Autor sjovicicslavuj |
5 Decembar, 2014 |
read_nums (292)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! 6. децембра 1833. године у Новом Саду, рођен је српски писац и љекар ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, једна од најмаркантнијих личности српског друштва у другој половини XИX вијека. Борац за национално и политичко ослобођење, члан Српске краљевске академије и драматург Народног позоришта у Београду (1890-98), најпознатији је као дјечији пјесник и аутор елегичних личних исповести ("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
5 Decembar, 2014 |
read_nums (269)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ  Приближава се крај године. Децембар је мјесец у којем се врше разни избори. Сумирају се годишњи резултати и бирају, односно проглашавају они најбољи. “Најбоље” бирају претходно изабрани жирији или се “најбољи” бирају путем разних анкета, у такозваним теле-волтинзима, затим СМС порукама и још на неке друге начине.
Бирају се “најбољи” у конкуренцији оних најгорих. Селективно се предлажу кандидати у разним областима друштвеног живота и онда се приступа гласањима, па ко успије – успије. По неко и побиједи, али кога побиједи? Ваљда своје против-кандидате. У таквим изборима, углавном, све је субјективно и мало шта је заслужено. Јер све се треба заслужити. Али ко мари за такве ствари? Ма нико.
Многима је важно да се нађу на разним листама и онда се креће са гласањима. То су велики трошкови. Ако избор зависи од неког жирија, е онда у жирију треба некога и поткупитити. Но, то и није тако тешко. Заправо то је најлакши дио посла. Најсигурнија побједа је ако се поткупе сви чланови жирија, јер тада нико у жирију не би имао било каквог разлога за љутњу. Све би се радило по принципу: “Један за све, сви за једнога”! Побједник би био “демократски” изабран. Као да је сад важно у чему је и због чега изабран. Најважније је у нечему бити први, јер се тако обезбјеђује бар један или неколико дана славе.
Ако се, пак, избор врши телефонским позивима или СМС порукама, е онда је принцип сасвим другачији. Неопходно је купити што више СМС картица и само слати, слати, слати поруке, наравно сам за себе. И телеком-оператери су се давно досјетили како да повећају свој сигуран профит. Са једног броја ограничили су гласања на пет или рецимо на три позива или слања СМС поруке.
Могао бих нашироко да пишем о овом феномену, али чему то? Одох послати свој глас за једног кандидата. Баш ме брига хоће ли он и побиједити. Држим се оне старе Кубертонове олимпијске поруке: “Важно је учествовати”. Овај пут је важно и њему као кандидату, али и мени као гласачу. Па машала...Бирајмо “најбоље”! И сасвим на крају. Оно у шта сам једино сигуран је чињеница да ни у једном избору неће бити могуће изабрати бољи живот, нажалост.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
2 Decembar, 2014 |
read_nums (317)
3. децембра рођен је један од најпознатијих српских правника 20. вијека. Академик СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ је био човјек са занимљивом и пребогатом биографијом.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
2 Decembar, 2014 |
read_nums (312)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
У Србији се дигла “кука и мотика” у осуди уредника и водитеља Ивана Ивановића култне емисије “Вече са Иваном Ивановићем”, која се емитује на Првој телевизији Србије, а коју реемитују и бројне локалне телевизије у Србији и у Републици Српској.
Не улазећи у било какву анализу емисије, а поготово не у анализу испричаног вица Ивана Ивановића, нити се желим изјашњавати о контексту емитованог, но ипак, овај пут, желим да се осврнем на хиљаду и неку хистерију разних такозваних невладиних организација из Србије, које константно заступају интересе само једне стране, односно заступају жртве из реда само бошњачког народа.
Постала је флоскула и излизана матрица у изјавама многих позваних, а поготово оних непозваних и ничим изазваних, који се служе готово стандардизованом изјавом: “Осуђујем сваки злочин, без обзира ко га је починио”.
