Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 16 Mart, 2019 | read_nums (79)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 16. марта умрла је 


АНА МАРИ ФРАНК



 Јеврејска дјевојчица коју је њен дневник о скривању током Другог свјетског рата учинио симболом жртава холокауста, вјероватно је умрла раније него што се мислило, показује истраживање Музеја Ане Франк.
Закључак истраживања објављен на годишњицу званичног датума смрти Ане Франк и њене сестре Маргот који су одредиле холандске власти послије рата.

Истраживачи Ерика Принс и Гертјан Брек тврде, међутим, да су Ана и Маргот вјероватно умрле од тифуса мјесец дана раније, у фебруару 1945. године. Тај закључак је донијет на основу сјећања свједока и докумената. Истраживањем је још једном указано на тешке услове у којима су Јевреји живели у логору Берген-Белзен, где ја Ана Франк умрла када је имала 15 година.
Autor sjovicicslavuj | 16 Mart, 2019 | read_nums (76)

ТЕОДОРОВА СУБОТА, ТОДОРОВА СУБОТА, ТОДОРИЦА, посвећена је догађају који се десио у вези са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскврнули (оскрнавили), Св. Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу. 


У спомен на овај догађај, у петак после Пређеосвећене литургије пева се молебни Канон Св. великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин. Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Св. Теодору већ у VII веку, а Канон Св. Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI веку Митрополит Јован Евхаитски.


Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста па према томе покретан празник који спада уз Васкршњи циклус празновања. Дан је посвећен Св. великомученику Теодору Тирону, кога Црква слави у Теодорову суботу успомену на његово јављање Епископу Евдоксију, прве суботе прве недеље поста.

Autor sjovicicslavuj | 15 Mart, 2019 | read_nums (92)
 
Дабробосанска епархија * * * 



Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Гдје је Бог твој?“ (Псалам 42, 10).

Седиште прве епископије у Босни, после крштења Срба, основано је код цркве Светог Петра у Бан Брду. Када је Свети Сава вршио организацију Српске цркве од 1219. године, устројио је према Босни епархију у Дабру, а после пада Босне под Турке 1463. године, дабробосански митрополит је вршио духовни надзор над православнима у целој Босни, па је чак од пећког патријарха добио власт и над православним Србима у Далмацији као „егзарх целе Далмације“.
Седиште дабробосанског митрополита било је најпре у манастиру Бањи у Дабру. Касније се седиште померало према западу, те је неко време било у манастиру Рмњу, на тромеђи Босне, Далмације и Хрватске. Од 1713. године, трон овог владичанства је у Сарајеву, где се налази и данас.

После насилног укидања организације Пећке патријаршије (1766), на катедру дабробосанских митрополита долазе Грци. Тада је, на основу споразума између аустроугарске државе и Цариградске патријаршије од 1880. године, православна црква у Босни и Херцеговини постала аутономна митрополија у чији састав поред Дабробосанске улазе још Зворничка, Захумско-херцеговачка, а касније и Бањалучко-бихаћка епархија. У то време је православна црква у Босни и Херцеговини добила и своју националну јерархију. Први Србин дабробосански митрополит био је Сава Косановић (1881–1885), али је он због сукоба са агресивним аустро-католичким прозелитистима морао да одступи. Његови наследници продужили су борбу за јачање и одбрану народне црквено-просветне аутономије.

Приликом уједињења Српске православне цркве (1920), Дабробосанска митрополија је, као и остале епархије у Босни и Херцеговини, ушла у састав обновљене Српске патријаршије.
Богословија, која је до Првог светског рата радила у Рељеву, а између два светска рата у Сарајеву, угасила се у страдањима Српске православне цркве и њеног верног народа 1941. године. Музеј старе цркве у Сарајеву својим експонатима речито говори о побожним и културним настојањима православних Срба Сарајева и Дабробосанске епархије у прошлим вековима.


Од дабробосанских митрополита који су резидовали у Бањи, данас се зна за Јосифа (1575) и за Гаврила Аврамовића (1575–1588), који је пренео седиште у Рмањ, а затим преко Лике прешао на аустријску Славонску крајину. По разним манастирима у западној Босни су резидовали: Аксентије (1589–1601), Теодор (1601–1619), Макарије (1620), Исаија II (1628–1635), Лонгин (1657), Христифор (1671–1681), Атанасије Љубојевић (1681–1688), Висарион (1690–1708), Исаија III (1708–1709) и Мојсије Петровић (1709–1713).

После укидања Пећке патријаршије (1766), Цариградска патријаршија је доводила овамо за митрополите махом Грке (фанариоте). То су били: Данило (1769), Кирил (1776–1779), Венедикт Краљевић (1805–1808), Калиник (1809–1817), Венијамин (1817–1835), Амвросије (1835–1840), Игњатије I (1841–1850), Прокопије (1851–1853), Дионисије I (1856–1860), Игњатије II (1861–1868), Дионисије II Илић (1868–1871), Пајсије (1871–1874) и Антим (1874–1880).
Након склопљене конвенције између Аустрије и Цариградске патријаршије (1880), митрополит Антим је одступио, а за митрополита дабробосанског дошао је Сава Косановић (1881–1885); затим, Ђорђе Николајевић (1885–1896), Николај Мандић (1896–1907), Евгеније Летица (1907–1920), Петар Зимоњић (1921–1941), који је мученички пострадао од усташке руке, Нектарије Круљ (1947–1966) и Владислав Митровић (1967–1992). Садашњи митрополит је Николај (Мрђа).

Дабробосанска митрополија доживела је велика страдања у Другом светском рату. Мучки је убијено 16 свештеника и три калуђера. Када су блиски сарадници упозорили дабробосанског митрополита Петра Зимоњића да му прети опасност од усташа, он је, поред осталог, одговорио: „Ја сам народни пастир, па ме веже дужност да са својим народом делим добро и зло.“ Усташе су га ухапсиле 12. маја 1941. године и одвеле у Сарајево. Пре хапшења, својим свештеницима је поручио: „Останите на својим парохијама, па шта буде народу нек' буде и вама.“ Из Сарајева је премештен у Загреб, где је добио робијашки број 34; а из Загреба у Кореницу, одакле је 15. јула 1941. године отпремљен у Госпић. Кроз све дане тамничења, мучен је и понижаван на разне начине. Бачен је у јаму Јадовно на Велебиту, са 55 православних свештеника.

             На подручју Дабробосанске епархије у овом рату (1991–1995), порушено је 23, а оштећено 13 храмова. Срушено је 11 парохијских домова и осталих црквених здања, а три парохијска дома су оштећена. На подручју ове епархије, српске светиње подједнако су уништавали муслимански фундаменталисти и хрватски националисти. О тим злоделима сведоче бројни примери. Црква Светог Ђорђа у Копачи (Доња Сопотница) задужбина је Херцег Стјепана из 1446. године. Од 1529. до 1531. године при овом храму је постојала српска штампарија. Током 1993. године, муслимански фундаменталисти су је опљачкали, а потом запалили. Порушили су и спомен-обележје поред цркве, и багерима уништили српско гробље.    

Црква Преображења Господњег у Јабуки код Србиња (Фоче) обновљена је и освећена 15. августа 1991. године. Непуну годину дана касније, 23. јула 1992, усташе су је минирале и потпуно срушиле. Српско гробље поред цркве такође је уништено.

        Храм Светог великомученика Георгија у Трнову подигнут је 1886, а генерално обновљен 1986. године. Муслимани су ову цркву најпре опљачкали, а потом (јула месеца 1992. године) запалили. Свештеника трновског Недељка Поповића су после зверског мучења убили 10. јуна 1992. године у Годињским Барама, недалеко од Трнова. Приликом ослобођења Трнова, пронађен је његов гроб, а земни остаци пренети су у Трново и сахрањени у црквеној порти.

Сарајево
        Саборна црква Рођења Пресвете Богородице – подигнута 1872. године. Доста оштећена, не врши се богослужење (1991–1995). 

Зграда Митрополије. Гранатирана 1992. године и том приликом један део зграде изгорео заједно са библиотеком и архивом. Претходно опљачкана. 

Стара црква Светих архангела Михаила и Гаврила – из XV века. Гранатирана седам пута, оштећена (1991–1993).

