Autor sjovicicslavuj |
20 Mart, 2019 |
read_nums (192)
На сјеверној Земљиној хемисфери вечерас /20. марта/ у 22.58 часова почиње прољеће, које ће трајати до 21. јуна, док за становнике јужне полулопте почиње јесен.
Данас је и прољећна равнодневница када су ноћ и дан приближно исте дужине.
Ове године дан почетка прољећа подудара се са фазом пуног Мјесеца или Супермјесеца, који ће бити око 14 одсто сјајнији него што је иначе.
Ово је трећи и посљедњи Супермјесец ове године, а сљедећи је 2020. године.
Према првим процјенама метеоролога, прољеће ће бити натпросјечно топло, а што се падавина тиче, биће у границама просјека.
Крајем марта почиње и љетно рачунање времена.
Иако је 84 одсто од 4,6 милиона у анкети Европске комисије изјавило да жели да буде укинут прелазак са зимског на љетно рачунање времена, такав приједлог још није усвојен.
Чланице ЕУ ће вјероватно одобрити укидање, али тек од марта или октобра 2021. године.
Свака земља појединачно ће одлучити да ли ће трајно остати љетно рачунање времена или зимско.
Ово је трећи и посљедњи Супермјесец ове године, а сљедећи је 2020. године.
Према првим процјенама метеоролога, прољеће ће бити натпросјечно топло, а што се падавина тиче, биће у границама просјека.
Крајем марта почиње и љетно рачунање времена.
Иако је 84 одсто од 4,6 милиона у анкети Европске комисије изјавило да жели да буде укинут прелазак са зимског на љетно рачунање времена, такав приједлог још није усвојен.
Чланице ЕУ ће вјероватно одобрити укидање, али тек од марта или октобра 2021. године.
Свака земља појединачно ће одлучити да ли ће трајно остати љетно рачунање времена или зимско.
Autor sjovicicslavuj |
20 Mart, 2019 |
read_nums (269)
На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.
Споменко Гостић
Рођен 15. августа 1978. — Умро 20. марта 1993.
Био је војник и најмлађи одликовани борац Војске
Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Одликован је Медаљом заслуга за народ.
Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.
Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.
Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.
У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
+++++++++++
Послије рата
Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.
Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено.
У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу.
На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.
19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака. Откривена је и спомен плоча у знак и сјећање на ЈУНАКА Споменка Гостића.
Мурал Споменку Гостићу у Козарској Дубици.
++++++++++++
Autor sjovicicslavuj |
19 Mart, 2019 |
read_nums (293)
На данашњи дан, 19. марта, умро је
славни српски шансоњер
- непоновљиви
ДРАГАН СТОЈНИЋ
++++++++++++
------------------------------------------------------------------------
Bila je tako lijepa
****************
Ref.
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan
Divna je ona bila
kada sam ostao sam
vise se nismo sreli
jer nju je odnio dan
jer nju je odnio dan
Sve je kao tajna
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen
Mozda je tako bolje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje
Danima kisa lije
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san
Sjetih se onog jutra
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla
Ref.
Autor sjovicicslavuj |
18 Mart, 2019 |
read_nums (248)
Autor sjovicicslavuj |
18 Mart, 2019 |
read_nums (336)
Autor sjovicicslavuj |
17 Mart, 2019 |
read_nums (184)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
13. пут освојила Куп Србије
Кошаркашице Црвене звезде освојиле су
Куп Милана Циге Васојевића пошто су у финалу
у Лозници савладали Радивој Кораћ резултатом
56:55 (9:19, 14:15, 21:9, 12:12).

ЦРВЕНА
ЗВЕЗДА: Ђорђевић 16, Богићевић 11, А. Катанић
7,
Бојовић 14, Мишељић, И. Катанић 5, Наумчев
3,
Тешић, Вуловић, Дешић, Зукановић, Чубра.

Autor sjovicicslavuj |
17 Mart, 2019 |
read_nums (239)

Autor sjovicicslavuj |
16 Mart, 2019 |
read_nums (544)
Autor sjovicicslavuj |
16 Mart, 2019 |
read_nums (412)
АНА МАРИ ФРАНК
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 16. марта умрла је
АНА МАРИ ФРАНК
Јеврејска дјевојчица коју је њен дневник о скривању током Другог свјетског рата учинио симболом жртава холокауста, вјероватно је умрла раније него што се мислило, показује истраживање Музеја Ане Франк.