Е у томе и јесте проблем што скупина такозваних невладиних организација из Србије одмах скочи на ноге кад су у питању ратни злочини који су почињени над бошњачким, хрватским или албанским народом. Булумента представника поменутих такозваних невладиних организација никада у својим бројним иступима није поменула ниједну српску жртву, на било којем простору бивше Југославије, која је била захваћена ратним дешавањима. Тим душебрижницима и добро ухљебљенима у такозваним невладиним организацијама је више него добро. Нико од њих није ни осјетио рата, али су се зато на патњама и истинским жртвама енормно обогатили и сви су профитирали. Наташа Кандић је несумњиви рекордер по оствареним приходима, али при том треба поставити основно питање - какве она и сви они заједно имају везе са ратом и ратним страдањима?! Одговор је - имају итекако имају. Енормно су се обогатили на страдањима народа, саопштавајући само своје селективне "истине", односно пласирајући у јавност - бројне лажи.
И сам сам био жртва претходног рата и у муслиманским логорима и казаматима смрти провео сам 44. мјесеца, а сам рат у БиХ је трајао 42. мјесеца (!). Људски ум тешко може схватити начине на који су ме муслимански злочинци мучили и злостављали, као и на стотине мојих сапатника који су са мном били у логорима. Већ годинама се борим са великим здравственим проблемима, који су посљедица свакодневних злостављања и мучења по муслиманским логорима.
Такође, срамна су и саопштења Независног удружења новинара Србије (НУНС), као и Независног друштва новинара Војводине, која у својим саопштењима помињу само силоване Босанке. Та удружења, такође у својим саопштењима подсјећају на наводне процјене да је у рату на просторима БиХ силовано више десетина хиљада жена. Жалосно је што се поменута удружења играју са цифрама, као да су силоване жене обични бројеви. Поменута удружења без било каквих доказа помињу више десетина хиљада силованих што је јасна алузија да се опет ради само о Босанкама. Дакле, нема ни ријечи осуде ових удружења за бар једну једину силовану Српкињу у претходном рату. Сасвим је очито да ова удружења вријеђају силоване Српкиње у рату у БиХ, јер о томе нема ни помена, ма нема ни у примислима "заштитника" новинарске професије.
Они који су позвани, ако имају разлога, нека се баве Иваном Ивановићем и Првом телевизијом, али срамотно је да се скоро увијек јављају плаћени душебрижници из такозваних невладиних организација из Србије, који стално осуђују само једну страну – наравно само српску страну за сва ратна страдања. Никада се од тих такозваних невладиних организација неће чути ни ријеч осуде за злочинце који су силовали барем једну несрећну Српкињу или за злочинце који су звјерски убили једног јединог невиног Србина.
И да закључим са такозваним невладиним организацијама које су осудиле емитовање Ивановићеве вицоманије на телевизији с националном фрекфенцијом /Прва ТВ/. То су: Аутономни женски центар, Центар за евроатлантске студије, Центар за културну деконтаминацију, Цивил Ригхтс Дефендерс, ФЛИПСУР - Феминистичка листа против силовања у рату у земљама бивше Југославије, Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Иницијатива младих за људска права, Мрежа Жене против насиља, Регионални центар за мањине и Жене у црном.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
30 Novembar, 2014 |
read_nums (450)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /30.11/ преминуо је
велики српски књижевник
Милорад Павић.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
30 Novembar, 2014 |
read_nums (378)
ДА
СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На
данашњи дан /30. 11./
умро је
славни
српски писац
МИЛОШ
ЦРЊАНСКИ
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
29 Novembar, 2014 |
read_nums (481)
Као
што се и очекивало /а то сам и најављивао/
Породична слава уврштена је на Унескову
Репрезентативну листу нематеријалног
културног наслијеђа човечанства, што
представља први упис културних добараиз Србије на ову листу.
Одлуку
о упису славе донио је Међувладни комитет
за заштиту нематеријалног културног
наслијеђа, на свом редовном засиједању
одржаном 27. 11. у сједишту Унеска у Паризу.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (2) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
29 Novembar, 2014 |
read_nums (439)
Подсјећање - на данашњи дан /29.11./ рођен је непоновљиви ДУШКО РАДОВИЋ
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
28 Novembar, 2014 |
read_nums (452)
ВРЕМЕПЛОВ У РАЗВОЈУ ТРГОВАЧКОГ ЛОПОВЛУКА - ОД МАЊИХ КРАДУЦКАЊА, ПА СВЕ ДО ОНИХ КРУПНИХ ЛОПОВА!
/Ово се не односи само на трговце, већ на све лопове, почевши од оних ситних џепароша, па све до оних политичких лопова и лопурди!
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
28 Novembar, 2014 |
read_nums (445)
За сјећање и за памћење... На данашњи дан /28. 11. / умро је
славни српски књижевник,
сликар и пјесник ЂУРА ЈАКШИЋ **************************** ОтаџбинаИ овај камен земље Србије, Што претећ сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама, О вековечности прича далекој, Образа свога бразде дубоке.
Векова тавних то су трагови, Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, ко пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби протиб душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, — Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело презирућ Душмана чекат чете грабљиве.
И само дотле, до тог камена, Ногом ћеш ступит можда, поганом! Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати! Ал један израз, једну мисао, Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
27 Novembar, 2014 |
read_nums (404)
Текст је преузет са сајта РТС-а
Да ли оно што поставите на Фејсбук или Твитер свако може слободно да цитира? Шта морамо да знамо пре него што се укључимо у друштвене медије? Некада су кафане биле оаза слободног говора, увек сте могли да се изговарате алкохолом. Кафане су нестале или се промениле, а они који не могу да ћуте преселили су се на друштвене мреже. Али, тамо важе нека другачија правила од кафанских што многи схвате прекасно, по цену угашеног пријатељства, изгубљеног посла, али и кривичног гоњења.
Припремила
Јелена Терзић
Што
на уму, то и на - Твитеру или на Фејсбуку!
Можда и не би било тако да пре твитовања
или постовања размислимо - да ли бисмо
исто изговорили гласно на стадиону
пред, рецимо, двадесет хиљада људи?
"Људи
се осећају заштићено у познатом окружењу,
у својој соби и са пријатељима са којима
шерују, лајкују. Они не перципирају себе
као медиј, а нас су друштвене мреже
довеле у ситуацију да је појединац
медиј", каже Николина Љепава,
психолошкиња.
Док
80 одсто твитераша пише о себи, тек петина
углавном дели информације и ставове о
догађајима. Међу њима су често и новинари.
Њима би препоруке како да се понашају
на интернету требало да избистре границу
између професионалног и личног.
Оно
што као новинар не бисте написали или
објавили и што као грађанин не бисте
рекли за новине или за телевизију -
немојте да пишете ни на мрежама. Све то
се сматра јавно изговореном речи.
Позив
на одговорност није исто што и цензура
јавног говора.
"То
у ствари јесте знак слободе - да ја сам
слободан да говорим и ја сам свестан да
за све што изговорим сносим одговорност",
каже Војислав Стевановић, новинар.
У
Србији постоје две пресуде за увреде
на интернету - за говор мржње према ЛГБТ
популацији и
за претње на затвореном форуму. Оба
случаја доказују - када ваша слобода
говора угрожава неког другог, прешли
сте границу. Чак и када мислите да сте
скривени на интернету.
"Треба
се клонити претњи и свега онога што
прелази ивице кривичног закона и закона
који регулишу и медије, прогањање,
дискриминација и све оно што иначе не
бисте радили у неким другим медијима,
не смете радити ни на интернету и због
тога можете бити позвани на одговорност",
каже Милан Антонијевић из Јукома.
Они
који користе друштвене медије више воле
да деле савете него да их примају. Ипак,
препоруке о понашању ваљало би да примене
да због брзоплетог коментара не би
одговарали, ако не пред судом, можда
пред породицом, пријатељима или
послодавцем. А те казне могу да буду
теже и дугорочније.
.jpg)
НАПОМЕНА: /Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ/
Најбитнија ствар коју не третира овај текст је у томе
да све интернет комуникације и све друштвене мреже
прате и разне обавјештајне службе
што зависи од интереса тих служби.
Никаква није тајна да Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ
располаже са најсавременијом опремом
и да радници те службе прате све,
почевши од мобилне и фиксне телефоније,
па све до интернет комуникација.
Иста је ствар и са обајештајним службама у окружењу,
прије свега са србијанском и хрватском службом.
Томе се треба додати и рад страних обавјештајних служби
које покривају ове просторе.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
27 Novembar, 2014 |
read_nums (436)
Не
желим да се вратимо у доба "гашњача",
јер то и није могуће, али не желим ни да
нас уништи накарадна Европа и разне
европске пошасти које су највећа опасност
за будућност и за опстанак цивилизације!
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
26 Novembar, 2014 |
read_nums (378)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ Теби пријатељу мој! У животу сваког човјека деси се много и срећа и несрећа.
Једноставно, живот је проткан таквим међусобним догађајима.
Нема ниједног човјека који је потпуно срећан, као што нема ни оног другог који би био само несрећан.
И радост и туга су саставни дио живота!
По мени, двије су праве и велике људске несреће – изгубити здравље и немати пријатеља!
Наравно да је породица неприкосновена и породица се ни са чим другим не може упоређивати.
Сваки човјек тежи да његов живот буде испуњен разним благодетима и садржајима који ће га стално тјерати да иде према другим циљевима, који ће му пружати радост и који ће му давати смисао постојања и живљења животa.
Ако нам било шта од личног задовољства недостаје ми то нзивамо празнинама у животу, па тако и ако људи немају праве пријатеље сигурно је да ће имати велике празнине у својим животима.
Али увијек морамо имати на уму да се пријатељство лакше стекне, него што се сачува.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
24 Novembar, 2014 |
read_nums (428)
Рагбисти
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ постали су по први пут у
својој историји шампиони Србије тријумфом
против досадашњег вјечитог првака
Дорћола у Београду резултатом 36:26
(16:12).
Црвено-бели
су прекинули 12-годишњу доминацију
Дорћола, који је од првог одиграног
шампионата државе 2002. године непрекидно
освајао титуле и био једини првак.
Послије освојене шампионске титуле у
седмици и Купа у петнаестици, ово је
трећи трофеј у рагбију за ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ
ове године.
За
новог шампиона Србије ове сезоне су
наступали:
Милош
Зоговић, Драган Васиљевић, Петар
Милановић, Никола Ђурић, Миодраг Томић,
Војислав Дедић, Марк Пулен, Милош
Костадиновић, Владислав Дедић, Никола
Васић, Слободан Манак, Стефан Јовановић,
Владица Николић, Вук Штрбац, Денис
Ченгај, Ненад Жујић, Младен Ранђић, Иван
Ђорђевић, Александар Радовановић,
Велибор Срећковић, Никола Вујић.
Све честитке момцима на првој шампионској титули у историји клуба. Браво ЗВЕЗДО!
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
24 Novembar, 2014 |
read_nums (380)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 U Сарајеву организују свечану прославу поводом 25. новембра, како то у Федерацији воле да кажу - Данa државности, иако БиХ нема закон о државним празницима.
Уставом, законом или консензусом два ентитета у постдејтонском постојању БиХ никад није установила ниједан заједнички "државни" празник.
Сваке године кад дође овај датум увијек се скоро исто понавља. Што се тиче Срба из Републике Српске 25. новембар није никакав празник. Годинама постављам исто питање - како прославити неки датум уколико му се сви народи у БиХ не радују подједнако.
БиХ ни 19. година од потписивања Дејтонског мировног споразума није усвојила закон о државним празницима.
25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду одржано је Прво засједање ЗАВНОБиХ-а. У некадашњој СФРЈ тај датум обиљежаван је као републички празник тадашње Социјалистичке Републике БиХ. Али то је било некада и више неће бити никада, прво јер нема више ни оне бивше Југославије, а нема ни онакве БиХ.
Баш је интересантно како Бошњацима и једном дијелу Хрвата пада на ум да 25. новембар славе као наводни дан државности. Довољно је подсјетити се да је ЗАВНОБИХ-ом предсједавао тадашњи револуционар Војислав Ђедо Кецмановић. Некад давно власти у Сарајеву сјетиле су се да на Кошевском брду /дио новоизграђеног града/ једној малој уличици од стотињак метара дужине дају име предсједника ЗАВНОБИХ-а, истакнутог интелектуалца и револуционарa. У прије ратној БиХ тадашње власти су мислиле да су се на тај начин одужиле Ђеди Кецмановићу. У току рата и тој, као и свим улицама у Сарајеву, промијенили су називе улица које су носиле српска имена. Исто то се десило и са поменутом улицом и то само зато што је Кецмановић био Србин. Сарајевским властима је то засметало и та улица се више не зове по првом предсједнику ЗАВНОБИХ-а. Данас та улица носи име Нусрета Шишића Деде, једног од оснивача и најзлогласнијег припадника муслиманских паравојних формација "Зелене беретке". Дакле, преко ноћи од Србина ђеде /Кецмановића/ - стигло се до Бошњака деде /Шишића/! И поред свега реченог, напросто је зачуђујуће како Бошњаци свим средствима настоје да 25. новембар прогласе за тзв. државни празник. Јасно је о чему се овдје ради? На тај начин Бошњаци желе да докажу наводни континуитет "тисућљетњег" постојања Босне и Херцеговине што је потпуна неистина. Нема потребе даље се упуштати у било какве анализе, јер и овај апсурд апсурда све јасно говори. Остаје питање - шта им је сметао бивши револуционар? Одговор је јасан. Сметао им је само зато што је био Србин, као и огромна вечина делегата на тој сједници у Мркоњић Граду, као што је, такође, опште познато да је највећи број Срба био у формацијама Брозових партизана... Да закључим. 25. новембар никад неће бити празник који ће у БиХ са радошћу сви славити. Коме се слави нека слави. Уосталом, могло би се поставити и питање, а шта је са АВНОЈ-ем? Одговор се зна и зна се се шта је било. Нема више Социјалистичке Федеративне Југославије. Нема ни петокраке. Петокраке нема ни на гробној плочи Јосипа Броза. Нема ништа од "некада". Остала је БиХ и она може и да опстане, али само у оквирима Дејтонског устава и овакве територијалне, политичке и уставно-правне устројености и организације. У Републици Српској 25. новембар је обичан радни дан. У Српској је 21. новембра, обиљежен републички празник - Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Тај датум у ФБиХ није празнован. ********* НАПОМЕНА:
Војислав Кецмановић Ђедо, рођен је 1881. године у Читлуку код Приједора. Гимназију је похађао у Сарајеву, Рељеву и Сремским Карловцима. Студирао је медицину од 1905. до 1911. године у Прагу где је и дипломирао.
Као љекар радио је у Тузли, одакле је за вријеме Балканског рата прешао у Србију и учествовао у њему као добровољац. Послије рата вратио се у Тузлу, а затим живио у Сарајеву.
У бањалучком велеиздајничком процесу осуђен је на пет година робије, коју је издржавао у Бања Луци и Зеници. Од 1918. године био је љекар у Бијељини. Био је председник културно-просветног друштва и читаонице „Филип Вишњић“ и истакнути културни радник.
Укључивши се у Народно-ослободилачку борбу, пребацио се јуна 1943. године на ослобођену територију. Исте године био је изабран за члана Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије и за предсједника ЗАВНОБиХ-а. Од 26. априла 1945. до новембра 1946. године био је предсједник Президијума Народне скупштине НР Босне и Херцеговине.
Умро је 25. марта 1961. године у Сарајеву.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
24 Novembar, 2014 |
read_nums (720)
Данас, /24.11/. је рођендан
славном српском редитељу
ЕМИРУ КУСТУРИЦИ.
СРЕЋАН РОЂЕНДАН мом пријатељу!
Članak in
GENERALNA |
Komentari (2) |
Trekbekovi (0)
|
|
.gif)
.gif)
.gif)
