Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 14 Decembar, 2020 | read_nums (84)
 
14. децембра 1995. године
у Паризу је потписан Мировни споразум о
Босни и Херцеговини, постигнут у Дејтону.

Прије 25. година
трајно је верификовано постојање
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ



Слободан Милошевић, 

Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић
 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати
у Паризу потписали су Дејтонски споразум. 

Босна и Херцеговина је споразумом
подељена на два ентитета: 

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

и Федерацију БиХ


Мировни споразум за Босну и Херцеговину, парафиран је 21. новембра 1995. године у Дејтону, у америчкој држави Охају, послије тронедјељних преговора, потписан је 14. децембра исте године у Паризу.

Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић у Јелисејској палати у Паризу.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавње неспоразума на мирољубив начин.


ЖИВИ ТРАЈНО РЕПУБЛИКО СРПСКА


Autor sjovicicslavuj | 14 Decembar, 2020 | read_nums (122)

14. децембра 1947. године
рођена је омиљена српска глумица
Светлана-Цеца Бојковић



Autor sjovicicslavuj | 14 Decembar, 2020 | read_nums (75)
 
 14. децембра 1934. године
рођена је омиљена српска глумица
РУЖИЦА СОКИЋ

Autor sjovicicslavuj | 13 Decembar, 2020 | read_nums (114)

 

Зураб Датунашвили

 

У категорији до 87 килограма, окитио се бронзаном 

медаљом на  Свјетском купу у Београду, 

у рвању грчко-римским стилом, 

након што је побиједио Италијана.

 

Рус, а наш - Датунашвили је побиједио са 3:1

и донио Србији другу бронзу у Београду.


Autor sjovicicslavuj | 13 Decembar, 2020 | read_nums (75)

 

ВИКТОР НЕМЕШ

 је у категорији до 77 килограма.

дошао до бронзане медаље на Свјетскомкупу

у Београду, у рвању грчко-римским стилом. 

Он је са 4:1 савладао рвача из Јерменије.


Виктор Немеш

Autor sjovicicslavuj | 13 Decembar, 2020 | read_nums (135)

 

Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом. 

По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада.

У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике.

У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту.

Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог.

То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим.

Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.


 
Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2020 | read_nums (207)
 
 12. децембра 1958. године  умро је
један од највећих српских научника 
свјетског гласа
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
 

Миланковић је студирао грађевинску технику у Бечу, гдје је и докторирао.

Предавао је механику, небеску механику и теоријску физику на Београдском универзитету. Био је члан многих наших и страних научних институција, међу којима и члан и потпредсједник Српске академије наука и умјетности.

Миланковићево дјело обухвата преко 70 научних радова, монографија, уџбеника и популарних списа. Његови најважнији радови су у области свемирске физике, геофизике и небеске механике.

Дао је нова објашњења распореда сунчевих радијација на површини планета, као и тока климатских промјена у геолошкој прошлости Земље.

У знак признања великом научнику, Миланковићевим именом назван је један кратер на Мјесецу, један на Марсу и једно небеско тијело.

Примењујући сложене математичке прорачуне астрономских збивања, Миланковић је веома успјешно радио на уједначавању два хришћанска календара, Јулијанског и Грегоријанског. Његова рјешења усвојена су на Конгресу православних цркава у Цариграду, 1923, али нажалост, до примјене овог календара није дошло.
Милутин Миланковић је био велики научник, али и узвишени стваралац чији пут кроз васиону и вијекове стреми много даље од одредишта научне мисли.

Припада таквим научницима који успостављају свијет у мислима, склоповима и односима, јер се он заправо бавио питањима која, према свједочанству најстаријих записа древних народа, чине праоснов сваке културе - законима осунчавања, смјеном годишњих доба и утврђивањем поузданог календара.

Личност која је до крајњих граница посвећена проблему који жели да ријеши, систематичан, упоран, математички до перфекције прецизан и методичан, на сретан начин спојио је раскошан сањарски таленат и упорност једног истраживача.

Оставио је за собом неизбрисиве трагове које ни вријеме неће моћи да потисне. Био је истински аргонаут, потпуно равноправан античким мудрацима чија имена и даље блистају у свој својој чистоти и вјечном пламену што обасјава прохујале миленијуме, али и нова нарастања.
------------
Споменик 
Милутина Миланковића 
у Београду
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2020 | read_nums (75)

 12. децембра 1958. године  умро је

Слободан ЈОВАНОВИЋ

- политичар, научник и један од највећих
свјетских теоретичара правних наука 

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји



Слободан Јовановић у друштву писаца
око 1905. године
Сједе: Светозар Ћоровић, Симо Матавуљ,
Алекса Шантић и Јанко Веселиновић.
Други ред: Слободан Јовановић (лијево)
и Милорад Митровић (десно).
Стоје: Миле Павловић Крпа, Атанасије Шола,
Радоје Домановић, Светолик Јакшић,
Љубо Оборина, Ристо Одавић и Јован Скерлић.

Слободан Јовановић 

Био је српски правник, историчар и политичар. Коначно је нашао вјечни мир у Србији.

Његови земни остаци сахрањени су 53. године послије смрти, уз највише државне и војне почасти.

Тиме је коначно исправљена неправда дужа од пола вијека.

Његови посмртни остаци су 1. децембра 2011. године ексхумирани,
и пренијети су у храм Светог Саве у Лондону, гдје је 5. децембра одржан парастос.

Дана 8. децембра су пренијети у Србију, гдје су 10. децембра сахрањени у Алеји зслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

ДУГ ПУТ је био у тешкој и дугој борби за рехабилитацију Слободана Јовановића.

Била је то 20-годишња борба да се овом српском великану 
одају заслужене почасти.

Требало је и формално-правно скинути идеолошку љагу с његовог имена и најзад великана сахранити у његовој Србији.

То није био ни брз ни лак процес, али је ипак успјешно завршен.
Слободан Јовановић 
у пресбироу Врховне команде, 
са Арчибалдом Рајсом 1915. године 
----------------
Autor sjovicicslavuj | 11 Decembar, 2020 | read_nums (242)

Репрезентативац Србије у теквондоу, Иранац Махди Ходабахши освојио је златну медаљу на Европском првенству за сениоре у Сарајеву у конкуренцији 28 земаља.

Историјски дан за српски теквондо. Након 22 године смо добили европског шампиона.
Ходабахши је иначе недавно постао члан српског теквондо тима, након што се оженио некадашњом српском теквондисткињом Тањом Танацковић и на тај начин добио држављанство Србије.

Млади Новак Станић (58 кг) остварио је врхунски резултат и окитио се сребрним одличјем.

Autor sjovicicslavuj | 11 Decembar, 2020 | read_nums (76)
 
11. децембра 1962. године
у Сарајеву је рођен
Ненад Јанковић
ДР НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ


Autor sjovicicslavuj | 10 Decembar, 2020 | read_nums (92)

Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

ЉУДСКА ПРАВА 
СУ САМО ФИКЦИЈА

У питању је бизарна 
и понижавајућа стварност 
која игнорише људску свијест. 

Данас је Међународни дан људских права. 
Али људска права скоро и не постоје. 

Људска права су самопрокламована фикција.

Јер да није тако, 
не би баш данас широм планете 
небројено невиних људи изгубило своје животе 
и то због кршења њихових основних људског права 
- ПРАВА НА ЖИВОТ!



 Темпо живота је убитачан. Сви се негдје журе и свакоме се негдје жури. Свако се сналази како зна и како умије. Живот никога не чека. Живот не прави паузе, нити се живот може одложити на чекање.

     Људи живе у свом времену, али нађу времена и да своје вријеме одвоје за некога. Нађу времена за себе, по некад и за другога.

      Заправо, људи само ослушкују и региструју нека дешавања око себе, а најмање знају о себи. 

У том сабирању или одузимању чињеница и у прављењу рачунице свако по нешто додаје или одузима. Ко би га знао шта је у питању?

      Мелодија је позната, а и ријечи се саме од некуд и за некога пишу.
Не знам да ли се ради само о чуду или је, ипак, све чудесно.

      Заправо, људи много тога показују, али ништа не доказују. Јер, сваки доказ је тежак, а доказивање је још теже. Додуше,  ради се само о још једном доказу да је живот чудо и да све што мислимо и осјећамо утиче на некога знаног или незнаног, јер "сви смо ми из исте породице - Човјечанства."

      Друго је питање да ли смо сви у тој породици и ЉУДИ.
     Е то сигурно нисмо!

      Ништа се промијенити неће само од себе, па ни људи.
     Али промјене се дешавају ван нашег утицаја, па биле оне на боље или на горе.
     Све зависи из ког угла ко посматра исте ствари, односно исте догађаје.

     А  људска права? Ма ко још о томе да брине и да се са тиме замајава. 
И како рекох у уводу - људска права су само фикција. Јер, не постоји равнотежа између оних који крше људска права и оних чија се људска права стално крше.

И сасвим на крају. 
     Онако како успијеш да се снађеш и каква ти је судбина - тако ћеш и живјети.

 И за сва времена треба запамтити 
- СУДБИНУ не бирамо ми, ОНА БИРА НАС!
Autor sjovicicslavuj | 10 Decembar, 2020 | read_nums (107)


 МИРОСЛАВ ИЛИЋ



Рођен је у Мрчајевцима, 10. децембра 1950. године.
МИРОСЛАВ је српски пјевач народне музике,
један од најпознатијих и најпопуларнијих.



Своју пјевачку каријеру МИРОСЛАВ ИЛИЋје започео
1972. године, са пјесмом „Волео сам девојку из града“,
текстописца Обрена Пјевовића, коју је снимио
за издавачку кућу Дискос из Александровца.



УВЕК СИ МИ ФАЛИЛА - ДУЕТ -

СНЕЖАНА ЂУРИШИЋ

МИРОСЛАВ ИЛИЋ

********
 
Остала сам без тебе
кад је било најтеже
ти си био одувек
прави човек за мене

Реф. 2x
Увек си ми фалила
срце да опоравим
сад се често напијем
тебе да заборавим
тебе да заборавим

Остала су сећања
кад смо срећни били ми
сад се горко кајемо
што смо све изгубили
Реф. 4x
Autor sjovicicslavuj | 10 Decembar, 2020 | read_nums (78)
 
10. децембра 1926. године умро је
НИКОЛА ПАШИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

----------------


Никола Пашић, 
споменик на истоименом тргу у Београду

Autor sjovicicslavuj | 9 Decembar, 2020 | read_nums (100)

Рођен је у Андријанапољу и одмалена је био 
предан на службу Богу.

Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу 
код епископа Теодора.

Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву, па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част свете Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска нису га могла одатле померити.

Од свега се ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.

У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.

Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
године, у време цара Ираклија.

Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2020 | read_nums (100)

 
 8. децембра 2000. године
умро је српски сликар 

Милић од Мачве








СРПСКИ ВОЈНИК НА МРТВОЈ СТРАЖИ

Биста Милића од Мачве у Богатићу
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2020 | read_nums (71)

8 децембра 1991. године

ЗВЕЗДА је постала првак свијета!
 
 
8. децембра 1991. године 
на Националном стадиону у Токију Звезда је
побиједила чилеански клуб Коло-Коло 
резултатом 3-0 и постала клупски 
првак свијета.

Голове за наш клуб су постигли 

Владимир Југовић (два гола - 19. и 59. минут) 
и Дарко Панчев (72. минут).

Иако су послије Барија остали без
Роберта Просинечког, Драгише Бинића,
Слободана Маровића, Рефика Шабанаџовића
и Стевана Стојановића, 
као и тренера Љубомира Петровића,
подмлађени тим предвођен Владицом Поповићем
одиграо је једну од најбољих утакмица 
у Звездиној историји.
------------------------------------
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у Токију играла 
у сљедећем саставу:
Милојевић, Радиновић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Најдоски,Ратковић, Стошић, Панчев, Савићевић, Михајловић.
------------------------------------
Треба нагласити да Чилеанцима није помогло 

ни то што су више од једног полувремена имали 
играча више пошто је Дејан Савићевић, 
асистент код првог гола,
искључен у финишу првог полувремена.






Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2020 | read_nums (77)

 8. децембра 1926. године,
у Љубљани рођен је славни српски глумац
СТЕВО ЖИГОН

Свако подсјећање на СТЕВУ ЖИГОНА
у мени изазива посебан осјећај.
Жигон је у Другом свјетском рату 

био у злогласном фашистичком 
конц-логору Дахауу...

У прошлом грађанском рату у БиХ 
био сам 1.334 дана у муслиманским 
злогласним логорима смрти.
Дакле, био сам 44 мјесеца у логорима,
а сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца (!).
+++++++++++
СТЕВО ЖИГОН 
је умро у Београду 28. децембра 2005. године 
 

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2020 | read_nums (85)
 
8. децембра 1638. године умро је 
ИВАН ЏИВО ГУНДУЛИЋ
Хрвати Гундулића својатају да је њихов, 
а Српска Академија каже да је био Србин!

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

-------------
-
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2020 | read_nums (97)

 

Рођен у Риму од царскога рода: савременик светих апостола. Мајка му и два брата пловећи по мору, буду занесени буром у разне стране; отац му оде да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент, будући двадесет четири године стар, пође на исток да тражи своје родитеље и браћу. 

У Александрији упозна апостола Варнаву, потом се придружи апостолу Петру, коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан.

Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а потом и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као хришћани врате се у Рим.
Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа пре своје смрти. После мученичке смрти Петрове, епископ у Риму беше Лин, потом Клит - обојица за кратко време - па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову из дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа.
Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око две хиљаде изгнаних хришћана.

Сви беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор утехе.
Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту седамдесет пет цркава.

Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, у сто првој године.

Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време светих Кирила и Методија.
Autor sjovicicslavuj | 7 Decembar, 2020 | read_nums (232)
 
7. децембра 1991. године, у центру Загреба,
злочиначки су ликвидирана 
три члана породице Зец.


Вјечна слава члановима породице Зец 
који су звјерски ликвидираним 
од стране усташких формација 
у главном граду "лијепе њихове"!

Породица Зец је била имућна српска породица у Загребу. Михајло Зец је био познати загребачки месар, а његова супруга Марија је држала кафић.

Пријетње породици Зец су од стране хрватских ултрадесничара, почеле још прије распада СФРЈ 1990. године. Пријетећа писма су се односила на прогон Срба из Хрватске у тадашњој СФРЈ.

Злочин су преживјела дјеца Душан и Гордана, која су била сакривена у кући. Након почињеног злочина, дјецу је њихова бака Боса одвела у касарну ЈНА, одакле су евакуисани у Бањалуку гдје су и наставили живот.

У ноћи 7. децембра 1991. године, припадници специјалних јединица МУП-а Хрватске, провалили су у стан породице Зец у Пољаничкој улици у Загребу.

Михајла Зеца убили су на лицу мјеста, када је покушао да побјегне. Његову супругу Марију, и ћерку Александру, која је тада имала 12 година, одвезли су у планинарски дом Адолфовац на Сљемену, гдје су их ликвидирали.

Злочинци, међу којима је био и Синиша Римац, саслушани су неколико дана касније пред истражним судијом, гдје су признали злочин, али је признање поништено због процесних недостатака. Ова јединица МУП-а Хрватске била је под командом Томислава Мерчепа, који је тада био савјетник министра унутрашњих послова Републике Хрватске. За своје учешће у рату у Хрватској, Синиша Римац је одликован 8 пута.

Неки извори наводе да је Синиша Римац лично убио Михајла Зеца.
 
«Prethodni   1 2 3 ... 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 ... 249 250 251  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva