Рођен је у Андријанапољу и од малена је био предан на службу Богу.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу код епископа Теодора.

Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву, па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част свете Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска нису га могла одатле померити.

Од свега се ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.

У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.

Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара Ираклија.

Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.

 Недјеља 8. 12. 2013.
Сребро за нашу АМЕЛУ ТЕРЗИЋ!
**********************

Српска атлетичарка АМЕЛА ТЕРЗИЋ освојила је сребрну медаљу на Европском првенству у кросу одржаном у Београду у конкуренцији млађих сениорки.

ТЕРЗИЋЕВА је стазу дугачку 6.000 метара претрчала у времену 19:46, злато је припало Холанђанки Сифан Хасан (19:40), а бронза Британки Шарлот Пердју (19:49).

"Да није било публике не бих се изборила за медаљу, мучила сам се после другуг круга, али када сам чула подршку добила сам снагу и завршила трку као друга. Борила сам се за вас и поносна сам на ову медаљу", рекла је новинарима Терзићева.

На данашњи дан, 8 децембра 1991. године ЗВЕЗДА је постала шампион свијета!

Иако су послије Барија остали без Роберта Просинечког, Драгише Бинића, Слободана Маровића, Рефика Шабанаџовића и Стевана Стојановића, као и тренера Љубомира Петровића, подмлађени тим предвођен Владицом Поповићем одиграо је једну од најбољих утакмица у Звездиној историји.
--------------------------------------------
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем саставу: Милојевић, Радиновић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Најдоски, Ратковић, Стошић, Панчев, Савићевић, Михајловић.
-----------------------------------------------
Треба нагласити да Чилеанцима није помогло ни то што су више од једног полувремена имали играча више пошто је Дејан Савићевић, асистент код првог гола, искључен у финишу првог полувремена.

СРБИЈИ желим све најбоље и нека вам је Бог на помоћи на путу не само грчког сценарија, већ и још неких држава, које ће велике и најјаче земље ЕУ прогутати ради  својих пуних стомака, а не због бриге за Србију и за српски народ....

 За вјечну славу и Царство небеско Светог Стефана

 4. 12. 2013.

ЗВЕЗДИНИ каратисти прваци свијета

 

 У прошлом мандату био сам члан комисије за избор текста химне БиХ. На Конкурс је стигло 336 "радова", ако се тако могу назвати пристигли текстови...

Било је ту свега и свачега, од преписивања цијелих текстова познатих пјесника и разних плагијата, па до помињања краља Твртка Котроманића, Велике Госпе из Међугорја, севдалинки и иних других неупотребљивих тзв. текстова....

Ту се нашло мјеста и за пјесму о Радовану Караџићу: "Сиђи Рашо, сиђи са планине, ниси сиш'о четири године"...

Неизоставна је била и она: "Нема те више Алија"...итд.

Била је ту и цијела пјесма Алексе Шантића: "Остајте овдје" и у наставку - "Док одавде нисте било гдје побјегли"!?

Изјава преузета из данашњих /4. 12./ дневних новина "Ослобођење"!

Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. 

Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој.

За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. 

Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет" када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.

И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. 

Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата свети Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

 ОВО ЈЕ ОВАКО!

 1. децембар 2013. ЈавноПријатељиСамо јаРучноБлиски пријатељиПородицаВиди све листе...ПознанициИди назад