Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 25 Maj, 2017 | read_nums (414)

 

 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
ЗАШТО НИКАД НИЈЕ НИ ПОКУШАО ДА ОСЛОБОДИ УСТАШКО-ФАШИСТИЧКИ ЛОГОР СМРТИ, 
а након рата НИКАД НИЈЕ ОТИШАО 
ДА ПОСЈЕТИ ЈАСЕНОВАЦ
Нема свјетске вукојебине 
у којој није био злочинац Јосип Броз,
али му никад ни на ум није пало да оде
у усташки конц-логор Јасеновац.

У једном ранијем тексту /поново сам га објавио 
у наставку/ поставио сам само нека питања. 
Ако ме било ко демантује и ако ми одговори, 
ево спреман сам не само да се извиним било коме,
већ и њему мртвом.
  
За оне разумне све је јасно.
За неразумне увијек ће постојати само један закључак - тада смо лијепо живјели.

ТАЧНО! 
Али како и на чији рачун смо тако живјели и траје ли свијет само за нашег "вакта".

Шта је са будућношћу СРБА, СРБИЈЕ и СРПСКОГ НАРОДА У ЦЈЕЛИНИ. Уосталом, шта је са будућности оних народа /мало је таквих осим Срба/ којима је злочинац Јосип Броз нанио највеће зло.

О каквој хипокризији, наивности,  и слуђивању народа се радило најбоље показује сљедећа флоскула и фраза - "ЗБРАТИМЉЕНИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ", сазнаћемо много касније у касапници на просторима бивше државе.
Е управо то такозвано братство и јединство нас је завило у црно и довело до највећег европског крвопролића на крају двадесетог вијека.

Данас злочинца Броза оплакују само они који су важни сами себи и они који су тада добро живјели и који никада нису осјетили ниједну животну патњу. У то вријеме и ја сам много боље живио него данас. Пита ли се ико шта ће у будућности бити са дјецом и унучади нашег народа.

Највише захваљујући Србима Броз и клика српских подрепаша која је Броза држала на власти стврорили су неодрживу државу и кад се народ олслободио Брозове чизме, е онда је почело стравично крвопролиће.

Ко је раскомадао некадашњу Југославију и ко је кад год је могао  најдубље забијао нож Србима. Србија и српски народ ће и у будућности крварити због своје наивниости и вјеровања у такозвано братство и јединство. Кад Срби схвате да љубави у свијету нема, већ да се цијели свијет и цивилизација одржавају само на ИНТЕРЕСУ, е тада ће и Србима бити лакше да опстану на овој свјетској вјетрометини и у балканској вукојебини.

Дошла су таква времена у којима ни рођени брат са братом не може. Са сусједима треба живјети у миру, јер је мир најважнији. Свима је познато даје Србија деценијама на својој грбачи носила друге народе и републике да би јој управо ти народи и те републике сломиле кичму.

О непреболној српској рани Косову и Метохији овом приликом нећу ништа да кажем.

О Србима који су некад вијековима живјели у Хрватској, такође овај пут нећу ништа.

Ово је само дјелић српске заблуде и ако ме било ко разувјери да нисам управу - јавно ћу се свима извинити. Али, сви они који оплакују злочинца Броза и не знају ко је био Броз.

Из архива много тога је уништено, а и злочинац Броз се још за живота побринуо да своје злочиначке доказе уништи.

Неки који и данас 35. година након смрти злочинца Броза пате и јадикују требали су од злочинца Броза барем да "науче" тадашњи заједнички Српско-хрватски језик, који он никад није савладао.

"Мајку ти Божју" /узречица злочинца Јосипа Броза/
Међутим, нема краја приче о злочинцу Јосипу Брозу.
------------------------------------------
Наставак никад довршене приче ...

 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Нема свјетске вукојебине у којој Јосип Броз није био, али му никад ни на ум није пало да оде у највећи град мртвих Срба, Срба, у усташки конц-логор Јасеновац

 ЗАШТО НИКАД НИЈЕ ОТИШАО У ЈАСЕНОВАЦ

Некад смо славили највећу превару Јосипа Броза.
Славили смо његов рођендан, мада се он уопштеи није родио на данашњи дан и није уопште био припадник ниједног народа у Првој, Другој и Трећој Југославији.
Злочинац Броз је био Аустријанац и каплар у аустро-угарској војсци, који је ратовао против Срба у Првом свјетском рату.

Стицајем разних околности успио је да украде идентет правог кумровчанина Јосипа Броза који је погинуо у Мађарској.
 
 /На слици Јосип Броз као војник окупаторске  
Аустро-угарске војске у рату против Србије/
 
 Али, то је ништа у односу како нас је у многим другим стварима превеслао и слудио. Петокраком је највише слудио Србе.
 
 Питање:
- Зашто на свом гробу нема петокраке.
ЗАШТО?
 
Питање:
- Зашто је у Другом свјетском рату, мјесец дана раније послао око 20. хиљада српске младости да изгину на Сремском фронту, а знао је да браћа Руси и силна армија стиже у помоћ браћи Србима.
 
Питање:
- Зашто је дозволио да остану покрајине само у Србији, а Уставом из 1974. који је направио Едвард Кардељ Шиптарима је оставио покрајину и тако је још тада- створио шиптарску државу на српском Косову и Метохији.
 
Питање:
- Зашто у Хрватској није дозволио барем да покрајина буде Лика, Кордун, Банија и велики дио Далмације. Знао је злочинац Броз да је тада на том подручју у огромном броју живјело већинско српско становништво.
 
Питање:
- Зашто никада није дозволио да се одбетонирају јаме са српским жртвама и да те невино убијене Србе барем неко достојанствено сахрани.
 
 Питање:
- Зашто је Њемачкој, односно Вили Бранту, канцелару Њемачке опрстио тадашњи енормни новчани износ ратне одштете.
А касније нас до гуше задуживао највише управо код Нијемаца, који су претходно највише опљачкали Србију.
 
Остало је неразјашњено питање и остао је предмет спора опљачкане златне и девизне резерве и умјетничке и друге вриједности грађана, као и непроцјењива имовина  Српске православне цркве.
 
СФРЈ и злочинац Јосип Броз, као и Југославија послије њега, и касније државе, Србија и Црна Гора, и сада Србија, избјегавале су питање ратне одштете и потписивања међудржавног уговора о наплати ратне одштете с Немачком.
 
Питање:
- Зашто је, истина са српским подрепашима. којима се окружио и тако чувао власт,  такође, злочинцима - измислио Голи оток и то углавном за Србе.
 
Милион би се могло поставити питања злочинцу Јосипу Брозу, али каква корист кад се одговори тек сад, у овом времену знају, а њега нема, осим само још у главама оних који су били и остали слуђени злочинцем Јосипом Брозом, а да при том и не знају ко је заправо био он.
 
Питање:
Зашто никада није отишао да посјети гробове, наводних биолошких родитеља који почивају у Кумровцу.

И сасвим на крају, зар се нико од Срба не пита  зашто се Хрвати и званична Хрватска не боре да се посмртни остаци Јосипа Броза из Београда измјесте у Загреб или негдје у Хрватску. 
 
Наравно да то не желе, јер и данас има оних Хрвата који и у Хрватској знају истину и знају да Јосип Броз није био син хрватског "тисућљетног" народа и постојања.
 
Хрвати су с разлогом од Србије тражили и добили некаве књижурине и умјетничке слике из прошлог рата, али ни на ум им не пада да траже измјештањегробнице Јосипа Броза.
 
А што би га и тражили кад знају да није њихов.
Мудри "Латини" /треба им честитати/ знају, да иако је мртав злочинац Јосип Броз и данас, највише штете наноси Србији, па ко веле - "Нека Броза и даље у Беогрдау.
 
 По интересе хрватске државе Броз је најкориснији у Београду, јер ће и мртав и даље распамећивати слуђене и подијељене Србе.
 Питања и одговори ...

Autor sjovicicslavuj | 21 Maj, 2017 | read_nums (409)
 
20.5.2017.
 
Прву медаљу од наших стријелаца на Свјетском купу у Минхену освојио је Димитрије Гргић малокалибарским пиштољем слободног избора, а та бронза је уједно и његова прва медаља на свјетским куповима. 
 
 
 
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2017 | read_nums (298)

 Црвена звезда је по девети пут освојила титула шампиона државе, трећи пут узастопно!
 
 
Стонотенисери Црвене звезде су и у реванш мечу финала плеј-офа Суперлиге Србије били бољи од Бачке Паланке, овога пута на гостовању резултатом 2:4.
 
Звезда је у првом мечу прегазила Бачку Паланку са 4:0.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2017 | read_nums (290)
 
Академик, српски писац, романсијер и есејиста,
политички и национални теоретичар
 
Добрица Ћосић
 
преминуо је 18. маја 2014. године,
у Београду у 93. години.

 
 
Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2017 | read_nums (270)
Руђер Јосип Бошковић
је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године


Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787. 

Био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена. 
     Увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. 

Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.

Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.

Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника. 

Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.

Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени. Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787.  године, а срце му је пренето у завичај.

Autor sjovicicslavuj | 17 Maj, 2017 | read_nums (249)

За сјећање и памћење
На данашњи дан 17. маја 1917. године 
умро је славни српски војвода

РАДОМИР ПУТНИК



Радомир Путник  био је српски војвода (маршал). Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног герералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату. 

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. Послије Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе (маршала) српске војске.

У Првом свјетском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић. 

Путник је командовао српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз. 


06.12.1926.год. посмртни остаци Војводе Путника,
тадашња Краљевина преноси и схрањује у капелу
на Новом гробљу у Београду.

 
Autor sjovicicslavuj | 16 Maj, 2017 | read_nums (264)

На данашњи дан, 16. 5.


рођена је наша драга 

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ


МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА


ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ!

 
Autor sjovicicslavuj | 16 Maj, 2017 | read_nums (284)

Владислав Петковић Дис

трагично страдао 16. маја 1917, код Крфа.


Био је велики српски пјесник и родољуб. 
Радио као учитељ и царински службеник. 
Био је извјештач са фронта у Балканским ратовима. 

За вријеме Првог свјетског рата, 
преживио је повлачење преко Албаније, 
одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску, 
гдје пише своју посљедњу збирку пјесама Недовршене пјесме. 

При повратку у Грчку брод на коме је пловио 

пресреће и потапа њемачка подморница код Крфа

++++++++++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 15 Maj, 2017 | read_nums (207)

На данашњи дан, 15. маја умро је

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Иако је живио само 37 година, 
спада у плејаду најзначанијих СРБА
у нашој историји.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Maj, 2017 | read_nums (260)

 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

О политици, фудбалу и о климатским промјенама сви се разумију или тачније – сви све знају и нуде своја рјешења за спас. Међутим, нико не пружа руку спаса дављенику. Напротив, дављеника сви гурају још више и многи ликују да дављеник што прије потоне, рачунајући да ће без "дављеника” лакше ићи у будућност. Међутим, многи заборављају да будућност нестаје са дављеником у тамним дубинама огромног понора.

Многи политичари расправљају о судбини троглаве аждаје и такве заједнице. Tоме је најсличнија Босна и Херцеговина. Свака глава те заједнице води својеглаву политику док желудци обесправљеног и осиромашеног народа не престају да крче.

Гдје ће БиХ? Гдје смо пошли? Хоћемо ли у Европу? Хоћемо ли са Русијом? Хоћемо ли у Џамахирију?

Хоћемо ли у првобитну заједницу или на планету мајмуна на којој не успијевају увозне банане, него ћемо остати на својој земљи гдје успијевају наше домаће шљиве, јабуке, крушке, а по негдје у медитеранским крајевима успијева и грожђе.

Много је људи који су заинтересовани за многе ствари, али углавном за оне небитне. Међутим, живот је сасвим нешто друго и мед од домаћих незатрованих пчела је здрав и љековит. Али, најопаснији су они који су лизали прсте дубоко стављене у мед и није им било важно каквог је квалитета. Њима је било, а и сад је тако у многим сферама живота, важно да замеде своје велике апетите за пљачком и за личним богаћењем. Зна се да увијек постоје незајежљиви лопови који “устрепталог срца
” никада неће вратити дио плијена који су покрали.

Лопови ће увијек потенцирати своју такозвану доброту и са ореолом јуначког поноса настојаће лажно да стану у одбрану људског достојанства сваког униженог човјека.
У прашуми се нико није снашао. Џунгла је елдорадо за сва зла и за пустошења ионако обесправљеног и опљачканог народа. У џунгли нико никада није могао да заведе ред. Сви они који би и покушали знају да зечеви први страдају, али ко им је крив, најлакше је рећи. Јер зечеви се боје и своје сјенке. Чак ни обилне привилегије не чине људе људима, већ такве грамзивце и лопове чине само ЛОПОВИ.


Под плаштом такозване велике мудрости и светачко-филозофске мисли и разних аналитичара опште праксе све се додатно усложњава. Јер, ти аналитичари су обични смутљивци који само покушавају да анализирају прошло вријеме, при том не нудећи никаква рјешења. Прошлост многи памте и за то им нису потребни самозвани 
аналитичари који су преплавили медијски ионако загушени простор. 
У оптицају су стални ликови који сипају од идеја и памети (!).

Народ најмање занима ко ће му ионако папрено јело додатно забиберити, под условом, ако још увијек има шта да једе, а таквих је много. Много је богатог и честитог народа постало сиротиња. Зашто? Па зато што је лоповска елита опустошила и пљачкала све редом. А то су могли, јер су стратегијски добро наступали и били су добро распоређени. Знали су то добро.

Данас зна и народ о чему се ради.
 
Али нико од тог сазнања нема користи 
...

На крају, могало би се закључити да је корист у бескорисности.

 
Autor sjovicicslavuj | 14 Maj, 2017 | read_nums (272)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 14. 5. 
рођен је српски пјесник 

БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ

Autor sjovicicslavuj | 13 Maj, 2017 | read_nums (249)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 13. маја, рођен је

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ


Једна од највише изговараних реченица 
или синтагми или поука 
у српском народу је дјело 
Лазе Лазаревића: 

"СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ"!

********************

Живио је само 40 година. 
Његова приповијетка 
"Све ће то народ позлатити", 
као да је јуче написана.

По мени, наравно, 
она је сад актуелнија, 
него у оно доба кад је написао 
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ 

 
Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2017 | read_nums (339)
 
 
 Трећи пјешадијски /Република Српска/ Пук Оружаних снага БиХ чува традицију Војске Републике Српске.
 
 
 
 
Поводом дана ВРС, 12. маја, Војска Републике Српске формирана на позив народа 1992. године, а циљ је био да одбрани народ који је у историји дао најбоље синове за слободу!
 
ВЈЕЧНА СЛАВА И ВЕЛИКО ХВАЛА

СРПСКИМ ЈУНАЦИМА

КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ

ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА!

АМИН!

 
Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2017 | read_nums (390)

За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 11. маја, рођен је
славни и непоновљиви српски глумац

ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ


 
 
Autor sjovicicslavuj | 10 Maj, 2017 | read_nums (32)
 
 
Послије скоро двије деценије ШК Црвена звезда 
поново има женску екипу у Првој лиги Србије. 
 

У клупској историји остаће уписана имена 
Јадранке Груић, Теодоре Ракић, 
Марије Станимировић и Катарине Остојић, 
да ма које су маестралним играма омогућиле да се Звезда 
врати у сам врх домаћег шаха.

 
Autor sjovicicslavuj | 10 Maj, 2017 | read_nums (271)
 
На данашњи дан, 10.maja 1594. године спаљене су мошти Светог Саве на Врачару у Београду. Тијело Светог Саве, једног од твораца српске средњовјековне државе, оснивача српске цркве, зачетника српске књижевности и најмлађег сина великог српског жупана Стефана Немање, почивало је од 1237. године у Милешеви. Спаљивању моштију, 359 година послије његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.

Турски султан Мухамед III наредио је Синан - паши да по сваку цијену угуши побуну Срба. Синан-паша је, знајући да се на гробу Светог Саве у Милешеви окупљају не само православци већ и Турци вјерујући у исцјељење, наредио је да се ковчег донесе у Београд и ту јавно спали.