Сарајево (Добриња)
Црква Светог Василија Острошког – у изградњи. Оштећена 1992. године.
Сарајево (Ново)

Црква Преображења Господњег – подигнута 1939. године. Опљачкана и демолирана 1992. године.
Биљешево
Црква Светог Јована Крститеља – подигнута 1905. године. Спаљена од стране муслимана 1992. године. Парохијски дом демолиран и спаљен од муслимана 1992. године. Гробље оскрнављено (1991–1995).
Благај
Црква Светог великомученика Георгија – подигнута 1853. године. Обнављана неколико пута. Минирана и сравњена са земљом 1995. године. Парохијски дом запаљен од Хрвата и муслимана 1995. године.

Блажуј (сарајевска општина Илиџа)
Црква Светог Саве Српског – подигнута 1895. године. Погођена гранатом 1992. године. Обновљена.

Бугојно
Црква Рођења Пресвете Богородице – подигнута 1853. године. Срушена од муслиманске и хрватске армије током ратних операција 15. децембра 1992. године. Није за употребу. (ЕЦММ Но. 2/95, 33). Нови парохијски дом срушен 1992. године од стране Хрвата.

Високо
Црква Светог великомученика Прокопија – подигнута 1857. Оштећена и демолирана 1992. године, Изнутра потпуно уништена и прекопана у олтарском делу 1995. Парохијски дом насилно усељен 1995. године.

Витовље (код Травника)
Црква запаљена 1995. године од муслимана.

Вуковско (Доње)
Црква Успења Пресвете Богородице – подигнута 1864. године. Проваљена и оштећена, прозори полупани. Иконе и друге црквене предмете узео ХВО (ЕЦММ, Но. 2/95,16).
Голо Брдо
Црква Зачећа Светог Јована Крститеља – подигнута 1986. године. Спаљена и срушена 1992. Парохијски дом спаљен и срушен од стране муслимана 1992. године.
Горажде (Сопотница-Копачи)
Црква Светог великомученика Георгија (у народу позната као Доња Сопотница) – саградио Херцег Стјепан 1446. године. Од 1529. до 1531. године, при цркви била прва српска штампарија на овом подручју. Током векова обнављана неколико пута. Муслимани цркву опљачкали, а потом запалили 1993. године. Помоћни објекти поред цркве запаљени 1992. Православно гробље уништено багером 1993. године.

Горажде
Капела опљачкана и срушена од муслимана 1992. године. Парохијски дом опљачкан и срушен од стране муслимана 1992. године.

Доњи Малован (код Купреса)
Црква Светог кнеза Лазара Косовског – подигнута 1971. године. Гранатирана 1992. Обновљена и поново гранатирана и запаљена од стране ХВО новембра 1994. године. Није за употребу (ЕЦММ, Но. 2/95, 19).

Завидовићи
Црква Светог Саве Српског – подигнута 1912. године. Опљачкана и демолирана 1992. године.
Завидовићи (Чардак)
Црква Светог Николе – подигнута 1984. године. Запаљена од стране муслимана 1992. године.

Зеница
Црква Рођења Пресвете Богородице – подигнута 1886. године. Оштећена (кров и фасада) 6. јуна и 27. децембра 1992. године од стране ХОС-а и локалних снага. Врши се богослужење (ЕЦММ, Но. 1/94, 70). У парохији срушено 9 сеоских капела (1991–1995).

Јабука (Устиколина)
Црква Преображења Господњег подигнута 1937. године. Обновљена и поново освећена 15. августа 1991. године. Минирана и потпуно срушена од усташа 23. јула 1992. Гробље поред цркве порушено 1992. године.

Какањ
Црква Светих апостола Петра и Павла. Оштећена фасада цркве и разбијени прозори (1991–1995).

Кисељак (код Сарајева)
Црква Светог пророка Илије – подигнута 1937. године. Оштећена 1992. године.

Пазарић, сарајевска општина Хаџићи 
Црква Светих апостола Петра и Павла – подигнута 1896. године. Запаљена и сравњена са земљом 1992. од стране муслимана. Парохијски дом запаљен 1992. године.
(НАПОМЕНА: Свети храм у којем сам крштен - н.п. Славко Јовичић Славуј) 
Равно
Црква Светог пророка Илије. Запаљена од Хрвата 1995. године.

Стог (код Завидовића)
Црква Светог великомученика Георгија – подигнута 1912. године. Запаљена, потом срушена и сравњена са земљом од стране муслимана 1995. године. Парохијски дом запаљен, потом срушен и сравњен са земљом од стране муслимана 1995. Светосавски дом сравњен са земљом 1995. године.

Трново (сарајевска општина)
Црква Светог великомученика Георгија – подигнута 1886. године. Обновљена и освећена на стогодишњицу 1986. године. Порушена и опљачкана од стране муслимана јула 1992. Пароха трновског, Недељка Поповића, исламски фанатици убили након зверског мучења 10. јуна 1992. године у Годињским Барама, недалеко од Трнова. Његово тело пронађено приликом ослобађања Трнова и сахрањено у црквеном дворишту. Парохијски дом запаљен од муслимана 1992. године.

Турбе (код Травника)
        Црква Светог Јована Крститеља – подигнута 1970. године. Оштећена и опљачкана 1992. Не врши се богослужење. Парохијски дом запаљен 1992. године.

Фоча
 Део зграда Црквене општине, који је служио за продају свећа, изгорео 1992. године.
Хаџићи (сарајевска општина)
Црква Рођења Пресвете Богородице – подигнута 1937. године. Погођена гранатом 1995. године (уништен кров са куполом). 
----------------------
Напомена: По Дејтонском споразуму од 19. марта 1996. године, остају напуштене цркве у: Илијашу, Рељеву, Блажују, Хаџићима, Нишићу, Прачи и Устиколинама. Српски народ се иселио. 

НАПОМЕНА: Ово су само порушене светиње и српски православни храмови у једној епархији - Дабробосанској епархији.

                  Сви подаци су - подаци Дабробосанске епархије. 

Уз божији благослов, податке и текст објављује - Славко Јовичић Славуј
 
Autor sjovicicslavuj | 15 Mart, 2019 | read_nums (65)


Бањалучка епархија -БиХ
  • Порушене 2 цркве
  • Оштећене 3 цркве
  • Порушена 2 парохијска дома
Бихаћко-петровачка епархија -БиХ
  • Порушено 26 цркава
  • Оштећено 68 цркава
  • Порушено 10 парохијских домова и осталих црквених здања
  • Оштећено 26 парохијских домова и осталих црквених здања
Горњокарловачка епархија -Хрватска и БиХ
  • Порушено 11 цркава
  • Оштећено 45 цркава
  • Порушено 8 парохијских домова и осталих црквених здања
  • Оштећено 14 парохијских домова и осталих црквених здања
Дабробосанска епархија - БиХ
  • Порушене 23 цркве
  • Оштећено 13 цркава
  • Порушено 11 парохијских домова и осталих црквених здања
  • Оштећена 3 парохијска дома и остала црквена здања
Далматинска епархија - Хрватска
  • Порушено 14 цркава
  • Оштећено 45 цркава
  • Порушен 1 парохијски дом
  • Оштећено 13 парохијских домова и осталих црквених здања
Загребачко-љубљанска епархија -Хрватска и Словенија
  • Порушено 9 цркава
  • Оштећено 29 цркава
  • Порушено 5 парохијских домова и осталих црквених здања
  • Оштећено 7 парохијских домова и осталих црквених здања
Захумско-херцеговачка епархија - БиХ
  • Порушено 36 цркава
  • Оштећено 28 цркава
  • Порушено 12 парохијских домова и осталих црквених здања
  • Оштећена 2 парохијска дома и остала црквена здања
Зворничко-тузланска епархија - БиХ
  • Порушено 38 цркава
  • Оштећено 60 цркава
  • Порушен 31 парохијски дом и остала црквена здања
  • Оштећено 19 парохијских домова и осталих црквених здања
Осјечкопољска и барањска епархија - Хрватска
  • Порушено 14 цркава
  • Оштећено 35 цркава
  • Порушено 6 парохијских домова и осталих црквених здања
  • Оштећено 8 парохијских домова и осталих црквених здања
Славонска епархија - Хрватска
  • Порушено 39 цркава
  • Оштећена 41 црква
  • Порушено 25 парохијских домова и осталих црквених здања
  • Порушено 15 парохијских домова и осталих црквених здања 
РЕКАПИТУЛАЦИЈА
    - Порушено 212 цркава (парохијских, филијалних и капела)
    - Оштећено 367 цркава (парохијских, филијалних и капела)
    - Порушено 111 парохијских домова и осталих црквених здања
    - Оштећено 107 парохијских домова и осталих црквених здања
Autor sjovicicslavuj | 14 Mart, 2019 | read_nums (158)
 
