Slavko Jovičić -

Није лоше и ово знати, бар за оне који желе то да знају!?

Autor sjovicicslavuj | 27 Novembar, 2014 | read_nums (221)
     
    Текст је преузет са сајта РТС-а

    Да ли оно што поставите на Фејсбук или Твитер свако може слободно да цитира? Шта морамо да знамо пре него што се укључимо у друштвене медије?
     
    Некада су кафане биле оаза слободног говора, увек сте могли да се изговарате алкохолом. Кафане су нестале или се промениле, а они који не могу да ћуте преселили су се на друштвене мреже. Али, тамо важе нека другачија правила од кафанских што многи схвате прекасно, по цену угашеног пријатељства, изгубљеног посла, али и кривичног гоњења.

    Припремила Јелена Терзић

    Што на уму, то и на - Твитеру или на Фејсбуку! Можда и не би било тако да пре твитовања или постовања размислимо - да ли бисмо исто изговорили гласно на стадиону пред, рецимо, двадесет хиљада људи? 

    "Људи се осећају заштићено у познатом окружењу, у својој соби и са пријатељима са којима шерују, лајкују. Они не перципирају себе као медиј, а нас су друштвене мреже довеле у ситуацију да је појединац медиј", каже Николина Љепава, психолошкиња. 

    Док 80 одсто твитераша пише о себи, тек петина углавном дели информације и ставове о догађајима. Међу њима су често и новинари. Њима би препоруке како да се понашају на интернету требало да избистре границу између професионалног и личног.
    Оно што као новинар не бисте написали или објавили и што као грађанин не бисте рекли за новине или за телевизију - немојте да пишете ни на мрежама. Све то се сматра јавно изговореном речи. 

    Позив на одговорност није исто што и цензура јавног говора. 


    "То у ствари јесте знак слободе - да ја сам слободан да говорим и ја сам свестан да за све што изговорим сносим одговорност", каже Војислав Стевановић, новинар. 

    У Србији постоје две пресуде за увреде на интернету - за говор мржње према ЛГБТ популацији и за претње на затвореном форуму. Оба случаја доказују - када ваша слобода говора угрожава неког другог, прешли сте границу. Чак и када мислите да сте скривени на интернету.

    "Треба се клонити претњи и свега онога што прелази ивице кривичног закона и закона који регулишу и медије, прогањање, дискриминација и све оно што иначе не бисте радили у неким другим медијима, не смете радити ни на интернету и због тога можете бити позвани на одговорност", каже Милан Антонијевић из Јукома.

    Они који користе друштвене медије више воле да деле савете него да их примају. Ипак, препоруке о понашању ваљало би да примене да због брзоплетог коментара не би одговарали, ако не пред судом, можда пред породицом, пријатељима или послодавцем. А те казне могу да буду теже и дугорочније.


     

    НАПОМЕНА: /Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ/

    Најбитнија ствар коју не третира овај текст је у томе 
    да све интернет комуникације и све друштвене мреже 
    прате и разне обавјештајне службе 
    што зависи од интереса тих служби. 

    Никаква није тајна да Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ 
    располаже са најсавременијом опремом 
    и да радници те службе прате све, 
    почевши од мобилне и фиксне телефоније, 
    па све до интернет комуникација. 

    Иста је ствар и са обајештајним службама у окружењу, 
    прије свега са србијанском и хрватском службом. 

    Томе се треба додати и рад страних обавјештајних служби 
    које покривају ове просторе.
     

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva