи 136:31, док је у вријеме мандата Славољуба Муслина била 118:22.
Autor sjovicicslavuj |
9 Mart, 2019 |
read_nums (196)
Прошао је 8. март Дан жена!
Дан жена су најбоље прославили мушкарци.
Све су нас родиле мајке
и зато сви дани требају бити дани љубави према женама,
јер да нема жена не би било ни свијета!
Да нема мушкараца не би било ни жена.
Да нема жена и мушкараца - НЕ БИ БИЛО НИЧЕГА!
Autor sjovicicslavuj |
9 Mart, 2019 |
read_nums (206)
Autor sjovicicslavuj |
9 Mart, 2019 |
read_nums (157)
Обретење значи проналазак. Када Ирод посече Светог Јована Крститеља, непријатељи Претечини се уплашише да ће пророк васкрснути и не дозволише да му се глава сахрани са телом. Иродијада нареди да се глава баци на гомилу измета. Знајући где су бацили Претечину главу, Св. Јована Мироносица је пронађе тамо потајно сахрани на Јелеонској гори. Тамо је глава остала закопана све до IV века.
Прво обретење , десило се када је подвижник Инокентије купио земљу где је глава почивала, наумивши да на том месту подигне цркву и монашку келију. Када је почео да копа темеље, наиђе на главу у глиненом суду и препозна чија је. Уплашивши се да не падне у руке безбожника, поново је закопа на истом месту. По његовом представљењу, црква коју је он саградио била је напуштена и постала је рушевина.
Друго обретење, десило се 452. године. У време цара Константина Великог (306-337), двојици монаха на поклоњењу јерусалимским светињама, јави се у сну Свети Јован, и откри где се налази његова глава. Монаси је откопаше, али се убрзо показа да је нису достојни. Лењи да носе Претечину главу, дадоше је неком грнчару из Емеса да је он носи, не рекавши му шта је у врећи. Претеча се јави том грнчару и рече му да побегне од тих немарних монаха. Он тако и уради, и глава је била код њега.
Пред своју смрт, грнчар је предао својој сестри, а после је ишла из руке у руку, док није доспела код монаха Евстратија, који је сакри у пећину. Убрзо се покрај пећине подиже манастир. Игуману тог манастира, Маркелу, јави се у сну Претеча и окри му тајну места његове главе. Тако је 452. године, други пут пронађена Претечина глава и тада је пренешена из Емеса у Халкидон, а одатле у Цариград.
Autor sjovicicslavuj |
8 Mart, 2019 |
read_nums (197)

Свим женама срећан 8. Март - Дан жена!
Данас се слави Дан жена. Требале су године и године да прођу, па да сазнам шта значи тај дан и зашто се уопште и слави. Мада сам и прије поласка у основну школу знао да тај дан требам нешто да купим и да поклоним мајци и старијој сестри која ме и научила шта је моја обавеза и како да честитам Дан жена.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
СВЕ ДОК БУДЕ ЖЕНА - БИЋЕ И ПРАЗНИКА

А онда сам пошао у школу. Четири године учила ме иста учитељица изнам да смо нашој драгој учитељици сваког 8. марта нешто поклањали. Претходно смо врло брзо прикупљали паре, јер од сваког ученика радио је барем отац. А сви у разреду су имали живе родитеље, хвала Богу.
Елем, кад би прикупили новац цијели разред би одлазио у најближу и у најбољу продавницу. Ту би сви заједно бирали поклон заашу учитељицу.
Прве године, дакле док смо ишли у први разред не знам шта смо купили учитељици. Заборавио сам. Знам да је свако од нас ученика доносио цвијеће од своје куће, јер није било цвјећара као данас на сваком ћошку. Цвијеће би углавном доносили у саксијама које су наше мајке чувале у кућама да се цвијеће не смрзне од зиме.
Друге године у другом разреду драгој учитељици опет смо купили неки поклон. Сви смо, онако колективно отишли да бирамо поклон. Чуј да бирамо? Нисмо имали појма шта да бирамо, а још мање шта да изаберемо. Трговци су нам углавном помагали. Купили смо украсну вазну за цвијеће. Након куповине знам да нам је остало доста непотрошених пара. Остало нам је таман толико да смо могли отићи у сластичарну коју је држао неки Шиптар. Нисмо могли сви одједном да уђемо, па смо се подијелили по групама.
У трећем разреду учитељицу смо обрадовали са златним прстеном, јер смо сакупили много више пара и могли смо да купимо вриједнији поклон.
У четвртом разреду основне школе нашој учитељици смо купили златни ланчић. Јер свакако на крају школске године од ње смо се и опростили.
У старијим разредима не знам како, а ни због чега, разредници су нам били мушкарци. Нисмо се баш пуно ни трудили па да женама које су нам предавале друге предмете купујемо поклоне.

О боже мој.
У осмом рареду као и претходних година био сам предсједник Разредне заједнице и покренуо сам акцију да за Дан жена купимо поклон наставници музичког васпитања иако нам она није била разредни старјешина. Годину дана раније завршила је Педагошку академију и дошла је да предаје у нашу школу
О боже мој.
И сад мислим да никада у животу нисам видио љепшу дјевојку-жену. Само оваквог каквог ме је Бог створио и могао сам да се врло брзо заљубим (!) у наставницу.
Увијек сам био одличан ученик, али боље би било да су ме тада избацили из школе него што сам се заљубио у наставницу.
Тада на прави начин нисам ни знао шта су емоције, а шта је љубав, као што нисам знао да су то повезане ствари.
Често сам послије наставе остајао и наравно кришом пратио гдје се креће моја наставница, "моја љубав" у сновима. Једног несрећног дана сви моји снови и сва сањарења су се срушили као кула од карата. Своју прелијепу наставницу видио сам како загљена шета са момком. Мислио сам да ћу умријети од муке.
Прошло је доста година од тада. Завршио сам средњу школу. Ни сад не бих знао да објасним како, али срео сам своју бившу наставницу. Заправо, она ме са пар метара "прозвала" као некада у учионици - презименом. Стао сам као укопан, али тада сам имао много више самопоуздања у себи и био сам више него храбар, па сам наставницу позвао на кафу.
Сједили смо дуго, дуго и кад ми је рекла да се удала, па развела од оног "њеног" /ух како сам само мрзио тог човјека/ нисам знао шта да јој кажем. Али смогао сам снаге да јој испричам све моје патње из осмог разреда основне школе и да јој кажем да сам за њом био луд.
Шта се све даље дешавало и није толико важно. Јер како сам одрастао тако сам постајао и паметнији, али никад довољно паметан да неке ствари схватим нити да их поредам онако по некој важности.
Свим женама срећан 8. Март - Дан жена!
Autor sjovicicslavuj |
8 Mart, 2019 |
read_nums (279)
Autor sjovicicslavuj |
8 Mart, 2019 |
read_nums (172)











































