ШТА ЈЕ ГРЧКОЈ ДОНИЈЕЛО ЧЛАНСТВО У Европској унији
Autor sjovicicslavuj | 7 Decembar, 2013 | read_nums (369)СРБИЈИ желим све најбоље и нека вам је Бог на помоћи на путу не само грчког сценарија, већ и још неких држава, које ће велике и најјаче земље ЕУ прогутати ради својих пуних стомака, а не због бриге за Србију и за српски народ....
Један исјечак из свеобухватне анализе и пута од Грчког сна до потпуног колапса и до пропасти земље, која је и даље на рубу провалије...
За БиХ је срећна околност што ни за 20 година неће бити у прилици да уђе у ЕУ и да тако и дефинитивно пропадне...
За претпоставити је да ће до тада пропасти и сама ЕУ,
Да ли ће се моје прогнозе и остварити остаје да се види? Али не бих волио да она стара пословица: "Пропали као Грчка" и нас стигне. Међутим, стварно, ево стигла је Грчку...
Шта је Грчкој дало чланство у Европској унији? Данас се на ово питање може одговорити недвосмислено. Ништа добро. Чак и присталице «европског пута» признају да је земља у току погледњих година практично у потпуности изгубила национални суверенитет, да се одрекла самосталне спољне политике и да је доспела у финансијско ропство. Најсликовитије је ситуацију у Грчкој окарактеризовао угледни јерарх Грчке Православне Цркве митрополит Месогејски и Левреотикијски Николај: «Узели су нам наш национални идентитет, осећање сопственог достојанства, а после тога су нам уништили и економију.»
По подацима угледног атинског листа «То Вима», крајем првог полугођа 2013. године државне дужничке обавезе Грчке су достигле 321 милијарде евра. Дакле, само у 2013. години спољни дуг земље се повећао з 16 милијарди евра. Још за 18 милијарди је порастао у периоду од јуна до децембра 2013. године.
Чак и званична статистика
сведочи о осиромашењу становништва,
колосалном порасту незапослености и
вишеструком повећању стопе криминала.
У годинама чланства у ЕУ уништена је
грчка индустрија. Колосални ударац је
задат и грчкој пољопривреди.
Пре
уласка у ЕУ Грци су извозили пољопривредне
производе, а сад их увозе. Раније је
Грчка имала неколико фабрика за
производњу шећера и неколико великих
фабрика трикотаже. Сад нема ниједну.
Некада су у земљи била развијена
бродоградилишта, а сад су практично
нестала. Директиве ЕУ су довеле до
смањења риболова, производње памука,
виноградарства и многих других облика
пољопривреде.
После уласка у Европску
унију за Грке су одређене квоте које
су уведене како не би било превелике
производње робе: треба производити
толико меса (и не више!), толико млека,
брескви, поморанџи и маслиновог уља,
иначе се плаћа казна. Услед тога је
најозбиљније настрадала производња
вина у земљи. Плодно дрвеће и виногради
који нису ушли у квоте били су
посечени.
Ушавши у јединствену
Европу Грци су се одрекли тога да земља
сама подмирује своје потребе и почели
су да се уклапају у општеевропску поделу
рада. Градили су постиндустријску
економију с доминантном сфером услуга,
због чега су их европски чиновници
хвалили и стављали на треће место у ЕУ
по темпу економског раста после
Ирске и Луксембурга.
НАПОМЕНА:
/У
наставку текста анализа је још
свеобухватнија, али и ово што сам поставио
јасно говори да су велике земље увијек
гутале оне мање и да су их велики увијек
пустошили, јер никад нико никоме ништа
није џаба давао.../.
