Slavko Jovičić -

Из свакодневног живота....

Autor sjovicicslavuj | 29 Oktobar, 2013 | read_nums (446)

     ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

         Сједим са пријатељем на кафи и листамо новине...

     

         Наравно, ја летимично прегледам политичке стране из многобројне дневне штампе, а он тражи и прегледа огласе...


         Каже ми да се све и свашта нуди на продају и да су од силне понуде пренатрпани огласи, али да се од тога мало шта и купује.

    Слушам га и ништа се не чудим! Знам добро да нема народ пара. Велика је криза, али само за сиротињу...


         Вели он да би радо купио душу?!

         Заћуђен питам га па зашто ће му, јер знам да је он добар човјек и да има добру душу...


         Наставља мој другар даље и говори ми да су његову душу већ поодавно нагризле разне изопачености у овом друштву и да су му неискрени људи, разне лопуже и лопови скоро исисали сву доброту из срца и из душе, разумљиво разним неправдама...

         И ту се слажемо, јер нема потребе за било каквим размимоилажењима у мишљењима. 


         Али, опет га питам и кад би било могуће чију би "купио" душу? А и кад би била душа на продају, велим да би била сасвим мала понуда, јер су бездушници у мањку "репроматеријала" и сами остали без душе...


         Замислим се  због ове теме и саме вриједности душе и кажем да је стварно запрепашћујуће да је огроман број људи остао без властите душе...

     

         Не знам разлоге, али помињем разне ствари...лоповлук, себичност, општу грамзивост, похлепу, личне интересе, ма разне облике отуђења људи, једних од других...


         Вјерујем у Бога и само не помињем да су ђаволи својим "техничко-технолошким" достигнућима уништили многе душе честитих људи...


         Срећом, нађосмо један текст, онако забаван из ђет-сет друштва и бар на тренутак престах да размишљам о "трговини душама"...

     

         То ме спаси, јер  не желим да и сам останем без душе...

                                                                  Пописмо кафе...

     


2 Komentari & 0 Trekbekovi od "Из свакодневног живота...."

    Један мој наставник је имао обичај да каже: Када би се људима делила памет свако би тражио своју. :)
    Али буди ово на размишљање. И мислим се какву би душу желео? Занимљиво, баш.
    А могу ли ја, док друштво испија кафу, да тражим чај? :)

    Autor pricalica 29 Oktobar 2013, 18:27

    А што не би могло?
    Наравно да може...
    Специјално за тебе иде чај уз лаке ноте и прикладну музику...

    Autor sjovicicslavuj 29 Oktobar 2013, 18:35
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva