Autor sjovicicslavuj |
26 Avgust, 2019 |
read_nums (217)
НАПИСАО: Славко јовичић Славуј
НАПИСАО: Славко јовичић Славуј
Стојим на обали и гледам
у барку којом пловиш.
Погледи распламсавају мисли,
које ми не дају мира.
Гледам у чамац и као да осјећам како благи
морски повјетарац милује разапети јарбол.
Не смијем босим ногама да загазим у море ...
Плашим се да ме љубав и жеља да будем
у твом загрљају не понесу према теби.
Знам да одлазиш ...
Пловиш са својим сновима и надањима.
Моје наде су стале у морско плаветнило
чије се боје губе и затварају ми уплакане очи.
Сузе не могу да сакријем.
Сузе остају са мном.
И оне знају да те испраћам
и да одлазиш.
Знај да остајем у мислима са тобом,
и да ми једино то и остаје од тебе ...
Autor sjovicicslavuj |
25 Avgust, 2019 |
read_nums (342)
На данашњи дан 25. 8. умро је
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Дјела увијек надживе ауторе
Ово је само мали дио онога што је написао
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 25. 8. умро је
српски књижевник
СТЕВАН СРЕМАЦ
СТЕВАН СРЕМАЦ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
и остају вјечно да трају ...
------------------
Ово је само мали дио онога што је написао
славни СТЕВАН СРЕМАЦ,
а данас су постале трајне пословице и изреке.
Биста Стевана Сремца
Биста Стевана Сремца
испред Народног позоришта у Нишу
Autor sjovicicslavuj |
24 Avgust, 2019 |
read_nums (259)
На данашњи дан, 24. августа 1947. године
у Рио де Жанеиру рођен је ПАУЛО КОЕЉО
Након Алхемичара (порт. O Alquimista; 1988),
који је његов Први светски бестселер,
Коељо је објавио још шеснаест књига.
У Србији су сва његова дјела
била на врху листа бестселера.
Посетио је Београд, септембра 1998. године.
Autor sjovicicslavuj |
24 Avgust, 2019 |
read_nums (216)
Српски кајакаш
Страхиња Стефановић
освојио је данас сребрну медаљу
на Свјетском првенству
у Сегедину, а уједно обезбедио
и визу за Олимпијске игре у Токију.
Стефановић је у финалу једносједа на 200 метара,
у веома узбудљивој трци у којој је о коначном пласману
морао да одлучи фото финиш,
остварио вријеме 35.04 секунде,
само невјероватних 0.18 стотинки
спорије од олимпијског шампиона.
Autor sjovicicslavuj |
24 Avgust, 2019 |
read_nums (273)
Пјесма за данас ...
РАЗАПИЊУ МЕ ...
Хорхе Луис Борхес
На данашњи дан, 24. августа 1899. године,
у Буенос Ајресу, рођен је аргентински писац,
један од најутицајнијих књижевника XX вијека.
Умро је у Женеви 14. јуна 1986. године.
Autor sjovicicslavuj |
23 Avgust, 2019 |
read_nums (257)
БРАНКО МИЉКОВИЋ
ОДБРАНА ЗЕМЉЕ
Рођен: 29. јануар 1934. у Нишу
Београд напушта у јесен 1960. год.
и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961.
његово објешено тијело
пронађено је у парку у Загребу.
Имао је само 27 година.
Autor sjovicicslavuj |
23 Avgust, 2019 |
read_nums (159)
Уврштен у 100 најзнаменитијих
КЛАВИРСКА: "Устај, устај Србине" (са варијацијама), 1852; "Словенски кадрил", 1855; "Сто се боре мисли моје" (са варијацима) 1857; "Српски народни кадрил" 1859; "Бугарски кадрил" и "Српска полка" 1862.
ВОКАЛНА: Песме за драму "Преоднице српске слободе" или "Српски хајдуци" Ђ. Малетица; мес. хор "Црногорац Црногорки"; "Химна Србије".
— "Српске народне песме" (6 збирки које садрзе уједно клавирске и хорске хармонизације. Збирке су овде наведене по првој песми која је у њима: "Ој таласи", 1851; "Сецас ли се оног сата", 1853; "Ускликнимо с љубављу", 1859; "Ја сам Србин, српски син", 1859; "Полецела саренптица", 1862; "Праг је ово милог српства", 1863).
ЦРКВЕНА: "Две литургије", 1851 и 1852; "Православно црквено појање у српскога народа" (И књ., "Литургија Јована Златоустог", 1862; ИИ књ., "Тропари, кондаци, ирмоси од Бозица до Спасовадне" 1863; ИИИ кн., "Тропари, кондаци, ирмоси од Спасовадне до Ваведења", 1864); "Српско црквено карловацко појање ("Блазена" И-8 гласа, 1822). Необјављени записи карловацког појања у 17 свезака у Архиву САН.
На данашњи дан, 23. августа рођен је
славни српски композитор, мелограг,
диригент, пијаниста и музички писац
КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ
Срба у нашој историји
ВОКАЛНА: Песме за драму "Преоднице српске слободе" или "Српски хајдуци" Ђ. Малетица; мес. хор "Црногорац Црногорки"; "Химна Србије".
— "Српске народне песме" (6 збирки које садрзе уједно клавирске и хорске хармонизације. Збирке су овде наведене по првој песми која је у њима: "Ој таласи", 1851; "Сецас ли се оног сата", 1853; "Ускликнимо с љубављу", 1859; "Ја сам Србин, српски син", 1859; "Полецела саренптица", 1862; "Праг је ово милог српства", 1863).
ЦРКВЕНА: "Две литургије", 1851 и 1852; "Православно црквено појање у српскога народа" (И књ., "Литургија Јована Златоустог", 1862; ИИ књ., "Тропари, кондаци, ирмоси од Бозица до Спасовадне" 1863; ИИИ кн., "Тропари, кондаци, ирмоси од Спасовадне до Ваведења", 1864); "Српско црквено карловацко појање ("Блазена" И-8 гласа, 1822). Необјављени записи карловацког појања у 17 свезака у Архиву САН.
-------------
Станковићев гроб
у Алеји великана
на београдском Новом гробљу
Autor sjovicicslavuj |
22 Avgust, 2019 |
read_nums (173)
На данашњи дан, 22. августа 1854. године
рођен је будући краљ Србије
МИЛАН ОБРЕНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Autor sjovicicslavuj |
22 Avgust, 2019 |
read_nums (220)
ПРКОСНА ПЕСМА
На данашњи дан, 22. августа рођен је
Добрица Ерић
Био је српски књижевник, пјесник,
прозни и драмски писац.
Ја,
кћи Божја,
Србија,
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу пред сведоцима:
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!
Крива сам што сам неко
а не нико и нетко.
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крива сам што јесам
а треба да нисам.
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву.
Крива сам што се дрзнух
против кривде,
крива сам што опет славим
своју крсну славу!
Крива сам што пишем
и читам ћирилицом.
Крива сам што певам,
смејем се и псујем,а понекад и лајем.
Крива сам, и признајем
да не знам што знам,
и да знам што не знам.
Крива сам и да завршим
с највећом кривицом,
пре него што се заценим од смеха.
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна,
дакле што постојим.
и кад већ постојим и још дрско стојим,
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу.
Ако не признам црно ми се пише,
цео свет ће на моју Земљу да кидише.
Руље бивших људи. лопова и гоља,
чопори робота и других монструма,
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)
Моја ружа слика озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра,
то је слика ваше свести и подсвести.
То нисам ја, споља то сте ви - изнутра!
Много смо важне Земљо моја мила,
Ја и моје сестре Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда и неправда.
Шта ће овде џихадије,
крсташи, амери,
који ми черече синове и кћери.
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)
Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге.
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен. зима.
И није страшнија поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза,
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.
Злонамерници сити и манити,
све ми забранисте у рођеној кући,
ал' не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући.
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете, ни кад, вам се рађа!
кћи Божја,
Србија,
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу пред сведоцима:
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!
Крива сам што сам неко
а не нико и нетко.
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крива сам што јесам
а треба да нисам.
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву.
Крива сам што се дрзнух
против кривде,
крива сам што опет славим
своју крсну славу!
Крива сам што пишем
и читам ћирилицом.
Крива сам што певам,
смејем се и псујем,а понекад и лајем.
Крива сам, и признајем
да не знам што знам,
и да знам што не знам.
Крива сам и да завршим
с највећом кривицом,
пре него што се заценим од смеха.
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна,
дакле што постојим.
и кад већ постојим и још дрско стојим,
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу.
Ако не признам црно ми се пише,
цео свет ће на моју Земљу да кидише.
Руље бивших људи. лопова и гоља,
чопори робота и других монструма,
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)
Моја ружа слика озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра,
то је слика ваше свести и подсвести.
То нисам ја, споља то сте ви - изнутра!
Много смо важне Земљо моја мила,
Ја и моје сестре Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда и неправда.
Шта ће овде џихадије,
крсташи, амери,
који ми черече синове и кћери.
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)
Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге.
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен. зима.
И није страшнија поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза,
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.
Злонамерници сити и манити,
све ми забранисте у рођеној кући,
ал' не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући.
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете, ни кад, вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина,
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.
и разапните ме на врху планина,
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам, а ви зажмурите.
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица.
Само пожурите.
Што пре ме разапнете,
пре ћу васкрснути!
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица.
Само пожурите.
Што пре ме разапнете,
пре ћу васкрснути!
Добрица Ерић
Autor sjovicicslavuj |
21 Avgust, 2019 |
read_nums (766)
Пјесма за данас
Владислав Петковић ДИС
Био је велики српски пјесник и родољуб.
За вријеме Првог свјетског рата,
преживио је повлачење преко Албаније,
одакле је пребачен на Крф,
а затим транспортован у Француску.
При повратку у Грчку брод потапа
њемачка подморница код Крфа.
Autor sjovicicslavuj |
21 Avgust, 2019 |
read_nums (140)
Autor sjovicicslavuj |
20 Avgust, 2019 |
read_nums (182)
Истог датума (20. августа) су рођени:
Слободан Милошевић
и Драган Николић
Истог датума (11. марта) су и умрли.
Autor sjovicicslavuj |
20 Avgust, 2019 |
read_nums (173)
На данашњи дан, 20. августа
рођен је славни српски глумац
- непоновљиви
ДРАГАН НИКОЛИЋ
Autor sjovicicslavuj |
20 Avgust, 2019 |
read_nums (171)
На данашњи дан, 20. августа рођен је
Слободан Милошевић
Много је било оних који су волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА.
Наравно, било је и оних који су оспоравали и који нису волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА
Много тога из биографије СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА је познато и нека се тиме баве историчари и сви они који су заинтересовани.
Увијек ће бити оних који ће памтити МИЛОШЕВИЋА као правог предсједника,
као што ће бити и оних који га ни смислити нису могли.
Историја ће дати одговор ко је био СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ.
Autor sjovicicslavuj |
20 Avgust, 2019 |
read_nums (167)
На данашњи дан
20.8. рођен је славни Србин
ЈОВАН СКЕРЛИЋ
Његово дјело чини један од темеља
српске националне културе.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Autor sjovicicslavuj |
19 Avgust, 2019 |
read_nums (151)
Има ли нас још увијек тамо,
гдје нас више никад неће бити!
И оно мало Срба што се окупило моћи ће само да кажу да су били код Светог храма и да су се поново вратили у Републику Српску.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Има ли нас још увијек тамо,
гдје нас више никад неће бити!
На данашњи дан ...
Некад давно ...
Давно је то било!
Давно је то било!
Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио је и Храм Светог Преображења Господњег.
Некада су у самом центру Сарајева одзвањали
звуци српских пјесама и игара у порти Храма,
али и на главној улици.
звуци српских пјесама и игара у порти Храма,
али и на главној улици.
НЕКАД БИЛО ...
Прије 80 и више година у центру Сарајева
уз десетине хиљада присутних Срба,
углавном обучених у националне ношње
уз десетине хиљада присутних Срба,
углавном обучених у националне ношње
- СЛАВИЛО СЕ.
На слици лијево у горњем дијелу види се постројена
краљева војска у част и у славу прославе
Светог Преображења Господњег.
краљева војска у част и у славу прославе
Светог Преображења Господњег.
Били су то празници српског саборовања уз једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије посљедњег рата, а толико их је и данас.
У предратном Сарајеву /1992. г./ било је 78 џамија, четири католичке и три православне цркве и једна јеврејска синагога.
Данас у Сарајевском кантону /десет општина предратне Скупштине града Сарајева/ има преко 220 џамија.
Данас у Сарајевском кантону /десет општина предратне Скупштине града Сарајева/ има преко 220 џамија.
Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе.
Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.
Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.
Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме, данас се окупи једва пар стотина Срба и то највећи број их дође из Републике Српске: из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, са Пала и околних мјеста у Републици Српској.
А некад, дакле прије прошлог рата окупљало се и преко 20-30 хиљада Срба.
Био сам један међу ријетким Србима који је из Републике Српске одмах по завршетку рата поново одлазио у Свети храм Преображења Господњег. Вратила су ми се сјећања из времена кад ме на данашњи дан још као дијете водила мајка на велико славље код наше Свете цркве. Након завршетка рата двије године сам узимао микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су пјесаме: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села", "Београдски мали пијац" итд.
Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду скоро без Срба. Тако ће остати и у наредним вијековима. О тим прошлим временима можда ће неко некада да прича, али и то ће бити ријеткост.
Укратко, само ћу да подсјетим да су пописом становништва из 1971. додине Срби чинили већину становништва у Сарајеву, уосталом као и у цијелој Босни и Херцеговини.
Укратко, само ћу да подсјетим да су пописом становништва из 1971. додине Срби чинили већину становништва у Сарајеву, уосталом као и у цијелој Босни и Херцеговини.
Можда ће некад неки историчар или хроничар времена негдје записати да су прије у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву граду који је прије посљедњег рата, послије Београда, био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке који чине преко 95 одсто становника федералног Сарајева.
Данас умјесто велике свечаности тужна слика.
И оно што је најгоре, више не постоји ни минимум могућности за неко евентуално "преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем су и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђивале и оно мало Срба који су дошли на молитву и на вишечасовну прославу нашег православног празника, крсне славе и имена Светог храма.
И оно мало Срба што се окупило моћи ће само да кажу да су били код Светог храма и да су се поново вратили у Републику Српску.
ЗБОГОМ Сарајево!
Autor sjovicicslavuj |
19 Avgust, 2019 |
read_nums (167)
На данашњи дан, 19. августа 2016.
у дубокој старости у Дому за стара лица
умрла је
МИРА СТУПИЦА
Некад је била и прва дама ондашње Југославије
/супруга Цвијетина Мијатовића,
предсједника Предсједништва СФРЈ/,
а живот је завршила у старачком дому.
ТУЖНО!
Autor sjovicicslavuj |
19 Avgust, 2019 |
read_nums (166)
У ноћи између 18. и 19. августа стријељан је
славни шпански пјесник
Федерико Гарсија Лорка
Autor sjovicicslavuj |
19 Avgust, 2019 |
read_nums (143)
Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије.
Амин
Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им престрадања показати делимично славу Своју божанску.
Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.
Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.
Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије.
Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.
Свети Јефрем Сиријски: Беседа на Преображење Господа и Бога, Спаситеља нашег, Исуса Христа
Свети Јефрем Сиријски: Беседа на Преображење Господа и Бога, Спаситеља нашег, Исуса Христа
Небу да открије блесак човечанства,
Земљи и људима истину Божанства.
Нека небо види Посланика свога,
Нека земља позна Спаситеља Бога.
Земљи и људима истину Божанства.
Нека небо види Посланика свога,
Нека земља позна Спаситеља Бога.
Амин
Autor sjovicicslavuj |
18 Avgust, 2019 |
read_nums (219)
.gif)
Љубомир Стојановић
Био је српски државник, политичар и филолог,
редовни члан Српске краљевске академије.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Мирослављево јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у 12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада километара, важне станице је везују и за ужички крај.
Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају
краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд.
краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд.
Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановић,
односи га у Беч, да би се израдило фототипско издање.
„Он надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.