Закључак истраживања објављен на годишњицу званичног датума смрти Ане Франк и њене сестре Маргот који су одредиле холандске власти послије рата.
Истраживачи Ерика Принс и Гертјан Брек тврде, међутим, да су Ана и Маргот вјероватно умрле од тифуса мјесец дана раније, у фебруару 1945. године. Тај закључак је донијет на основу сјећања свједока и докумената. Истраживањем је још једном указано на тешке услове у којима су Јевреји живели у логору Берген-Белзен, где ја Ана Франк умрла када је имала 15 година.
Autor sjovicicslavuj |
16 Mart, 2019 |
read_nums (383)
ТЕОДОРОВА СУБОТА, ТОДОРОВА СУБОТА, ТОДОРИЦА, посвећена је догађају који се десио у вези са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскврнули (оскрнавили), Св. Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу.
У спомен на овај догађај, у петак после Пређеосвећене литургије пева се молебни Канон Св. великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин. Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Св. Теодору већ у VII веку, а Канон Св. Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI веку Митрополит Јован Евхаитски.
Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста па према томе покретан празник који спада уз Васкршњи циклус празновања. Дан је посвећен Св. великомученику Теодору Тирону, кога Црква слави у Теодорову суботу успомену на његово јављање Епископу Евдоксију, прве суботе прве недеље поста.
Autor sjovicicslavuj |
15 Mart, 2019 |
read_nums (394)
Зграда Митрополије. Гранатирана 1992. године и том приликом један део зграде изгорео заједно са библиотеком и архивом. Претходно опљачкана.
Стара црква Светих архангела Михаила и Гаврила – из XV века. Гранатирана седам пута, оштећена (1991–1993).







НАПОМЕНА: Ово су само порушене светиње и српски православни храмови у једној епархији - Дабробосанској епархији.
Уз божији благослов, податке и текст објављује - Славко Јовичић Славуј
Дабробосанска епархија * * *
„Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Гдје је Бог твој?“ (Псалам 42, 10).
Седиште прве епископије у Босни, после крштења Срба, основано је код цркве Светог Петра у Бан Брду. Када је Свети Сава вршио организацију Српске цркве од 1219. године, устројио је према Босни епархију у Дабру, а после пада Босне под Турке 1463. године, дабробосански митрополит је вршио духовни надзор над православнима у целој Босни, па је чак од пећког патријарха добио власт и над православним Србима у Далмацији као „егзарх целе Далмације“.
Седиште прве епископије у Босни, после крштења Срба, основано је код цркве Светог Петра у Бан Брду. Када је Свети Сава вршио организацију Српске цркве од 1219. године, устројио је према Босни епархију у Дабру, а после пада Босне под Турке 1463. године, дабробосански митрополит је вршио духовни надзор над православнима у целој Босни, па је чак од пећког патријарха добио власт и над православним Србима у Далмацији као „егзарх целе Далмације“.
Седиште дабробосанског митрополита било је најпре у манастиру Бањи у Дабру. Касније се седиште померало према западу, те је неко време било у манастиру Рмњу, на тромеђи Босне, Далмације и Хрватске. Од 1713. године, трон овог владичанства је у Сарајеву, где се налази и данас.
После насилног укидања организације Пећке патријаршије (1766), на катедру дабробосанских митрополита долазе Грци. Тада је, на основу споразума између аустроугарске државе и Цариградске патријаршије од 1880. године, православна црква у Босни и Херцеговини постала аутономна митрополија у чији састав поред Дабробосанске улазе још Зворничка, Захумско-херцеговачка, а касније и Бањалучко-бихаћка епархија. У то време је православна црква у Босни и Херцеговини добила и своју националну јерархију. Први Србин дабробосански митрополит био је Сава Косановић (1881–1885), али је он због сукоба са агресивним аустро-католичким прозелитистима морао да одступи. Његови наследници продужили су борбу за јачање и одбрану народне црквено-просветне аутономије.
Приликом уједињења Српске православне цркве (1920), Дабробосанска митрополија је, као и остале епархије у Босни и Херцеговини, ушла у састав обновљене Српске патријаршије.
Богословија, која је до Првог светског рата радила у Рељеву, а између два светска рата у Сарајеву, угасила се у страдањима Српске православне цркве и њеног верног народа 1941. године. Музеј старе цркве у Сарајеву својим експонатима речито говори о побожним и културним настојањима православних Срба Сарајева и Дабробосанске епархије у прошлим вековима.
Богословија, која је до Првог светског рата радила у Рељеву, а између два светска рата у Сарајеву, угасила се у страдањима Српске православне цркве и њеног верног народа 1941. године. Музеј старе цркве у Сарајеву својим експонатима речито говори о побожним и културним настојањима православних Срба Сарајева и Дабробосанске епархије у прошлим вековима.
Од дабробосанских митрополита који су резидовали у Бањи, данас се зна за Јосифа (1575) и за Гаврила Аврамовића (1575–1588), који је пренео седиште у Рмањ, а затим преко Лике прешао на аустријску Славонску крајину. По разним манастирима у западној Босни су резидовали: Аксентије (1589–1601), Теодор (1601–1619), Макарије (1620), Исаија II (1628–1635), Лонгин (1657), Христифор (1671–1681), Атанасије Љубојевић (1681–1688), Висарион (1690–1708), Исаија III (1708–1709) и Мојсије Петровић (1709–1713).
После укидања Пећке патријаршије (1766), Цариградска патријаршија је доводила овамо за митрополите махом Грке (фанариоте). То су били: Данило (1769), Кирил (1776–1779), Венедикт Краљевић (1805–1808), Калиник (1809–1817), Венијамин (1817–1835), Амвросије (1835–1840), Игњатије I (1841–1850), Прокопије (1851–1853), Дионисије I (1856–1860), Игњатије II (1861–1868), Дионисије II Илић (1868–1871), Пајсије (1871–1874) и Антим (1874–1880).
Након склопљене конвенције између Аустрије и Цариградске патријаршије (1880), митрополит Антим је одступио, а за митрополита дабробосанског дошао је Сава Косановић (1881–1885); затим, Ђорђе Николајевић (1885–1896), Николај Мандић (1896–1907), Евгеније Летица (1907–1920), Петар Зимоњић (1921–1941), који је мученички пострадао од усташке руке, Нектарије Круљ (1947–1966) и Владислав Митровић (1967–1992). Садашњи митрополит је Николај (Мрђа).
Дабробосанска митрополија доживела је велика страдања у Другом светском рату. Мучки је убијено 16 свештеника и три калуђера. Када су блиски сарадници упозорили дабробосанског митрополита Петра Зимоњића да му прети опасност од усташа, он је, поред осталог, одговорио: „Ја сам народни пастир, па ме веже дужност да са својим народом делим добро и зло.“ Усташе су га ухапсиле 12. маја 1941. године и одвеле у Сарајево. Пре хапшења, својим свештеницима је поручио: „Останите на својим парохијама, па шта буде народу нек' буде и вама.“ Из Сарајева је премештен у Загреб, где је добио робијашки број 34; а из Загреба у Кореницу, одакле је 15. јула 1941. године отпремљен у Госпић. Кроз све дане тамничења, мучен је и понижаван на разне начине. Бачен је у јаму Јадовно на Велебиту, са 55 православних свештеника.
Дабробосанска митрополија доживела је велика страдања у Другом светском рату. Мучки је убијено 16 свештеника и три калуђера. Када су блиски сарадници упозорили дабробосанског митрополита Петра Зимоњића да му прети опасност од усташа, он је, поред осталог, одговорио: „Ја сам народни пастир, па ме веже дужност да са својим народом делим добро и зло.“ Усташе су га ухапсиле 12. маја 1941. године и одвеле у Сарајево. Пре хапшења, својим свештеницима је поручио: „Останите на својим парохијама, па шта буде народу нек' буде и вама.“ Из Сарајева је премештен у Загреб, где је добио робијашки број 34; а из Загреба у Кореницу, одакле је 15. јула 1941. године отпремљен у Госпић. Кроз све дане тамничења, мучен је и понижаван на разне начине. Бачен је у јаму Јадовно на Велебиту, са 55 православних свештеника.
На подручју Дабробосанске епархије у овом рату (1991–1995), порушено је 23, а оштећено 13 храмова. Срушено је 11 парохијских домова и осталих црквених здања, а три парохијска дома су оштећена. На подручју ове епархије, српске светиње подједнако су уништавали муслимански фундаменталисти и хрватски националисти. О тим злоделима сведоче бројни примери. Црква Светог Ђорђа у Копачи (Доња Сопотница) задужбина је Херцег Стјепана из 1446. године. Од 1529. до 1531. године при овом храму је постојала српска штампарија. Током 1993. године, муслимански фундаменталисти су је опљачкали, а потом запалили. Порушили су и спомен-обележје поред цркве, и багерима уништили српско гробље.
Црква Преображења Господњег у Јабуки код Србиња (Фоче) обновљена је и освећена 15. августа 1991. године. Непуну годину дана касније, 23. јула 1992, усташе су је минирале и потпуно срушиле. Српско гробље поред цркве такође је уништено.
Црква Преображења Господњег у Јабуки код Србиња (Фоче) обновљена је и освећена 15. августа 1991. године. Непуну годину дана касније, 23. јула 1992, усташе су је минирале и потпуно срушиле. Српско гробље поред цркве такође је уништено.
Храм Светог великомученика Георгија у Трнову подигнут је 1886, а генерално обновљен 1986. године. Муслимани су ову цркву најпре опљачкали, а потом (јула месеца 1992. године) запалили. Свештеника трновског Недељка Поповића су после зверског мучења убили 10. јуна 1992. године у Годињским Барама, недалеко од Трнова. Приликом ослобођења Трнова, пронађен је његов гроб, а земни остаци пренети су у Трново и сахрањени у црквеној порти.
Сарајево
Саборна црква Рођења Пресвете Богородице – подигнута 1872. године. Доста оштећена, не врши се богослужење (1991–1995).
Зграда Митрополије. Гранатирана 1992. године и том приликом један део зграде изгорео заједно са библиотеком и архивом. Претходно опљачкана.
Стара црква Светих архангела Михаила и Гаврила – из XV века. Гранатирана седам пута, оштећена (1991–1993).
Сарајево (Добриња)
Црква Светог Василија Острошког – у изградњи. Оштећена 1992. године.
Сарајево (Ново)
Црква Преображења Господњег – подигнута 1939. године. Опљачкана и демолирана 1992. године.
Биљешево
Црква Светог Јована Крститеља – подигнута 1905. године. Спаљена од стране муслимана 1992. године. Парохијски дом демолиран и спаљен од муслимана 1992. године. Гробље оскрнављено (1991–1995).
Благај
Црква Светог великомученика Георгија – подигнута 1853. године. Обнављана неколико пута. Минирана и сравњена са земљом 1995. године. Парохијски дом запаљен од Хрвата и муслимана 1995. године.
Блажуј (сарајевска општина Илиџа)
Црква Светог Саве Српског – подигнута 1895. године. Погођена гранатом 1992. године. Обновљена.
Бугојно
Црква Рођења Пресвете Богородице – подигнута 1853. године. Срушена од муслиманске и хрватске армије током ратних операција 15. децембра 1992. године. Није за употребу. (ЕЦММ Но. 2/95, 33). Нови парохијски дом срушен 1992. године од стране Хрвата.
Високо
Црква Светог великомученика Прокопија – подигнута 1857. Оштећена и демолирана 1992. године, Изнутра потпуно уништена и прекопана у олтарском делу 1995. Парохијски дом насилно усељен 1995. године.
Витовље (код Травника)
Црква запаљена 1995. године од муслимана.
Вуковско (Доње)
Црква Успења Пресвете Богородице – подигнута 1864. године. Проваљена и оштећена, прозори полупани. Иконе и друге црквене предмете узео ХВО (ЕЦММ, Но. 2/95,16).
Голо Брдо
Црква Зачећа Светог Јована Крститеља – подигнута 1986. године. Спаљена и срушена 1992. Парохијски дом спаљен и срушен од стране муслимана 1992. године.
Горажде (Сопотница-Копачи)
Црква Светог великомученика Георгија (у народу позната као Доња Сопотница) – саградио Херцег Стјепан 1446. године. Од 1529. до 1531. године, при цркви била прва српска штампарија на овом подручју. Током векова обнављана неколико пута. Муслимани цркву опљачкали, а потом запалили 1993. године. Помоћни објекти поред цркве запаљени 1992. Православно гробље уништено багером 1993. године.
Горажде
Капела опљачкана и срушена од муслимана 1992. године. Парохијски дом опљачкан и срушен од стране муслимана 1992. године.
Доњи Малован (код Купреса)
Црква Светог кнеза Лазара Косовског – подигнута 1971. године. Гранатирана 1992. Обновљена и поново гранатирана и запаљена од стране ХВО новембра 1994. године. Није за употребу (ЕЦММ, Но. 2/95, 19).
Завидовићи
Црква Светог Саве Српског – подигнута 1912. године. Опљачкана и демолирана 1992. године.
Завидовићи (Чардак)
Црква Светог Николе – подигнута 1984. године. Запаљена од стране муслимана 1992. године.
Зеница
Црква Рођења Пресвете Богородице – подигнута 1886. године. Оштећена (кров и фасада) 6. јуна и 27. децембра 1992. године од стране ХОС-а и локалних снага. Врши се богослужење (ЕЦММ, Но. 1/94, 70). У парохији срушено 9 сеоских капела (1991–1995).
Јабука (Устиколина)
Црква Преображења Господњег подигнута 1937. године. Обновљена и поново освећена 15. августа 1991. године. Минирана и потпуно срушена од усташа 23. јула 1992. Гробље поред цркве порушено 1992. године.
Какањ
Црква Светих апостола Петра и Павла. Оштећена фасада цркве и разбијени прозори (1991–1995).
Кисељак (код Сарајева)
Црква Светог пророка Илије – подигнута 1937. године. Оштећена 1992. године.
Пазарић, сарајевска општина Хаџићи
Црква Светих апостола Петра и Павла – подигнута 1896. године. Запаљена и сравњена са земљом 1992. од стране муслимана. Парохијски дом запаљен 1992. године.
(НАПОМЕНА: Свети храм у којем сам крштен - н.п. Славко Јовичић Славуј)
Равно
Црква Светог пророка Илије. Запаљена од Хрвата 1995. године.
Стог (код Завидовића)
Црква Светог великомученика Георгија – подигнута 1912. године. Запаљена, потом срушена и сравњена са земљом од стране муслимана 1995. године. Парохијски дом запаљен, потом срушен и сравњен са земљом од стране муслимана 1995. Светосавски дом сравњен са земљом 1995. године.
Трново (сарајевска општина)
Црква Светог великомученика Георгија – подигнута 1886. године. Обновљена и освећена на стогодишњицу 1986. године. Порушена и опљачкана од стране муслимана јула 1992. Пароха трновског, Недељка Поповића, исламски фанатици убили након зверског мучења 10. јуна 1992. године у Годињским Барама, недалеко од Трнова. Његово тело пронађено приликом ослобађања Трнова и сахрањено у црквеном дворишту. Парохијски дом запаљен од муслимана 1992. године.
Турбе (код Травника)
Црква Светог Јована Крститеља – подигнута 1970. године. Оштећена и опљачкана 1992. Не врши се богослужење. Парохијски дом запаљен 1992. године.
Фоча
Део зграда Црквене општине, који је служио за продају свећа, изгорео 1992. године.
Хаџићи (сарајевска општина)
Црква Рођења Пресвете Богородице – подигнута 1937. године. Погођена гранатом 1995. године (уништен кров са куполом).
----------------------
Напомена: По Дејтонском споразуму од 19. марта 1996. године, остају напуштене цркве у: Илијашу, Рељеву, Блажују, Хаџићима, Нишићу, Прачи и Устиколинама. Српски народ се иселио. НАПОМЕНА: Ово су само порушене светиње и српски православни храмови у једној епархији - Дабробосанској епархији.
Сви подаци су - подаци Дабробосанске епархије.
Уз божији благослов, податке и текст објављује - Славко Јовичић Славуј
Autor sjovicicslavuj |
15 Mart, 2019 |
read_nums (307)
Бањалучка епархија -БиХ
Бањалучка епархија -БиХ
- Порушене 2 цркве
- Оштећене 3 цркве
- Порушена 2 парохијска дома
Бихаћко-петровачка епархија -БиХ
- Порушено 26 цркава
- Оштећено 68 цркава
- Порушено 10 парохијских домова и осталих црквених здања
- Оштећено 26 парохијских домова и осталих црквених здања
Горњокарловачка епархија -Хрватска и БиХ
- Порушено 11 цркава
- Оштећено 45 цркава
- Порушено 8 парохијских домова и осталих црквених здања
- Оштећено 14 парохијских домова и осталих црквених здања
Дабробосанска епархија - БиХ
- Порушене 23 цркве
- Оштећено 13 цркава
- Порушено 11 парохијских домова и осталих црквених здања
- Оштећена 3 парохијска дома и остала црквена здања
Далматинска епархија - Хрватска
- Порушено 14 цркава
- Оштећено 45 цркава
- Порушен 1 парохијски дом
- Оштећено 13 парохијских домова и осталих црквених здања
Загребачко-љубљанска епархија -Хрватска и Словенија
- Порушено 9 цркава
- Оштећено 29 цркава
- Порушено 5 парохијских домова и осталих црквених здања
- Оштећено 7 парохијских домова и осталих црквених здања
Захумско-херцеговачка епархија - БиХ
- Порушено 36 цркава
- Оштећено 28 цркава
- Порушено 12 парохијских домова и осталих црквених здања
- Оштећена 2 парохијска дома и остала црквена здања
Зворничко-тузланска епархија - БиХ
- Порушено 38 цркава
- Оштећено 60 цркава
- Порушен 31 парохијски дом и остала црквена здања
- Оштећено 19 парохијских домова и осталих црквених здања
Осјечкопољска и барањска епархија - Хрватска
- Порушено 14 цркава
- Оштећено 35 цркава
- Порушено 6 парохијских домова и осталих црквених здања
- Оштећено 8 парохијских домова и осталих црквених здања
Славонска епархија - Хрватска
- Порушено 39 цркава
- Оштећена 41 црква
- Порушено 25 парохијских домова и осталих црквених здања
- Порушено 15 парохијских домова и осталих црквених здања
РЕКАПИТУЛАЦИЈА
- Порушено 212 цркава (парохијских, филијалних и капела)
- Оштећено 367 цркава (парохијских, филијалних и капела)
- Порушено 111 парохијских домова и осталих црквених здања
- Оштећено 107 парохијских домова и осталих црквених здања
Autor sjovicicslavuj |
14 Mart, 2019 |
read_nums (730)
Autor sjovicicslavuj |
13 Mart, 2019 |
read_nums (386)
ЗА СЈЕЋАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ
На данашњи дан, 13. марта 1975. године
умро је славни српски књижевник и нобеловац
ИВО АНДРИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
ИВО АНДРЋ - Шта је Босна?
------------------------
--------------------
ИВО АНДРИЋ је био врелики навијач ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ!
-------------------
Autor sjovicicslavuj |
13 Mart, 2019 |
read_nums (201)
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (155)
Волим ЉУДЕ, али Љ У Д Е и кад нисам вољен!
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (188)
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (501)
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (281)
На данашњи дан, 12. марта 1964. године умро је
ЈОВАН БИЈЕЛИЋ
један од најзначајнијих српских сликара XX вијека
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
"Мала Дубравка", насликана 1928. године
Пирамиде код Фоче, уље на лесониту,
насликано 1962. године
Девојка са књигом, насликана 1929. године
Петар Кочић
У Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду 26. марта 2016. године, откривен је надгробни споменик великом српском и југословенском сликару, академику Јовану Бијелићу.
Tако je на достојан начин обиљежено 130 година од рођења знаменитог сликара.
Ликовни умјетник и српски академик чије име носе и бројне улице по градовима широм Србије, сахрањен је давне 1964. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.
Све до данашњих дана, његов гроб био је обиљежен натписом једва видљивом на храстовом дрвету.
Вјечна кућа Јована Бијелића напокон је добила
достојно спомен обиљежје.
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (259)


























































