Slavko Jovičić -

ЉУБАВ, море, ноћ, загрљаји ...

Autor sjovicicslavuj | 25 Avgust, 2015 | read_nums (572)
     

5 Komentari & 0 Trekbekovi od "ЉУБАВ, море, ноћ, загрљаји ..."

    Када Славуј о њој пева, Љубави не преостаје ништа друго него да живи, док живот траје и дуже од живота ... ;)
    Лепо. :)

    Autor Divina Commedia 25 Avgust 2015, 21:26

    Уз знак поштовања и пажње упућујем ти ријечи захвалности!

    Свака срећа те СТИЗАЛА у животу!

    Autor sjovicicslavuj 26 Avgust 2015, 10:17

    Hvala Vam. Hvala puno!
    Uzvraćam istim željama. :D

    Autor Divina Commedia 26 Avgust 2015, 11:10

    Радује ме чињеница да посјећујеш мој блог и да ти се пјесмица допала. Ма имам тога много за објавити.

    Једини проблем је у томе што мени персираш. НЕМОЈ!
    Знам добро Бонтон и културу опхођења, али ни малој дјеци не дам да ми персирају.
    Вјерници то најбоље знају. Ми се и Драгом Богу обраћамо са ти: ПОМОЗИ МИ ГОСПОДЕ БОЖЕ!

    Још једном - искрено те поздрављам!

    Autor sjovicicslavuj 26 Avgust 2015, 16:04

    Славко, :)

    Немам дуго блогерско искуство, немам ни годину дана. На овом блог сервису сам око пола године, а када сам дошла твој блог сам запазила међу првима. :)
    Можда и зато што има концепт веома сличан мом првом блогу. Лако се прати, занимљив је, обрађује актуелне теме и ... то је то. Морам признати да ме ова песмица пријатно изненадила јер у ово кратко време колико ја пратим не сећам се да је било поезије (?)
    Ево са задовољством прелазим на "ти". На блоговима персирам само онима који се потписују именом и презименом и већ сам негде писала једино су такви људи вредни сваког поштовања (каква сама на жалост нисам - криве су лоше околности и наша неуређена друштва).
    Хвала ти на свакој лепој речи, тек сада сам схватила да сам и заборавила како звуче лепе речи! Колико смо, као друштво, свеукупно пропали, како нам је култура постала не само страна реч, већ и непознат појам; како су праве вредности нестале, колико су се искреност, поштење и поштовање међу људима изродили, о љубави да и не говорим; колико су лицемерје и злоба загадили нашу стварност, наше окружење и наше животе ...
    Али, ми смо "стара гарда" што би рекао мој добар друг, ми се држимо наших моралних начела на којима смо васпитани и одрасли, свесни да када се једном погазе вредности повратка тада нема ...
    Не дамо се злоћи! ;)
    Хвала ти. :))

    Autor Divina Commedia 26 Avgust 2015, 19:19
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva