Autor sjovicicslavuj |
4 Jun, 2014 |
read_nums (287)
Piše: A.L. 03.06.2014.
No, nekoliko njih koje smo kontaktirali, pratit će utakmice svjetskog prvenstva u Brazilu, koje počinje 12. juna. S posebnom pažnjom će, kako su nam rekli, pratiti svaki potez bh. Zmajeva.
*************************
Šemsudin Mehmedović, zamjenik predsjedavajućeg Kluba SDA u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, rekao je za Fokus.ba da će gledati utakmice SP-a, jer je to za njega više od sporta i nešto najljepše štosedesiloBi.
*************************
Šemsudin Mehmedović, zamjenik predsjedavajućeg Kluba SDA u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, rekao je za Fokus.ba da će gledati utakmice SP-a, jer je to za njega više od sporta i nešto najljepše štosedesiloBi.
- Ponosan sam na naše Zmajeve i sam plasman na SP je veliki uspjeh. Tu su zemlje koje ulažu mnogo više novca u sport poput Brazila, Argentine, Njemačke, Španije…Želja mi je da BiH prođe barem taj jedan prag – iskreno će Mehmedović.
******************************
Delegat u Domu naroda Parlamenta BiH Mladen Ivanić je, kada smo ga kontaktirali putovao u Šamac, kako bi obišao poplavljena područja. No, za razgovor o sportu bio je itekako raspoložen.
Mladen Ivanić
- Svakako da ću pratiti SP, iako nisam neki ljubitelj nogometa. Favoriti su Brazilci, ali ja ću s posebnom pažnjom pratiti reprezentaciju BiH. Ako prođemo prvi krug bit će dobro – kaže Ivanić za Fokus.ba.
*****************************************
Slavko Jovičić, zastupnik SNSD-a u Predstavničkom domu PSBiH nam je u jednom dahu rekao kako nema tog sporta, koji ne prati, ali da će dešavanja u Brazilu pratiti do u detalje.
Jovičić kaže da bi išao u Brazil da ga zdravlje dobro služi, ali…
- Ako neku utakmicu propustim, pogledaću snimak. Teško je predvidjeti ko bi u Brazilu mogao napraviti dobar rezultat i ko je favorit. Može se desiti da neki igrač na kojeg niko ne računa zablista, a neki od kojih se najviše očekuje da zakažu i da u želji sagore – pojašnjava Jovičić.
On kaže da je plasman Sušićevih izabranika na SP ogroman uspjeh. Upitan da li je razmišljao možda o putovanju u Brazil, Jovičić kaže da ima zdravstvenih problema zbog kojih “ne može ni do Vlasenice, a kamoli do Brazila”.
***********************************************
Zvonko Jurišić, poslanik HDZ-a 1990-HSPBiH u PDPSBiH, kaže da će, iako nije strastveni navijač i nogometni fan, gledati utakmice.
Zvonko Jurišić smatra da će BiH postati poznatija nakon nastupa bh. Zmajeva
- Plasman bh. reprezentacije na SP je ogroman uspjeh za državu BiH. Na taj način ćemo biti poznatiji u svijetu, jer zamislite samo koliko će ljudi saznati za našu zemlju. Moji favoriti su BiH i Hrvatska – rekao nam je Jurišić.
************************************************
Najvažnija sporedna stvar na svijetu bit će u centru pažnje i ljepšeg spola. Zastupnica SBiH u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Azra Hadžiahmetović nam je rekla da će gledati utakmice u onoj mjeri u kojoj to obaveze budu dozvoljavale.
Azra Hadžiahmetović
- Navijam za BiH i šta god da postignu bh. reprezentativci bit će odlično. Zmajevi su moji favoriti. Što se tiče ostalih, nisam baš prefinjeni poznavalac fudbalskih prilika, ali treba sačekati da utakmice počnu i onda će dosta stvari biti jasnije – kaže Hadžiahmetović.
Autor sjovicicslavuj |
3 Jun, 2014 |
read_nums (304)
Уторак, , 3. 6. 2014.
СРБИЈА - Република Ирска 3:1
СРБИЈА је освојила прво мјесто на турниру са седам бодова, након што је претходно одиграла неријешено са Турском (1:1) и побиједила Исланд (6:0)
Омладинска фудбалска репрезентација СРБИЈЕ изборила је пласман на првенство Европе! У Даблину, у посљедњем колу турнира 4. групе елитне рунде квалификација, СРБИ су јуче убједљиво савладали домаћу селекцију Републике Ирске.
СРБИЈА је освојила прво мјесто на турниру са седам бодова, након што је претходно одиграла неријешено са Турском (1:1) и побиједила Исланд (6:0).
Изабраници селектора Вељка Пауновића (играчи до 19 година) потврдили су квалитет и заслужено тријумфовали у мечу одлуке.
Пласман на првенство Европе, које ће бити одржано у Мађарској од 19. до 31. јула, изборио је само побједник квалификационог турнира у Даблину, репрезентација СРБИЈЕ.
Омладинска фудбалска репрезентација СРБИЈЕ изборила је пласман на првенство Европе! У Даблину, у посљедњем колу турнира 4. групе елитне рунде квалификација, СРБИ су јуче убједљиво савладали домаћу селекцију Републике Ирске.
СРБИЈА је освојила прво мјесто на турниру са седам бодова, након што је претходно одиграла неријешено са Турском (1:1) и побиједила Исланд (6:0).
Изабраници селектора Вељка Пауновића (играчи до 19 година) потврдили су квалитет и заслужено тријумфовали у мечу одлуке.
Пласман на првенство Европе, које ће бити одржано у Мађарској од 19. до 31. јула, изборио је само побједник квалификационог турнира у Даблину, репрезентација СРБИЈЕ.
НАПОМЕНА:
ОСТАЛЕ ИНФОРМАЦИЈЕ И ОБАВИЈЕСТИ
О ДРУГИМ СПОРТОВИМА
И О СРПСКИМ СПОРТИСТИМА СУ НА:
Autor sjovicicslavuj |
31 Maj, 2014 |
read_nums (500)
Субота 31.05.2014.
Шпановићева сјајна у Јуџину!
Српска атлетичарка ИВАНА ШПАНОВИЋ је на митингу Дијамантске лиге у Јуџину оборила национални рекорд и поставила најбољи свјетски резултат ове године. Она је побољшала свој лични резултат за три центиметра и тако поставила нове границе националног рекорда који сада износи 6,88м.
Ово је најбољи резултат на свијету ове године, тачно толико било је довољно за побједу као и прво мјесто у свеукупном поретку Дијамантске лиге.
Најбоље скакачице свијета потрудиле су се да својим резултатима обезбиједе максималан ужитак љубитељима атлетике. Такмичење у Јуџину било је врло узбудљиво и неизвјесно до самог краја, а велику улогу у томе имала је и наша сјајна ИВАНА ШПАНОВИЋ
.jpg)
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2014 |
read_nums (449)
Да није друштвених мрежа уопште не бих знао да и оволико знам, а знам врло мало. У неким областима не знам ништа. Уосталом, то је и логично.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Да није друштвених мрежа уопште не бих знао да и оволико знам, а знам врло мало. У неким областима не знам ништа. Уосталом, то је и логично.Нико ни приближно не може казати о којем би се броју објављених изрека, мисли, цитата или неких порука могло радити, а које су, опет се не зна број - “реемитоване”, понављане, преписиване, дописиване, преправљане, позајмљиване, злоупотребљиване итд.
То се никад не би могло утврдити, а нико нормалан се тиме неће ни бавити. Међутим, оно што се из огромног броја постављених објава може закључити јесте необјективност и не прихватање као чињенице да се велики проценат свих нас уопште не придржава, а нити живи по правилима која су апострофирана путем тих објава, односно тих порука.
Сви, па нисам ни ја изузетак - постављамо те поруке и објаве као да њима желимо другима да дајемо савјете - како и шта би требали да раде и како и на који начин би неко други требао да живи и да избјегне све непредвидиве замке које стоје пред свима нама, на нашим животним путевима.
Мало је оних, или нас је занемарљив број, који ћемо признати да се апсулутно нисмо ни примакли тим савјетима из тих порука, поготово се то односи на божанске законе и свјетоназоре религијских и вјерских завјета, који су од њиховог настајања, па до данашњих дана остали исти, дакле непромјењиви, али увијек примјењиви. У међувремену, од тада па до данас, човјечанство је толико еволуирало и напредовало, као што је, такође, у многим областима и назадовало и данас је опрхвано разним пошастима које уништавају и сам опстанак цивилизације. Безброј је тих цикличних кругова који нам трасирају или диктирају начин живота.
Нико ни од кога не тражи било какво признање за учињене грешке, а поготово то не тражи овако јавно, јер све оно што је јавно подложно је критикама и у цијелој тој ситуацији скоро да и нема самокритике. Поента је у томе да је важније гледати у комшијино двориште и гледати шта се дешава преко плота, него гледати како ми ходамо и куда идемо? Како размишљамо и да ли су нам намјере племените, поштене и да ли су наша размиљања ослобођена од свих зала, од пакости, злобе, зависти, мржње, похлепе...итд. итд...На сва ова питања још увијек нема одговора, а никад их неће ни бити.
На задњи пасос можда бих могао одговорити у своје име, али не знам да ли бих дао истинит одговор?! Баш због те дилеме никога нећу позивати да исто то уради...
НИСАМ безгрешан. Имам много мана и много грешака, које и данас правим, мада имам огромно животно искуство. И сад кад све ово знам, грешке ћу правити и убудуће и то је неминовно.
Autor sjovicicslavuj |
29 Maj, 2014 |
read_nums (447)
Фудбалери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ постали су 29. маја 1991. године шампиони Европе у италијанском граду Барију побједом на пенале 5:3 против француског Олимпика из Марсеља и на тај начин се београдски клуб златним словима уписао у историју фудбала, јер поред ЗВЕЗДЕ тешко да ће у будућности било који клуб са ових простора поновити нешто слично.
Autor sjovicicslavuj |
27 Maj, 2014 |
read_nums (417)
Autor sjovicicslavuj |
27 Maj, 2014 |
read_nums (435)
Да се не заборави!
На данашњи дан рођен је
На данашњи дан рођен је
АЛЕКСА ШАНТИЋ
За сва времена...
За сва времена...
Autor sjovicicslavuj |
25 Maj, 2014 |
read_nums (441)
Недјеља 25.05.2014.
Српски кајакаши СИМО БОЛТИЋ и ВЛАДИМИР ТОРУБАРОВ освојили су злато на Свјетском купу у Сегедину у дисциплини К2 на 500 метара.
Болтић и Торубаров су остварили вријеме од 1:30.525 минута и за 72 хиљадитинке побиједили домаћу посаду, који су иначе словили као фаворити на првенству
Српски двојац је тако донио СРБИЈИ друго медаљу на Свјетском купу у Сегедину, пошто се претходно четверац окитио бронзом, а дио те посаде били су и Болтић и Торубаров.
Autor sjovicicslavuj |
25 Maj, 2014 |
read_nums (414)
Недјеља
25.05.2014.
Акош
Варга освојио је прву медаљу у историји
српског стрељичаства на такмичењима
највишег ранга, пошто се окитио сребром
на Европском првенству за младе.
Акош је
до сребра у Љубљани дошао у дисциплини
компаунд лук, пошто је са 14. мјеста у
квалификацијама ушао у елиминациони
дио трунира и имао фантастичне наступе
у наредна четири меча.
Савладао је
тројицу боље рангираних такмичара и
стигао до финала, које је било неизјвесно
до самог краја, али му је на крају за мало измакло злато.
Autor sjovicicslavuj |
24 Maj, 2014 |
read_nums (505)
БЕОГРАД - У Србији је данас активиран хумантарни број код мобилног оператера МТС, гдје грађани Србије могу слањем празне СМС поруке на број 2161 донирати помоћ за угрожено становништво у поплављеним подручјима Републике Српске, а од сутра и посредством "Теленора" и ВИП-а, рекао је Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Београду.
Он је навео да је хуманитарни број 2161 активиран у склопу вођења хуманитарне акције Представништва Републике Српске у Србији на помоћи угроженом становништву на поплављеним подручјима на територији Републике Српске.
Слањем празне поруке донира се 100 динара /0,87 евра/ помоћи угроженом становништву у поплављеним подручјима на територији Републике Српске.
"Од сутра ће корисници услуга мобилних оператера 'Теленор' и ВИП такође моћи слањем празне поруке на исти број 2161 да донирају и помогну угроженом становништву на поплављеном подручју Републике Српске 100 динара", рекао је Цицовић.
Он је навео да је Представништво Републике Српске у Србији интензивно радило на активирању овог хуманитарног броја.
Корисници сва три мобилна оператера након слања поруке добиће повратну поруку у којој пише: "Хвала што помажете угроженом становништву на поплављеним подручјима Републике Српске. Влада Републике Српске".
Цицовић је рекао да се, прије свега, преко друштвених мрежа и медијских кућа води интензивна акција да се људи добре воље обавијесте на који начин слањем поруке на 2161 могу да помогну Републици Српској.
Цицовић је навео да ће Представништво у својој хуманитарној акцији позивања да се помогне Републици Српској, паралелно позвати људе добре воље да помогну и угроженом становништву поплављених подручја у Србији слањем поруке на број 1003.
Он је додао да је на сајту и банерима Представништва Републике Српске у Србији постављен позив да се помогне и Републици Српској слањем поруке на 2161, али и Србији слањем поруке на 1003.
Цицовић је објаснио да је ова активност у складу са инструкцијама Владе Републике Српске и Републичког штаба за ванредне ситуације.
Он је навео да је хуманитарни број 2161 активиран у склопу вођења хуманитарне акције Представништва Републике Српске у Србији на помоћи угроженом становништву на поплављеним подручјима на територији Републике Српске.
Слањем празне поруке донира се 100 динара /0,87 евра/ помоћи угроженом становништву у поплављеним подручјима на територији Републике Српске.
"Од сутра ће корисници услуга мобилних оператера 'Теленор' и ВИП такође моћи слањем празне поруке на исти број 2161 да донирају и помогну угроженом становништву на поплављеном подручју Републике Српске 100 динара", рекао је Цицовић.
Он је навео да је Представништво Републике Српске у Србији интензивно радило на активирању овог хуманитарног броја.
Корисници сва три мобилна оператера након слања поруке добиће повратну поруку у којој пише: "Хвала што помажете угроженом становништву на поплављеним подручјима Републике Српске. Влада Републике Српске".
Цицовић је рекао да се, прије свега, преко друштвених мрежа и медијских кућа води интензивна акција да се људи добре воље обавијесте на који начин слањем поруке на 2161 могу да помогну Републици Српској.
Цицовић је навео да ће Представништво у својој хуманитарној акцији позивања да се помогне Републици Српској, паралелно позвати људе добре воље да помогну и угроженом становништву поплављених подручја у Србији слањем поруке на број 1003.
Он је додао да је на сајту и банерима Представништва Републике Српске у Србији постављен позив да се помогне и Републици Српској слањем поруке на 2161, али и Србији слањем поруке на 1003.
Цицовић је објаснио да је ова активност у складу са инструкцијама Владе Републике Српске и Републичког штаба за ванредне ситуације.
Autor sjovicicslavuj |
24 Maj, 2014 |
read_nums (482)
.gif)
Autor sjovicicslavuj |
22 Maj, 2014 |
read_nums (449)
Земљотрес јачине три степена по Меркалијевој скали, регистрован је у 15:53.
Из Хидро-метереолошког Завода РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ напомињу да земљотрес овог интензитета не може изазвати штете на објектима, а становништво га може осјетити.
Регион: Соколац
Вријеме: 15:53:21 (13:53:21 УТЦ)
Датум: 22.05.2014.
Гео.Коор.: 43.92° 18.79°
Дубина: 3.80 км
Магнитуда: Мл=2.3 јединица Рихтера
Интензитет: 3 степена Меркалијеве скале
Извор: РХМЗ РС
Вријеме: 15:53:21 (13:53:21 УТЦ)
Датум: 22.05.2014.
Гео.Коор.: 43.92° 18.79°
Дубина: 3.80 км
Магнитуда: Мл=2.3 јединица Рихтера
Интензитет: 3 степена Меркалијеве скале
Извор: РХМЗ РС
Autor sjovicicslavuj |
22 Maj, 2014 |
read_nums (415)
Волонтери истоварају помоћ 
Стигао руски авион са хуманитарном помоћи
Маховљани, 22. 5. 2014. око 18.00 часова...
Допремљена је храна, техничка средства
за евакуацију и сушење просторија.
Авионом "иљушин 76", који је допремио помоћ,
допутовао је и представник
руског Министарства за ванредне ситуације.
Волонтери истоварају помоћ која је стигла из братске Русије!
Autor sjovicicslavuj |
22 Maj, 2014 |
read_nums (380)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Сви они који су били непозвани, а таквих је било највише и ту се превасходно сврставају минорни политичари, затим неке медијске куће, односно неки новинари који су жељни сензација и због подизања гледаности емисија или подизања новинских тиража, па онда разни и увијек свеприсутни аналитичари за све и за свашта /аналитичари опште праксе/, те амбициозни, самољубиви и каријеристички политичари, подразумијева се највише они опозициони, па онда највећи слој разних познавлаца свега и свачега, онда беспосличари који су се из својих удобних соба размилили по бројним порталима и друштвених мрежама и који су онако како је њима одговарало пласирали лажне информације и који су на разне начине коментарисали тешко стање изазвано катастрофалним поплавама - били су група за изазивање страха, панике и отежавање народних мука!
Сви горе поменути у овој природној катаклизми највише би помогли да се уопште нису јављали, јер ничим нису били изазвани, нити су били позвани да се на било који начин укључују у цијелу ову ситуацију.
****************************
Истински
хероји били су полиција, војска, цивилна
заштита, ватрогасци, објективни медији
и новинари, спортисти, пјевачи, глумци,
једном ријечју истински умјетници итд.,
те огроман број волонтера, младих људи
који су схватили да треба да притекну
у помоћ свом народу и држави. Такође, ту
су били и наши пријатељи из других држава
који су међу првима притекли у помоћ
нашем народу. Они заслужују највећа
признања и нашу бескрајну захвалност,
јер су жртвујући своје, спашавали животе
и имовину нашег угроженог народа. Они
су заједно са нашим добровољцима били
и на насипима ријека, били су у центрима
за збрињавање угрожених.
Честитке
и оним многобројним добронамјерним
људима који су путем друштвених мрежа
тачним информацијама и правовременим
позивима за помоћ угрожном народу
алармирали надлежене да на ивијеме
интервенишу...
Ту су били и органи власти, те донатори и сви они који су на било који начин пружали помоћ угроженом народу!
Њима велико хвала!
Autor sjovicicslavuj |
22 Maj, 2014 |
read_nums (414)
"Мислим да сви ми вукови тек сада постајемо свјесни гдје смо заиста били и шта смо све урадили. Оно је било језиво, људи су у паници, у шоку, никоме то не бих пожељела. Поплава која је била у Фочи прије четири године, у односу на ово што је задесило Добој уопште се не може назвати поплавом. Гдје год погледаш само вода. Морали смо бити максимално емотивно ограђени, мирни и сталожени, само смо тако могли помоћи том несрећном народу и поред прве помоћи дати им и психолошку подршку. Сада тек попушта, емоције су пробиле, слике крећу да се врте пред очима, не могу да зауставим сузе."
Коју сцену из Добоја Јелена никада неће моћи да заборави?
"Газим у води, до паса. Пењем се на зграду, људима дијелим лијекове. Мала дјевојчица од двије године излази с цуцлом у устима и смије ми се. Имала сам код себе једну плазму и дајем јој. Она шири руке и грли ме колико има снаге, љуби ме. Док сам жива то нећу заборавити."
Овакве ситуације најбоље покажу јачину човјека. Колико је тешко једној младој дјевојци, попут Јелене било да се максимално емотивно огради и буде психички јака, јер само тако се могло заиста помоћи људима у том тешком тренутку?
"Када имаш око себе старије људе, који су увијек покрај тебе, научиш да будеш јак. Ми у Волфу смо годинама заједно, дишемо као једно, доживљавам их као своју браћу. Од њих сам научила да у оваквим ситуацијама мораш бити само чврст, размишљати исправно. Ми једни другима нисмо дали да клонемо духом. Начелник полиције из Добоја рекао је да никада није срео жену, толико стабилну и храбру. Ја сам му само одговорила: "Па Херцеговка", на шта је он рекао: "Па да, ви из камена". Кад сада боље размислим и јесте тако.
"Ми смо у Добој дошли са мисијом да помогнемо другима, нисмо мислили уопште о нама. Када прођете све то, схватите, а то морам и другима да поручим – ми нисмо људи свјесни шта имамо. Здрави смо, ми и све око нас, имамо шта јести и пити, а тамошње становништво поред свега што су преживјели, тек ће морати да се носи и са другим посљедицама. Нека им је Господ Бог у помоћи. Град Добој више није град, оно је сада једна пустиња. Требат ће им много времена и помоћи да се опораве."
Водена стихија јењава, остављајући пустош из себе. Поплаве су донијеле праву катастрофу и штета је што су многи то тек у овој ситуацији могли да виде – Фоча је, поред искусних, храбрих и већ познатих вукова, добила и једну неустрашиву вучицу. Она је хероина коју Добој никада неће заборавити.
Осамнаестогодишња јунакиња...
Фочански вукови показали су се као најхрабрији и најефикаснији. Њима су највише вјеровали грађани Добоја, молили су се, да баш они дођу по њих. И сви су говорили: "Свака част, момци", не слутећи да међу њима има и једна дјевојка. И то не било која.
Њени другари из разреда матурирали су у понедјељак, док је она спашавала туђе животе далеко од куће. Била је вођа тима, координирала екипама с копна, а ишла је и на терен. Њене колеге из Волфа у шали су јучер тврдили да је не могу препознати у цивилу послије толико напорних и неизвјесних дана. А ко је та чувена фочанска вучица?
Јелена Симовић, државна првакиња БиХ у пењању, чланица пењачког клуба Волф, управо свршена матурантица Медицинске школе у Фочи. И има само 18 година.
"Радим и у Црвеном крсту три године, обучавам екипе за пружање прве помоћи. Сада се показало, свима нам то једног дана може бити од користи", почиње причу ова храбра дјевојка, Јелена Симовић.
Спасилачке јединице фочанских вукова хеликоптером су се пребациле из Зенице у Добој у петак, у вријеме највеће катастрофе коју је овај град икада претрпио. Како је Јелена доживјела први сусрет с овим градом?
"У хеликоптеру сам само испустила уздах. Помислила сам – ох, Боже мој шта се ово дешава? Сви смо били у шоку, али то није било ништа у односу на оно што нас је сачекало када смо слетјели. Већ за пола сата смо се пресвукли у комбинезоне, узели сву потребну опрему и били смо на терену. Ја сам била веза између копна и воде с осталим члановима екипе. Људи су ми прилазили, давали информације гдје се налазе заробљени, колико је дјеце, жена и стараца, пошто су они били приоритет. Било је јако важно знати и шта им треба у том тренутку", каже Симовић за портал Фоча Онлине.
Као неко ко јо управо завршио Медицинску школу, Јелена је пружала и медицинске помоћ.
"Нисам само била на копну, ишла сам на чамац када год је некоме требала медицинска помоћ. Докторица Сенада из Оружаних снага БиХ била ми је од велике користи и никада јој нећу моћи довољно захвалити. Снабдијевала ме је лијековима, а ја сам се пела на зграде и људима давала инсулин, дијелила лијекове. Било је ту дјеце с огреботинама и посјекотинама, морала сам то санирати на лицу мјеста."
Колико је била храбра ова фочанска вучица и колико је заиста била усредсређена само на то да спаси друге, говори једна анегдота. Јелена је сама веслом разбила излог апотеке како би дошла до инсулина и спасила нечији живот.
"Истина је, јесам, нисам могла допустити да ми неко умре на чамцу или заробљен у згради. Инсулина је у једном тренутку потпуно нестало, морала сам се снаћи. Нека ме тужи ко хоће, али ја нисам могла то да поднесем. Ако могу разбојници да краду глупости у овој ситуацији, зашто ја не бих могла да рушим за лијек? Вјерујте ми, он је спасио животе. А нема ништа битније од тога."
Сада када је прошло, и послије двије проспаване ноћи у свом кревету, колико је заиста била тешка ситуација у Добоју у том тренутку?
Њени другари из разреда матурирали су у понедјељак, док је она спашавала туђе животе далеко од куће. Била је вођа тима, координирала екипама с копна, а ишла је и на терен. Њене колеге из Волфа у шали су јучер тврдили да је не могу препознати у цивилу послије толико напорних и неизвјесних дана. А ко је та чувена фочанска вучица?
Јелена Симовић, државна првакиња БиХ у пењању, чланица пењачког клуба Волф, управо свршена матурантица Медицинске школе у Фочи. И има само 18 година.
"Радим и у Црвеном крсту три године, обучавам екипе за пружање прве помоћи. Сада се показало, свима нам то једног дана може бити од користи", почиње причу ова храбра дјевојка, Јелена Симовић.
Спасилачке јединице фочанских вукова хеликоптером су се пребациле из Зенице у Добој у петак, у вријеме највеће катастрофе коју је овај град икада претрпио. Како је Јелена доживјела први сусрет с овим градом?
"У хеликоптеру сам само испустила уздах. Помислила сам – ох, Боже мој шта се ово дешава? Сви смо били у шоку, али то није било ништа у односу на оно што нас је сачекало када смо слетјели. Већ за пола сата смо се пресвукли у комбинезоне, узели сву потребну опрему и били смо на терену. Ја сам била веза између копна и воде с осталим члановима екипе. Људи су ми прилазили, давали информације гдје се налазе заробљени, колико је дјеце, жена и стараца, пошто су они били приоритет. Било је јако важно знати и шта им треба у том тренутку", каже Симовић за портал Фоча Онлине.
Као неко ко јо управо завршио Медицинску школу, Јелена је пружала и медицинске помоћ.
"Нисам само била на копну, ишла сам на чамац када год је некоме требала медицинска помоћ. Докторица Сенада из Оружаних снага БиХ била ми је од велике користи и никада јој нећу моћи довољно захвалити. Снабдијевала ме је лијековима, а ја сам се пела на зграде и људима давала инсулин, дијелила лијекове. Било је ту дјеце с огреботинама и посјекотинама, морала сам то санирати на лицу мјеста."
Колико је била храбра ова фочанска вучица и колико је заиста била усредсређена само на то да спаси друге, говори једна анегдота. Јелена је сама веслом разбила излог апотеке како би дошла до инсулина и спасила нечији живот.
"Истина је, јесам, нисам могла допустити да ми неко умре на чамцу или заробљен у згради. Инсулина је у једном тренутку потпуно нестало, морала сам се снаћи. Нека ме тужи ко хоће, али ја нисам могла то да поднесем. Ако могу разбојници да краду глупости у овој ситуацији, зашто ја не бих могла да рушим за лијек? Вјерујте ми, он је спасио животе. А нема ништа битније од тога."
Сада када је прошло, и послије двије проспаване ноћи у свом кревету, колико је заиста била тешка ситуација у Добоју у том тренутку?
Коју сцену из Добоја Јелена никада неће моћи да заборави?
"Газим у води, до паса. Пењем се на зграду, људима дијелим лијекове. Мала дјевојчица од двије године излази с цуцлом у устима и смије ми се. Имала сам код себе једну плазму и дајем јој. Она шири руке и грли ме колико има снаге, љуби ме. Док сам жива то нећу заборавити."
Овакве ситуације најбоље покажу јачину човјека. Колико је тешко једној младој дјевојци, попут Јелене било да се максимално емотивно огради и буде психички јака, јер само тако се могло заиста помоћи људима у том тешком тренутку?
"Када имаш око себе старије људе, који су увијек покрај тебе, научиш да будеш јак. Ми у Волфу смо годинама заједно, дишемо као једно, доживљавам их као своју браћу. Од њих сам научила да у оваквим ситуацијама мораш бити само чврст, размишљати исправно. Ми једни другима нисмо дали да клонемо духом. Начелник полиције из Добоја рекао је да никада није срео жену, толико стабилну и храбру. Ја сам му само одговорила: "Па Херцеговка", на шта је он рекао: "Па да, ви из камена". Кад сада боље размислим и јесте тако.
"Ми смо у Добој дошли са мисијом да помогнемо другима, нисмо мислили уопште о нама. Када прођете све то, схватите, а то морам и другима да поручим – ми нисмо људи свјесни шта имамо. Здрави смо, ми и све око нас, имамо шта јести и пити, а тамошње становништво поред свега што су преживјели, тек ће морати да се носи и са другим посљедицама. Нека им је Господ Бог у помоћи. Град Добој више није град, оно је сада једна пустиња. Требат ће им много времена и помоћи да се опораве."
Водена стихија јењава, остављајући пустош из себе. Поплаве су донијеле праву катастрофу и штета је што су многи то тек у овој ситуацији могли да виде – Фоча је, поред искусних, храбрих и већ познатих вукова, добила и једну неустрашиву вучицу. Она је хероина коју Добој никада неће заборавити.
Она је наша, Јелена Симовић.
Autor sjovicicslavuj |
21 Maj, 2014 |
read_nums (408)
Због страдалих у незапамћеним поплавама
Влада Србије прогласила је жалост
у дане - 21. 22. и 23. маја!
Према подацима званичних институција
у Србији, а само њима вјерујем,
у поплавама до сада су страдале 22 особе...
Бројне спекулације, сензације и лажне информације
и даље колају по разним интернет порталима
и у разним коментарима смутљиваца,
злонамјерних људи и оних који се служе
углавном анонимним именима
и који помињу стотине мртвих итд.
Autor sjovicicslavuj |
20 Maj, 2014 |
read_nums (285)
Autor sjovicicslavuj |
18 Maj, 2014 |
read_nums (251)
"Захваљујем се публици која ме је бодрила ове недеље,
овај турнир је за мене увек имао посебан значај.
Срце које сам нацртао је за навијаче,
као и за све у мојој земљи која се налази у веома тешком стању",
рекао је Ноле, додавши:
"Захваљујем се целом тиму који ми је увек представљао највећу подршку,
Новак Ђоковић је победио Рафаела Надала
са 2:1 (4:6, 6:3, 6:3) у финалу римског Мастерса,
а потом појаснио зашто је на камери нацртао срце.
************************************
ЂОКОВИЋ ће цијели наградни фонд
који је освојио у "вјечном граду"
уплатити за помоћ становништву Србије
и у Босни и Херцеговини,
послије природних непогода које су задесиле СРБИЈУ и БиХ.
********************************"Захваљујем се публици која ме је бодрила ове недеље,
овај турнир је за мене увек имао посебан значај.
Срце које сам нацртао је за навијаче,
као и за све у мојој земљи која се налази у веома тешком стању",
рекао је Ноле, додавши:
"Захваљујем се целом тиму који ми је увек представљао највећу подршку,
без њих овако нешто не би било могуће.
Увек је задовољство играти против Рафе у финалу
и леп је осећај поново победити у Риму".
Autor sjovicicslavuj |
18 Maj, 2014 |
read_nums (237)
Србија
је богатија за нови национални рекорд
у скоку удаљ који је Ивана Шпановић
поставила на митингу Дијамантске лиге
одржаном у Шангају и посветила га нашем
народу, који је задесила незапамћена
катастрофа.
Она је у Шанагају скочила
фантастичних 6,85 метара и за три центиметра
поправила државни рекорд који је такође
био у њеном власништву, а уједно се
окитила сребрном медаљом у конкуренцији
равној Светском првенству,
"Желим
прво да истакнем да сам страшно потрешена
ситуацијом у Србији, успех и национални
рекорд посвећујем нашем народу који
ових дана пролази кроз велике недаће и
тешкоће због поплава које су задесиле
нашу земљу. Све време у Шангају сам
размишљала на које начине могу да
помогнем и овај успех припада Србији.
Што се тиче самог резултата на такмичењу,
заиста сам пресрећна. Почети сезону
скоком 6,85 метара показује да смо вредно
и напорно тренирали, и да смо на добром
путу ка још бољим остварењима“ изјавила
је наша најбоља атлетичарка.
Autor sjovicicslavuj |
18 Maj, 2014 |
read_nums (242)
Цијелу ноћ провели су на насипу на Црној бари, неких пет километара узводно од града, гдје се Дрина улива у Саву.
– Поносан сам на све момке који су на том делу целу ноћ радили да би се заштитио град. Моји играчи су већ навикли на рад, а млађи клинци који су били ту су ме пријатно изненадили – наводи тренер Звезде Ненад Перуничић.
– Координисали смо добро, радило се жестоко.
Било је предвиђено да се иде на другу страну?
– Тражили смо да идемо за Обреновац, али су рекли да се тамо не може. Ми смо војска народа, ићи ћемо где год је потребно, где је најкритичније.
******************************************
Није Перуничић желео да истиче клупске боје.
– Кренули смо са Маракане, а не испред Сава центра управо да нас не би сликали. Не гледа се овде ко коме клубу припада, та спортска страна, већ људска. Увек смо ту за људе у невољи, за наш народ. Научени смо да помажемо. Нажалост, толико смо разједињени, али нас овакве трагедије увек споје.
***************************
Црвено-бели су се у суботу ујутро вратили у Београд.
– Сада чекамо. Чим нам јаве где треба да се иде – крећемо. У међувремену прикупљамо помоћ. Млађе категорије клуба већ су носиле воду и храну у Шумице. 
18. 5. 2014.
Међу првим спортистима који су се одазвали позиву премијера Александра Вучића и притекли у помоћ угроженима били су играчи и стручни штаб Црвене звезде.
***********
Тренер Ненад Перуничић, члан стручног штаба Братислав Стојменовић и играчи Вук Лазовић, Милан Торбица, Владимир Цупара, Никола Лазић, Лука Денић и Никола Лазић са пријатељима су /16. 5./ у петак предвече кренули пут Шапца заједно са осталим добровољцима.
Међу првим спортистима који су се одазвали позиву премијера Александра Вучића и притекли у помоћ угроженима били су играчи и стручни штаб Црвене звезде.
***********
Тренер Ненад Перуничић, члан стручног штаба Братислав Стојменовић и играчи Вук Лазовић, Милан Торбица, Владимир Цупара, Никола Лазић, Лука Денић и Никола Лазић са пријатељима су /16. 5./ у петак предвече кренули пут Шапца заједно са осталим добровољцима.
Цијелу ноћ провели су на насипу на Црној бари, неких пет километара узводно од града, гдје се Дрина улива у Саву.
– Поносан сам на све момке који су на том делу целу ноћ радили да би се заштитио град. Моји играчи су већ навикли на рад, а млађи клинци који су били ту су ме пријатно изненадили – наводи тренер Звезде Ненад Перуничић.
– Координисали смо добро, радило се жестоко.
Било је предвиђено да се иде на другу страну?
– Тражили смо да идемо за Обреновац, али су рекли да се тамо не може. Ми смо војска народа, ићи ћемо где год је потребно, где је најкритичније.
******************************************
Није Перуничић желео да истиче клупске боје.
– Кренули смо са Маракане, а не испред Сава центра управо да нас не би сликали. Не гледа се овде ко коме клубу припада, та спортска страна, већ људска. Увек смо ту за људе у невољи, за наш народ. Научени смо да помажемо. Нажалост, толико смо разједињени, али нас овакве трагедије увек споје.
***************************
Црвено-бели су се у суботу ујутро вратили у Београд.
– Сада чекамо. Чим нам јаве где треба да се иде – крећемо. У међувремену прикупљамо помоћ. Млађе категорије клуба већ су носиле воду и храну у Шумице.