На данашњи дан 14.3. рођен је 
велики српски пјесник, сценариста
и стваралац у култури  

МИКА АНТИЋ


Имао сам срећу да неколико пута
будем у друштву славног Мике. 

Могу само да кажем - 
да сам захвалан за велику част  
која ми је ни кривом ни дужном, 
а понајмање заслужном 
- била указана!


 




 


Autor sjovicicslavuj | 13 Mart, 2019 | read_nums (108)
 
ЗА СЈЕЋАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ

На данашњи дан, 13. марта 1975. године 
умро је славни српски књижевник и нобеловац 

ИВО АНДРИЋ

 
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
 
---------------------

ИВО АНДРЋ - Шта је Босна?


***************************
****************

------------------------
--------------------
ИВО АНДРИЋ је био врелики навијач ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ!

------------------- 
Autor sjovicicslavuj | 13 Mart, 2019 | read_nums (58)
 
Слика
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2019 | read_nums (72)

Волим ЉУДЕ, али Љ У Д Е и кад нисам вољен!

 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°

Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2019 | read_nums (66)
 
На данашњи дан 12. марта 1995. год.

УМРО је славни српски глумац,
који нас је деценијама забављао и одушевљавао

МИЈА АЛЕКСИЋ



Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2019 | read_nums (55)
 
На данашњи дан 12.3.1943. године

рођен је генерал и командант 
Војске РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

РАТКО МЛАДИЋ

 
Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2019 | read_nums (73)
 
На данашњи дан, 12. марта 1964. године умро је
ЈОВАН БИЈЕЛИЋ
један од најзначајнијих српских сликара XX вијека

 
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
 

"Мала Дубравка", насликана 1928. године

Пирамиде код Фоче, уље на лесониту, 
насликано 1962. године

Девојка са књигом, насликана 1929. године

Петар Кочић
 У Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду 26. марта 2016. године,  откривен је надгробни споменик великом српском и југословенском сликару, академику Јовану Бијелићу. 

Tако je на достојан начин обиљежено 130 година од рођења знаменитог сликара. 
Ликовни умјетник и српски академик чије име носе и бројне улице по градовима широм Србије, сахрањен је  давне 1964. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду. 
Све до данашњих дана, његов гроб био је обиљежен натписом једва видљивом на храстовом дрвету.  

Вјечна кућа Јована Бијелића напокон је добила 
достојно спомен обиљежје.
Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2019 | read_nums (70)
 
На данашњи дан 12. марта
УМРО је славни српски научник

МИХАЈЛО ПУПИН

 
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
 

Статуа Михајла Пупина у Новом Саду
* * * * * 
Биста Михајла Пупина која се налази
 у холу Универзитета Колумбија 

+++++++++++++
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2019 | read_nums (39)
 
Пабло Неруда СВИЂАШ МИ СЕ КАД ЋУТИШ Рођен је 12. јула 1904. године у Чилеу.
Свој псеудоним Неруда, преузео је
од чешког писца Јана Неруде,
што му је касније постало и званично име.

Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971.

Умро је 23. септембра 1973. године.
Много година касније откривено је да је Неруда убијен.
 
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2019 | read_nums (83)
 
Истог датума (20. августа) су рођени:
Слободан Милошевић
и Драган Николић

Истог датума (11. марта) су и умрли.


 
Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2019 | read_nums (46)
ДРАГАН НИКОЛИЋ
преминуо је 11. марта 2016. године, 
оставивши празнину у шмекерском, 
умјетничком и глумачком универзуму
коју нико неће попунити.


Тешко је чак и побројати,
а камоли написати биографију умјетника
и бар поменути све његове улоге у позоришту,
на филму и на телевизији ...
као и све награде и признања која је добио.


 
Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2019 | read_nums (42)
 
На данашњи дан, 11. марта 2006. године
у злочиначком Хашком трибуналу умро је

СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ



Много је било оних који су волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА.

Наравно, било је и оних који су оспоравали и који нису волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА
********
Много тога из биографије СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА је познато и нека се тиме баве историчари и сви они који су  заинтересовани.

Увијек ће бити оних који ће памтити МИЛОШЕВИЋА као правог предсједника, као што ће бити и оних који га никад ни смислити нису могли.
-------------------------------------------

Историја ће дати одговор ко је био СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ.
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2019 | read_nums (41)
 
На данашњи дан /11.3.1995/ муслимански злочинац-снајпериста је убио двије српске дјевојчице на Грбавици у Сарајеву.

Хицима испаљеним из снајпера из дијела Сарајева који је био под контролом муслиманских снага током рата у БиХ, на данашњи дан прије 23 године, убијене су српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур у сарајевском насељу Грбавица.

Девојчице су убијене за вријеме примирја, осам мјесеци прије потписивања Дејтона.

Муслимански снајпериста са зграде "Лориса" на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом.

Према наводима свједока, дјевојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић који је рођен 1956. године у Грачаници. За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила у Сарајеву, нико никада није одговарао.

Само осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума Милица и Наташа одиграле су своју посљедњу игру, коју је прекинута смрћу која је дошла из дијела града гдје су рођене и живјеле. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. У записнику из болнице пише да је Милица довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема.

Према свједочењима тадашњих становника Грбавице, у вријеме када су убијене дјевојчице није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.

На само неколико десетина метара од њихових пунктова који су били распоређени на линији раздвајања између двије зараћене стране хладнокрвно су убијене Милица и Наташа.
 

Свједоци су испричали да се Пискић јавно хвалио да је из снајпера убио дјевојчице и још 20 Срба у насељу Грбавица. Привођен је, али никада није процесуиран. Овај случај не постоји у правосудним институцијама БиХ.

Данас нема информација гдје се Пискић налази, а спекулише се да је погинуо или умро.

Пискић био само дио ланца команде и да је из снајпера на српска подручја пуцао по задатку свог команданта, што значи да би за овај злочин морали да одговарају руководиоци 101. бригаде, или они који су им у систему командовања били надређени. Али, нажалост, већ сад се може тврдити да никад нико за овај, као и за многобројне злочине почињене над сарајевским Србима неће одговарати.

Остало је забиљежено да је тадашњи бошњачки вођа Алија Изетбеговић рекао да убијене дјевојчице за њега нису Српкиње, већ грађанке Сарајева. Ово је срамна хипокризија злочиначке изјаве.
Наташа и Милица сахрањене су једна до друге на гробљу Миљевићи у Источном Новом Сарајеву, само на пар километара од града у којем су рођене, који су вољеле, а из којег им је на њихову љубав одговорено мржњом и смрћу.
А биле су само дјеца на почетку живота ...
+++++++++++++++++
Спомен-обиљежје за 120 невино страдале дјеце 
са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. 
постављено је у септембру прошле године 
у дворишту Основне школе "Свети Сава". 
На споменику су уклесани стихови 
пјесника Горана Врачара "Сумрак", 
који су посвећени страдалој дјеци. 

Споменик симболизује голуба раширених крила

 
Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2019 | read_nums (52)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 11. марта рођен је 
славни српски војвода и војсковођа

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ


 Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
 


 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2019 | read_nums (39)
 
За православне вјернике данас  почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни вјерници увијек прослављају у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.

Прва недјеља поста зове се Чиста, док се до Васкрса, смјењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвијетна и Страсна или Страдална недјеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четредест дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушња која му је поставио сотона.

Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обељежавање и прославу Васкрса.
Autor sjovicicslavuj | 10 Mart, 2019 | read_nums (89)
 
14. титула за ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ
у Купу Србије

Стижу титуле и пехари у највећу и најјачу
спортску породицу у Србији 
ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ

Директно: ПАЛЕ/Лајковац
 
У финалу 54. Купа Србије 
Црвена звезда 
је убједљиво савладала Раднички из Крагујевца

3:0 (25:18, 25:21, 25:20)



    My picture!

Kategorije

Arhiva