УТОРАК, 07. АПРИЛ 2015. Предвечерје ... Цртица из свакодневице -
Autor sjovicicslavuj | 7 April, 2015 | read_nums (229)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
По јутру се познаје дан, лијепо се каже у народној пословици.
Буђење, па устајање и умивање и онда уобичајени јутарњи хигијенски ритуал. Прикладна јутарња гардароба и наравно незаобилазна јутарња кафица.
Распоред активности у току дана зависи од обавеза и каквог таквог дневног плана, мада се никад ништа сто одсто не може испланирати, а још мање од тог плана се може и остварити.
Но крећемо. Почиње дан. Ипак и након свега, у току дана највише волим оно вријеме које стиже у предвечерје. Тај дио дана у себи носи мир и спокој и одмарање од дневних послова, ма какви да су били.
Приближава се ноћ и сјенке постају све дубље и тајанственије. Боје природе су природније. Људи су опуштенији, да ли због дневног премора или због задовољства што су многе дневне активности реализовали или због унутрашњег задовољства и захвалности Богу на још једном дарованом дану живота.
Вечерње шетње су инспиративне, али све зависи како их ко користи? Некоме је задовољство шетати у природи. Неки други се, пак, одлучују за поновну и неизоставну посјету кафићима, док они који су у прилици и који имају своју башту опредјељују се да свратите у свој врт снова и да тако задовоље сва чула унутрашњег задовољства и љубави и да се диве расцвјеталом цвијећу.
Посебно задовољство и опуштање је у сусрету и додиру са стабљикама цвијећа које не зна да говори. Али и цвијеће, такође, живи свој живот. Мирис руже, босиљка, рузмарина или процвалих љубичица стварају мир у души и маме осјећаје и жељу да сваки цвијет човјек принесе лицу и да осјети живот у двоје, живот човјека и биљке у јединству пурпурног предвечерја, протканог неизмјерном љубави.
Неке друге биљке, а цвијеће посебно, захвална су жива бића која су спремна за невидљиву реакцију на неизговорене ријечи. Биљке сву љубав узвраћају мирисом и повијањем на вјетру, као да желе да се умиљавају и траже руке да их загрле. Цвијеће на све начине дарује узвишену радост живота и свог постојања.
Све од Бога даровано скупљам у себи и са собом носим у ноћ. Носим у мрак који се спушта. Али и у мраку тражим свјетло да освијетлим радост у души још једног дана, који тек треба да се роди.
This entry was posted on 07 April, 2015 19:28 and file under GENERALNA . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Trekbekovi from your own site.
