Рођен
је у Андријанапољу и од малена је био
предан на службу Богу.
Као ђакон, служио
је у цркви у Андријанапољу код епископа
Теодора.
Свети Алимпије желео је да
се посвети Богу и живи у молитви и
усамљеништву, па се повукао на једно
јелинско гробље од којег су људи бежали
због демонских привиђења. Ту је поставио
крст и саградио храм у част свете Ефимије
која му се јавила у сну.
Покрај храма
подигао је стуб, попео се на њега и ту,
у посту и молитви, провео 53 године. Ни
подсмех људи, ни зла демонска нису га
могла одатле померити.
Од свега се
ограђивао крсним знамењем и именом
Христовим. Најзад, људи су почели да га
поштују и да му долазе ради утехе, поуке
и исцељења. Око његовог стуба подигнута
су два манастира, један мушки и један
женски.
У женском манастиру живеле
су светитељева мајка и сестра, а он је
са свог стуба, примером и речима, указивао
људима пут ка спасењу.
Свети Алимпије
поживео је сто година и упокојио се 640.
године, у време цара Ираклија.
Од његових
моштију сачувана је глава у Котломушком
манастиру на Светој гори.

Пјесма која остаје
да траје....
**********************
Laza Kostić | Santa
Maria Della Salute
**************************
Oprosti, majko
sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk
svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice,
vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim
prečiste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepše
nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući
svetsku grehotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu,
trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše
vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko,
mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve što je srce
snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezn'o,
čemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod živu
pakosti žute,
Santa Maria della Salute.
Trovalo me je
podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
sta god je muke
na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je duši
lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave
sa lude,
Santa Maria della Salute!
Tad moja vila preda me
granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi
svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči
ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke
ljute,
Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U dušu
svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog
pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim
god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dusu, sve
svoje žude,
-svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria
della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago
toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna voćka
sto sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
sto nisi
meni sazrela pre?
Oprosti moje gresne zalute,
Santa Maria della
Salute.
Dve u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i
slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari
hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak odrza
vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della
Salute.
Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od
sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita
stud,
gasnuse zvezde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i
strašni sud. -
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria
della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je
njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog
mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad
vidim, od nje sve znam,
zasto se mudrački mozgovi mute,
Santa
Maria della Salute.
Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih
mi želja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su
sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih
milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria
della Salute.
U nas je sve k'o u muža i žene,
samo sto
nije briga i rad,
sve su miline, al' nežežene,
strast nam se
blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti
dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria
della Salute.
A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka
veciti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo sto dušom
probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak
drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della
Salute.
A kad mi dodje da prsne glava
o mog života
hridovit kraj,
najlepši san mi postace java,
moj ropac njeno:
"Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz
beznjenice u raj, u raj!
u raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve
ce se želje tu da probude,
dušine žice sve da
progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit'
pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore
zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.
**********************
СРБИЈА
- Алжир 34:14 (18:6)
Српске
рукометашице забиљежиле су другу побједу
на Свјетском првенству, пошто су у другом
колу групе Б у Нишу славиле против
Алжира.
Наше
рукометашице су на тај начин, већ послије
два кола осигурале пласман у другу фазу,
али им тек предстоје дуели са главним
конкуренткињама, Бразилкама и Данкињама,
као и селекцијом Кине.

Рођен у Риму
од царскога рода: савременик светих
апостола. Мајка му и два брата пловећи
по мору, буду занесени буром у разне
стране; отац му оде да тражи жену и
синове, па се и он изгуби. Тада Климент,
будући двадесет четири године стар,
пође на исток да тражи своје родитеље
и браћу.
У Александрији упозна
апостола Варнаву, потом се придружи
апостолу Петру, коме већ следоваху
његова два брата, Фаустин и
Фаустинијан.
Промислом Божјим
апостол Петар наиђе на мајку Климентову,
као старицу просјакињу, а потом и на
оца. И тако се опет састави цела породица,
и сви као хришћани врате се у Рим.
Климент
се није одвајао од великог апостола,
који га постави за епископа пре своје
смрти. После мученичке смрти Петрове,
епископ у Риму беше Лин, потом Клит -
обојица за кратко време - па онда Климент.
Са пламеном ревношћу управљаше Климент
црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову
из дана у дан велики број неверних. Још
одреди он седам брзописаца, да пишу
житија хришћана мученика, који у то
време страдаху за свога Господа.
Цар
Трајан протера га у Херсон, где Климент
нађе око две хиљаде изгнаних хришћана.
Сви
беху запослени на тешком послу тесања
камена на једном безводном месту.
Климента примише хришћани с великом
радошћу, и он им беше живи извор
утехе.
Молитвом својом изведе
воду из земље, и обрати у хришћанство
толики број неверних мештана, да за
једну годину подиже се на том месту
седамдесет пет цркава.
Да не би
даље ширио веру Христову, Климент би
осуђен на смрт и утопљен у море с каменом
о врату, у сто првој године.
Мошти
његове чудотворне извађене су из мора
тек у време светих Кирила и Методија.
Он је стазу од 8.000 метара на београдском Ушћу прешао за 24:08, први је Белгијанац Јан Петер Ханес (24:02), док је сребро припало бугарском такмичару Митку Ценову (24:07).
Ово је прва медаља за Србију на ЕП у кросу од 2007. године у конкуренцији млађих сениора и успеха Душана Маркешевића.

Недјеља
8. 12. 2013.
Сребро
за нашу АМЕЛУ ТЕРЗИЋ!
**********************
Српска
атлетичарка АМЕЛА ТЕРЗИЋ освојила је
сребрну медаљу на Европском првенству
у кросу одржаном у Београду у конкуренцији
млађих сениорки.
ТЕРЗИЋЕВА
је стазу дугачку 6.000 метара претрчала
у времену 19:46, злато је припало Холанђанки
Сифан Хасан (19:40), а бронза Британки
Шарлот Пердју (19:49).
"Да
није било публике не бих се изборила за
медаљу, мучила сам се после другуг круга,
али када сам чула подршку добила сам
снагу и завршила трку као друга. Борила
сам се за вас и поносна сам на ову медаљу",
рекла је новинарима Терзићева.



На данашњи дан, 8 децембра 1991. године ЗВЕЗДА је постала шампион свијета!
Иако
су послије Барија остали без Роберта
Просинечког, Драгише Бинића, Слободана
Маровића, Рефика Шабанаџовића и Стевана
Стојановића, као и тренера Љубомира
Петровића, подмлађени тим предвођен
Владицом Поповићем одиграо је једну од
најбољих утакмица у Звездиној
историји.
--------------------------------------------
ЦРВЕНА
ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем
саставу: Милојевић, Радиновић, Василијевић,
Југовић, Белодедић, Најдоски, Ратковић,
Стошић, Панчев, Савићевић,
Михајловић.
-----------------------------------------------
Треба
нагласити да Чилеанцима није помогло
ни то што су више од једног полувремена
имали играча више пошто је Дејан
Савићевић, асистент код првог гола,
искључен у финишу првог полувремена.
СРБИЈИ желим све најбоље и нека вам је Бог на помоћи на путу не само грчког сценарија, већ и још неких држава, које ће велике и најјаче земље ЕУ прогутати ради својих пуних стомака, а не због бриге за Србију и за српски народ....
Један исјечак из свеобухватне анализе и пута од Грчког сна до потпуног колапса и до пропасти земље, која је и даље на рубу провалије...
За БиХ је срећна околност што ни за 20 година неће бити у прилици да уђе у ЕУ и да тако и дефинитивно пропадне...
За претпоставити је да ће до тада пропасти и сама ЕУ,
Да ли ће се моје прогнозе и остварити остаје да се види? Али не бих волио да она стара пословица: "Пропали као Грчка" и нас стигне. Међутим, стварно, ево стигла је Грчку...
Шта је Грчкој дало чланство у Европској унији? Данас се на ово питање може одговорити недвосмислено. Ништа добро. Чак и присталице «европског пута» признају да је земља у току погледњих година практично у потпуности изгубила национални суверенитет, да се одрекла самосталне спољне политике и да је доспела у финансијско ропство. Најсликовитије је ситуацију у Грчкој окарактеризовао угледни јерарх Грчке Православне Цркве митрополит Месогејски и Левреотикијски Николај: «Узели су нам наш национални идентитет, осећање сопственог достојанства, а после тога су нам уништили и економију.»
По подацима угледног атинског листа «То Вима», крајем првог полугођа 2013. године државне дужничке обавезе Грчке су достигле 321 милијарде евра. Дакле, само у 2013. години спољни дуг земље се повећао з 16 милијарди евра. Још за 18 милијарди је порастао у периоду од јуна до децембра 2013. године.
Чак и званична статистика
сведочи о осиромашењу становништва,
колосалном порасту незапослености и
вишеструком повећању стопе криминала.
У годинама чланства у ЕУ уништена је
грчка индустрија. Колосални ударац је
задат и грчкој пољопривреди.
Пре
уласка у ЕУ Грци су извозили пољопривредне
производе, а сад их увозе. Раније је
Грчка имала неколико фабрика за
производњу шећера и неколико великих
фабрика трикотаже. Сад нема ниједну.
Некада су у земљи била развијена
бродоградилишта, а сад су практично
нестала. Директиве ЕУ су довеле до
смањења риболова, производње памука,
виноградарства и многих других облика
пољопривреде.
После уласка у Европску
унију за Грке су одређене квоте које
су уведене како не би било превелике
производње робе: треба производити
толико меса (и не више!), толико млека,
брескви, поморанџи и маслиновог уља,
иначе се плаћа казна. Услед тога је
најозбиљније настрадала производња
вина у земљи. Плодно дрвеће и виногради
који нису ушли у квоте били су
посечени.
Ушавши у јединствену
Европу Грци су се одрекли тога да земља
сама подмирује своје потребе и почели
су да се уклапају у општеевропску поделу
рада. Градили су постиндустријску
економију с доминантном сфером услуга,
због чега су их европски чиновници
хвалили и стављали на треће место у ЕУ
по темпу економског раста после
Ирске и Луксембурга.
НАПОМЕНА:
/У
наставку текста анализа је још
свеобухватнија, али и ово што сам поставио
јасно говори да су велике земље увијек
гутале оне мање и да су их велики увијек
пустошили, јер никад нико никоме ништа
није џаба давао.../.

А мајка јој беше потајна хришћанка, која преко свог духовног оца приведе и Екатерину вери Христовој. У једној визији св. Екатерина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на руци њеној.
Беше Екатерина врло даровита од Бога и врло добро школована у грчкој философији, медицини, риторици и логици, а при том беше и необичне лепоте телесне.
Када злочестиви цар Максенције сам приношаше жртве идолима и наређиваше другима да и они то чине, св. Екатерина изађе смело пред цара и изобличи идолопоклоничку заблуду његову.
Видећи је цар јачу од себе у мудрости и знању, позва 50 најмудријих људи, да се с њом препиру о вери и да је посраме.
Но Екатерина њих надмудри и посрами. Разјарени цар нареди да се свих 50 мудраца сагоре у огњу.
Ови мудраци, по молитви св. Екатерине, пред смрт сви исповедише име Христово и објавише себе хришћанима.
Када мученица беше у тамници, приведе у веру праву војводу царског Порфирија са 200 војника и саму царицу (Августу–Василису).
Сви пострадаше за Христа. При мучењу св. Екатерине јави јој се ангел Божји, заустави и изломи точак, на коме света девојка би мучена; а по том јави јој се и сам Господ Христос и утеши је.
После многих мучења Екатерина би мачем посечена у својој 18. години, 24. новембра 310. године. Из њенога тела истече млеко место крви. Чудотворне мошти почивају јој на Синају.
За вјечну славу и Царство небеско Светог Стефана

Храм припада првој фази моравске школе и послужио је за узор многим каснијим црквама.
Црква у основи има сажет триконхос са кубетом над централим делом, које носе пиластри, прислоњени уза зид и истовремено грађени припратом, изнад које се уздиже четвртаста кула, нешто нижа од кубета, чија права функција није поуздано утврђена.
На прозорима, порталима и розетама, налази се вешто резана плитка декоративна пластика. По свему судећи, живопис првобитно није ни постојао, а цркву је осликао зограф Андра Андрејевић тек између 1737-1740. године, од чега су сачувани само фрагменти. Иконостас из 1844. године очуван је у целини.
У последње време око цркве се врше обимна археолошка ископавања. Откопани су темељи многих грађевина старог града, од којих је најбоље очуван остатак високе куле.

4. 12. 2013.
ЗВЕЗДИНИ каратисти прваци свијета

У прошлом мандату био сам члан комисије за избор текста химне БиХ. На Конкурс је стигло 336 "радова", ако се тако могу назвати пристигли текстови...
Било је ту свега и свачега, од преписивања цијелих текстова познатих пјесника и разних плагијата, па до помињања краља Твртка Котроманића, Велике Госпе из Међугорја, севдалинки и иних других неупотребљивих тзв. текстова....
Ту се нашло мјеста и за пјесму о Радовану Караџићу: "Сиђи Рашо, сиђи са планине, ниси сиш'о четири године"...
Неизоставна је била и она: "Нема те више Алија"...итд.
Била је ту и цијела пјесма Алексе Шантића: "Остајте овдје" и у наставку - "Док одавде нисте било гдје побјегли"!?
Изјава преузета из данашњих /4. 12./ дневних новина "Ослобођење"!

Када
се Пресветој Деви Марији навршише три
године од рођења, доведоше је родитељи
њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у
Јерусалим, да је предаду Богу на службу
према ранијем обећању своме. Три дана
пута има од Назарета до Јерусалима; но
идући на богоугодно дело тај пут не беше
им тежак.
Сабраше
се и многи сродници Јоакимови и Анини,
да узму учешћа у овој светковини, у којој
узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји.
Напред иђаху девице са запаљеним свећама
у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена
с једне стране оцем својим а с друге
мајком. Беше Дева украшена царским
благолепним одећама и украсима, како и
приличи кћери царевој, невести Божјој.
За
њима последоваше множина сродника и
пријатеља, сви са запаљеним свећама.
Пред храмом беше 15 степена. Родитељи
дигоше Деву на први степен, а она онда
сама брзо узиђе до врха, где је срете
првосвештеник Захарија, отац светог
Јована Претече, и узевши је за руку уведе
је не само у храм него у Святая Святыхъ
у Светињу над Светињама, у коју нико
никада не улажаше осим архијереја, и то
једанпут годишње.
Свети Теофилакт
Охридски вели, да је Захарија „ван себе
био и Богом обузет" када је Деву уводио
у најсветије место храма, иза друге
завесе, иначе се не би могао овај поступак
његов објаснити. Тада родитељи принесоше
жртву Богу, према закону, примише
благослов од свештеника, и вратише се
дома, а Пресвета Дева оста при храму.
И
пребиваше она при храму пуних 9 година.
Док јој беху родитељи живи посећиваху
је често, а нарочито блажена Ана. Када
пак родитељи њени беху Богом одазвани
из овога света, Пресвета Дева оста као
сироче, и не жељаше никако до смрти
удаљавати се из храма нити ступати у
брак.
Како то беше противно и
закону и обичају у Израиљу, то она по
навршетку 12 година би дата свети Јосифу,
сроднику своме у Назарет, да под видом
обручнице живи у девствености, те тако
и да своју жељу испуни и привидно закон
задовољи. Јер у то време не знаде се у
Израиљу за девојке завештане на девство
до краја живота. Пресвета Дева Марија
беше прва таква доживотно завештана
девојка, и њој после следоваху у цркви
Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица
и девственика.
ОВО ЈЕ ОВАКО!


1. децембар 2013.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Кад су важни историјски датуми увијек напишем - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај, не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише страдавао.
И по свему судећи, ево ни данас ове чињенице никога не интересују и зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати и биће тако све до судњега дана...



