Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 7 Jun, 2009 | read_nums (344)
Dan & noć

  07.06.2009
        
             
              Ejup Ganić

Poslanik SNSD u Predstavničkom domu parlamenta BiH Slavko Jovičić rekao je juče da ratni član Predsjedništva BiH Ejup Ganić treba da izađe pred sud i da sud kaže da li je kriv ili ne za zločin u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici maja 1992. godine.

 - Neću hipotetički da pravim spekulacije, nisam ni sudija ni tužilac. Ja samo tražim pravdu za srpske žrtve. Neka Ejup Ganić izađe pred sud i neka se dokaže je li kriv - istakao je Jovičić i dodao da se, nažalost, nadao da će to utvrditi Haški tribunal, jer je, kako je rekao, još davno lično on predao predmet Dobrovoljačka ulica bivšem glavnom haškom tužiocu Karli del Ponte.

- Moja nada nije se ostvarila, jer ona nije htjela da otvori nijedan predmet gdje se radi o stradanju Srba, jer je Haški sud politički i selektivni sud, koji ima zadatak da sudi samo Srbima - naglasio je Jovičić.

On je rekao da se danas, ipak, nada da će sa Ganićem, jednim od glavnih aktera u slučaju "Dobrovoljačka ulica", raspravu o tom zločinu voditi pred Sudom BiH ili, još bolje, pred sudom u Beogradu, jer postoje živi svjedoci i brojni dokumenti i video zapisi, zahvaljujući kojima se jasno može dokazati da je Ganić jedan od najodgovornijih za počinjeneni zločin nad pripadnicima JNA.

Komentarišući Ganićevu jučerašnju izjavu da su se u maju 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu sukobile dvije vojne formacije, Teritorijalna odbrana BiH i bivša JNA, i da je tom prilikom poginulo pet ili šest ljudi, Jovičić je rekao da želi podsjetiti Ganića da je JNA tada bila jedina regularna armija u bivšoj Jugoslaviji.

- To što je tadašnji predsjedavajući Predsjedništva BiH, Alija Izetbegović, dvije godine prije rata naredio da se muslimani povuku iz JNA, bila je njihova strategija koju je podržao tadašnji ambasador SAD, Voren Cimerman, koji je davao upustva Izetbegoviću kako da napravi samostalnu BiH, a ogromnu ulogu u svemu tome imao je Ganić - naglasio je Jovičić i dodao da ni pet vojnika nije malo.

Govoreći o stalnim tvrdnjama bošnjačkih političara da sud u Beogradu nije nadležan da sudi za slučaj "Dobrovoljačka", Jovičić je rekao da ako sud u Njemačkoj i SAD može da sudi za zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, ne vidi razlog zašto onda sud u Beogradu ne bi mogao da sudi Ganiću.

- Nadam se da će se on naći pred tim sudom, bez obzira na to što bošnjački politički funkcioneri, predvođeni ministrom bezbjednosti BiH, Tarikom Sadovićem, vrše ogroman pritisak na Interpol da se takozvane difuzne potjernice ne pretvore u crvene - istakao je Jovičić, naglasivši da Sadović, koji predstavlja interese samo svog naroda, nema pravo da suspenduje potjernice Interpola.

On je izrazio nadu da će Ganić završiti na sudu u Beogradu, ali da nema ništa protiv da bude procesuiran i pred Sudom BiH.

                  (Srna)

Autor sjovicicslavuj | 7 Jun, 2009 | read_nums (285)

 Добровољачка улица - Јовичић - реаговање.... 

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 7. ЈУНА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић изјавио је данас Срни да ратни члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић треба да изађе пред суд и да суд каже је ли он крив или не за злочин у сарајевској Добровољачкој улици маја 1992. године

"Нећу хипотетички да правим спекулације, нисам ни судија ни тужилац. Ја само тражим правду за српске жртве. Нека Ејуп Ганић изађе пред суд и нека се докаже је ли крив", истакао је Јовичић и додао да се, на жалост, надао да ће то утврдити Хашки трибунал, јер је, како је рекао, још давно, он лично предао предмет "Добровољачка улица" бившем главном хашком тужиоцу Карли дел Понте.

"Моје надање се није остварило, јер она није хтјела да отвори ни један предмет гдје су Срби страдали, јер је Хашки суд политички и селективни суд који има задатак само да суди Србима", нагалсио је Јовичић.

Он је рекао да се данас, ипак, нада да ће са Ганићем, једним од главних актера у случају "Добровољачка улица", расправу о том злочину водити на Суду БиХ или још боље пред судом у Београду, јер постоје живи свједоци и бројни документи и видео-записи захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин  над припадницима ЈНА.

Заробљени војници регуларне ЈНА

Коментаришући Ганићеву данашњу изјаву да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи, Јовичић је рекао да жели подсјетити Ганића да је ЈНА тада била једина регуларна армија у бившој Југославији.

"То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА, била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД /Ворен/ Цимерман који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе је имао Ганић", нагласио је Јовичић и додао да ни пет војника није мало.

Говорећи о сталним тврдњама бошњачких политичара да суд у Београду није надлежан да суди за случај "Добровољачка", Јовичић је рекао да ако суд у Њемачкој и САД може да суди за злочине почињене на подручју бивше Југославије, не види разлог зашто онда не би могао да суди и суд у Беогрду Ганићу.

"Надам се да ће он наћи пред тим судом без обзира што бошњачки политички функционери, предвођени /министром безбједности БиХ Тариком/ Садовићем врше огроман притисак на Интерпол да се тзв. дифузне потјернице не претворе у црвене", истакао је Јовичић, нагласивши да Садовић, који представља интересе само свог народа, нема право да суспендује потјернице Интерпола.

Он је изразио наду да ће Ганић завршити на суду у Београду, али да нема ништа против да буде процесуиран и пред Судом БиХ.

 

"Безброј пута сам поставио питање зашто тај суд и тужилаштво нису отворили ни један предмет гдје су Срби страдали, али сам увијек као одговор добијао једну флоскулу - истражне радње су у току. На сједници 10. јуна на дневном реду биће извјештај Тужилаштва и припремио сам безброј питања главном тужиоцу БиХ, а једно од њих биће и Добровољачка улица, као и да ли ће се и даље залагати да стране судије и тужиоци остану у БиХ и поред тога што ништа не раде посебно у вези са ратним злочинима у којима су Срби жртве", најавио је Јовичић.

Коментаришући Ганићеву тврдњу да су припадници ЈНА 2. маја срушили пола Сарајева, Јовичић је рекао да би Ганић био у праву да је рекао да су општине у којима су у току рата Срби имали власт као што су Хаџићи, Илиџа, Вогошћа и Илијаш претрпјели највећа материјална разарања и људске жртве.

"То што се њему у магли причањава да је пола Сарајева било сравњено вјероватно му је било жао једне виле чији је власник био Србин, а коју је мислио да отме, као што су отели многе куће и пословне просторе Срба које им ни дан данас нису вратили, као ни имовину Српске православне цркве", констатовао је Јовичић, нагласивши да пола Сарајева изграђено на имовини СПЦ која још није враћена.

Тужилаштво за ратне злочине Србије покренуло је крајем прошле године истрагу против 19 држављана које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.

Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се, као високи политички и војни функционери тадашњих власти БиХ, терете за издавање наређења за напад, за планирање и организовање напада на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.

Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на војну болницу, Дом ЈНА и касарну Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, као чланови Предсједништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу /у међувремену умро/ и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Ратни чланови Предсједништва БиХ - Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић

 Ганић и Кљујић су, према пријави, издали наређење за напад иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.

Упркос доказима за овај злочин који су достављени и Тужилаштву БиХ, још нико није одговарао.

------------------------------------------------------------------

NAPOMENA: Tekst slikama opremio - Slavko Jovičić Slavuj

Autor sjovicicslavuj | 6 Jun, 2009 | read_nums (394)

 

САРАЈЕВО, 6. ЈУНА (СРНА) - Поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић није много погријешио када је рекао да је у Сарајеву остало доста Срба, али је заборавио да каже да већина њих одавно није међу живима, изјавио је посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић.

"Лицемјерне су Церићеве изјаве да Сарајево у протеклом рату никог није протјерало, те да је у главном граду БиХ остало веома много Срба. Да, остало их је, али под земљом. За некима се и данас трага, јер су у међувремену Церићеви истомишљеници измјештали гробнице и сакривали кости", рекао је Јовичић за "Фокус".

Он је поновио да је само у Сарајеву, током протеклог рата, постојало 126 логора у којима су Срби мучени, пребијани, усмрћивани на најстравичније начине, и истакао да Церић о томе ћути.


Шеф Клуба српских делегата у Вијећу народа РС Сташа Кошарац каже да Церић, очигледно, наставља да проводи политику Алије Изетбеговића и да овакви иступи вјерског лидера никако нису добри за БиХ.

Кошарац је подсјетио да доступни подаци говоре да је прије рата у Сарајеву живјело готово 200 000 Срба, те да их данас тамо живи између 15 000 и 20 000, док је током рата по сарајевским казаматима убијено више од шест хиљада Срба.

Члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевад Галијашевић тврди да је Церић наставља да иде стопама Алије Изетбеговића и води муслимански народ у нове међусобне окршаје.

Предсједник невладине органзације "Кроација либертас" Лео Плочкинић рекао је "Фокусу" да Церића демантују званични подаци СПЦ и Католичке цркве, који указују на чињеницу да је у Сарајеву, буквално из дана у дан, све мање небошњака, те да је на дјелу класично етничко чишћење.

Предсједник Демократске иницијативе сарајевских Срба Јово Јањић каже да Сарајево све више постаје исламски град и да и оно мало Срба, који тамо живе, желе да што прије напусте главни град БиХ.

Autor sjovicicslavuj | 6 Jun, 2009 | read_nums (449)
Zbog homoseksualnih brakova EU blokira ukidanje viza za BiH
     
05. 06. 2009. |Autor Zdenko Jurilj
 

 

                        

 

Do viza donošenjem zakona o gay brakovima
 
 
   

Hoće li građani BiH u zemlje EU-a putovati sa ili bez viza, zavisi, između ostaloga, i od toga hoće li Dom naroda državnog Parlamenta usvojiti prijedlog zakona kojim se omogućava sklapanje istospolnih brakova i usvajanje djece članovima homoseksualne zajednice.

Crkva protiv
Zakonski prijedlog je naišao na oštro protivljenje predstavnika Srpske pravoslavne te Katoličke crkve, Islamske i Židovske zajednice, okupljenih oko Međureligijskog vijeće BiH. No, predstavnici međunarodne zajednice i udruženje “Queer BiH” podsjećaju kako je 16 međunarodnih konvencija sastavni dio Ustava BiH, između kojih je i Europska konvencija o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukoliko zakon ne bude prošao parlamentarnu proceduru i ne bude podržan od zastupnika koji su inače već dobili sugestije od vjerskih zajednica da ga ne prihvate, “Queer BiH” prijeti organiziranjem masovnih prosvjeda. Na drugoj strani zastupnici najjačih parlamentarnih stranaka poručuju kako neće dopustiti da zakon o istospolnim brakovima, bez obzira na ultimatume međunarodne zajednice, u ovakvoj formi prođe kroz državni Parlament.

Najživopisnije pojašnjenje o ovoj temi iznio je zastupnik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić, koji u potpunosti podržava stavove Međureligijskog vijeća BiH. - Želim u Parlamentu BiH predstaviti inicijativu Međureligijskog vijeća BiH u vezi s ovim zakonom.

Što se mene osobno tiče, bez obzira na mogući gnjev populacije koje se tiče ovaj prijedlog zakona, nikada neću podržati zakon koji omogućava brak muškarca s muškarcem ili djevojke s djevojkom, a kamoli da im se omogući usvajanje djece! To je neprirodno i ne pada mi na pamet glasovati za svakakve bedastoće koje od nas zahtijeva Europska unija. Takvi zakoni i takve inicijative vode civilizaciju u sunovrat - tvrdi Jovičić.


Prijedlog usvojen
Spomenimo kako je Zastupnički dom Parlamenta BiH Prijedlog zakona o zabrani diskriminacije, kojim se legaliziraju istospolni brakovi, usvojio 27. svibnja. Dom naroda državnog Parlamenta o ovom će zakonu raspravljati 17. lipnja ove godine.


___________________________________________________________

NAPOMENA: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Poslednji pasos iz gornjeg teksta je netačan i to su objavili mnogi mediji, najvjerovatnije što ne poznaju poslovničku proceduru donošenja zakona!

Naime, Predstavnički /Zastupnički/ dom  Parlamenta BiH je Prijedlog zakona o zabrani diskriminacije usvojio u prvom čitanju, a to znači da su podržani samo principi ovog zakona, odnosno poslanici nisu osporili ustavni osnov za donošenje ovog zakona.

 Nakon prvog usvajanja principa zakona, amandmanska faza traje 15 dana. To znači da poslanici mogu predlagati amandmane do 12. juna. Poslije toga, svi uloženi amandmani na predložene članove zakona se dostavljaju Ustavno-pravnoj komisiji Predstavničkog doma na razmatranje.

Ustavna komisija obavještava Predstavnički dom o svojim zaključcima i predlaže Domu da ih prihvati ili odbije, što zavisi od rezultata glasanja članova komisije.

Ako Ustavno-pravna komisija odbije neki uloženi amandman, onda njegov podnosilac mora u roku od 48 sati obnoviti u istovjetnom tekstu svoj amandman, jer na taj način stiče pravo da svoj amandman brani na plenarnom zasijedanju Predstavničkog doma.

Predstavnički dom na plenarnoj sjednici se izjašnjava o prijedlogu Ustavno-pravne komisije i o amandmanima, koje Komisija nije prihvatila, ako ih je predlagač  u propisanoj proceduri ponovo obnovio.

 O konačnom izjašnjavanju o ovom zakonu Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH će se, u drugom /konačnom/ čitanju - izjasniti na jednoj od sjednica krajem ovog mjeseca! 

 Dakle, suština je u tome da nije tačno da je Predstavnički dom usvojio konačnu verziju predloženog zakona!!!

Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2009 | read_nums (262)
Dan & noć

D. MAJSTOROVIĆ | 05.06.2009

 
Поглавар Исламске заједнице у БиХ реис-ул-улема Мустафа Церић није много погријешио када је рекао да је у Сарајеву остало доста Срба, али је заборавио да каже да већина њих одавно није међу живима. Ово је "Фокусу" рекао посланик СНСД у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић, који је Церићу поставио питање да ли је, можда, мислио и на оне Србе, чије су кости разасуте по јамама око Казана, на градској депонији и другим, још неутврђеним локацијама масовних и појединачних гробница.

"Лицемјерне су Церићеве изјаве да Сарајево у протеклом рату никог није протјерало, те да је у главном граду БиХ остало веома много Срба. Да, остало их је, али под земљом. За некима се и данас трага, јер су у међувремену Церићеви истомишљеници измјештали гробнице и сакривали кости", казао је Јовичић, упозоривши да је само у Сарајеву, током протеклог рата, постојало 126 логора за Србе.

У тим логорима, нагласио је он, Срби су мучени, пребијани, усмрћивани на најстравичније начине. О томе, наводи он, реис ћути, а има снаге да упре прстом у Српску православну цркву и каже како се њени вјеродостојници никада, наводно, нису оградили од злочина, почињених током протеклог рата.


Његово мишљење дијели и шеф Клуба српских делегата у Вијећу народа РС, Сташа Кошарац, који је казао да свима у БиХ и ван ње треба да буде јасно да је у протеклом рату страдао и српски народ. Поготово је страдао у том истом Сарајеву, за које Церић тврди да никог није протјерало.

Кошарац је подсјетио да доступни подаци говоре да је прије рата у Сарајеву живјело готово 200.000 Срба, те да их данас тамо живи између 15.000 и 20.000. Током рата, по сарајевским казаматима, тврди Кошарац, убијено је више од шест хиљада Срба.

"Церић, очигледно је, наставља да проводи политику Алије Изетбеговића, која је деведесетих година БиХ гурнула у крвави грађански рат. За саму БиХ, овакви иступи вјерског лидера никако нису добри "рекао је Кошарац, упозоривши да су вјеродостојници СПЦ у неколико наврата осудили ратне злочине, што је Церић, очигледно, преспавао.

Предсједник Невладине органзације "Кроација либертас", Лео Плочкинић, рекао је "Фокусу" да Церића демантују званични подаци СПЦ и Католичке цркве, који указују на чињеницу да је у Сарајеву, буквално из дана у дан, све мање и мање небошњака.

"На дјелу је класично етничко чишћење и страх ме је, искрено, да се сарајевски принцип не примијени на све остале градове у БиХ. Јасна је политика, коју заступају Церић и његови истомишљеници, а њена суштина јесте у томе да Срби и Хрвати, морају бити подређени и да се повинују свим захтјевима Бошњака. У противном, нека се покупе и иду, једни у Србију, други у Хрватску "казао је Плочкинић.

Да Сарајево све више постаје исламски град, тврди и предсједник Демократске иницијативе сарајевских Срба Јово Јањић. Он је казао да је ситуација у том граду из дана у дан све тежа и да и оно мало Срба, који тамо живе, желе да што прије напусте главни град БиХ.

Брука за Муслимане!

Члан Експертског тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала, Џевад Галијашевић, сматра да су Церићеви посљедњи иступи опасни и за саме Бошњаке. Он је то образложио чињеницом да су Церићу, очигледно, порасли апетити за влашћу, па му БиХ изгледа није довољна. Због тога је, подсјетио је он, недавно подијелио Бошњаке у Србији, када је отворено стао на страну санџачког муфтије Муамера Зукорлића. Церић је, тврди Галијашевић, злочинац који наставља стопама Алије Изетбеговића и води муслимански народ у нове међусобне окршаје.

Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2009 | read_nums (467)

SARAJEVO, 05.06.2009.

Zakon o zabrani diskriminacije izazvao brojne polemike u BiH, jer homoseksualcima omogućava da stupaju u brak i da usvajaju decu. SPC, Rimokatolička crkva, Islamska i Jevrejska zajednica traže od poslanika da ne usvoje ovaj zakon.


 
 Složni protiv nakaradnog zakona... Međureligijsko veće BiH

Predstavnički dom Parlamenta BiH usvojio je nedavno Predlog zakona o zabrani diskriminacije koji omogućava sklapanje istopolnih brakova i usvajanje dece članovima homoseksualne zajednice, uprkos žestokom protivljenju predstavnika svih crkava i verskih zajednica u BiH.

_______________________________________________________________


 Šaraba: Ugledati se na Srbiju

 

Delegat SDS-a u Domu naroda Slobodan Šaraba kaže da je zakon jako konfuzan, nedorečen i verovatno od nekoga prepisan. On veruje da će poslanici u Predstavničkom domu uvažiti stavove MRV-a BiH i predložiti amandmane koji će onemogućiti legalizaciju istopolnih brakova.

- Ukoliko to ne urade, uveren sam da će zakon pasti u Domu naroda. Međunarodna zajednica traži da se usvoji ovaj zakon, ali znamo da je nedavno i u Srbiji bila slična situacija i da su uspeli da donesu zakon, koji je zadovoljio i međunarodnu zajednicu i verske zajednice. Tako treba da bude i u BiH - kaže Šaraba.

________________________________________________________________

Pod obrazloženjem da je usvajanje pomenutog zakona obaveza BiH kako bi se liberalizovao vizni režim, poslanici su podržali sporni zakonski predlog, što su odmah oštro osudili predstavnici Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve, te Islamske i Jevrejske zajednice, okupljeni u Međureligijsko veće (MRV) BiH.

Protiv gej brakova

Prema tvrdnjama zvaničnika MRV-a, zakon zadire u instituciju braka i vređa prirodnu etiku. On je u suprotnosti sa zakonima o slobodi vere i pravnom statusu crkava i verskih zajednica u BiH.

Koordinator Izvršnog odbora MRV-a BiH, paroh sarajevski Vanja Jovanović, kaže da MRV nije protiv donošenja zakona o zabrani diskriminacije, ali jeste protiv njegovih odredbi koje diskriminišu crkve i verske zajednice.

- Ovaj zakon omogućio bi sklapanje brakova među ljudima istog pola. Oni bi mogli da usvajaju decu, što se kosi sa učenjima crkava i verskih zajednica. Ako zakon bude usvojen u sadašnjem obliku, može se desiti da predstavnici crkava i verskih zajednica budu sudski gonjeni zbog iznošenja stavova o određenom pitanju - tvrdi Jovanović.

Kao primer šta bi se moglo dogoditi ako zakon prođe, Jovanović navodi slučaj velikog muftije Engleske, koji je zbog javno iznetog stava da je protiv sklapanja brakova osoba istog pola zaradio tužbu i završio na sudu.

- Ovakvim zakonom neko drugi može da bude diskriminisan - naglasio je Jovanović.

Ekrem Tucaković iz Rijaseta Islamske zajednice BiH kaže da je u stavu Međureligijskog veća BiH sadržan i stav IZ BiH.

- Islamska zajednica BiH nema ništa protiv toga da se svim građanima obezbedi ravnopravnost, ali jeste protiv onih odredbi zakona koje zadiru u naša načela i učenja - kaže Tucaković.

Biće amandmana

Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić Slavuj kaže da u potpunosti podržava stavove MRV-a BiH. On ističe da predstavnicima verskih zajednica zamera što svoje stavove o zakonskim predlozima iznose prvo u medijima, umesto da inicijativu ili mišljenje upute direktno parlamentarcima.

- Spreman sam da u Parlamentu BiH predstavim inicijativu Međureligijskog veća BiH u vezi sa ovim zakonom. Što se mene lično tiče, bez obzira na mogući gnev pedera i opasnost koja preti dupetu, nikada neću podržati zakon koji omogućava venčanje muškarca sa muškarcem ili devojke sa devojkom, a kamoli da im se omogući da usvajaju i uzgajaju decu! To je neprirodno i ne pada mi na pamet da glasam za svakakvu glupost koju od nas traži Evropska unija. Takvi zakoni i takve inicijative vode civilizaciju u sunovrat - kaže Jovičić.

fakti

* Predstavnički dom Parlamenta BiH 27. maja usvojio Predlog zakona o zabrani diskriminacije

* Predloženi zakon omogućava legalizaciju istopolnih brakova

* Dom naroda će o ovom zakonu raspravljati 17. juna

* Međureligijsko veće BiH je NVO koja deluje od 1997. i okuplja predstavnike SPC, Rimokatoličke crkve, Islamske i Jevrejske zajednice u BiH

________________________________________________________

Nezavisni poslanik Momčilo Novaković kaže da deli stavove MRV-a. On, za razliku od Jovičića, ističe da su izlaskom u medije verski dostojnici izabrali najbolji put da alarmiraju javnost i ukažu poslanicima na nedostatke u predloženom zakonu.

- U prvom čitanju svi poslanici su podržali taj zakon, jer se glasalo o ustavnom osnovu za njegovo donošenje, što nije sporno. Ipak, očigledno je da u zakonu ima nedostataka. Uložiću amandmane kako bi se ti nedostaci otklonili, iako mislim da predstavnici međunarodnih organizacija neće blagonaklono gledati na to - kaže Novaković.

On dodaje da se protivi legalizaciji istopolnih brakova, jer je, kako kaže, valjda svima jasno da to odudara od našeg sistema vrednosti i tradicije.

D. MOMIĆ

Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2009 | read_nums (284)

 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Prošle godine, u novembru mjesecu, pisao sam kolumnu za za dnevne novine “Fokus” o reisu Mustafi Ceriću. Nakon tog teksta, evo, opet mi je sam reis Cerić nametnuo temu.

U intervjuu koji je reis Cerić dao u posljednjem broju uticajnog beogradskog nedjeljnika “NIN”, najblaže rečeno, on je tamo izgovorio niz netačnosti i nevjerovatnih neistina.

Naime, reis Cerić u jednom dijelu intervjua kaže da je u Sarajevu "ostalo" jako mnogo Srba???

Uvijek su Cerićeve izjave bile dvosmislene i bez “prevodioca”, iako govorimo skoro istim jezikom, teško da ga mogu razumjeti. Mada nam se jezici različito zovu – moj Srpski jezik, a njegov Bosanski jezik, ipak sam uložio maksimalne napore da kako tako shvatim šta to Cerić, onako “umno” zbori? Znam šta radi i za šta se zalaže. No, neću da se bavim hipotetičkim spekulacijama, ali mogao bih sa sigurnošću ustvrditi da znam šta on u stvarnosti i misli?

Nema potrebe da reisa Cerića pitam – šta za njega znači kad je rekao da je u Sarajevu ostalo jako mnogo Srba, kad i sam znam odgovor na to pitanje. Za reisa Cerića je i šačica Srba što je ostala da živi u Sarajevu, vjerovatno jako mnogo! Za Cerića je mnogo i nekoliko hiljada preostalih sarajevskih Srba, u odnosu na predratni broj od preko 168.000, koliko nas je bilo u glavnom gradu BiH i to po posljednjem popisu koji je sproveden, sada već davne 1991. godine. Možda je reis Cerić mislio, ali po svojoj ustaljenoj praksi to nije i rekao, da je ostalo jako mnogo Srba na mnogobrojnim sarajevskim stratištima, dakle na nepoznatim lokacijama (pod zemljom, u jami Kazani, na sarajevskoj glavnoj deponiji smetljišta, duboko zatrpanih na desetinama metara dubine. Ako je na to mislio, onda je prvi puta rekao istinu! Ali, nije nam otkrio nijednu lokaciju izmještenih grobnica poubijanih sarajevskih Srba.

Cerić nadalje zbori da je u Sarajevu većinsko bošnjačko stanovništvo!? Nije valjda? Kao da je nešto novo rekao? Pa, to je i vrapcima na grani poznato da danas u Sarajevu živi preko 85 odsto Bošnjaka, a ostalih 15 procenata su: Srbi, Hrvati i ostale nacionalne manjine. U Sarajevu je i prije rata bilo većinsko bošnjačko (tada muslimansko) stanovništvo, jer se demografska struktura Sarajeva počela da mijenja u korist muslimana, još početkom sedamdesetih godina prošlog vijeka.

Vrlo umni i nadasve “iskreni” Cerić nastavlja sa iznošenjem novih neistina. Doduše, on je upravu kad kaže da BiH nije islamska država, ali onda - svom ogromnom arsenalu nebuloza dodaje i sljedeću neistinu, jer sam sebe demantuje kad kaže da u BiH “živi muslimanska većina''!? Da. Radi se o ogromnoj većini bošnjačkog naroda u odnosu na broj preostalih Srba koji su ostali u Sarajevu. Ista je situacija i kad su u pitanju Hrvati.  Medjutim, to nije nadpolovična većina Bošnjaka u odnosu na ukupan broj stanovništva u BiH. Reis Cerić je, kao što rekoh, majstor po dvosmislenosti u svojim izjavama. Kad već vršimo prebrojavanje, evo, da onda kažem Ceriću da u BiH živi većina hrišćanskog stanovništva (pravoslavci i katolici).

reis Mustafa Cerić u "političkoj" /civilnoj/ odori

 

U svojim retoričkim nebulozama, reis Cerić je ogorčen i na nobelovca Ivu Andrića, za kojeg kaže da je "odgovoran za utjelovljenje pogubnih stereotipa" u odnosu na bosanske muslimane. Cerić tako kaže da u Andrićevim djelima nema nijednog pozitivnog lika muslimana. Nesreća je reisa Cerića što nije bio savremenik slavnog književnika Ive Andrića, pa da, eto,  njega reisa, slavni nobelovac Andrić  opiše kao “pozitivnog lika”!?

Sigurno je da bi reis Cerić volio da svaki stanovnik Srbije, a pogotovo Bosne i Hercegovine, može dobiti po jedan primjerak “NIN-a” i da se, na taj način upozna sa njegovim epohalnim razmišljanjima i vizionarskim idejama. Ali, nažalost, tiraž “NIN-a” je ograničen i koliko čujem - svih onih pet (?!?) primjeraka koliko stiže u Federaciju BiH se odmah rasproda još u prijepodnevnim satima, dakle čim se “NIN” pojavi na kioscima.

Sve to reis Cerić zna  i zato je skoknuo malo i do Berlina i tamo je zborio još strašnije stvari. Naime, obračajući se prisutnima, reis se otvoreno zalagao da šerijat bude sastavni dio Ustava BiH??? Tako vrli reis veli u Berlinu da je “šerijat za muslimana moralni kod koji ga podstiče da čini dobro i da se kloni zla i da šerijat treba institucionalizovati kao dio prava muslimana”. To po Ceriću nije u suprotnosti sa državnim ustavom. "Nije toliko važno kako ćemo zvati ustav", kaže Cerić i dodaje da je "važno da taj ustav garantuje, štiti i razvija vrijednosti bez kojih nema zajedničkog života među ljudima i narodima". A, i sama tema predavanja reisa - "Šerijat i muslimanski društveni dogovor u Evropi" – je njegovom voljom nametnuta i institucionalizovana.

Sama i površna definicija šerijata se odnosi na skup pravila, odredbi, učenja i vrijednosti koja upravljaju život muslimana u ličnom i društvenom životu čije je izvorište u svetoj knjizi muslimana Kur'anu. Šerijat propisuje i pravila ponašanja muslimana u politici, društvu, ekonomiji, pravu... 

Zna to najbolje reis Cerić, pa je zato "načelno" poručio da šerijat nije državni ustav, ali istovremeno svoje zagovaranje “institucionalizovanja vjerskog koda ponašanja muslimana u najviši akt države” - povezao je sa stradanjem Bošnjaka, za koje je ustvrdio da su svi Bošnjaci koji su stradali u prethodnom ratu, bili žrtve genocida u Bosni i Hercegovini.

Ovo je kontinuitet promišljanja poglavara Islamske zajednice u BiH koji je i ranije imao bezbroj avanturističkih izleta u samo njemu znani virtuelni svijet, uredjen i modifikovan po uzusima islama, onako kako ga on lično poima i vrednuje.

Naime, opšte poznato je da reis Cerić uživa da nastupa pred publikom, pa je tako prije skoro mjesec dana bio glavni akter, na svu sreću, izbjegnutih medjusobnih muslimansko muslimanskih sukoba u Raškoj oblasti. Samo zahvaljujući profesionalnoj i efikasnoj akciji  jakih snaga Srbijanske žandarmerije spriječeno je krvoproliće izmedju dvije žestoko  suprostavljene struje unutar Islamske vjerske zajednice u Srbiji. Nakon te posjete i ekskurzije, reis Cerić je optužio Srbiju da vrši diskriminaciju muslimana, iako nijednim primjerom to nije mogao ilustrovati, niti dokazati. Na kraju krajeva, sasvim je vidljivo, da reis Cerić ne odustaje od svoje mantre na već prepoznatljivoj matrici svog političkog i liderskog djelovanja.

MUSTAFA CERIĆ, reis

Ništa novo i ništa neočekivano ne saopštava poglavar Islamske zajednice što već ne ponavlja godinama. Ta reisova priča traje predugo i, nažalost, ne nazire se njen normalan završetak! Ostaće upamćena njegova igra riječi, ali sa jasnim ciljem . “Nisu svi Bosanci Bošnjaci, ali su svi Bošnjaci Bosanci i zato što su svi Srbi i Hrvati Bosanci (???), a ne obrnuto. To ne znači da se Srbima i Hrvatima negira njihova etnička, kulturna i svaka druga pripadnost. Ali, zajednička nam je državna, bosanska (???) nacionalnost, odnosno državni bosanski identitet", zaključuje Cerić.

Iz svake izgovorene riječi reisa Cerića može da se zaključi da je on, i pored toga što je vrhovni poglavar Islamske zajednice u BiH, ipak i najveći autoritet i vrhovni politički bošnjački lider, ali, da naglasim, samo u jednom dijelu FBiH, čime se reis Mustafa Cerić, očigledno je, nikada neće zadovoljiti. Njegovi apetiti mnogo su veći i oni su svima nama dobro poznati!

Autor sjovicicslavuj | 4 Jun, 2009 | read_nums (386)

  DNEVNE NOVINE

03.06.2009. 
     Puls - kolumna

Više od godinu dana na službene e-mejlove Parlamentarne skupštine BiH, na koje je povezano preko 50 korisnika press clipinga, odnosno servisa koji nam dostavlja pregled dnevne štampe, skoro svake sedmice stižu i izvještaji nekakvog instituta IFIMES.

 Šta je IFIMES? Ta skraćenica je nastala iz punog naziva te fantomske nevladine organizacije - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani. Nakon prvog izvještaja koji mi je stigao, odmah sam reagovao i na adresu te organizacije sam poslao zamolnicu da me izbrišu s kolektivnog spisaka adresa poslanika i zaposlenih u parlamentu BiH i najučtivije sam ih molio da mi ne šalju svoje pamflete, od kojih se svakom normalnom čovjeku može samo život da zgadi.

Ali, mojih desetak takvih zamolnica nije urodilo plodom, to je sasvim očito, pa mi materijali tog tzv. instituta i dalje neprestano stižu. Ta antisrpska organizacija, ničim izazvana, i dalje me teroriše s besmislenim analizama i tekstovima čiji sadržaji ne zaslužuju nikakav komentar, osim mog zaključka da se radi o zločinačkoj organizaciji, gebelsovskog tipa i provenijencije.

Da bi se shvatilo o kakvom se tzv. institutu radi, dovoljno je pogledati ko su glavni likovi u rukovodstvu te organizacije i ko su najbitniji članovi Savjeta, kojima su očito mizerne te funkcije, pa su se još prozvali tzv. analitičarima!? Šta je njihov osnovni zadatak? Da bi se na ovo pitanje dao odgovor, nije se potrebno mnogo truditi. Njihov zadatak je da fabrikuju razne tekstove, kojima se, ili će se, samo destabilizovati politička, bezbjednosna i ekonomska situacija na prostorima zemalja koje su nastale na razvalinama nekadašnje zajedničke države SFR Jugoslavije.

Naime, dovoljno je pogledati najuže rukovodstvo, koje se sakupilo "s koca i konopca" i sve će biti mnogo jasnije o kakvom se institutu radi i koji su njegovi osnovni ciljevi. Istina, većina članova su raniji propali političari, diplomate, disidenti i besposličari, koji su se transformisali u samozvane analitičare za sve i za svašta!?

Ta skupina se nije okupila radi nekih naučnih istraživanja ili na izradi naučnih projekata, već da svojim besmislenim analizama samo komplikuju ionako nestabilnu situaciju na Balkanu, s posebnim akcentom na BiH.

U jednoj od svojih analiza, "eksperti" IFIMES su prognozirali da će Milorad Dodik završiti u Haškom tribunalu i da će biti osuđen na decenijsku kaznu za počinjene ratne zločine??? Da je Gebels kojim slučajem živ i da je pročitao analizu tog instituta, najvjerovatnije bi se odmah ubio, jer bi se uvjerio da je skupina iz IFIMESA prevazišla sve postojeće i nepostojeće laži, intrige, klevete itd.

Na kraju krajeva, sve analize tzv. instituta IFIMES mogu samo okarakterisati kao gluposti, čiji je jedini efekat da se sa svih strana krene u frontalne napade na institucije Republike Srpske i, naravno, na samo njeno postojanje. Moj jedini način "odbrane" od pamfleta IFIMES jeste - što takve sadžaje odmah jednim klikom brišem, jer mi ne pada na um da ih uopšte i otvaram, a kamoli da ih čitam!

Autor sjovicicslavuj | 4 Jun, 2009 | read_nums (599)
 
MAGAZIN 
 

1.06.2009.

Iako nema zvaničnih podataka o broju legalno naoružanih osoba u BiH, nezvanične informacije kažu da se taj broj kreće oko pola miliona. Procjene su da je isto toliko osoba  koje nemaju odobrenje, ali imaju oružje. Zato je gotovo besmisleno pitati se zašto Evropa neće da nas primi pod svoje skute 

Piše: Ekrem Tinjak

Niko u Bosni i Hercegovini pouzdano ne zna koliko su i čime naoružani njeni građani. Kao najpouzdanija brojka za nelegalno oružje uzima se UNDP-ovo istraživanje iz 2002. godine koje kaže da je u BiH negdje oko 495.000 nelegalno naoružanih osoba.

-Niko pouzdano ne može ni pretpostaviti koliko ima naoružanja u BiH, pa čak ni onog koje je u legalnim tokovima, dakle onog naouružanja koje se nalazi u posjedu ovlaštenih pripadnika bezbjednosnih službi i Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. Slijedom toga, ne postoji način da se čak i spekuliše sa brojem oružja, pa čak i oruđa, koje se nalazi kod građana – kaže Slavko Jovićić Slavuj, poslanik u državnom Parlamentu.

Njegov kolega Adem Huskić napominje da je od vremena izvještaja UNDP-a, bar još 100.000 građana došlo do oružja nabavljenog na crnom tržištu. Koliko je Bosanaca i Hercegovaca na legalan način došlo do pištolja, lovačke puške ili streljačkog sportskog oružja, opet niko precizno ne zna. Stoga se poslanik Huskić ne može načuditi kako njegove kolege iz Republike Srpske već u nekoliko navrata ruše državni Zakon o kontroli kretanja oružja.

-Na stranu to što je ovo jedan od osnovnih uvjeta za liberaralizaciju viznog režima, ovaj zakon bi uspostavio jedinstvenu bazu podataka koja bi donijela tačan broj o legalno naoružanim građanima i pojedinim pravnim licima – kaže Huskić.

Lovaca k’o Kineza

Pored toga što se u BiH zvanično ne zna koliko je lica naoružano, ne zna se ni koliko ima naoružanih lovaca ili pripadnika zaštitarskih agencija. Poznato je da Evropa, kojoj BiH, zasad uglavnom deklarativno, teži ne trpi kaubojštinu i hoće čiste račune.

Već ranije se spekulisalo da samo u Republici Srpskoj ima oko 60.000 lovaca. Ljudi skloni crnim slutnjama smatraju da se toliki broj naoružanih lovaca u lošim uslovima lako može pretvoriti u vojnu ili paravojnu formaciju. S druge strane, zaštitarske agencije i njihovi pripadnici u RS-u su, u nekoliko navrata, definisani kao privatna vojska Milorada Dodika, premijera Republike Srpske.

Poslanici iz Republike Srpske braneći svoje stavove navodili su da bi se Zakonom o kontroli naoružanja oduzele ingerencije MUP-u RS, te da je zakon zbrzan bez konsultacija, kao i da to, kako je kazao poslanik Zoran Koprivica, nije u interesu jednog naroda.

Zbog svega ovoga u BiH postoji 11 različitih zakona o kontroli oružja, njegovom uvozu, ili transportu kroz BiH, i to deset kantonalnih i jedan entitetski, onaj iz Republike Srpske.

O kakvoj se ponekad drastičnoj razlici radi možda najbolje ilustruje Zakon o kontroli oružja Kantona Sarajevo koji jedini propisuje da je nelegalno posjedovanje oružja krivično djelo, dok se u ostalim kantonima i entitetu RS isto smatra prekršajnim djelom.

Kao najefektniji primjer može poslužiti i nabavka spreja za samoobranu. U Sarajevskom kantonu ženska punoljetna osoba može kupiti taj sprej i jedina obaveza je da to prijavi policijskoj upravi. Međutim, ako kojim slučajem, ta ista osoba, u torbici ima sprej i zatekne se recimo u Zeničko-dobojskom kantonu, nadležni organi bi je trebali kazniti sa najmanje 600 KM.

U Sarajevu 30.000 dozvola

Prema nezvaničnim informacijama, u Sarajevu oko 30.000 ljudi ima dozvolu za posjedovanje nekog oružja, ili slikovitije pokazano, svaka peta porodica ima ili pištolj ili lovačku pušku ili oružje za sporstko takmičenje.

Da se ta brojka ne može uzeti zdravo za gotovo tvrdi uposlenik MUP-a KS Samir Kekić, predsjednik Komisije za nadzor nad provođenjem i primjenom Zakona o kontroli i nabavci oružja u KS. Zbog toga je policija spomenutog kantona pozvala sve one koji imaju dozvolu da se prijave i obnove je kako bi se pouzdano znalo koliko ljudi ima i koju vrstu oružja posjeduje.

-Ta akcija može pokazati da je rečena brojka možda manja za deset hiljada, iz raznih razloga, kao što je migracija stanovništva i slično, ili možda može dati podatak da je 10.000 više od spomenutog broja – kaže Kekić.

Ali ko može dobiti dozvolu za oružje? Kekić veli, svako ko ispunjava određene uvjete. U najkraćem; opći uvjeti su da osoba mora imati makar 21 godinu, da protiv nje nije podnesena krivična prijava i da nije počinila krivično djelo, izuzimajući saobraćajne nesreće, te da u zadnje dvije godine nema prekršajnu prijavu zbog narušavanja javnog reda i mira. Posebni uvjeti nalažu zdravstveno uvjerenje koje treba da potvrdi dobro psihofizičko stanje, kao i tehničko znanje o rukovanju oružjem i znanje propisa o tome. Imalac pištolja mora znati gdje se smije i kako se oružje smije nositi. Propisi kažu da se oružje ne smije vidjeti, niti imati na javnim skupovima, kao što su sportska i vjerska okupljanja, ne smije se unositi u škole, u zdravstvene i ostale javne ustanove, kao ni u ugostiteljske objekte. To poznavanje propisa, kao i rukovanje oružjem, budući imalac mora prezentirati policijskoj komisiji. Policija prije nego što izda dozvolu dodatno provjerava da li je kandidat sklon upotrebi narkotika, čestom opijanju, da li je u svađi sa komšijama ili kolegama na poslu, da li su u njegovoj porodici poremećeni odnosi. Sva spomenuta procedura za dobijanje odobrenja traje od mjesec dana do dva mjeseca.

-Podnosilac prijave je dužan da kada kupi oružje u roku od osam dana to prijavi Policijskoj upravi, a prijavu o prodatom oružju i kupcu podnosi i osoblje prodavnice gdje je oružje nabavljeno. Tek tada se izdaje oružani list – kaže Kekić.

Nož opasniji od pištolja

Ono s čim se hvale u MUP-u KS jeste činjenica da niti jedno krivično djelo nije izvršeno oružjem sa odobrenjem. Potvrđujući tu činjenicu Ahmed Topić, direktor KMTRADE, jedine specijalizirane prodavnice oružja i opreme za lov i sportsko streljaštvo u Kantonu Sarajevo, kaže:

-Oružje ne ubija, ubijaju ljudi i to samo loši.

Argumentujući svoju tvrdnju, on kaže da se češće pojavljuje nož kao predmet ubistva nego li  pištolj.

-Ako ćemo tjerati mak na konac, onda se može reći da su stari golf 2 ili tehnički neispravno vozilo opasniji od pištolja ili puške. Ali, medijima je senzacionalnije pisati o ubistvu počinjenim pištoljem. I na kraju se, u pravilu, ispostavi da je i to ubistvo učinjeno s nelegalnim oružjem – kaže Topić.

U deset godina postojanja ova firma postala je ovlašteni, a u nekim slučajevima i ekskluzivni, prodavac oružja i opreme najznačajnih svjetskih firmi. Napominju da se prodaja oružja isključivo vrši kako to zakon propisuje.

-Tipični vlasnik oružja sa odobrenjem je osoba koja nikada oružje neće zloupotrijebiti. Koristit će ga isključivo za lov ili sportsko gađanje ili za nedajbože. Poznajemo vlasnike oružja koji još nikada nisu ispalili metka – objašnjava.

On crno tržište, za koje tvrdi da je malo, uopće ne smatra konkurencijom. Smatra da je oružja, prvenstveno pištolja, na tom tržištu malo. Druga je stvar, napominje, oružje koje je ostalo iza rata, puške, bombe i mitraljezi, koje, mnogi tvrde, uglavnom uništeno u EUFOR-ovoj i policijskoj akciji Žetva koja još traje.

-Takvo oružje se može predati bilo kojoj policijskoj upravi ili se mogu pozvati pripadanici policije da ga uklone. Ovakva prijava ne iziskuje nikakve zabilješke niti prijave o vlasniku ili onome koje postojanje oružja prijavio – kazali su nam u pres službi MUP-a KS.

Bez obzira na sve, stiče se dojam da su građani BiH naoružani do zuba. Ako uzmemo UNDP-ov podatak o skoro pola miliona nelegalno naoružanih osoba i zvanično nepotvrđeni isti toliki broj legalno naoružanih, dolazimo do strašnog zaključka koji kaže: Svaki četvrti Bosanac i Hercegovac ima nešto od oružja. 

_______________________________________________________

Naoružanje političara

Slavuju se oružje gadi

Mnogi analitičari, političari, mislioci i filozofi će reći, kakav narod takva i vlast. Na naše pitanje ljudima iz vlasti da li su naooružani i zbog čega, ako jesu, dobilli smo jako mali broj odgovora. Iz Parlmenta BiH malobrojni su odgovorili. Tako Šemsudin Mehmedović, kojeg su svojevremeno optuživali za nelegalnu trgovinu oružjem, kaže da ima lovačku pušku koju je nabavio prije dvije godine i isključivo je koristi za lov na divljač. Njegov kolega Mirko Okolić kaže da je pištolj nabavio još 1980. godine radi lične sigurnosti. Beriz Belkić je jasan i napominje da mu oružje ne treba jer spada u grupu ljudi koja vjeruje da institucije države garantuju sigurnost i bezbjednost svakog građanina. Slavko Jovićić Slavuj se oružja nanosao kao pripadnik predratne Službe državne bezbjednosti. Kaže da ga tada nije volio, a danas mu se, ističe, bukvalno gadi, pa ne posjeduje oružje niti kao trofej niti kao suvenir. Lazar Prodanović ističe da ne posjeduje bilo kakvu vrstu vatrenog ili hladnog naoružanja, niti smatra da mu je potrebno kao ni mnogim građanima u BiH. Jozo Križanović je njegov istomišljenik, baš kao i Husein Nanić. Oružja nema ni Adem Huskić. Odgovorili na pitanja, između ostalih, nisu sljedeći parlamentarci: Zlatko Lagumdžija, Bakir Izetbegović, Momčilo Novaković, Rifat Dolić, Sado Bahtić...

Premijer Federacije u ostavci Nedžad Branković kazao je da nema nikakvo oružje, a njegov kolega iz Republike Srpske Milorad Dodik nije odgovorio.

Željko Komšić, član Predsjedništva BiH, kazao je da ima oružje, ne naznačivši koje, dok  njegove kolege Haris Silajdžić i Nebojša Radmanović, zbog službenih putovanja nisu mogli odgovoriti. Novi-stari predsjednik SDA Sulejman Tihić ima lovačku pušku, što je logično klada se zna da je strastveni lovac.

___________________________________________________________________

Naoružanaje i regija

Dva miliona opremljenih Srbijanaca...

Građani Republike Srbije posjeduju više od dva miliona pušaka i pištolja. Prema podacima koji dolaze od izvora u tamošnjem MUP-u, za oko 1.150.000 komada oružja građani imaju dozvolu. Od toga oko polovicu čine pištolji, a ostalo su duge cijevi. Ove informacije nedavno je objavio srbijanski dnevnik Press.

Godišnje u prosjeku oko 20.000 stanovnika ove države podnese zahtjev za izdavanje odobrenja za nabavku oružja. Odbijenih bude oko deset posto.

Prema nezvaničnim procjenama, u Srbiji je približan broj i nelegalnog oružja.

Pola milona Kosovara...

Prema rezultatima istraživanja koje je proveo UNDP, na teritoriji Kosova nalazi se oko 400.000 komada ilegalnog oružja, koje se, zahvaljujući poroznim granicama, krijumčari iz Srbije, Makedonije i Albanije.

Poznavaoci kosovskih prilika tvrde da su liberalne procedure za izdavanje dozvola za posjedovanje oružja dovele do toga da stanovnici Kosova koji žele da imaju pušku u kući to mogu i da ostvare bez problema.

Ni Hrvati  ne zaostaju

Prema nedavno objavljenim podacima MUP-a Republike Hrvatske, na području ove države registrirano je gotovo 372.000 komada oružja, iz čega proizlazi da na svakih 12 građana dođe jedna puška ili pištolj. To su službeni podaci, stvarni kažu da je hrvatska nacija naoružana do zuba. Policija ne želi izlaziti s procjenama o broju neregistriranog oružja, ali dovoljno rječito govori podatak koji je iznio njezin direktor Marijan Benko, da je broj ubojstava ilegalnim oružjem gotovo jednak broju onih počinjenih legalnim.

Cijene na crnom tržištu

Cijene oružja na crnom tržištu u Evropskoj uniji je ogromna. U BiH se puška na crnom tržištu može naći po cijeni od 300 do 400 KM, ista puška u Sloveniji košta oko 2.000 KM, a u Austriji ili Njemačkoj dostiže cijenu od nevjerovatnih 4.000 KM. Stoga nije neobično što je BiH početna destinacija za šverc oružjem. 

