У првом дану јесени -
поздрав драгим пријатељима и свим људима добре воље...
| 21. septembar 2013. |
 Anatolij Aleksejevič Kljosov, biolog sa Univerziteta Harvard, šokirao je svijet svojim naučnim radom u kojem tvrdi kako su srpski geni stari 12.000 godina, a potiču od Noinog sina, prenose mediji u regionu. On tvrdi da je genetskom analizom dokazao kako su Srbi pranarod svih današnjih Slovena, ali i mnogih drugih evropskih naroda. - Srpski geni R1a1 stari su 12.000 godina dok su drugi stari između četiri i sedam hiljada godina. Svi narodi u Evropi (osim dva) imaju više od 40 odsto srpskog ili prasrpskog gena - tvrdi Kljosov, predsjednik naučne savjetničke uprave Međunarodnog genološkog biroa. Prema njegovom je naučnom radu izrađena je i karta srpskog gena koja pokazuje kako više od 60 odsto stanovnika na prostiru današnje Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Danske, sjevernog dijela Njemačke, južnog dijela Skandinavije kao i dijela Velike Britanije - ima srpski gen.
U svom naučnom radu Kljosov govori o Jafetu, Noinom sinu, koji je - po njegovim nalazima - predak Rusa, te u jednom dijelu piše kako su se Jafetovi potomci naselili prvobitno u donjem toku Dunava, u današnjoj Srbiji, da bi zatim neki od njih krenuli na sjever. U Rusiji su se ovi podaci uvijek uzimali ozbiljno, pa se u njihovim školama učilo kako su njihovi preci došli „s one strane Karpata“, što za njih znači prostor gdje danas žive Srbi. Dr Kljosov tvrdi kako je haplo grupa R1a1 „tipična za sve Slovene“, ali imaju je u značajnoj mjeri i pripadnici najviših kasta u Indiji. Arijevci, „Sloveni koji su s područja Srbije došli do Indije“, na te prostore su došli prije oko 3.850 godina. Proučavajući postojeće mutacije, zaključio je i kako svi Sloveni potiču s Balkana, i to iz današnje Srbije i Bosne i Hercegovine. |
Kako tvrdi Kljosov, nosioci R1a1
gena na Balkanu su živjeli još prije 12.000 godina, a nakon
dvjestotinjak naraštaja probili su se na istočnoevropsku ravnicu, gdje
se prije 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca.
На данашњи дан /15. септембра/ 1918. године почео је пробој Солунског фронта, у Првом свјетком рату.
Jедна по једна окупаторска сила је падала пред славном Српском војском!
Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила.
Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка.
Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје 30. септембра.
Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.
Са друге стране живота
тумарам и тражим себе.
Тражим изгубљена
сјећања и успомене.
Неки трагови живота
из прошлости још постоје.
Нико ме не пита
гдје ми је садашњост?
Тражим садашњост
и живим за будућност
у овом свијету препуном
разних зала и пошасти.
Славко ЈоВиЧиЋ СлАвУј
Мало 'вако и мало 'нако!
ДОНЕСИ ОДЛУКУ!
и звијезде тетурају
високо на небу...
Земља подрхтава
од заглушујуће буке.
Тама притишће земљу...
Само њих двоје
у мрклoј ноћи,
плету најљепше снове
држећи се за руке.
Прстима плету
нераскидиви ланац
ланац од љубави,
која разбија челичне
стеге страха
од превелике среће.
Њихови уздисаји
се не чују,
као ни дрхтаји
спојених тијела...
Они знају да се воле,
они живе своје животе....
СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
* * *
Погледом кроз прозор,
тражим урезану слику
њеног лика...
Дубоко у срцу пламен
распамећује уснуле мисли
и враћа изгубљени сјај у очима.
Убрзани откуцаји срца
у бури немира,
најављују мирну пловидбу
у луку спаса.
Идем јој у сусрет,
она је ту...
СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
и гледам у барку
којом пловиш,
али ми погледи
не дају мира.
Погледи
залеђују мисли
док гледам...
Гледам у чамац
и као да осјећам
како благи
морски повјетарац
милује
разапети јарбол.
Не смијем
босим ногама
да загазим
у море,
јер знам
да би ме љубав
и жеља да будем
у твом загрљају,
почели да носе
према теби.
Знам
да одлазиш...
Пловиш
са својим
сновима
и надањима.
Моје наде
су стале
у морско плаветнило
чије се боје губе
и затварају ми
уплакане зјенице.
Сузе не могу
да сакријем.
И оне знају
да те испраћам
и да одлазиш.
Сузе остају
са мном.
Знај,
ја остајем
у мислима са тобом,
јер то ми једино
и остаје од тебе....
***************
СлАвУј
