Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2019 | read_nums (116)
 
Мушка репрезентација Србије ваздушном пушком освојила је данас сребрну медаљу у екипном такмичењу на Европском првенству у Осијеку.
Српски састав, Милутин Стефановић, Миленко Себић и Лазар Ковачевић, је у полуфиналу послије великог преокрета побиједио Мађарску, а у финалу је изгубио од Русије.

У полуфиналу, Мађарска је била боља у прве три серије и повела са 6:0, пошто бољи тим послије сваке серије добија два бода. Србија је изједначила на 6:6, али је услиједио нови низ Мађара који су повели са 12:6 и дошли на домак финала, јер у полуфиналу побјеђује тим који освоји 13 поена.

Србија је имала снаге за преокрет, надмашила је изузетно јак мађарски тим  у четири узастопне серије и побиједила са 14:12.
 

Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2019 | read_nums (73)
 
ПРВИ ДИО - УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДХВАТ СРПСКИХ НЕПРИЈАТЕЉА ...


Ми Срби, 
познати смо по томе што олако опраштамо, 
а још брже заборављамо. 

И то је наша највећа трагедија

и зато толико и страдамо. 

Довољан је само један мали осврт на све оно
што су други годинама говорили о нама

како би смо схватили /нећемо никада/ 
наше заблуде и све оно што смо 
давно заборавили.

         И опростили, нажалост!
                           

„Srbe treba spokojno bombardovati, 

jer će sve brzo zaboraviti”
– govorio je zločinac Džejms Šej, portparol NATO-a, 

marta 1999. ne sluteći koliko je bio u pravu 
to se naše zaboravnosti tiče.

Ово су биле насловне стране злочиначког листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. 

 Sarli-Edbo-1-258x337-536x700

Злочиначка насловница француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“. Француски злочинци су се исмијавали за убијене у злочиначкој НАТО агресији на СРЈ 1999. године.

Ево само двије насловне стране тог злочиначког чаописа из 1999. године у коме се на најгоре начине вријеђају Срби.

Да ли је о српском страдању забрањено говорити. Али су злочиначки карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  Србе представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„. 

Такве карикатуре су, између осталог,  оправдавале злочиначку војну НАТО агресију на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан и злочиначки.


"Trebalo bi da bombardujete Srbe", rekao je Papa Jovan Pavle Drugi.Ove njegove reči bile su upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru.
Слика може да садржи: 1 особа, поглед изблиза

„Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista”, bila je izjava Žaka Širaka, tadašnjeg predsednika Francuske, za ručkom, juna 1995. povodom sastanka Šefova vlada država članica EU. Iste one u koju danas tako vrtoglavo jurimo!
Слика може да садржи: 1 особа, поглед изблиза

„Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe”, rekao je Otac Pjer, poznati francuski sveštenik – humanitarac, po povratku iz Sarajeva i posete Markalama 2, na svojoj konferenciji za štampu.
Слика може да садржи: 1 особа, Наочаре за вид и поглед изблиза

„Što se Srba tiče… To je danas jedan bolestan narod” – General Žak Kot, bivši komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini, Vojni mesečnik Difens nacional, jun 1997. u Pariz.
Слика може да садржи: 1 особа, одело
 

Ми Срби,
познати смо по томе што олако опраштамо, 
а још брже заборављамо.

И то је наша највећа трагедија.

Ово је само један мали осврт 
на све оно што су други годинама говорили 
о нама како би смо схватили /нећемо никада/ 
наше заблуде и све оно што смо 
давно заборавили. 
И опростили, нажалост!


„Srbe treba spokojno bombardovati, 
jer će sve brzo zaboraviti”
– govorio je zločinac Džejms Šej, portparol NATO-a, 

marta 1999. ne sluteći koliko je bio u pravu 
što se naše zaboravnosti tiče.

Злочинац Џејмс Шеј
 

Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2019 | read_nums (45)
 
НАСТАВАК - ДРУГИ ДИО
ЗЛОЧИНАЧКЕ ДРУЖИНЕ ...
 
„Srbi nisu naročito pametni… „Srpska deca se više neće smejati”, bila je to zlokobna pretnja Lorensa Inglbergera bivšeg državnog sekretara SAD-a.

Слика може да садржи: 1 особа, Наочаре за вид

„Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat… Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd”, izjava Pola Džeksona, urednika lista „Kalgari san” za Fani star,13.oktobara 1992.

„Mi bismo trebali da Srbiju osudimo na karantin, sve dok se virus koji ona nosi ne izbriše” – David Gompert, stariji direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u vreme Bušove administracije, Časopis „Forin afers”, jul-avgust 1994.godine.

Слика може да садржи: 1 особа, одело

„Srbe treba baciti na kolena”, bila je izjava Klausa Kinkela, nemačkog ministra inostranih poslova, data 27. maja 1992.godine.
Слика може да садржи: 1 особа

„Srbi su zločinački dupeglavci”, reče Ričard Holbruk 6.novembra 1995.godine u „Njujorker”-u, kao tadašnji Klintonov emisar u Jugoslaviji. Isti onaj Ričard Holbruk koji danas vedri i oblači nad Srbima.
Слика може да садржи: 1 особа, осмехује се, поглед изблиза

„Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek” – Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, u „The New York Times” 4. maj 1994.
Слика може да садржи: 2 особе, људи стоје

”Hrvatska ne želi da u njoj žive ljudi koji pripadaju drugom narodu„ –Bosiljka Mišetić, potpredsednica hrvatske vlade, na press-konferenciji 1995.

Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena„ – Srđa Popović, advokat i potpisnik zahteva svetskih intelektualaca za bombardovanje Beograda, u izjavi za zagrebački ”Globus„ oktobra 1994.

Слика може да садржи: 1 особа, поглед изблиза

”Suštinski uzrok sukoba je ideologija etničkog čišćenja koju je obnovio gospodin Ćosić, predsednik Srbije, koji je već 1990. objavio Memorandum", bila je izjava na francuskoj televiziji Žaka Delora, bivšeg predsednika EU, u maju 1994.
Слика може да садржи: 1 особа, Наочаре за вид

”Uostalom, bosanski Srbi su za nas uvek bili i ostali samo banda razbojnika i ubica„ – Johan Fric, direktor bečkog dnevnika Di Prese i direktor Međunarodnog Instituta za Štampu. Gle čuda! Upravo ovaj Johan Fric imao je, u to vreme, veliku moć nad štampom…i velikog udela u satanizovanju Srba!

”Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi da bude prisiljena UN rezolucijom da snosi čitav teret reparacija", reče Josif Brodski,ruski jevrejski pesnik-disident i Nobelovac, u dnevniku Internešenel Herald Tribun, 5. avgusta 1993.

Слика може да садржи: 1 особа, Наочаре за вид и поглед изблиза

”Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređnije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju„ – Ser Piter Justinovglumac i ambasador UNESCO-a, ”The European„ 10. jun 1993.

"Predlažem da se srpskoj deci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije„ – prof. dr Rolf-Diter Kluge, direktor slavističkog seminara Univerziteta Tibingen, na okruglom stolu Univerziteta u Tibingenu, 1997.
Слика може да садржи: 1 особа, седење и на отвореном

”Srbi su nemilosrdni ljudi, spremni zaklati nožem, što mogu zahvaliti svom slovenskom poreklu", izjava je Fransoa Kremio-a, pripadnika francuskih snaga SFOR-a,u maju 1995.

”Na nesreću, nisam pobio sve Srbe„ – Tomislav Merčep u govoru na kongresu Hrvatske pučanske stranke, Feral Tribune,1995.godine.
Слика може да садржи: 1 особа, поглед изблиза

”Neka se Srbi podave u sopstvenom smrad", izjava (verovatno njemu najdraža) Helmuta Kola, nemačkog kancelara, početkom 1998.godine.

Слика може да садржи: 1 особа, одело и поглед изблиза

„Vodićemo protiv Srba rat – diplomatski, ekonomski, politički, propagandni i psihološki” – Džejms Bejkerdržavni sekretar SAD-a na američkoj TV, jun 1992.
Слика може да садржи: 1 особа, осмехује се, одело и поглед изблиза

"Ovo je borba između dobra i zla, a NATO neće dozvoliti da zlo nadvlada” –Vilijam Koen, američki državni sekretar za odbranu, proleće 1999.
Слика може да садржи: 1 особа, одело

„Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva” – Toni Bler, britanski premijer tokom NATO agresije na Srbiju 1999.godine.

"Srbi sprovode teror i siluju albansku decu” – Bil Klinton, američki predsednik, govor na proslavi 50-godišnjice NATO pakta u Vašingtonu, 23-25.april 1999.
Слика може да садржи: 1 особа, поглед изблиза

”Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih Srba, ove nedelje – osmoro. To je jasan napredak„ – Bernar Kušner, Šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji u izjavi za TV ”France 2„ krajem marta 2000. Isti onaj koji se izdaje za velikog ”mirotvorca„!
Слика може да садржи: 1 особа, одело

Nobelovac Ginter Gras, napominjući 26.marta ,dva dana posle početka bombardovanja Jugoslavije da nije pacifista, na otvaranju Sajma knjiga u Lajpcigu rekao je : “Krajnje je bilo vreme da se Jugoslavija napadne, nadam se da nije prekasno“! 
Слика може да садржи: 1 особа, Наочаре за вид и брада

Svi ovi srpski neprijetelji 
su zaboravljeni, nažalost
Izbor iz knjige Zorana Petrovića ”Izbrisati srpski virus“„.

Međutim, kako naš narod voli da kaže da „mnogo više boli kada te tvoj ujede za srce“, tako i ja ne mogu,a da se ne setim i našeg „velikog“ (?!) dr Zorana Đinđića. Upravo onog koga danas mnogi veličaju i preuveličavaju. Posebno zanimljiv izvor je, ni manje, ni više nego Njujork Tajms. I još zanimljivije je upravo to što je ovu izjavu, pored „dragog“ nam Zorana, potpisao i aktuelni predsednik Crne Gore – Milo Đukanović. Nije li to onaj isti koji je nedavno priznao nezavisnost Kosova.
Слика може да садржи: 1 особа

Potrebno je citirati i komentar novinara da bi se shvatilo kako su Milo i Zoki“,u naizgled uvijenoj formi, otvoreno podržali bombardovanje Srbije. A sve u ime svojih političkih ciljeva.

„New York Times”, May 1999.
Joint statement of Milo Đukanović and Zoran Djindjic:  "If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue.
Stability of Yugoslavia is of the main importance because of its geographic position in Balkan and its role in determing stability or instability of its neighbors, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Albania. Up to now, however, international strategy for Yugoslavia has been conducting the crises, while the roots of the crises were being neglected….“

Слика може да садржи: 1 особа, седење
Komentar nemačkog novinara Klausa Hartmanna u vezi ove zajedničke izjave Mila Đukanovića i Zorana Đinđića iz maja 1999 godine bio je :
„Djindjic liebte die Bombe auch, aber diplomatisch“
U prevodu – „Đinđić je takođe voleo bombe, ali na “diplomatski način”.

U prilog tome ide i čuveni njegov intervju za nemački list “Špigl”, gde je za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije rekao sledeće:
“Jugoslavija se mora bombardovati … samo nastavite da bombardujete popustiće oni”’ (Der Spiegel 20/1999).
 
Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2019 | read_nums (67)

На данашњи дан, 24. марта 1999. године

НАТО злочинци су почели агресију

на тадашњу СР Југославију!


------------------------------------------------------------------------ 

 --------------------------------------------------------------------------------------

Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2019 | read_nums (57)
 
ОВОЗЕМАЉСКА  ПРАВДА 
И ПРАВО НЕ ПОСТОЈЕ!
ТО СУ САМО ФИКЦИЈЕ.

ТАКОЗВАНУ ПРАВДУ ДИЈЕЛЕ 
НАЈЈАЧИ НА СВИЈЕТУ 
И СПРОВОДЕ ЈЕ СИЛОМ И ПУШКОМ!

 
 Злочиначка НАТО агресија на Србију, односно тадашњу СРЈ, почела је на данашњи дан прије 20 година. За 78 дана погинуло је више од 2.500 људи.
 
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донијета је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу злочинцу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а злочинац Хавијер Солана.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно рјешење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полијетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најприје су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим мјестима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недјеља напада бар неколико пута није нашао на мети злочиначких снага НАТО-а.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
Злочиначки НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употријебио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употријебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, посљедњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.
Тог дана је Савет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбједност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије. 
 
Autor sjovicicslavuj | 23 Mart, 2019 | read_nums (76)

 
Репрезентативци Србије у стрељаштву
Зорана Аруновић и Дамир Микец
освојили су бронзану медаљу
у дисциплини ваздушни пиштољ мјешовито
на првенству Европе у Осијеку.

Они су „упуцали” 418,6 кругова
и завршили на трећем мјесту.

 
Autor sjovicicslavuj | 23 Mart, 2019 | read_nums (75)
 
Репрезентативац Србије у стрељаштву 
Дамир Микец 
освојио је сребрну медаљу на Европском првенству 
у Осијеку у дисциплини ваздушни пиштољ.

Микец је остварио резултат од 239,9 кругова, 
само 1,4 мање од првака Павла Коростилова из Украјине.

Микец је раније, као други из Тима Србије, 
обезбиједио пласман на Олимпијске игре 
у Токију наредне године.