Pištolj na crnom tržištu, uglavnom se radi o tetejcu, proizvodu Crvene zastave iz Kragujevca, košta oko 150 KM.

Metak na crnom tržištu može se, u zavisnosti od kalibra, naći po cijeni od 0,40 KM do jedne KM.

Koliko košta legalno

Da bi se dobilo odobrenje za nošenje i posjedovanje oružja potrebno je uplatiti 100 KM takse, 100 KM za obuku, oružani list košta 30 KM, ljekarsko uvjerenje 60 KM, te odobrenje za nabavku municije 30 KM.

U prodavnici oružja KMTRADE'od pištolja je najtraženiji glock koji košta 1.100 KM. Od lovačkog oružja najtraženija je ruska bokerica (sačmarica) čija je cijena 800 KM. Za one fanatične zaljubljenike u vatrene cijevi zaista je izbor izuzetan, a cijene se kreću čak do 8.900 KM.

Bosanska šverc ruta

Svojedobno su policije šest evropskih država, prenijeli su mediji, izvele akciju pod kodnim imenom Zapad i presjekle lanac krijumčarenja oružja iz BiH u zapadnoevropske zemlje. U BiH su tada uhapšeni Velimir Mihajlović iz Banje Luke, Slobodan Peulić iz Prijedora, Hasan Tahić i Sulejman Rahmanović iz Bužima, u Sloveniji je iza rešetaka stavljen Rafael Gmajer. Kasnije su uhapšeni i Mineta Ahmić i Jasmin Čejvan iz Viteza, Mehmed Bisović iz Sarajeva, Ferald Gazibarić iz Travnika, Fehim Jahić iz Zenice... Svi su oni bili dio krijumčarskog lanca oružja za crno tržište u Austriji, Francuskoj i Njemačkoj, Danskoj, Kosovu... Glavni šef ove bh. grupe bio je Banjalučanin Velimir Mihajlović. Inozemni agenti su utvrdili da se iz BiH i preko BiH krijumčari najsavremenije oružje – od snajpera dugog dometa do protivtenkovskih projektila. Zanimljivo je da ga šverceri prebacuju šumskim putevima, putničkim autobusima ili morem!

Oduzimanje nelegalnog oružja

U Kantnu Sarajevo, u prva četiri mjeseca 2009. godine, policija je zaplijenila 56 komada oružja bez oružanog lista i to u većini slučajeva prilikom pretresa i pregleda vozila, ugostiteljskih objekata, kuća i stanova. Protiv svih lica policija je podnijela prijave i proslijedila ih tužilaštvu. U Kantonalnom sudu Sarajevo su nam rekli da presude takvih lica nisu u njihovoj nadležnosti, već u nadležnosti Općinskog suda Sarajevo. U ovom sudu su nam obećali da će nam dostaviti podatke za prva četiri mjeseca ove godine. Zakon, za ovakve slučajeve, propisuje zatvorsku kaznu od šest mjeseci do dvije godine zatvora. Odgovore nismo dobili, baš kao ni i iz Ministartsva sigurnosti BiH na pitanja: koliko ima naoružanih lovaca u BiH, koliko zaštitara, te ko kontroliše kretanje oružja unutar BiH. Ni iz Ministarstva za ekonomske odnose i spoljnu trgovinu BiH nismo dobili odgovore na pitanja ko može uvoziti oružje, ko i po kojim kriterijima izdaje licence, te koliko je oružja prošle godine uvezeno u BiH.

Autor sjovicicslavuj | 2 Jun, 2009 | read_nums (298)

 

БАЊАЛУКА, 1. ЈУНА (СРНА) - Наводна смјена министра безбједности БиХ Тарика Садовића могла би да буде још једна у низу заврзлама, јер кад год на тапет дођу Бошњаци, онда се стварају спекулације како би се замаглила суштина, а сада је суштина гдје су Интерполове потјернице против одговорних за Добровољачку улицу, рекао је члан Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ у парламенту БиХ Славко Јовичић.


"Хоће ли Сулејман Тихић, лидер СДА, одлучити да смијени Садовића са функције министра безбједности БиХ или се ради о неким спекулацијама да би се ублажило огромно незадовољство Садовићевим радом као министра, који сматра да је власник свих безбједносних агенција у БиХ, остаје да се види у наредним данима", нагласио је Јовичић за данашњи бањалучки "Фокус".

Јовичић је нагласио да Садовић сматра да је власник свих безбједносних агенција у БиХ и да има надлежност да заустави рад и Интерпола и Агенције за истраге и заштиту БиХ /Сипа/.

"Има ли министар право да било коме нареди да потјернице држи у ладици или би оне требало да буду прослијеђене, по правилу Интерпола, надлежним министарствима и, наравно, Сипи", упитао је Јовичић.

Говорећи о могућој смјени Садовића, Јовичић каже да је ствар СДА шта ће да уради са својим кадровима и да нико на то не може утицати, па чак ни предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић.

"Шпирић не може да смјењује министре, јер њих предлажу странке", објаснио је Јовичић.

Коментаришући медијске написе да би актуелни потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо могао да замијени Садовића, Јовичић је рекао да је Кебо идеалан као потпредсједник Федерације, али да никад не можете некога упознати док не дође на одређену функцију.

Autor sjovicicslavuj | 1 Jun, 2009 | read_nums (289)
  Пише: Славко Јовичић Славуј
  
Наравно да не могу, нити желим да било кога убјеђујем у неке ствари. Али, више пута сам писао да су Срби највећи проблем сами себи, јер кроз нашу славну, али истовремено и трагичну историју, ниу никада нисмо могли сами са собом! Многи пријатељи врло  често ме обавјештавају шта се пише на бошњачким порталима, моћном оружју савремених медијских комуникација и у вечини случајева - медијских манипулација!

Ето, отиђите рецимо на било који бошњачки портал, а сви су бошњачки сајтови скоро истовјетни, и увјерићете се да сви Бошњаци оркестрирано нападају сваког српског политичара, без обзира на страначку или неку другу припадност, односно на његову функцију у хијерархији власти - ентитета или земље.

Не треба посебно наглашавати да су изливи бијеса и вријеђања највише усмјерени према Милораду Додику. Бошњацима је само важно да се ради о политичару - Србину и ту су сви јединствени у осудама и у синхронизованим пљувањма по свему што је српско.

Иако је Федерација у огромним проблемима - тамо нећете наћи ниједну ријеч осуде својих бошњачких политичара све док су њихове активности усмјерене против интереса и самог постојања Републике Српске...

Тамо није битно да ли се ради о Додику, Радојичићу, Живковићу, Калабићу, мени... или о Босићу, Иванићу, Михајлици... Дакле, огромна вечина Бошњака уједињена је у томе и одмах фронтално крећу и кидишу на институције и на уставни и територијални интегритет Републике Српске и позицију српског народа!

То није ништа друго већ отворени напад на Дејтонски споразум, односно атак на Устав БиХ. И народ би рекао - ником ништа!

Ако би, не дај боже, изгубили још било коју институцију и надлежност Републике Српске или, у крајњој линији, ако бисмо изгубили Републику Српску, онда нам неће бити важно, нити ће нас спасти ни то хоће ли на власти умјесто Додика бити Иванић, односно Босић, или Михајлица, нити сви ми заједно!

Тужно је слушати и читати српско-српске обрачуне и зато смо у миру кроз цијелу своју историју губили све.

Скоро да нисам прочитао изјаву ниједног српског политичара из опозиције који је званично осудио Резолуцију Конгреса СДА у којој се тражи стварање Републике БиХ и њено "васкрсење", али сам зато прочитао бројне коментаре о осуди најпопуларнијег лидера и предсједника најјаче странке у БиХ, СНСД, и предсједника Владе РС, Милорада Додика.

Понављам свима - ако Срби не направе много веће јединство и не схвате да су угрожене институције, па и сама Република Српска, онда нам ниједан лидер и ниједна странка неће требати! Многи од нас тога нису свјесни!

Упозоравам све критизере актуелне власти у РС да ово није вријеме за српско-српске свађе ни обрачуне!!! Хоћемо ли се икада опаметити и хоћемо ли схватити шта су нам приоритети? Нажалост, нећемо!

Сами себи смо највећи непријатељи! Тужно и жалосно!

           Tekst objavljuju: Dnevne novine
Puls -
 
Autor sjovicicslavuj | 1 Jun, 2009 | read_nums (309)

Prije možda stotinjak godina, u svoje vrijeme, Anštajn je rekao: “Samo su dvije stvari beskonačne – svemir i ljudska glupost!

PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Više od godinu dana na službene e-mejlove Parlamentarne skupštine BiH, na koje je povezano preko 50 korisnika press clipinga, odnosno servisa koji nam dostavlja  pregled dnevne štampe, skoro svake sedmice stižu i  izvještaji nekakvog instituta IFIMES.

Šta je IFIMES? Ta sktaćenica je nastala iz punog naziva te  fantomske nevladine organizacije - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani. Nakon prvog izveštaja koji mi je stigao, odmah sam reagovao i na adresu te organizacije sam poslao zamolnicu da me izbrišu sa kolektivnog spisaka adresa poslanika i zaposlenih u Parlamentu BiH i  najučtivije sam ih molio da mi ne šalju svoje pamflete, od kojih se svakom normalnom čovjeku može samo  život da zgadi.

Ali, mojih preko desetak takvih zamolnica nije urodilo plodom, to je sasvim očito, pa mi materijali tog tzv. instituta i dalje neprestano stižu, mada mene niko nije lično pitao da li želim da primam izveštaje IFIMES-a. No, ta antisrpska organizacija, ničim izazvana, i dalje me teroriše sa besmislenim analizama i tekstovima čiji sadržaji ne zaslužuju nikakav komentar, osim mog zaključka da se radi o zločinačkoj organizaciji, gebelsovskog tipa i provenijencije. 

Da bi se shvatilo o kakvom se tzv. institutu radi, dovoljno je pogledati ko su glavni likovi u rukovodstvu te organizacije i ko su najbitniji članovi  Savjeta, kojima su očito mizerne te funkcije, pa su se još prozvali tzv. analitičarima!?  Šta je njihov osnovni zadatak? Da bi se na ovo pitanje dao odgovor, nije se potrebno mnogo truditi. Njihov zadatak je da fabrikuju razne tekstove, kojima se, ili će se, samo destabilizovati politička, bezbjednosna i ekonomska situacija na prostorima zemalja koje su nastale na razvalinama nekadašnje zajedničke države SFR Jugoslavije. 

Naime, dovoljno je pogledati najuže rukovodstvo, koje se sakupilo “s koca i konopca” i sve će biti mnogo  jasnije o kavom se institutu radi i koji su njegovi osnovni ciljevi. Istina, večina članova su raniji propali političari , diplomate, disidenti i besposličari, koji su  se transformisali u samozvane analitičare za sve i za svašta!? Eto, tako u programu tog tzv. instituta stoji da su u njihovom  fokusu istraživanja i djelovanja IFIMES-a  područje Bliskog istoka, odnosno zemalja Zaliva i Balkana (jugoistočne Evrope), gdje su sadržajno odnosi između različitih entiteta utemeljeni na religijskoj, etničkoj, političkoj, te nacionalnoj i rasnoj osnovi.

Sva ta skupina razno raznih likova sama za sebe kaže da su njihovi saradnici  "priznati stručnjaci", "naučnici", "privrednici", "novinari", "istraživači"... koji u projekte uključuju mlađe saradnike iz cijelog svijeta sa ciljem dodatne "edukacije i promocije znanja" i dostignuća "nauke", sa naglaskom na političkom i privrednom povezivanju unutar regije, između regija i na globalnom nivou???

Kamo sreće da je ovo istina i da su zadaci tog tzv. instituta takvi. Bez ozbiljnije analize, dovoljno je saznanje da se sa tom bratijom uhljebio i Mirko Pejanović,  i to onda najbolje govori o kredibilitetu i o tačnosti analitičkih tekstova koji izlaze iz ove “fabrike” gluposti. 

Mora se priznati da se sva ta bulumenta okitila najvećim akademskim titulama i zvanjima. Njihove biografije su prepune raznih titula sa prebogatim biografskim podacima iz njihovih dosadašnjih profesionalnih karijera.

Medjutim,  ta skupina se nije okupila radi nekih naučnih istraživanja ili na izradi naučnih projekata, već da svojim besmislenim analizama samo komplikuju ionako nestabilnu situaciju na Balkanu, s posebnim akcentom na Bosnu I Hercegovinu. Prostor mi ne dozvoljava da se do kraja bavim ovim tzv. institutom, ali sasvim će jasno biti kakvim se poslovima bavi ova družina i koja su njihova analitička dostignuća iz sljedećeg primjera. 

U jednoj od svojih, čini mi se, od prije dva mjeseca sačinjenih analiza, “eksperti” IFIMES-a su prognozirali da će Milorad Dodik završiti u Haškom tribunalu i da će biti osudjen na decenijsku kaznu za  počinjene ratne zločine??? Da je Gebels kojim slučajem živ i da je pročitao analizu tog instituta, najvjerovatnije bi se odmah ubio, jer bi se uvjerio da je skupina iz IFIMESA prevazišla sve postojeće i nepostojeće laži, intrige,  klevete itd.

Na kraju krajeva, sve analize tzv. instituta IFIMES mogu samo okarakterisati kao gluposti, čiji je jedini efekat da se sa svih strana krene u frontalne napade na institucije Republike Srpske i, naravno, na samo njeno postojanje. Moj jedini način “odbrane” od pamfleta IFIMES-a jeste - što takve sadžaje odmah jednim klikom brišem, jer mi ne pada na um da ih uopšte i otvaram, a kamoli da ih čitam!  

____________________________________________________

 NAPOMENA: U dodatku – rukovodstvo i njihove kraće biografije...

Osoblje instituta

 

Direktor instituta:                                                  Zamjenik direktora          

Bakhtyar ALJAF

- novinar,

- irački Kurd,

- stalno živi i radi u Sloveniji.

mr. Zijad BEĆIROVIĆ

- univerzitetski diplomirani ekonomist,

- magistar komunikologije,

- stručnjak za islam, židovstvo i interkulturnu komunikaciju.

Savjet instituta:

 

 prof. dr. Robert J. DONIA - predsjednik

- autor je brojnih članaka i recenzija u naučnim revijama, koji se bave bivšom Jugoslavijom,

- savjetnik je Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu.

_________________________________

 

Victor Jackovich

- ambasador SAD u Bosni i Hercegovini 1992-1995,

- ambasador SAD u Sloveniji 1995-1998.

_________________________________

 

prof. dr. Mirko PEJANOVIĆ dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.

- predsjednik Srpskog građanskog vijeća BiH - Građanski pokret za ravnopravnost,

- član ratnog Predsjedništva Republike BiH (1992 – 1995).

_______________________________

Breda RAZDEVŠEK

- odvjetnica iz Ljubljane,

- bavi se privrednim i civilnim pravom te tenderima.

___________________

 

 

  

prof.dr. Munther AL FADHAL

- doktorat s područja civilnog prava i ekspert za bliskoistočna prava,

- gostujući profesor civilnog prava - College of Laws (Bagdad, Alžir, Jordan, ICIS London, Irački Kurdistan) 1980-2005,

- viši savjetnik CPA (Coalition provisional Authority) - Bagdad 2003,

- član iračkog parlamenta – Bagdad – 2005

Član iračke ustavne komisije - 2005 Savjetnik predsjednika vlade – KRG.

_______________________________

dr. Sandra BAŠIĆ-HRVATIN -docent na Fakultetu društvenih znanosti Univerziteta u Ljubljani.

________________________________

prof. dr. Jernej PIKALO, doktor politologije,

- profesor na predmetu politologija na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani.

_________________________________

 dr. Mohammed SULIVANY -sudija Vrhovnog suda federalne regije Kurdistan, Irak.

_________________________________

Janez ŠKRABEC,

- počasni konzul Maroka,

- član savjeta Slovenačke filharmonije.

 

____________________________________

__________________________________

 

 

 

 Ovaj prazan prostor ispod teksta je namjenski ostavljen i biće popunjen analitičkim glupostima tzv. instituta - IFIMES!

 

 

 
  

 



 
«Prethodni   1 2
    My picture!

Kategorije

Arhiva