Autor sjovicicslavuj |
5 Januar, 2020 |
read_nums (93)
Ученик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише, помоћу цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера.
Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који и дан-данас краси ту обалу, – као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства – и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним. Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана.
Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма, и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцељењима од тешких болести, понаособ лудила.
Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога.
Autor sjovicicslavuj |
4 Januar, 2020 |
read_nums (173)
%2B(1).gif)
"Бирајте, Срби,
Имао сам срећу. Некад давно прије рата у БиХ много тога сам успио да пронађем о Светом владики ВЕЛИМИРОВИЋУ и много тога да прочитам. По нешто сам и научио, али нажалост - никад довољно. Тек тада сам схватио да сам о многим стварима само по нешто знао или онако површно сам знао.
На данашњи дан 4. јануара рођен је
Његова светост владика
НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Свети владика Николај(Велимировић)
са мајком испред храма у Лелићу
-----------------------
"Бирајте, Срби,
живот или смрт;
част или срамоту;
светлост или таму;
правду или неправду;
Бога или ђавола бирајте!
Бирајте или Христа
или Барабу.
Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост.
Од тога зависиће и сва ваша будућност."
Манастир Лелић покрај Ваљева
Никола Велимировић током студентских дана
---------------------------
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Имао сам срећу. Некад давно прије рата у БиХ много тога сам успио да пронађем о Светом владики ВЕЛИМИРОВИЋУ и много тога да прочитам. По нешто сам и научио, али нажалост - никад довољно. Тек тада сам схватио да сам о многим стварима само по нешто знао или онако површно сам знао.
Заправо, знао сам врло мало или скоро ништа. Но, на вријеме сам се опаметио и схватио све претходне комунистичке заблуде које су ми упумпавали комунистички идеолози и идиоти.
Није било разлога да се покајем због погрешног пута којим сам претходно ишао, јер тај пут нисам ни бирао. На њега ме поставио злочиначки Брозов систем који је убио више Срба него Нијемци и усташе заједно.
Било је то вријеме живота на кредит, како неки кажу благостања. И није било тешко тако живјети са испраним и препарираним мозговима.
Ни дан данас нисмо се освијестили и питање је да ли ћемо се икада опаметити.
Да ли ћемо напокон знати КО СМО и ШТА СМО и ОДАКЛЕ смо КРЕНУЛИ.
Само је неизвјесност извјесна,
јер нико предвидјети не може гдје ћемо стићи.
Autor sjovicicslavuj |
3 Januar, 2020 |
read_nums (105)
ПИШЕ СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Да ли ти то можеш? Ако можеш, онда ће ти заиста бити врло тешко. Не можеш увијек да пазиш шта ћеш и пред киме ћеш да кажеш, разумљиво за све, али не и за тебе. Не можеш да измјериш своје ријечи. Али барем можеш да водиш рачуна да их полако изговараш и да нигдје не журиш
Имаш ли времена све полако да кажеш и можеш ли сам себи да уведеш самоконтролу што ни у ком случају не значи и аутоцензуру.
Осјети пулс оних пред којима говориш. Твој је свакако убрзан и не смијеш због тога да будеш нестрпљив и брзоплет.
Води рачуна да те на свакој изговореној реченици чекају само замке, а то они пред којима говориш једва и чекају. Скоро сваку твоју ријеч ће изокренути у своју корист и све ће учинити да цијелу ситуацију окрену против тебе самог.
Прогласићете те да си неспособан, те да само водиш бригу о сопственим ријечима и оне најбоље твоје ријечи и оно што си рекао, сасвим неоправдано, сами себи то ће присвојити. Све ће учинити да их прикажу као своје говоре и своје идеје. На крају крајева, извућиће закључак и рећи ће: "како се, наводно, свако могао тога сјетити и да то ионако није ништа посебно".
У самом финишу искористиће твоје ријечи да те униште и потпуно унизе и деградирају. Да те попљују и да те сатанизују. Да те демонизују. Велика је могућност да ће те, док се буду дичили твојим ријечима и идејама, истим њима и исмијавати. Ако стиснеш петљу да предложиш идеју, буди спреман и да сносиш посљедице најгоре врсте.
Мада је највећа и најтежа посљедица што си упао у такво друштво, које је унапријед знало како ће да те униште. Смисао је у томе, а не у било каквим варијацијама на познате теме. Са свим претходним дилемама требао си да рашчистиш прије него што си одлучио било шта да кажеш. Али речено се не повлачи.
Autor sjovicicslavuj |
2 Januar, 2020 |
read_nums (131)
За Србе у ранијим вијековима јануар је био сијечењ,
коложег или богојављенски мјесец.
Јануар је пун весеља, празника, слава.
Послије предбожићне дуже паузе због поста,
настају месојеђе.
Сматра се да је добро кад је у јануару
јако хладно и сњежно, а не благо и мокро.
јако хладно и сњежно, а не благо и мокро.
2. јануар - Свети Игњатије Богоносац
· 5. јануар - Туциндан
- су Оци, Очеви или Очићи
- су Оци, Очеви или Очићи
· 6. јануар - Бадњи дан
· 7. јануар - Христово рођење - БОЖИЋ
· 8. јануар - Сабор пресвете Богородице
· 9. јануар - Свети првомученик и архиђакон Стефан,
Тог дана РЕПУБЛИКА СРПСКА
СЛАВИ СВОЈ РОЂЕНДАН И КРСНУ СЛАВУ
· 14. јануар - Обрезање Господње, Свети Василије Велики,
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА
· 18. јануар - КРСТОВДАН
· 19. јануар - БОГОЈАВЉЕЊЕ
· 20. јануар - Свети Јован Крститељ - ЈОВАЊДАН
· 27. јануар - СВЕТИ САВА, ПРВИ АРХИЂАКОН СРПСКИ
Тад је слава првог просвјетитеља српског
и слава школа у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
и у СРБИЈИ
· 29. јануар - Часне вериге Светог апостола Петра
· 31. јануар - Свети Атанасије Велики
Autor sjovicicslavuj |
2 Januar, 2020 |
read_nums (121)
Назван је Богоносцем, јер је у свом срцу и на својим уснама стално носио име Бога Живога и још због тога, што по старом предању беше узет рукама нашег Господа Исуса Христоса.
То се десило тачно у оне дане, када је Господ наш учио своје ученике смерности, те за пример узе једно дете и стави га међу њих и рече им: "Ко се понизи као дијете ово, тај је највећи у Царству небескоме".
Касније, када одрасте, постаде ученик св. Јована Богослова, а затим, као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом и први уведе антифонски начин појања у Цркви, појање у две певнице (када на једној страни појање престане, на другој почиње).
Такав начин појања открио се св. Игњатију међу анђелима на небесима. Пострадао је за Господа свога, Исуса Христа, зато што не хтеде, на захтев цара Трајана, да се одрекне своје вере и принесе жртву идолима. Због тога, цар нареди да га окују и баце лавовима у арену, а они га растргоше и изједоше, тако да је остало само срце његово и пар костију.
У тим најстрашнијим мукама, све његове мисли и молитве биле су упућене Господу, да звери буду гроб његовом телу и да га нико не спречи у тој смрти.
Молитва му је била услишена.
Лавови га растргоше 103 године у римској арени.
Јављао се неколико пута из оног света, чинећи многа чудеса и помажући свакоме ко га призва у помоћ.
То се десило тачно у оне дане, када је Господ наш учио своје ученике смерности, те за пример узе једно дете и стави га међу њих и рече им: "Ко се понизи као дијете ово, тај је највећи у Царству небескоме".
Касније, када одрасте, постаде ученик св. Јована Богослова, а затим, као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом и први уведе антифонски начин појања у Цркви, појање у две певнице (када на једној страни појање престане, на другој почиње).
Такав начин појања открио се св. Игњатију међу анђелима на небесима. Пострадао је за Господа свога, Исуса Христа, зато што не хтеде, на захтев цара Трајана, да се одрекне своје вере и принесе жртву идолима. Због тога, цар нареди да га окују и баце лавовима у арену, а они га растргоше и изједоше, тако да је остало само срце његово и пар костију.
У тим најстрашнијим мукама, све његове мисли и молитве биле су упућене Господу, да звери буду гроб његовом телу и да га нико не спречи у тој смрти.
Молитва му је била услишена.
Лавови га растргоше 103 године у римској арени.
Јављао се неколико пута из оног света, чинећи многа чудеса и помажући свакоме ко га призва у помоћ.
Autor sjovicicslavuj |
1 Januar, 2020 |
read_nums (117)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Стигла је Нова 2020. година. Свако је прославио онако како је могао и како је морао. А морао је да слави онако како је могао. Сви би знали како су требали да дочекају долазак новог љета. Но, знати и моћи није исто. Сам дочек нове године зависио је од много фактора, мада не знам зашто се уопште дочекује Нова година, кад она и без наше воље сама долази.
Елем, било како било, Нову годину сам дочекао. На тренутак сам занемарио борбу са својим сталним здравственим проблемима, који су посљедица четверогодишњих стравичних мучења по муслиманским коц-логорима у претходном грађанском рату у Босни и Херцеговини.
Дакле, Нову годину дочекао сам уз телевизијски програм и уз интернет. На многим телевизијама били су специјални новогодишњи програми, али управљач је био у мојим рукама и покушавао сам да изаберем нешто за себе... То што сам бирао не значи и да сам могао по својој вољи и да изаберем нешто што већ раније нисам видио. О укусима се никад није расправљало, па самим тиме, знам да ни понуђени програми су били разноврсни.
Како рекох, ушли смо у годину за коју могу рећи да ће несумњиво обиљежити судбину српског народа. Биће ово врло тешка и туробна година у сваком погледу. Уосталом, која је то претходна година била лака на овим стално турболентним балканским вјетрометинама и текстонски нестабилном политичком и економском простору.
Биће времена да о многим стварима опширније пишем, али приближава се наш најрадоснији празник Христово рођење - Божић и нећу сад о многим изазовима који нас очекују у овој години.
Из Сарајева ништа ново. Из Загреба такође. У први план по најнегативнијим стварима по будућност Срба долази Подгорица и цијела Црна Гора. На Косову и Метохији као и претходних година стање усијано.
Ништа ново ни на западу. На истоку све је најновије. У сада већ прошлој години за све несреће званична, а још више она махалска сарајевска политика уткана у рад такозваних невладиних организација оптуживала је само српски народ. У 2019. години био је реактивиран никад напуштени пропагандни рат против Срба, а самим тиме, подразумијева се, све је било усмјерено против СРБИЈЕ и против РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
Додуше, овдје свако има своју истину или истине. Но, оно што је непобитна чињеница је да су се Срби кроз цијелу своју историју само бранили од разно разних окупатора и непријатеља.. Бранили су се на својим прадједовским огњиштима и бранили су своју родну груду. Истина, у разним временима доживљавали смо стравична страдања и велике губитке становништва. Страдавали смо и поново смо из пепела васкрсавали.
Што се тиче неких других тема и о њима се прича и причаће се, јер те приче никад и не престају.
Прича се и о народу и то увијек кад народ некоме затреба, а у овој години ће баш требати. Међутим, мало се прича шта све треба народу? Народу свега треба и то они најодговорнији знају.
Али и о томе послије наших празника... Почео је и "свети јануар".
Биће занимљиво. Овдје барем никад никоме није било досадно.
Срећна Нова година!
Autor sjovicicslavuj |
1 Januar, 2020 |
read_nums (196)
Записање и памћење ...
На данашњи дан 1. јануара 1915. године,
рођен је славни српски писац
рођен је славни српски писац
БРАНКО ЋОПИЋ
Стеван Раиковић, Бранко Јопић и Иво Андрић
Autor sjovicicslavuj |
1 Januar, 2020 |
read_nums (119)
На данашњи дан, 1.1. 1864. године, рођен је
БОГДАН ПОПОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Поповић је предавао компаративну књижевност и теорију књижевности на Универзитету. Био је човек широке културе и велике ерудиције, зналац класичних и модерних језика. Уживао је велики углед у нашој средини и снажно утицао на све области интелектуалног живота.
У књижевности је видео „велику библију човечанства“, а у проучавању књижевних и уметничких дела налазио је најбољи пут да се човек духовно уздигне, оплемени своја осећања, однегује свој укус. У критици се залагао за микроаналитички метод „теорија ред– по– ред„, који је образложио у истоименом чланку.
У анализи књижевног дела треба улазити у најситније појединости, ићи од реда до реда како нам ништа не би промакло. Блиставу примену те методе дао је у чланку Алегорично сатирична прича у којој је изанализирао приповетке Радоја Домановића.
Тражио је да се уметност увек проучава као уметност, књижевност као књижевност, с естетичког, не с историјског становишта. Своје књижевне погледе најпотпуније је остварио у састављању Антологије новије српске лирике (1911). И ту је настојао да примени строго естетичко мерило: песме је бирао искључиво на основу њихове уметничке вредности. При томе је показао да је човек од укуса, осетљив за уметничке лепоте који су други створили. Својим избором и начином распореда песама створио је складну уметничку целину која носи печат његове индивидуалности и која се и дан данас прештампава.
Од културних подухвата чији је иницијатор био најважнији је часопис Српски књижевни гласник (1901–1914). Био је то модеран часопис, уређиван по француским узорима. Од првог до последњег броја он се залагао за нова уметничка схватања и за нов однос према књижевности.
Autor sjovicicslavuj |
1 Januar, 2020 |
read_nums (122)
СРЕЋНА ВАМ НОВА 2020. ГОДИНА!
Желим вам само оно што желите
Ви најбоље знате које су ваше жеље.
ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ -
СРЕЋНА ВАМ НОВА 2020. ГОДИНА!
Желим вам само оно што желите
сами себи и својим најдражима,
па и драгим људима!
Ви најбоље знате које су ваше жеље.
Autor sjovicicslavuj |
1 Januar, 2020 |
read_nums (121)
КАКО И СА ЧИМЕ ЋЕМО У НОВУ ГОДИНУ
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Знам да није могуће у једном кратком осврту да се све оно што је прошло "стрпа" у један текст. Но, била су то времена кад нашим прецима /не свима наравно/ није ваљао краљ, па им касније нису никако одговарали комунисти, па онда социјалисти и ево нас и данас ту гдје смо. А како стоје ствари, изгледа да нисмо нигдје.
КАКО И СА ЧИМЕ ЋЕМО У НОВУ ГОДИНУ
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Прођоше тако многе године, прођоше деценије, а многи од нас ево живимо чак и у два вијека. Започели смо живот у двадесетом и наставили га у двадесет и првом стољећу.
Знам да није могуће у једном кратком осврту да се све оно што је прошло "стрпа" у један текст. Но, била су то времена кад нашим прецима /не свима наравно/ није ваљао краљ, па им касније нису никако одговарали комунисти, па онда социјалисти и ево нас и данас ту гдје смо. А како стоје ствари, изгледа да нисмо нигдје.Теоретичари ово доба зову капитализмом, а они који су разочарани, а таквих је највише, најрадије би овакво стање умјесто капитализмом назвали - катаклизмом. Истина, радило би се о грубом термину и он не би одговарао објективном стању у друштву, али се сасвим добро уклапа у размишљање оног човјека који нема ништа и који живи у потпуној биједи и у сиромаштву.
За њега није битна дефиниција ниједног система. За њега би било важно да функционише поштенији систем у којем би и ОН имао право бар на комад хљеба. Памти ОН добро да су му неки ранији тирани отели комад родне груде и рођене земље и коју су многи својатали као отаџбину, јер им је због њих самих и због њихове користи тако нешто и требало.
Многи од нас знају на хиљаде лопова који су се на крви и на патњама честитог народа без рада обогатили. А обогатили су се пљачкама и лоповлуцима. Али, каква корист од тога што их знамо кад никога од њих не смијемо чак ни правим именом да назовемо - ЛОПОВ. Јер забога, само суд и правоснажна пресуда могу да кажу ко је лопов.
Уосталом, никада никоме није се судило, па самим тиме није му се ни изрицала "пресуда" што је поштен. Много је ситуација кад не можеш доказати ни оно што видиш сопственим очима. Није онда чудо што и лопови имају имагинарну слику, јер и они мисле да су сви други прави лопови, а да су, наравно, они поштени.
Треба ли народним масама само "хљеба и игара" и могу ли од тога живјети. Краткорочно гледано можда могу преживљавати. Много је оних који мисле да су заслужни за неки друштвени напредак. Али основни проблем је у томе што нема имена оних који су кривци за свакојаки назадак.
Ордење се увијек дијели онима који су заслужни за неки подвиг, мада се често додјељује и онима који су само послушни. Тешко је одговорити на питање којих има више. Кад одговоре на таква питања нисмо знали у прошлости, барем данас знамо да је много више оних који су прошлост искористили у корист своје удобне и угодне садашњости.
Све су то слике које су већ давно виђене. Да ли се баш толико разликујемо што су неки прихватили Цезаров, а они други Миланковићев календар. Сасвим је свеједно, јер вријеме не може да стоји, ма како га чиме мјерили, односно како га и којим датумима обиљежавали.
Остало је још неколико сати до Нове године која ће наредне године постати стара као и све претходне. Дакле, све се своди на вријеме и прелазак из "старог у ново" и опет повратак на старо. Међутим, нико ипак поуздано не зна кад ће доћи и оно нешто ново.
Кад ће стићи нешто новије или најновије, такође, нико то не зна.
Било како било, ипак стиже Нова година.
Свима вама драги моји, желим све најбоље у Новој години и свака срећа вас стизала!
Autor sjovicicslavuj |
30 Decembar, 2019 |
read_nums (246)
На данашњи дан 30.12.1847. године,
умро је славни СРБИН
СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА
2019-12-30
Најмање знамо о нама самима,
о нашим славним прецима,
али зато знамо о многим свјетским вукојебинама
и о беспотребним "рудним богатствима"
у "Тањганики" и у "Кирзистањики"
/непостојећим државама/!
Насловна страна књиге Историја Сербие (1837)
Autor sjovicicslavuj |
29 Decembar, 2019 |
read_nums (230)
Био је први председник СРЈ од 1992. до 1993. године.
На данашњи дан, 29.12. 1921. године рођен је
ДОБРИЦА ЋОСИЋ
Био је српски писац, романсијер и есејиста,
политички и национални теоретичар, академик ...
политички и национални теоретичар, академик ...
Био је први председник СРЈ од 1992. до 1993. године.
Autor sjovicicslavuj |
29 Decembar, 2019 |
read_nums (237)
По селима и на манастирским саборима пјевао је Србима, а пролазећи кроз градове пјевао је и на дворовима турских првака.
Двије публике тражиле су различите пјесме тако да је Вишњић имао два различита репертоара, један за своје хришћанске а други за муслиманске слушаоце.
Његове пјесме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски, хагнографски репертоар слијепих пјевача.
Српски гуслар и народни пјесник
умро је 29. децембра 1835.
ФИЛИП ВИШЊИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Филип Вишњић је један од најпознатијих српских гуслараи твораца српских народних пјесама.
Филип Вишњић је рођен на Мајевици, у селу Горња Трнова, код Угљевика. Ослијепевши од великих богиња још као дијете, Вишњић је с гуслама у рукама путовао по читавом Босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра.
По селима и на манастирским саборима пјевао је Србима, а пролазећи кроз градове пјевао је и на дворовима турских првака.
Двије публике тражиле су различите пјесме тако да је Вишњић имао два различита репертоара, један за своје хришћанске а други за муслиманске слушаоце.
Његове пјесме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски, хагнографски репертоар слијепих пјевача.
Спомен обиљежје у Горњој Трнови,
на мјесту на коме је била родна кућа
Филипа Вишњића
Филипа Вишњића
Споменик у Вишњићеву, општина Шид у Србији
Autor sjovicicslavuj |
29 Decembar, 2019 |
read_nums (209)
ђ
Свако живо биће родила је мајка
Срећан празник мајкама!
У другу недјељу пред Божић пада овај празник. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана дјеца поране и унапријед припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Дјетинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана.
Дјеца јој честитају празник, а мајка онда дијели дјеци поклоне и на тај начин се "дријеши". На исти начин се вежу и све удате жене које се "дријеше" поклонима дјеци: колачима или неким другим слаткишима.
Празник Материца се у новије вријеме свечано прославља и при нашим храмовима, нарочито по градовима. Богомољне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом у коме учествују дјеца са прикладним рецитацијама и пјевањем, а онда дјеца везују присутне старије жене.
Оне им се "дријеше" поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима итд. Негдје се организује посјета болници, нарочито дјечјим одељењима гдје се дјеци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.
Дјеца јој честитају празник, а мајка онда дијели дјеци поклоне и на тај начин се "дријеши". На исти начин се вежу и све удате жене које се "дријеше" поклонима дјеци: колачима или неким другим слаткишима.
Празник Материца се у новије вријеме свечано прославља и при нашим храмовима, нарочито по градовима. Богомољне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом у коме учествују дјеца са прикладним рецитацијама и пјевањем, а онда дјеца везују присутне старије жене.
Оне им се "дријеше" поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима итд. Негдје се организује посјета болници, нарочито дјечјим одељењима гдје се дјеци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.
ђ
Autor sjovicicslavuj |
28 Decembar, 2019 |
read_nums (216)
На данашњи дан 28.12.2005.
умро је српски глумац
СТЕВО ЖИГОН
Свако подсјећање на СТЕВУ ЖИГОНА
у мени изазива посебан осјећај.
у мени изазива посебан осјећај.
Жигон је у Другом свјетском рату био
у злогласном фашистичком конц-логору Дахауу.
----------------------------
У прошлом грађанском рату у БиХ
био сам 1.334 дана
У прошлом грађанском рату у БиХ
био сам 1.334 дана
у муслиманским злогласним логорима смрти.
Дакле, био сам 44 мјесеца у логорима,
а сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца (!).
Autor sjovicicslavuj |
28 Decembar, 2019 |
read_nums (191)
На данашњи дан 28.12.1925.
умро је славни руски пјесник
ЈЕСЕЊИН
До свиданья, друг мой, до свиданья.
Милый мой, ты у меня в груди.
Предназначенное расставанье
Обещает встречу впереди.
До свиданья, друг мой, без руки, без слова,
Не грусти и не печаль бровей, –
В этой жизни умирать не ново,
Но и жить, конечно, не новей.
Не грусти и не печаль бровей, –
В этой жизни умирать не ново,
Но и жить, конечно, не новей.
++++++++
Autor sjovicicslavuj |
28 Decembar, 2019 |
read_nums (186)
рођен је у Хумској земљи,
данашњој Херцеговини, Република Српска.
Свети Василије Острошки
Манастир Острог најзначајнији је центар
Молитвама Светог Василија, оца нашег, нека Господ помилује и спасе све православне хришћане и све људе добре воље.
Манастир се налази између Даниловграда и Никшића. Према обичајима, до Горњег манастира у коме се налазе мошти Светог Василија, не ваља ићи колима, већ бос и пешке, кроз малу шуму, попут ходочасника. Овде долазе сиромашни и богати из свих крајева да нађу животу и души лека.
Наш свети отац
Василије Острошки
данашњој Херцеговини, Република Српска.
Тачније, родио се у селу Мркоњић /Требиње/,
у Поповом Пољу, 28. децембра 1610. године.
Свети Василије Острошки
(Стојан Јовановић),
митрополит Захумски и Источно-херцеговачки,
родио се 28.12.1610. године,
родио се 28.12.1610. године,
у селу Мркоњићи у Поповом Пољу,
Источна Херцеговина, Република Српска.
Источна Херцеговина, Република Српска.
Родитељи му беху веома побожни и благочестиви људи, Петар и Анастасија Јовановић. Тако да и њега васпиташе у духу православне вере и у великој побожности. По рођењу добио је име Стојан. Прва школа његове побожности беше у његовој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. По природи је био веома бистрог ума.
Друга школа његове побожности беше пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Породица му је била веома сиромашна, но он ни оно мало хлеба што је добијао за појести, никада није јео сам, већ га је увек делио са другим чобанима чувајући овце. Неки зли људи, суседи његови, отпадници од вере, омрзнуше младог Стојана, због његове побожности и мудрости, те родитељи беху приморани да га склоне у манастир Завале, који је био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, где он започе своје учење и образовање. На том мирном месту он је имао времена да чита црквене књиге и речи Светих Отаца, и тада се распали у њему љубав према Богу и подвижничком животу, те одлучи да се замонаши у том истом манастиру, одакле после неког времена пређе у манастир Успења Пресвете Богородице – Тврдош, где је тада било седиште Требињске Епархије.
Када се замонашио добио је име Василије и у свом подвижничком животу угледа се на Светог и великог јерарха Цркве Божије, Василија Великог. После неког времена, он оде у Црну Гору, код митрополита Мардарија, који га задржа на Цетињу све док не дође до неких несугласица између њих. У манастиру Тврдош, наставио је своје подвиге за спасење православног народа. Из своје молитвене келије у манастиру он је сагледавао све невоље и беде које је подносио његов многонапаћени народ. Идући по народу, као некада његов праотац Свети Сава, он је обављао сва света богослужења и свете тајне по свету и храбрио је људе у вери и трпљењу.
То засмета отпадницима од вере, те намислише да га убију, а он да би то избегао оде у православну Русију. После неколико година вратио се, доневши са собом много црквених књига и новца, и све то даровао је осиромашеним црквама у Херцеговини. Када су Турци убили тадашњег митрополита источно-херцеговачког, Пајсија Требјешанина, поставише Светог Василија за митрополита.
+++++++++++++++++
Манастир Острог најзначајнији је центар
верског ходочашћа на овим просторима
- светилиште св. Василија Острошког Чудотворца. Манастир је саборно место припадника православне,
исламске и католичке вероисповијести.
Подигао га је свети Василије Острошки 1666. године
испод Острошких греда.
Склонивши се испред најезде Турака, он се скраси у манастиру Острог. Подвизавао се веома строго и богоугодно у једној пећини изнад Горњег манастира Острога, као и претходни митрополит Свети старац Исаија. У Острогу он окупи многе монахе и обнови цркву. Ваведења Пресвете Богородице. Многа чудеса чинио је за време свога живота овај велики угодник Божији, а то је настављено и након његове смрти.
Његове мошти открише монаси неоштећене, и над њима се и дан данас дешавају чудесна исцељења. Њима на поклоњење даноноћно долазе, не само православни, него и други и беху исцељени. Реке поклоника сливају се непрестано ка овом манастиру и светитељу, без обзира на вероисповест. Крај његовог кивота узносе се молитве свакодневно. Многе заклетве и завети дају се ту и дан данас.
Поштовање овог угодника Божијег у нашем народу огледа се у подизању у његову част многобројних храмова. Многа се чудеса спомињу везано за Светог Василија Острошког, и не могу се сва набројати…
Он помаже свакоме ко му се обрати са искреном молитвом и побожношћу. Велики је број оних који су били отписани од свих, а који су се поново вратили у живот, нормални и здрави.
Молитвама Светог Василија, оца нашег, нека Господ помилује и спасе све православне хришћане и све људе добре воље.
Манастир се налази између Даниловграда и Никшића. Према обичајима, до Горњег манастира у коме се налазе мошти Светог Василија, не ваља ићи колима, већ бос и пешке, кроз малу шуму, попут ходочасника. Овде долазе сиромашни и богати из свих крајева да нађу животу и души лека.
Амин
Autor sjovicicslavuj |
27 Decembar, 2019 |
read_nums (208)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Да ли је могуће пронаћи прави тренутак и како изабрати прави пут за доношење исправне одлуке. Мислим да једноставног одговора на ово питање нема, јер се у понуди налази мноштво различитих одговора и сви се своде на - да или на не, односно на одлучност, па чак и онда кад се прави исход не може чак ни предвидјети.
Додуше, свако има могућност да промијени сопствени ток историје. Јер није исто некога загрлити кад то некоме треба или отићи тек тако остављајући некога на милост и на немилост судбини. Све оно што се догоди или што је већ било ми кажемо: Ма била је таква судбина.
Могуће су и опције бјежања и сакривања у мишије рупе, али само фигуративно, а никако и физички, јер не може се човјек смањити на физичке пропорције миша, али може као миш побјећи и сакрити се. Но, и скривање има рок трајања.
Уосталом, мишија рупа нема врата, али врата љубави кад се једном залупе испред носа онога ко те воли и ко још увијек вјерује у тебе, тешко ће се поново било кад више отворити.
Уосталом, мишија рупа нема врата, али врата љубави кад се једном залупе испред носа онога ко те воли и ко још увијек вјерује у тебе, тешко ће се поново било кад више отворити.
Не постоји нулто вријеме кад би могао у сред љета и оних паклених врућина да се заледиш и претвориш у неко друго агрегатно стање. Али можеш бар привидно и привремено да "искочиш из свог тијела" и да однекуд са пристојне дистанце гледаш и анализираш гдје је могла да те одведе једна или друга одлука.
Прије свега, треба имати воље, па онда и снаге да наступиш из позиције оног бољег ЈА, пожељног, очекиваног, непоколебљивог, снажног и одлучног.
И док тако размишљаш не смијеш дозволити да те спутава оно кукавичко, колебљиво, неодлучно ЈА, а оно је увијек склоно бјежању и сакривању испод женске сукње, ако је се икада докопаш.
Шта год да је у питању застани – није то филм у којем ти је Кустурица додијелио главну улогу.
У томе леже и сва питања и сви одговори, али јеси ли спреман или ниси да одговориш на све изазове живота. То је основна ствар око које се све врти. Некад нас вуку центрипеталне, а некад центрифугалне силе, само је питање да ли и према правом циљу.
О томе се ради друшкане мој, па ти добро размисли о свему овом на брзину овако написах. Али, барем ти имаш времена да ову моју брзину развучеш на реално вријеме и да у том раздобљу све ствари посложиш на права мјеста.
О томе се ради друшкане мој, па ти добро размисли о свему овом на брзину овако написах. Али, барем ти имаш времена да ову моју брзину развучеш на реално вријеме и да у том раздобљу све ствари посложиш на права мјеста.
На карају, ипак морам да те упозорим да живот није филм и да никад нико неће написати улогу како ћеш живјети живот.
Само Бог зна шта те све чека на животном путу ...
Само Бог зна шта те све чека на животном путу ...
Зашто сам све ово написао.
Има много разлога, јер модерна цивилизација је препуна разних изазова и непредвиђених ствари, али и даље ће се наставити све оно што је започето од настанка цивилизације...почињаће и трајати ратови, технолошки напредак ће их помагати, али и спутавати развој цивилизације.
Остаће да трају и усамљеност и отуђење људи једних од других. Појављиваће се и оне, нама још увијек непознате и бесмислене ствари.
Остаће да трају и усамљеност и отуђење људи једних од других. Појављиваће се и оне, нама још увијек непознате и бесмислене ствари.
Али, трајаће и љубав и људска доброта, мада се плашим да се то не сведе на појединачна испољавања људскости.
Паде ми на ум једна пјесма: "Хеј животе луталицо“, али морам признати да ми је само назив остао у сјећању, а ко пјева ту пјесму и каква је мелодија стварно не знам ...
Али знам да је зима већ увелико почела.
Ово вријеме прије би се могло назвати умјерена јесен, него зимско годишње доба.
Човјек ту ништа не може.
Против Бога и против природе се не може ...
Нека се све дешава онако како мора бити, па и зима.
Ово вријеме прије би се могло назвати умјерена јесен, него зимско годишње доба.
Човјек ту ништа не може.
Против Бога и против природе се не може ...
Нека се све дешава онако како мора бити, па и зима.
Autor sjovicicslavuj |
27 Decembar, 2019 |
read_nums (213)
Недовољно се зна да је у Аустроугарској било заведено ванредно стање и војни суд је судио цивилима, тако да највећи дио кривице и одговорности за тај геноцид сноси војска Аустроугарске, која се обрушила на своје грађане, јер ти људи су формално били грађани Аустроугарске од анексије БиХ 1908. године.
О овом логору у Добоју страна историографија не зна ништа, а и српска историографија зна врло мало.
То је велики гријех, прије свих, српских историчара.
Аустроугарска је водила истребитељски, геноцидни рат против Срба на обје обале Дрине.
Злочини које је починила у Подрињу, о којима није довољно писано, и злочини које је починила у логору у Добоју, скоро су у длаку исти као оно што су урадили Србима у Мачви, Јадру и Рађевини 1914. године и скоро у длаку исти као оно што је урадила НДХ према Србима.
Данас је готово непозната логорашка историја српског народа у Првом свјетском рату.
-Људи не знају да је у логору Маутхаузен /у Аустрији/ умрло 5.000 Срба у Првом свјетском рату. Маутхаузен и Терезин, у коме је био Гаврило Принцип, и који је био логор и у Првом и у Другом свјетском рату нису били једини логори. Хиљаде и хиљаде људи оставило је кости у Јиндринховицама у Чешкој, а логор у Араду /у Румунији/ био је посебно погубан за Србе из БиХ.
Аустроугарска власт починила је најстрашније злочине у настојању да истријеби српски народ.
О логору у Добоју данас се мало зна и готово да не постоје знамења која подсјећају на тај логор, а да готово ништа није написано у српској историографији, већ о томе пишу аустријски историчари.
Тако је аустријски историчар Антон Холцер пронашао је фотографије објешених људи и џелате у униформама који се смију. Требало му је времена да утврди да су то Срби из Подриња и да су то вјешала, која су подизана од Требиња до Бијељине.
Само је неколико фотографија из Добоја које показују тамничаре у униформама са фесовима на главама, а утамничени су Срби. У Добоју су умирали и Срби из Црне Горе - Старе Херцеговине који су, такође, тамо довођени.
У аустроугарским логорима били српски ратни заробљеници, али да су они, као што је био логор у Добоју, били резервисани за цивиле, за Србе који су живјели у БиХ, данашњој Републици Српској, који су били сумњиви из најразличитијих разлога.
СПОМЕНИК ЗА СТРАДАЛЕ СРБЕ У ДОБОЈСКОМ ЛОГОРУ 1915-1917.
Србе је у 1914. године погодио прави, најстрашнији погром, какав је у Првом свјетском рату погодио још само Русине са територије данашње Украјине.
У Добоју ће бити обиљежене 104 године од доласка првог транспорта Срба у аустроугарски концентрациони логор у Добоју, у којем је од његовог оснивања 27. децембра 1915. године до 5. јула 1917. године било интернирано 45.791 Срба.
Овај логор, у којем је страдало око 12.000 Срба, представља прво масовно стратиште људи у дотадашњој историји цивилизоване Европе.
Кроз логор је за годину и по дана прошло више од 45.000 људи, од којих око 17.000 жена и дјеце.
Autor sjovicicslavuj |
26 Decembar, 2019 |
read_nums (199)
Одлуку о примјени овог календара СПЦ није касније донијела и у употреби је и даље Јулијански календар.
Направио је најтачнији календар до сада. Дужина тропске године износи 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди, док је Миланковић постигао тачност од 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунди. Само две секунде дуже траје година по најтачнијем календару.
ЈУЛИЈАНСКИ
и ГРЕГОРИЈАНСКИ
КАЛЕНДАР
Зашто поједини православни народи
и наша Света црква славе Божић
на почетку календарске године,
а на крају Православне године
/Православна Нова година почиње 14. јануара/
Зашто је календарска Нова година
између два Божића двије хришћанске цркве.
Зашто католици славе Божић
на крају календарске године.
Јулијански календар или стари календар је увео Јулије Цезар 45. п. н. е. године и користио се у цијелој Европи до XVI вијека, када су државе почеле да прелазе на Грегоријански календар. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила јулијански календар за свој званичан календар.
Творац календара је грчки астроном Сосиген на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.
Јулијански календар није био савршен и његова разлика у односу на тропску годину се повећава за један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на сабору у Никеји 325. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику.
Пошто је Јулијански календар и даље остао непромијењен, разлика се до XVI вијека акумулирала на 10 дана. Када су ово уочили, астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином. То је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.
Током XX вијека, практично све православне земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у свјетовне сврхе). Њихове православне цркве нису жељеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског.
Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и СПЦ, иако је за нови календар усвојен њен приједлог).
Српска православна црква, која је била предлагач новог календара који је усвојен на конгресу 1923,
и даље користи јулијански календар.
Послије конгреса, СПЦ је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примјену била одложила.
Одлуку о примјени овог календара СПЦ није касније донијела и у употреби је и даље Јулијански календар.
+++++++++++++++++
Православне цркве које су прешле н
а Миланковићев календар:
а Миланковићев календар:
Цариградска патријаршија
Александријска православна црква
Александријска православна црква
Румунска православна црква
Бугарска православна црква
Кипарска православна црква
Грчка православна црква
++++++++++
Православне цркве
које и даље користе јулијански календар:
које и даље користе јулијански календар:
Антиохијска православна црква
Јерусалимска православна црква
Руска православна црква
Српска православна црква
Грузијска православна црква
Јапанска православна црквa
+++++
Неке православне цркве користе оба календара:
Пољска православна црква
Албанска православна црква
Православна црква чешких земаља и Словачке.
--------------------
Занимљивости о Милутину Миланковићу:
Направио је најтачнији календар до сада. Дужина тропске године износи 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди, док је Миланковић постигао тачност од 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунди. Само две секунде дуже траје година по најтачнијем календару.
- Миланковић никада није прихватио Ајнштајнову теорију релативности, али је то тада био случај и са многим другим научницима тог времена.
Добио је кратер са својим именом на даљој страни Месеца величине 34 км, затим кратер на Марсу пречника 118 км и астероид под називом 1605 Миланковић.- НАСА га је уврстила у десет највећих научника који су се бавили проучавањем Земље.
- За разлику од Николе Тесле или Михајла Пупина, светску славу није стекао у највећим светским центрима, већ се својим научним теоријама бавио у собици у Капетан Мишином здању, на Београдском универзитету, користећи само папир, оловку, шибер и логаритамске таблице.
- Миланковић је главни „кривац” који је доказао да на Марсу не може постојати цивилизован живот, јер је својим прорачунима показао да су тамо температуре превише ниске да би живот у таквом облику постојао.
- Европско геофизичко друштво је 1993. године установило медаљу Милутин Миланковић. Био је један од најбољих познавалаца историје астрономије и науке уопште, а то доказује у неколико својих дела.
- Најцитиранији је српски научник свих времена.