* * * * *
 
Autor sjovicicslavuj | 23 Mart, 2019 | read_nums (79)
 
У славу и част свим невино страдалим 
од злочиначког НАТО пакта 
и свих српских непријатеља 
који су силом, пушком и моћи извршили 
злочиначку агресију на малу,
али часну и јуначку Србију.



ЗЛОЧИНЦИ и непријатељи 
српског народа нисмо вас 
и никад вас нећемо заборавити!
Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2019 | read_nums (125)
 
На данашњи дан, 22. марта рођен је 
један од највећих умјетника
и музичара на простору бивше Југославије


ГОРАН БРЕГОВИЋ
 
----------------------------------------------------------------
ГОРАН БРЕГОВИЋ - ГУЧА
*******************************************************
Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2019 | read_nums (71)
 
Стравични злочини хрватских усташа 
и муслиманске Ханџар дивизије.
Прије 77. година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избјеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. 

О овом стравичном злочину се ћутало деценијама. За злочине нико није одговарао, а тек је 2008. године обиљежено мјесто великог страдања у Старом Броду.
Други свјетски рат обиљежили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном објелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности.

Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, прије свега жена и дјеце, коjе су  починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с прољећа 1942. године у кањону ријеке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе административно припада општини Рогатица, а много jе ближе Вишеграду.

Шта се то, у ствари, овдје десило почетком 1942. године?

Усташе покрећу офанзиву у намјери да освоjе границу на Дрини. Средином марта 1942. године из Сараjева, под командом злогласног усташког кољача Јуре Францетића, креће десетак хиљада до зуба наоружаних усташа коjи пред собом тјераjу непрегледне збјегове Срба од Олова, Сараjева, Кладња, Хан Пиjеска, са Романиjе и Соколца, из Рогатице и Борика.

Уплашени народ се кретао ка Вишеграду, надаjући се да ће ту прећи Дрину и склонити се у Србиjу.

На вишеградскоj ћуприjи италиjанска стража jе преко ријеке пуштала само оне коjи су имали злато, стоку или неку другу вриједност. Остали су морали низводно до Милошевића и Старог Брода, гдје су скелом или чамцима покушавали избјећи патроле злогласне црне легиjе.

И тако из дана у дан, од краjа марта до почетка маjа, непрегледне колоне Срба улазиле су у дрински кањон из кога се велика већина никад ниjе вратила.

У вечерњим часовима скела и чамци обустављали су превоз људи преко Дрине, а преостале би изненада опкољавале усташе. Долазили су стрмим путељцима са Боричке висоравни, гдје су формирали сатниjе у селима Бранковићи и Сjеверско, у коjима су били наjброjниjи муслимани из источне Босне. Услиједили би незапамћени злочини, убиства, клања, мучења, силовања и бацања у Дрину. Многи су сами скакали у ријеку, неријетко и у групама.

Хроничари су записали да jе jедног од тих тужних дана 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заjеднички скочило чак 320 дјевоjака(!), а наjвећи и наjмасовниjи покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године.

У том дринском гротлу, окруженом водом и стрмим каменитим литицама, звјерски jе убиjено и бачено у Дрину преко 6.000 невиних Срба.

У Старом Броду, одмах краj Дрине, недавно је подигнуто спомен-обиљежjе са крстом, поред кога су постављене и мермерне плоче са именима свих страдалих Срба.

Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обиљежје и сведоче преживјели, који су као дјеца на овој обали, само чудом избјегли смрт.

Циљ њемачко-италијанске и усташке офанзиве је био, да се, како је наведено, “територија НДХ, проширена до Дрине, очисти од православаца“. Усташе су биле толико ревносне у својим злочинима, да су на крају, у Старом Броду и Нијемци занијемили.

Деценијама се о овом стравичном злочину није смјело говорити, а они који су се усудили да траже казну за злочинце, били су одмах ућуткани, кажњени, затварани.

Тек је од 2008. године Стари Брод означен као мјесто великог српског страдања.

Памтити – да се не понови, али не злопамтити, говоре људи са Дрине, увјерени да је ова ријека  однијела небројено српских жртава.

+++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2019 | read_nums (48)
 
Четрдесет Светих мученика - МЛАДЕНЦИ

Римски војници у Севастији, тврдо вероваху у Господа. Кад за време Ликинија поче прогон, буду изведени пред суд, али не хтедоше да се одрекну вере. Каменовани, али камење се враћао од њих и падало на њихове мучитеље. Везани и бачени у ледено језеро, али се, осим једног, не поколебаше.

Ноћу, док су се мрзли, нека Светлости паде с неба и загреје воду и тела мученика, а са светлошћу се спустише венци на њихове главе. Кад то виде један стражар, и он се на исповеди у име Исусово, и уђе у језеро да би се удостојио цетрдесетог венца.

Сутрадан, пребисе им голени и њихова тела бацише у воду, да их хришћани не би сахранили.

Трећег дана јавише месном епископу Петру и позваше га да сабере по води мошти њихове. У мрачној ноћи епископ и клир видеше како се кости мученика у језеру сјаје и тако покупе све мошти и часно сахране 320. године.

На овај дан се прослављају Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са неким прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада.

Овај дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима (овенчањима) у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку символику: венци царски-сваки је човек цар у свом малом царству, својој кући, венци мученички, јер у браку треба подносити жртве и венци бесмртне славе у Царству Христовом.

Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.

Autor sjovicicslavuj | 21 Mart, 2019 | read_nums (106)
Са љепотом жене
и љепотом природе,
ништа се не може поредити!
-----------------------------
Ни мање слова, ни мање ријечи, а све је речено...

Не знам да је неко до сад написао краћу, 

али ни бољу пјесму, као што је ево ја написах 
за Свјетски дан поезије!



--------------------------------
ЧУВАЈМО ШУМЕ!


Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2019 | read_nums (99)
На сјеверној Земљиној хемисфери вечерас /20. марта/ у 22.58 часова почиње прољеће, које ће трајати до 21. јуна, док за становнике јужне полулопте почиње јесен.
 
Данас је и прољећна равнодневница када су ноћ и дан приближно исте дужине. 
Ове године дан почетка прољећа подудара се са фазом пуног Мјесеца или Супермјесеца, који ће бити око 14 одсто сјајнији него што је иначе.

Ово је трећи и посљедњи Супермјесец ове године, а сљедећи је 2020. године.

Према првим процјенама метеоролога, прољеће ће бити натпросјечно топло, а што се падавина тиче, биће у границама просјека.

Крајем марта почиње и љетно рачунање времена.

Иако је 84 одсто од 4,6 милиона у анкети Европске комисије изјавило да жели да буде укинут прелазак са зимског на љетно рачунање времена, такав приједлог још није усвојен.

Чланице ЕУ ће вјероватно одобрити укидање, али тек од марта или октобра 2021. године.

Свака земља појединачно ће одлучити да ли ће трајно остати љетно рачунање времена или зимско.
Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2019 | read_nums (128)
Споменко Гостић

Рођен 15. августа 1978. — Умро 20. марта 1993. 

Био је војник и најмлађи одликовани борац Војске 
Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. 
Одликован је Медаљом заслуга за народ.


Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.


Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
+++++++++++
Послије рата
Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.

 Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено. 

У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу. 

На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.

 19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака. Откривена је и спомен плоча у знак и сјећање на ЈУНАКА Споменка Гостића.


Мурал Споменку Гостићу у Козарској Дубици.
++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 19 Mart, 2019 | read_nums (129)
 
На данашњи дан, 19. марта,  умро је
славни српски шансоњер 
- непоновљиви
ДРАГАН СТОЈНИЋ


++++++++++++
------------------------------------------------------------------------ 

Bila je tako lijepa
****************
Ref.
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan

Divna je ona bila
kada sam ostao sam
vise se nismo sreli 
jer nju je odnio dan 

Sve je kao tajna
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen

Mozda je tako bolje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje
  
Danima kisa lije
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san

Sjetih se onog jutra
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla

Ref.
Autor sjovicicslavuj | 18 Mart, 2019 | read_nums (123)
 
На данашњи дан, 18. марта рођен је
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Autor sjovicicslavuj | 18 Mart, 2019 | read_nums (94)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

На данашњи дан, 18. марта умро је
Његова светост владика

Николај Велимировић

  
+++++++++++++++++++

 Свети владика Николај(Велимировић)
са мајком испред храма у Лелићу
 
Слика

++++++++++++++
+++++++++++++++++++++

Autor sjovicicslavuj | 17 Mart, 2019 | read_nums (73)
 ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
13. пут освојила Куп Србије

Кошаркашице Црвене звезде освојиле су 
Куп Милана Циге Васојевића пошто су у финалу 
у Лозници савладали Радивој Кораћ резултатом 
56:55 (9:19, 14:15, 21:9, 12:12).
 
 

 ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ђорђевић 16, Богићевић 11, А. Катанић 7,
Бојовић 14, Мишељић, И. Катанић 5, Наумчев 3,
Тешић, Вуловић, Дешић, Зукановић, Чубра. 
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 16 Mart, 2019 | read_nums (204)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 16. марта умро је
славни српски глумац

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ



 
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva