Пјесници су, несумњиво, паметни људи. Највећи број и то оних славних

Свој нашој српској дјеци нека је срећан данашњи празник /22. 12. 2.013/ - ДЈЕТИЊЦИ!

Свако дијете нека одраста у срећи и на радост својих родитеља и својих најмилијих.
И сам смисао живота је у томе!
-------------------------------------
И дјеци свијета која не припадају нашој српској нацији 
нека је срећно дјетињство и одрастање!

КАКО СУ НАСТАЛИ ДЈЕТИЊЦИ И ЗБОГ ЧЕГА СЕ ПРАЗНУЈУ....

ЗАЧЕЋЕ СВ. АНЕ - Праведни Јоаким и Ана беху бездетни за пуних педесет година свога брачног живота. Под старост јави им се архангел Гаврил, сваком од њих на по се, и рече им, да су молитве њихове услишане од Бога и да ће родити ћерку Марију. Тада Ана света заче од мужа свога, и после девет месеци роди ћерку, благословену од Бога и од свих колена људских, Пресвету Деву Марију Богородицу.

Тропар (глас 4):
Данас се узе бездетности разрешују, јер је Јоакима и Ану услишио Бог, јасно им обећавши да ће, иако су остарели, родити пресвету Богородицу. Из ње се Сам родио Неописани, поставши Човек наредивши Анђелима да јој кличу: Радуј се, благодатна, Господ је с тобом!

НАЈСТРОЖИЈЕ ЈЕ ЗАБРАЊЕНО ГАЂАТИ

СУПРУГУ БИЛО КОЈИМ ПРЕДМЕТИМА, ОСИМ

НОВЧАНИМ СРЕДСТВИМА, НАКИТОМ И

НАЈБОЉОМ ГАРДЕРОБОМ!!!

Приближава се Нова година и то је вријеме кад се /ките/ украшавају новогодишње јелке!

Даме УПОЗОРАВАМ да у овом времену не узнемиравају мужеве и да буду што даље, односно да буду "ван домета" окићене јелке!
* * *
Мушкарце УПОЗОРАВАМ да не буду у близини јелки и да се до Нове године што мање виђају са супругама, јер је то вријеме најчешћих 
и готово сталних међусобних свађа!

Субота, 21. 12. 2013.
ЗВЕЗДА - Колубара 3:0 (25:21, 25:18, 25:23)

Одбојкашице ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ забиљежиле су девету побједу ове сезоне, пошто су синоћ у 11. колу Винер Стедише лиге побиједиле Колубару.

--------------------------------------------
НАПОМЕНА: Ово је више постало "неподношљиво" (!). Наиме, гдје год и у који год спорт завириш неки тим ЗВЕЗДЕ је побиједио. Једва стижем да све ЗВЕЗДИНЕ побједе испратим. Али, нека наставе, стићи ћу ја то!

Петак, 20. 12. 2013.
И ЗВЕЗДА ГАЗИ! 
ЗВЕЗДА добила дерби и прво мјесто.

Партизан - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1:3

Одбојкаши ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ побиједили су као гости Партизан Визуру са 3:1, у дербију 10. коло Винер штетише лиге.

ЗВЕЗДА је овом побједом преузела чело табеле од црно-белих, против којих су доживјели једини пораз у досадашњем току сезоне.

У неизвијесном првом сету црно-бели су добили са 28:26. А онда на сцену ступа СИЛНА ЗВЕЗДА. Остатак меча припао је у потпуности браниоцима титуле, који су преостале сетове добили 25:18, 25:15 и 25:22

Браћи СРБИМА, који данас /19.12./ славе СВЕТОГ НИКОЛУ - НИКОЉДАН , као своју крсну славу, уз божији благослов желим сваку срећу и упућујем честитке! Moлитвама Светом НИКОЛИ, нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху, духовни напредак и свако благостање!

НА МНОГАЈА ЉЕТА!

АМИН!

Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, на прибријежију Средоземног мора, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана.

Још као дијете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желио је да ступи у свештенички чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за свештеника града Мира.

Када Николи помријеше родитељи, који су били врло богати, он поче од свог насљедства помагати сиротињу, дијелећи милостињу и удавајући сироте дјевојке. По смрти његовог стрица, епископи и свештеници из Ликијске области, искупе се да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу највреднијег и најтачнијег у извршавању дужности. Пошто су се увјерили да је управо Никола такав, изаберу га за архиепископа мир-ликијског.

Као архиепископ Никола је поучавао народ у вјери, не само у цркви, већ и по домовима, на улици и на сваком мјесту. Младић је савјетовао, обилазио болесне, сужње откупљивао и пуштао на слободу, жалосне је тјешио, а грешницима је показивао пут и начине да се поправе.

Али, када наста љуто гоњење хришћана под царем Диоклецијаном, Никола је допао тамнице и у њој провео много година, све док цар Константин не даде свима слободу, те се Никола опет врати на своју архиепископску столицу.

Када је после тога цар Константин сазвао први Васељенски сабор у Никеји, Никола је био члан тог сабора, који је осудио Арија и његову науку. Из ревности према чистој вјери, ударио је Арију шамар.

Пошто је царица Јелена у то доба пронашла Христов крст у Јерусалиму, многи почеше да обилазе света мјеста. И Никола је обишао сва света мјеста. На овом путу десили су се многи чудновати случајеви. Прича се да када се Светитељ навезао на море, он предсказа олују. Морнари, познавајући све морске знаке, исмијавали су Николу што говори о стварима које неразуме, говорећи да олује неће бити. Али се ускоро навукоше густи црни облаци, задуваше јаки ветрови и ужасна бура почне да бјесни. Сви се на лађи уплашише, очекивајући да свакога часа постану жртве запјенушаних таласа. Никола паде Богу на молитву и облаци се разиђоше, вјетар преста и бура се утиша.

Када се из Палестине враћао кући погоди се Никола са неким лађарем да га одвезе у Ликију. Али, када испловише, лађар не хтеде да вози куда је Никола хтео, већ кренуше на другу страну. Никола их подсјети на погодбу и да му чине неправду, али они му запријетише да ћути. Одједном се подиже јак ветар и окрену лађу у другом правцу и без обзира на настојање лађара да задрже свој курс, ветар нанесе лађу на једно ликијско пристаниште, гдје се Никола искрца.

Има много прича како је Никола помагао људима у бједи и невољи. Једном је завладала велика глад у Ликији, а у Италији је био један трговац који је имао много жита. Њему се Никола обратио у сну понудивши му три златника да одвезе брод пун жита у Ликију. Трговац тако и учини. Сво своје жито је продао, а град Мир спасио од глади.

Никола је био и вјешт политичар. Једном је избила побуна у Фригији. Цар Константин посла тројцу војвода са војском да угуше побуну, међутим војници су се искрцали у Ликију, гдје су одмах почели да злостављају становништво и отимају од народа. Никола је позвао војводе у своју кућу и замолио их да обуздају своје војнике. Ови то и учинише. Управо у то време један невини грађанин је био осуђен на смрт. Осудио га је један управник, који је хтео на тај начин да дође до богатства тог грађанина. Никола је сиромаха спасио од сигурне смрти на губилишту и осудио управника због грамзивости и среброљубља. Војводе су затим наставиле пут у Фигију гдје су угушиле буну. Вративши се цару Контантину, војводе су очекивале награду и похвалу, али један царев службеник их је осудио као издајнике и бацио у тамницу. Из тамнице су се војводе молиле и призивали Николу да их спаси од погубљења. Никола се следећег дана појавио код цара Константина и изнудио опрост војводама. Када су се војводе захвалиле цару што им је поштедио живот, он им је саопштио да то није он урадио, него да је за то заслужан свети човек, Никола.

Никола се појављивао и на мјестима на којима предходно није могао да буде физички присутан. Једном, када се трговачки брод враћао из Египта у Ликију, ухвати их страшна олуја. Морнари почеше да се моле Богу и призивају Николу. Никола се појавио, дохватио крму и избавио брод и морнаре од олује. Када се олуја стишала, Никола је нестао. Дочекао их је у луци где је бод пристао, а морнари стадоше да му се захваљују. Никола им на то одговори: "Не захваљујте се мени, него Богу. Ја сам грешник и смртник као и ви".

Мало је познато да је Никола помагајући људима у невољи желио да остане анониман, те је новац стављао у одевне предмете људи, тако када би они пронашавши новац бивали изненађени. Једна од легенди говори о томе. Наиме у граду Миру живео је један сироти човјек који је имао три прелијепе ћерке, али их није могао удати, пошто за мираз није новца имао. О њему је некако сазнао Николе, па је једну ноћ посјетио човјека и поред ћеркиног му узглавља оставио чарапу пуну златника. Када су се пробудили, породица је била изненађена, а грешни отац је одмах кренуо да удаје своју прву ћерку. Никола је ово поновио и за преостале две, а када је отац ћери сазнао ко је био тај добротвор, отишао је до Николе да му се дубоко захвали. Никола је као и увијек до тада био скроман те благосиља домаћина. Из ове легенде је касније произашла легенда о Светом Клаусу (Деда Мразу), који би уочи Божића остављао у чарапи на огњишту поклоне дјеци.

Тако је Никола до дубоке старости управљао црквом и народом, и чинио добра дјела. Умро је 19. децембра 345. године. Његово тијело је сахрањено у саборној цркви мир-ликијске митрополије.

Много година је његово тијело тамо почивало. Скити, Словени са Дона су посјећивали Николин гроб и тамо тражили избављење и доводили болесне ради изљечења. Отуда се може објаснити зашто је Св. Никола толико омиљен код Срба.

У једанестом вијеку Турци су освојили цијелу Малу Азију, па и град Мир. Многи становници су се иселили и бјежали од стравичних злостављања.

1096. године, Св. Никола се обрати у сну једном свештенику из Барија (Италија) и саопшти му да не жели да му мошти почивају у "безбожничком граду" и рече му да оде у град Мир и да му мошти пренесе у Бари, на сигурно тле. Овај тако и учини и прерушен у трговца са три брода пуна жита посјети град Мир и пренесе мошти светитеља у Бари. Ово се догодило 8. маја. Мошти су однијели у манастир светог Јована Претече. Народ је одмах почео да се скупља и да тражи изљечење, јер је Никола и по томе био познат. Након три године подигнут је храм Св. Николи у част, у коме је Стрфан Дечански, српски краљ (као што је и наведено у његовом живопису), повратио вид и као знак захвалности тај храм опточио сребром.

Спомен на дан упокојења Светог Николе слави се 19. децембра, по новом, или 6. децембра, по старом календару и тај дан се зове зимски Свети Никола. 22. маја (09.маја), слави се љетњи Свети Никола у знак захвалности ради пријеноса моштију у Бари.

Као што су од паганских богова улогу господара громова Срби предали Св.Илији, тако су улогу господара мора предали Св.Николи, јер он је многе бродаре од невремена спасавао. На Светога Николу, сви морепловци су у 4 сата поподне бацали сидро у знак сјећања на тог светитеља и отпочињали славље. Пловидба се настављала тек следећег дана. И Српско паробродско друштво је славило Светог Николу.

СРБИЈА ЈЕ У ПОЛУФИНАЛУ СВЈЕТСКОГ ПРВЕНСТВА!

БРАВО СРПКИЊЕ!

СЈАЈНА ПОБЈЕДА НАШИХ ДЈЕВОЈАКА ПРОТИВ СВЈЕТСКИХ И ОЛИМПИЈСКИХ ПРВАКИЊА НОРВЕЖАНКИ!!!
-----------------------------------

СРБИЈА - Норвешка 28:25

Уторак 17. 12. 2013.
*********************
Одбојкаши ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ пласирали су се у осмину финала Купа изазивача, пошто су у шеснаестини финала елиминисали Волеј Залау из Румуније.
’Црвено-бели’ су до пласмана међу 16 најбољих екипа у том такмичењу дошли тријумфом у ’златним сету’ са 15:11, послије 15 минута игре.

У регуларном току реванш меча шеснаестине финала, који је одигран у дворани „Шумице“, ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је побиједила Волеј Залау са 3:0, по сетовима 25:13, 26:24 и 25:22, послије 72 минута игре.
У првој утакмици, одиграној у Румунији, Волеј Залау је побиједио Звезду са 3:0, са 25:21, 25:21, 25:20 по сетовима.

По пропозицијама ЦЕВ, за побједе од 3:0 и 3:1 добијају се три бода, а уколико се меч заврши резултатом 3:2 побједник добија два бода, а поражени један бод. Уколико екипе освоје исти број бодова, /то је овај случај/ о коначном побједнику одлучује ’златни сет’. ЗВЕЗДА ЈЕ ДОБИЛА ТАЈ 'ЗЛАТНИ СЕТ'!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ће у осмини финала играти са побједником двомеча између Шомона из Француске и украјинске Кримсоде Красноперекопск.

PODMOSKOVSKE VEČERI
Dušan Jakšić
*******************
U tišini nestaje svaki glas,
sve je sada zamrlo vec.
Kad bi znali vi, dragi drugovi,
Podmoskovske večeri.

Dok me, draga, tražiš u noći toj,
i dok ruku pružaš mi ti.
Znaj da teško je, teško reći sad,
sve što sad nosim u srcu svom

U daljini zora se budi već,
davno mjesec skrio se blijed.
Ne zaboravi, nikada mila ti
podmoskovske večeri.

Незнатно село Муталаск у области Кападокијској постало је знаменито по овоме великом светилу цркве православне. Ту се Сава родио од оца Јована и мајке Софије. У осмој години напустио дом родитељски и замонашио се у оближњој обитељи, званој Флавијанова. После 10 година пређе у Палестинске манастире, и ту се најдуже задржи у обитељи светог Јевтимија Великог (в. 20. јануар) и Теоктиста. 

Прозорљиви Јевтимије прорече за њега, да ће бити славан монах и наставник монасима, и да ће основати лавру већу од свих лаври тога времена. По смрти светог Јевтимија удаљи се Сава у пустињу, где у једној пештери, коју му ангел Божји исказа, проведе као отшелник пет година. 

После тога, када он поста савршен монах, почеше се, по Промислу Божјем, скупљати око њега многи желатељи духовног живота. Убрзо их се скупи тако велики број, да је Сава морао зидати и цркву и келије многе. Дођоше му и неки Јермени, којима он одреди пештеру, где ће служити на јерменском језику. 

Када му отац умре, дође му његова остарела мајка Софија, коју он замонаши, и даде јој келију даље од свог манастира, где се она подвизаваше до краја живота. Многе напасти претрпе овај свети отац од блиских људи, од јеретика и од демона. Но он све побеђиваше, и то: блиске људе благошћу и попустљивошћу, јеретике непоколебљивим православним вероисповедањем, а демоне крсним знаком и призивањем Бога у помоћ.

Нарочито је велику борбу имао са демонима на гори Кастелу, где је основао други свој манастир. Основао је свега седам манастира. Он и Теодосије Велики, његов сусед, сматрани су највећим светилима и стубовима Православља на Истоку. Цареве и патријархе они су исправљали у вери, а свима и свакоме служили примером смерности светитељске и чудесне силе Божје. 

После трудног и много плодног живота упокоји се свети Сава 532. године у деведесет четвртој години живота. Између многих других чудотворних и добрих дела нека буде споменуто само то, да је он први уредио чин богослужења по манастирима, познат под именом чина Јерусалимске цркве.
-------------------------------------------------------------------------------------
Песма из Пролога

Преподобни Сава, началник монаха,
Војвода духовни Христових јунака,
Прослави се постом, бдењем и кротошћу,
молитвом и вером и благом милошћу.

Монахе учаше не бринут o хлебу,
C трудом и молитвом поверит се небу,
Првенства не искат нити каква чина,
Најређе кушати јелеја и вина;

Држати се службе у прописно време,
Служба нек je радост a не тешко бреме.
Све што свети Сава монасима каза
Све примером својим другима показа.

Ко градинар мудри градину огради,
И младице многе пажљиво посади,
Младице су расле и плод доносиле,
Чете од монаха — Саву прославиле.

Петнаест стотина прошло је година,
Још Савина цвета духовна градина;
Хиљаде монаха, стотине хиљада,
Савина обитељ дала је до сада.

Светитељу Саво, славни отшелниче,
Помоли се за нас, Божји угодниче.

Живот који се одвија на рубу понора и опстанка....
На томе се заснива и опстанак цивилизације!
---------------------------------------------------------

/Поглед из моје собе/.