Турци су пронијели ковчег из Милешеве кроз цијелу Србију, све до пред Београд, на поље Врачарево, како би Срби са обје стране Дунава видјели чин спаљивања. Спаљивањем моштију Светог Саве Турци су жељели да униште његов култ, потисну хришћанство и униште симбол српске традиције и историје. Мошти су спаљене, али је Светосавље наживјело турско ропство.
************************************
10. маја 1895. - Основано Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару, за првог предсједника изабран митрополит српски Михаило.
***********************************
10. маја 1939. - Освећени темељи Храма Светог Саве на Врачару.  
***********************************************
На сву срећу и на понос српског рода 
Храм Светог Саве на Врачару 
блиста пуним сјајем ...

ЗА СВА ВРЕМЕНА!
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Maj, 2017 | read_nums (242)
 


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

СРБИ СУ ДАЛИ
 
 
ОГРОМАН
 
 
ДОПРИНОС
 
 
У СЛАМАЊУ
 
 
ФАШИЗМА!
 

Има много људи који су задовољни, али који истовремено нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским велики број људи тражи утјеху у једној реченици: “Добро је не пуца и нема рата”!

Људи памте многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим својим сродницима. Сви они добро знају да покојници не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије уморене душе лебде изнад свих живих.

Тешко се долази до националне свијести једног народа. Његов колективни и друштвени организам је раскомадан у парампарчад. Ти дијелови се више никада не могу спојити у некадашњу јединствену цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.
Додуше, сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају и људи. Али знају то и неки нељуди који чине власт. Многи су сасвим неоправдано засјели у удобне фотеље и покушавају да кормиларе "флотом лађа" /читај народа/, лађа које без мотора, горива и без јарбола плутају широким морским пространствима. На хоризонту бескрајног лутања ти политички авантуристи никада неће успјети да доплове на обалу спаса. Додатна несрећа је у томе што историја неће продужавати вријеме у којем би постојала могућност да се чак и они опамете.

Још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Нама не требају споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица српских јунака који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства и отаџбине. Српство је у овом турболентном времену нападнуто са свих страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно ко су стварни непријатељи, ако немамо пријатеља. Јер непријатељи све пред собом руше и уништавају.

Милиони су мртвих Срба који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и своју отаџбину. Никада Срби нису друге нападали нити су били освајачи туђега. Сви они који су водили ратове против Срба су их и изгубили. Наша снага је у јединству живих и у милионским ешалонима мртвих Срба. Уморени Срби и јунаци из наше прошлости својим сјенима и данас не дају злотворима да славе своје наводне побједе, јер крвници никад нису успјели, а никада неће ни моћи да нас побиједе.

У Другом свјетском рату Срби су дали огроман допринос и великим жртвама платили су високу цијену у сламању фашизма. Та борба је представљала једно од највећих цивилизацијских достигнућа у цјелокупној људској историји. То је дан када се с поносом морамо сјећати свих оних који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.

И недавно вођени ратови на развалинама бивше Југославије било је вријеме у којем су се настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма највећу цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни Република Српска то никада не смију да забораве без обзира колико били јаки и снажни покушаји наших непријатеља да фалсификатима препарирају историјске чињенице.

Зато и не само због тога Србија и Република Српска имају бројне разлоге да 9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - славе и као своје празнике.

СРЕЋАН ПРАЗНИК!


Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2017 | read_nums (262)
 
 ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Руска војска која је сломила фашизам

Сваки сљедећи дан се разликује од оног претходног. Разликује се по много чему. Прво, свако је старији за један дан. Друго, свако се сјећа преходног дана, а свима ће у памћење дубоко бити урезани претходни дани, некоме више, а другима мање, с разлогом. Феномен и синоним за фамозне претходне дане, па можда и године је Европска унија. 

Шта ће се дешавати у будућности, е то нико поуздано не зна, али се може само претпотставити да Европска унија нема будућност. 

Пропало је Римско царство, пропала је Отоманска империја која је преко пет вијекова тлачила и уништавала српски народ, пропала је окупаторска Аустро-Угарска машинерија, пропали су комунизам и социјализам, па ће слиједом историјских процеса пропасти и Европска унија.
------------------------------------------------------
Гарда Војске Србије на паради у Москви за Дан побједе над фашизмом
У овом катаклизмичном суноврату људског достојанства и гажења људских права, Европска унија је и основана да би јаке државе биле још богатије и јаче, а да се при том настави пљчкање и пустошење малих народа и држава.
Велика је то туга обичног човјека и углавном униженог и обесправљеног људског бића од стране разних бјелосвјетских тајкуна и лопова, чији су опстанак и богатство и засновани на гулењу коже немоћној сиротињи и срадалницима.

Хумани људи помагажу онолико колико и како могу, али у најезди бјелосвјетских лопужа и лопова свих фела - скоро па су немоћни.
Већ десенијама је на сцени тзв. "Бриселизација". А у току те тзв. "Бриселизације" из вида се губе чак и оне најважније ствари и до изражаја долази поквареност и подлост најјачих држава које на окупу и одржавају Европску унију.
Та поквареност се огледа и у замаскиреним потезима, а најеклатантнији је примјер сутрашња годишњица коју је некада цијели свијет обиљежавао као Дан побједе над фашизмом. 
У таквој Европској унији, дакле у том интересном савезу највише се пита и одлучује њемачка нација, па су тако уз Дан побједе над фашизмом измислили и нови “празник” - Дан Европе, како би кроз генерације које долазе све више и више блиједио Дан побједе над фашизмом. Је претешко је то бреме за Њемачку државу. 

 По свему судећи, изгледа, да је Дан побједе над фашизмом једино још важан само Русији и Србији, односно руском и српском народу. Јер, на прсте се могу избројати неки други европски народи који још држе до историјских чињеница и који обиљежавају Дан побједе над фашизмом. 
Очигледно је да Европска унија настоји да се и на тако бизарне начине скрене пажња са једног од најважнијих датума у историји човјечанства. Јер ако је Европи стало да слави 9. мај - зашто га онда Европска унија није прихватила и зашто га изворно не обиљежава са пуним именом и значајем - Дан побједе над фашизмом, него су до крајњих граница то ублажили и све су свели на обиљежавање тзв. Дана Европе.

Гарда Војске Србије на паради у Москви 
за Дан побједе над фашизмом
Све ми ово личи на ону народну пословицу:
“Да се Власи не досјете”.

Војна парада у Москви за Дан побједе над фашизмом
 
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2017 | read_nums (260)
 
 Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
 
Патерналистички ставови су врло опасни, јер у крајњој линији они за циљ имају амбицију за старатељством над онима другим и другачијим, а све због изражених тежњи за хегемонизмом и доминацијом!
Стварне патерналистичке амбиције показују само они који су јаки над онима који су слаби. Та брига није искрена нити је поштена, нити је са намјерама да се слабијем помогне. Заправо, ради се о похлепи и заштити својих интереса ради остваривања личне користи.
Нема владања над другим без доминације, а свака доминација се остварује силом и моћи. Таквим недемократским методама /ма коме је до демократије и стало!/ служе се они најјачи и они који своје тежње остварују силом. Сила се у почетку манифестује најблажим вербалним методама, које касније еволуирају у притисаке и уцјене и на крају се користи и оружје. То значи да се иде и до коначног слома и пораза, односно иде се и до коначног уништења оног слабијег и беспомоћнијег.
Нико своје хегемонистичке циљеве никада није остварио љубавним „методама“, већ напротив, то је могуће само гажењем свих људских права и потпуне немоћи оних који су слабији, јер да нису слабији пружили би какав такав отпор тиранима.
Но, то у вечини случајева изостаје, јер за илустрацију таквог стања најбоља је народна пословица: "Шукаст се никад не боде са рогатим“ . Значење и поруку која долази из пословице они најјачи никада нису уважавали, него су силом крчили себи пут да би стигли до својих циљева, занемарујући право и правду других, углавном слабијих.
Зато су у свјетским размјерама неравноправно распоређени моћ и сила. Право и правда остају тако само фикције и они су непостојећи инструменти за одбарну слабијих и угњетаваних народа, а њих је и највећи број на овој планети, планети земљи из које све потиче и у коју се на крају крајева све и враћа, па и сам живот, који не смије бити у рукама разних циркузаната, а нити се смије дозволити да га многи авантуристи врте као на рингишпилу.
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Maj, 2017 | read_nums (229)
 
Српски рвач Александар Максимовић освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у Новом Саду у категорији до 71 килограма грчко-римским стилом, пошто је вечерас у борби за треће мјесто савладао Француза јерменског поријекла Еврика Никогјосана 2:1.
 

 
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva