Autor sjovicicslavuj |
4 April, 2019 |
read_nums (200)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 4. априла рођен је
славни српски глумац
.gif)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 4. априла рођен је
славни српски глумац
ПЕТАР КРАЉ
Autor sjovicicslavuj |
3 April, 2019 |
read_nums (213)
ЛОЛА НОВАКОВИЋ
Тужна судбина велике југословенске
и српске пјевачице Зоране Лоле Новаковић.
Умрла је 3. априла 2016. године.
На вјечни починак је испратило једва педесетак
пријатеља и сарадника на Новом гробљу
у Београду уз пјесму „Кап весеља“.
Autor sjovicicslavuj |
3 April, 2019 |
read_nums (172)
Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.
Потресна биографија Надежде Петровић и њено богато сликарско дјело говоре нам много о њој, али и о српској несрећи да лако и брзо заборављамо
наше славне претке.
До посљедње снаге
сликала је шаторе ваљевске болнице,све док заразна болест није и њу оборила.
Боловала је седам дана.
Умрла је 3. априла 1915. године.
наше славне претке.
сликала је шаторе ваљевске болнице,
Умрла је 3. априла 1915. године.
Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.
Уврштена у 100 најзнаменитијихСрба у нашој историји
Надежда Петровић као ратна болничарка
у Призрену 10. априла 1913. године
Грачаница, сликано 1913. године
Поље косовских Божура
Споменик Надежди Петровић
у Пионирском парку у Београду
Autor sjovicicslavuj |
2 April, 2019 |
read_nums (180)
Као и сваки добар српски домаћин пожељећу вам добар дан, наравно уз кафу.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Као и сваки добар српски домаћин пожељећу вам добар дан, наравно уз кафу.
Прође и 1. април, а ми још увијек не знамо ко се и даље шали, а ни ко се уозбиљио. Или боље речено, не зна се је ли дошло вријеме за максималну озбиљност или је ипак многима и даље стало до шала и смијеха.
Мудровање би требало да буде скуп свих тема које се свакоднево нуде и које се налазе на "менију" сваког човјека, па ко воли нек' и изволи.
Ипак, мислим да се тешко одлучити за неку посебност, јер живимо у времену када је све актуелно и с друге стране ништа није важно, а опет све нам је толико познато (све што се дешава око нас), па би стога било просто непристојно да о свему не дамо и неко наше виђење и гледање на стварност.
Додуше, то зависи из којег угла гледамо исте или сличне ствари и зависи од наше перцепције и умијећа могућег, поготово у разним сферама и областима живота, које нам се на почетку чине недодирљивим и немогућим. На том путу тражења рјешења и тумарања и тамо и 'вамо, ми се увијек "укопамо" у простор ограничених домета и ту се ушанчимо у свакодневну стерилност и битишемо у летаргији безнађа.
Поставља се питање - до када? Одговор је - до унедоглед!
Поставља се питање - до када? Одговор је - до унедоглед!
Међутим, тако не би требало да буде. Јер мора се даље и мора се само напријед, мада је пут непознат и препун изазова.
А кад то није било у историји човјечанства?
Било је увијек и биће заувијек.
А кад то није било у историји човјечанства?
Било је увијек и биће заувијек.
Крећемо ... Идемо даље ... Идемо само напријед!
Autor sjovicicslavuj |
2 April, 2019 |
read_nums (170)
Добро јутро!
Помаже Бог свим вјерујућим људима.
Пјесма за данас ...
БУРА…
Коста Абрашевић
Коста Абрашевић
Рођен је 29. маја 1879. у Охриду.
Био је српски пјесник, родоначелник пролетерске поезије.
Умро је од туберкулозе кад је требао почети да живи,
у својој деветнаестој години 20. јануара 1898. у Шапцу.
Autor sjovicicslavuj |
1 April, 2019 |
read_nums (147)
Autor sjovicicslavuj |
1 April, 2019 |
read_nums (163)
Пјесма за данас ...
Помаже Бог свим вјерујућим људима! НЕ МОГУ,
А И НЕЋУ ПРОТИВ РОДА
И НАРОДА СВОГ Нећу ни против других народа. Имају они довољно и својих проблема
за међусобне неспоразуме и свађе.
Autor sjovicicslavuj |
1 April, 2019 |
read_nums (213)
Чкаља
који је годинама уносио радост у наше домове
.gif)
На данашњи дан, 1. априла
рођен је непоновљиви
Чкаља
који је годинама уносио радост у наше домове
и који нас је забављао и засмијавао до суза ...
ЧИЈА ЈЕ СРАМОТА ШТО ЈЕ ЧКАЉА УМРО
У ВЕЛИКОЈ БИЈЕДИ И НЕИМАШТИНИ!
Неко је давне 1987. записао: “Ми можемо да немамо много ствари – јер имамо Чкаљу. Они који немају Чкаљу, морају да имају све остало“.
Миодрага Петровића Чкаљу смо изгубили. Пустили смо га да умре у великој биједи.
Посљедњи великан међу звијездама југословенског глумишта, а надасве посљедњи национални јунак – човјек из народа који је својим земљацима подарио толико смијеха да ће увијек остати у њиховим сећањима као Паја Јаре, Гвозден, Мита, Благоје, Срећко напаст, Јованча Мицић…
Умро је 20. октобра 2003. године у великој биједи, више гладан неко сит.
Жалио се како га мучи самоћа. Напуштен од колега, гледајући како му пријатељи један по један умиру, Чкаљин чувени осмјех почео је да блиједи. Он је добио награду за животно дјело „Цар Константин“, у говору је рекао оно што смо одавно заборавили. Дуго је живио као да је сахрањен.
– Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде“, открио је тада глумац.
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2019 |
read_nums (281)
Каратисти Србије освојили су данас сребрну медаљу
у тимској конкуренцији на шампионату Европе
Велики успјех остварили су
Урош Мијалковић, Владимир Брежанчић,
Ðорђе Салапура, Богдан Трикош, Љубиша Марић,
Марко Мартиновић и Ðорђе Тешановић.
Ово је трећа медаља за Србију након што су јуче
Слободан Битевић и Јелена Миливојчевић
освојили сребро и бронзу.
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2019 |
read_nums (273)
На данашњи дан, 31. марта
прошле године умро је
КАМЕНКО КАТИЋ
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2019 |
read_nums (250)
%2B(1).gif)
Српска каратисткиња
Јелена Миливојчевић,
освојила је бронзану медаљу у категорији испод 50 килограма
на Европском првенству у шпанској Гвадалахари
и тако донијела још једну медаљу нашој репрезентацији.
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2019 |
read_nums (418)
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2019 |
read_nums (239)
Autor sjovicicslavuj |
30 Mart, 2019 |
read_nums (269)
Репрезентативац Србије у каратеу
Слободан Битевић
освојио је сребрну медаљу
на Европском првенству
у шпанској Гвадалахари
у дисциплини преко 84 килограма.
Он је у финалу изгубио
од Нијемца Џонатана Хорна 4:1.
Бивши европски и свјетски шампион
у Шпанији је дошао до чак седмог
континенталног одличја у каријери,
пошто већ има два злата,
сребро и три бронзе.
Autor sjovicicslavuj |
30 Mart, 2019 |
read_nums (384)
Пјесма за данас ....
Милутин Бојић
СИН ЗЕМЉЕ
Био је српски пјесник, драмски писац, књижевни критичар и позоришни рецензент, рођен је 19. маја 1892. године у Бeограду.
Иако је живио само 25 година оставио је неизбрисив траг у српској књижевности.
У свом кратком животу, ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније,
Као свједок масовног умирања на острву Виду он пише своју најупечатљивију пјесму Плава гробница која представља својеврсну творевину Бојићевог надахнућа.
Преласком у Солун стигао је да објави збирку пјесама под насловом Пјесме бола и поноса.
Милутин Бојић је преминуо 8. новембра 1917. године у Солуну у болиници.
Сахрањен је на војничком гробљу на Зејтинлику.
Крајем љета 1922. године његови посмртни остаци пренешени су у Београд.
Autor sjovicicslavuj |
30 Mart, 2019 |
read_nums (226)
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Различити су путеви којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени.
Но он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице.
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
Autor sjovicicslavuj |
29 Mart, 2019 |
read_nums (308)
На данашњи дан, 29. марта
умро је славни српски фудбалер
За сјећање и памћење...
На данашњи дан, 29. марта
умро је славни српски фудбалер
РАЈКО МИТИЋ
21. децембар 2014.
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2019 |
read_nums (246)
На данашњи дан, 28. марта 1868. године
рођен је
Максим Горки
(Алексеј Максимович Пјешков)
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2019 |
read_nums (376)
На данашњи дан, 28. марта 1811. године
умро је велики српски просвјетитељ и реформатор
ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Споменик Доситеју Обрадовићу
у студентском парку у Београду
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2019 |
read_nums (216)
