ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

     Сједим са пријатељем на кафи и листамо новине...

     Наравно, ја летимично прегледам политичке стране из многобројне дневне штампе, а он тражи и прегледа огласе...

     Каже ми да се све и свашта нуди на продају и да су од силне понуде пренатрпани огласи, али да се од тога мало шта и купује.

Слушам га и ништа се не чудим! Знам добро да нема народ пара. Велика је криза, али само за сиротињу...

     Вели он да би радо купио душу?!

     Заћуђен питам га па зашто ће му, јер знам да је он добар човјек и да има добру душу...

     Наставља мој другар даље и говори ми да су његову душу већ поодавно нагризле разне изопачености у овом друштву и да су му неискрени људи, разне лопуже и лопови скоро исисали сву доброту из срца и из душе, разумљиво разним неправдама...

     И ту се слажемо, јер нема потребе за било каквим размимоилажењима у мишљењима. 

     Али, опет га питам и кад би било могуће чију би "купио" душу? А и кад би била душа на продају, велим да би била сасвим мала понуда, јер су бездушници у мањку "репроматеријала" и сами остали без душе...

     Замислим се  због ове теме и саме вриједности душе и кажем да је стварно запрепашћујуће да је огроман број људи остао без властите душе...

     Не знам разлоге, али помињем разне ствари...лоповлук, себичност, општу грамзивост, похлепу, личне интересе, ма разне облике отуђења људи, једних од других...

     Вјерујем у Бога и само не помињем да су ђаволи својим "техничко-технолошким" достигнућима уништили многе душе честитих људи...

     Срећом, нађосмо један текст, онако забаван из ђет-сет друштва и бар на тренутак престах да размишљам о "трговини душама"...

     То ме спаси, јер  не желим да и сам останем без душе...

                                                              Пописмо кафе...

 Истина коју нико не може да негира,

а коју ми не би смјели да прешутимо!

Онај ко не воли животиње,

питање је шта и кога воли?!

Недјеља, 27. 10. 2013.

Прелазак на зимско рачунање времена

*****************************

У недјељу рано часовнике треба вратити један сат уназад, са три на два сата. 

Љетње рачунање времена у Европи завршава се у ноћи између суботе и недјеље. Часовнике 27. октобра у три часа треба вратити за један сат, на два сата послије поноћи.

  И кад многи мисле

да су нас уништили,

ми се поново вратимо

да их подсјетимо да смо ту

и да ћемо увијек ту

и бити и о(п)стати!

„ Наш свети манастир овај, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања који је царевао свом српском земљом, и када је он ловио овде, изволи му се да овде, у овом пустом месту сагради манастир овај на покој и умножење монашког чина.“

Манастир Студеница је по многима један од најлепших српских и светских манастира не само због префињене архитектуре византијско-рашке школе већ и због дивног предела на коме је саграђен. Студеницу је Стефан Немања градио од 1183. до 1196. када се исте године на државном сабору најпре одрекао престола у корист свог средњег сина Стефана, а затим и замонашио добивши име Симеон. Две године по монашењу одлази у Свету Гору где се и упокојио у манастиру Хиландар 1199. год.

Св. Сава, на захтев своје браће Стефана и Вукана, 1207. године у Србију доноси мошти њиховог оца монаха Симеона. Тело је положено у Богородичину цркву у већ припремљену гробницу. Од 1207. године па до половине друге деценије 13. века Свети Сава борави у Студеници. Под Савиним старатељством манастир Студеница је постала  културни, духовни и медицински центар средњовековне Србије. Свети Сава је написао Студенички типик, у ком је описао живот свог оца Стефана Немање, оставивши изворе о духовном и монашком животу у његовом времену. Уједно, ово је и прво књижевно дело код Срба. Бригу о Студеници наставили су Немањини потомци и остали српски владари. Краљ Радослав унук Стефана Немање, подигао је 1235. године монументалну припрату испред Богородичиног храма. Српски краљ Милутин саградио је 1314. године малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани.

Некада се у самом комплексу манастира налазило 14 цркава од којих су данас сачуване само 3 које су и богослужбено активне. Време завршетка радова на Богородичиној цркви је 1209. година, о чему нам сведочи и ктиторски натпис у ободу куполе:

“Овај Пресвети храм Пречисте Владичице наше Богородице саздан би велеславним великим Жупаном и сватом (пријатељем) цара грчког Алексија, Стефаном Немањом који је примио анђеоски образ као Симеон монах… великога кнеза Вукана године 1208/9, идникта 9. И мене, који је овде служио, помените Саву грешнаго.”

Дакле, Богородичина црква је живописана у време кнеза Вукана и вероватно уз помоћ коју му је пружио брат Стефан Првовенчани.

Као што је био веома тежак за народ, период турске владавине био је веома тежак и за манастир Студеницу. Турци су најпре  на почетку владавине претопили оловну кровну конструкцију у муницију. Опљачканa је након великог аустријско-турског рата (1683-1699) после повлачења аустријске војске. Највећа страдања претрпела је за време првог српског устанка. Студенички монаси пружали су велику подршку устаницима због чега су Турци спалили манастир. Један део монаха склонио се у манастир Враћевшницу са моштима  монаха Симона (Стефан Првовенчани), одакле су пренете у манастир Каленић и коначно враћене у Студеницу 1839. године. Само Јоаким Вујић пише о два спаљивања манастира.

Поред паљења манастирска црква претрпела је и нестручну обнову 1846. године, када су сликари преко старих фресака нанели нови слој малтера и насликали нове фреске. Сто година касније 1951. године приликом рестаураторских радова скинут је овај слој.

Манастирска црква грађена је као породична гробница, односно крипта. Са десне стране у наосу налази се гробница са моштима ктитора и родоначелника Немањића, Св.Симеона. Испред олтарске преграде са десне стране је кивот са моштима Св. Симона (Стефана Првовенчаног), а са леве почивају мошти Св. Анастасије.

Од 1986. године манастир Студеница је под заштитом UNESCO-a.

 Само љубав може

да спаси човјечанство!

Некад је била војничка команда: 

"На парове разбројс'! 

Први, други...први..." 

Данас лопови броје паре

стечене разним лоповлуцима:

"Први милион, други милион... итд.... итд."!

 

  ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан /20. 10./ умро је непоновљиви Чкаља, који је годинама уносио радост у наше домове и који нас је засмијавао до суза....

ЗА СJЕЋАЊЕ....

На данашњи дан /20. 10./ рођен је славни Бранислав Нушић српски књижевник, драмски писац и приповједач. Члан Српске академије наука и умјетности. Дипломата...

 НЕК' ТРАЈЕ ЖИВОТ...