Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 12 Novembar, 2017 | read_nums (228)
 
САСВИМ НОРМАЛНО, 
ПРИРОДНО И ОЧЕКИВАНО!

Рагбисти Црвене звезде демолирали и на крају прегазилиПартизан и освојили титулу!

Црвено-бели славили против највећег ривала
и освојили титулу у рагбију 13.

Рагбисти Црвене звезде нови су шампиони Србије, пошто су у финалу савладали вЈечитог ривала Партизан са 44:22! Црвено-бели су  били доминантни и контролисали су меч од самог старта.


Партизан је до полувремена успио да смањи на 22:16, али након тога Звезда прави велику серију у другом полувремену и долази до вођства од 38:16.

До краја је само било питање којим ће резултатом меч бити завршен, а он је био 44:22, за убједљиво славље црвено-белих са шампионским пехаром уз Звездине пјесме.

Орило се ''Још једна побједа и титула'' из грла Звездиних рагбиста док су славили уз трофеј који остаје у витринама рагби клуба црвено-белих.
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (265)

 
И мени који сам један од "најбољих" хроничара
и навијача српског спорта
и спортиста из наше СРБИЈЕ
тешко је све ово испратити,
јер медаље као киша капљу,
машалаааа ...
 
 
Наша репрезентација је такмичење завршила са

седам златних,
 
двије сребрне
 
и четири бронзане медаље.
 ---------------------------------------
Пет светских првакиња у кик боксу,
представнице Србије, српске шампионке:
 
Валентина Кери,
 
Дијана Дабетић,
 
Саида Буквић,
 
Теодора Манић
 
и Сашка Крстић.
 
 
Бронзану медаљу је освојила:
Тамара Башић
 
Браво дјевојке!

-----------------------------------------------------

Код мушкараца златне медаље су освојили
 
Александар Коновалов,
 
Милош Цвјетичанин,
 
Александра Крстић.
 
 
Сребро су освојили:
 
Никола Стошић
 
и Бојан Џепина
 
 
Бронзане медаље освојили су:
 
Стефан Анђелковић
 
и Љубо Јалови

 


Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (224)
 
Александар Коновалов
 
освојио златну медаљу на Свјетском првенству 
у кик боксу у Будимпешти!
 
 
 
 
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (587)
 
На Свјетском првенству у кик боксу у Будимпешти
златом се окитила
 
Диана Дабетић
 
 
која је у категорији до 70 килограма,
онако “дамски” пребила Туркињу Кубру Акбулут .

--------------------
Два естрадна "бомбаша" и "мушкарчине"
сакрили су се у друштву Диане да их она брани!
 

 
Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (224)
 
Златом на Свјетском првенству у кик боксу се окитила
 
Валентина Кери
 
у категорији до 65 кг савладавши Рускињу Јулију Кузњецову!


 
Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (204)
 

Репрезентативка Србије у кик-боксу
 
Саида Буквић
 
 
освојила је златну медаљу у лоу-кику до 52 килограма
на Свjетском првенству у Будимпешти!
 


Репрезентативка Србије у кик-боксу 
 
Саида Буквић
 
 
освојила је данас златну медаљу у лоу-кику 
на Свјетском првенству 

Ова 21-годишња Новопазарка
у финалу је победила Мароканку Илхам Буракади са 3:0.
Она је на тај начин одбранила свjетску титулу
освојену прijе двijе године у Београду,
а актуелна је и првакиња Европе са прошлогодишњег
шампоионата у Марибору.

 

Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (208)


У знак сјећања на 11. новембар 1918. године, 
када је у Француској,
у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша,
потписано примирје у Првом свјетском рату.

Примирје, које је било на снази све до закључивања 
коначног мировног споразума у Версају, 
28. јуна 1919. године, 
обиљежава се у свим земљама 
које су потписале споразум.
------------------------------

Данас се обиљежава Дан примирја
у Првом свјетском рату у знак сјећања
на 1918. годину, кад је у 11. новембра
у 11 сати на снагу ступило примирје.



Дан примирја у Првом свјетском рату 1918. године сматра се и даном капитулације Њемачке.

Тог дана су силе Антанте и Њемачка, послије вишемјесечних тајних преговора у једном жељезничком вагону на забаченој прузи у шуми Компијењ, у Француској, потписале примирје.

Одредбе тог документа који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош, биле су прекид непријатељстава, повлачење њемачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размјена заробљеника, обећање репарација, уништавање њемачких ратних бродова и подморница, поступање током примирја.

Иако су примирјем прекинута борбена дејства, било је потребно још шест мјесеци преговора на Париској мировној конференцији док није закључен и мировни споразум којим је окончан Први свјетски рат – Версајски уговор. 


Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (199)
 
ДРАГОМИР ГИДРА БОЈАНИЋ

Дан смрти 11. 11. 1993. године ...
 
За памћење и сјећање на 
великог српског глумца који је 
својом непоновљивом глумом 
и шармом уносио радост
у све наше домове...
 

Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (192)
 
За сјећање ...

На данашњи дан 11.11.1821. године у Москви
рођен је славни руски књижевник

Фјодор Михајлович
 
Достојевски




 
Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (228)
 
Свети Аврамије Затворник (290-360) 
је био малоазијски хришћански испосник и монах.


Аврамије је рођен у Малој Азији око 290. године.
У својој двадесетој години био је присиљен од родитеља да се венча, али недуго затим је напустио дом и отишао у испосништво у пределу данашњег мореуза Дарданели, код места Лампсакос (данас Лапсеки у Турској).
Ту је у тишини и молитви провео остатак живота. Само два пута се одрекао свог лендару.

Иначе, Свети Аврамије Затворник је и крсна слава неких српских породица. У Русамљеничког живота: први пут да по заповести месног владике покрсти неко село а други пут да спаси своју синовицу Марију. Умро је око 360. године.

Православне цркве Светом Аврамију Затворнику посветиле су односно 11. новембра се овај светац поштује као овчар односно заштитник оваца и ситне стоке.  
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (197)
 
За сјећање и памћење

На данашњи дан 10.11. 

умро је велики српски глумац 



ПЕТАР КРАЉ



 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Novembar, 2017 | read_nums (178)
 
На данашњи дан 10.11. 
рођен је славни српски шансоњер 
 
ДРАГАН СТОЈНИЋ
 



----------------------------------------------------
----------------------------------------------------

Била је тако лијепа

.Реф.
Била је тако лијепа
увијек се сјећам ње
била је тако лијепа
као тог јутра дан

Дивна је она била
када сам остао сам
више се нисмо срели
јер њу је однио дан

Све је као тајна
остало на кеју том
очи, њене руке
плачни поглед њен

Можда је тако боље
заборав брише све
ал' ипак, ипак често
често се сјетим ње

Данима киша лије
уз прозор стојим сам
прошло је много дана
обузе тад ме сан

Сјетих се оног јутра
нашега растанка
сјетих се тихе ријеке
којом је отишла

Реф
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Novembar, 2017 | read_nums (210)
 
На данашњи дан 9. 11.
умро је велики српски глумац

НИКОЛА СИМИЋ
 



 
Autor sjovicicslavuj | 7 Novembar, 2017 | read_nums (770)
 
Борцима и српским јунацима
 
који су створили
 
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
 
и Борачкој организацији
 
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

честитам данашњу крсну славу
 
Светог великомученика Димитрија
 
 
МИТРОВДАН
 
 
АМИН

------------------------------------

СРПСКА
 
 
 
ЗАУВИЈЕК
 

 
Autor sjovicicslavuj | 7 Novembar, 2017 | read_nums (167)
 
За сјећање и памћење...

Мало година живота (само 25.) 
стало је у богату српску историју.

На данашњи дан, 8.11. 1917. умро је 
славни српски родољуб 


МИЛУТИН БОЈИЋ





Милутин Бојић: 

ПЛАВА ГРОБНИЦА




Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне, 
Газите тихим ходом! 
Опело гордо држим у доба језе ноћне 
Над овом светом водом. 

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата 
И на мртве алге тресетница пада, 
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, 
Прометеји наде, апостоли јада. 

Зар не осећате како море мили, 
Да не руши вечни покој палих чета? 
Из дубоког јаза мирни дремеж чили, 
А уморним летом зрак месеца шета. 

То је храм тајанства и гробница тужна 
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна, 
Тиха као поноћ врх острвља јужна, 
Мрачна као савест хладна и очајна. 

Зар не осећате из модрих дубина 
Да побожност расте врх вода просута 
И ваздухом игра чудна пантомина? 
То велика душа покојникā лута. 

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје 
Зави'те црним трубе. 
Стражари у свечаном опело нек отпоје 
Ту, где се вали љубе! 

Јер проћи ће многа столећа, кô пена 
Што пролази морем и умре без знака, 
И доћи ће нова и велика смена, 
Да дом сјаја ствара на гомили рака. 

Али ово гробље, где је погребена 
Огромна и страшна тајна епопеје, 
Колевка ће бити бајке за времена, 
Где ће дух да тражи своје корифеје. 

Сахрањени ту су некадашњи венци 
И пролазна радост целог једног рода, 
Зато гроб тај лежи у таласа сенци 
Измеђ' недра земље и небеског свода. 

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, 
Веслање умре хујно, 
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну 
Побожно и нечујно. 

Јер хоћу да влада бескрајна тишина 
И да мртви чују хук борбене лаве, 
Како врућим кључем крв пенуша њина 
У деци што кликћу под окриљем славе. 

Јер тамо, далеко, поприште се зари 
Овом истом крвљу што овде почива: 
Овде изнад оца покој господари, 
Тамо изнад сина повесница бива. 

Зато хоћу мира, да опело служим 
Без речи, без суза и уздаха меких, 
Да мирис тамјана и дах праха здружим 
уз тутњаву муклу добоша далеких. 

Стојте, галије царске! У име свесне поште 
Клизите тихим ходом! 
Опело држим, какво не виде небо јоште 
Над овом светом водом!




 
Autor sjovicicslavuj | 7 Novembar, 2017 | read_nums (232)
 
Данас је велики православни празник
 
 
МИТРОВДАН


О великом православном празнику Ђурђевдану у прољеће, био је „хајдучки састанак“, а по Митровдану на јесен, ..."хајдучки растанак“, када су се хајдуци повлачили из шума због зиме и остајали у кућама својих повјерљивих људи, јатака, углавном прерушени у слуге. Јатаци су живјели у селима и варошима и набављали храну за хајдуке и чували их у својим кућама у случајевима великих неприлика. Хајдуци су заузврат њима помагали и доносили им дио отетих добара од турских зулумчара. Кад би неки јатак издао хајдука, слиједила је тешка освета која се обично завршавала смрћу.
*******************************
Паде ми и ово на памет:


Међутим, у новије, односно у ово савремено доба неки "хајдуци" се никада не растају. Цијелу годину су заједно и чине разне, овом времену прилагођене хајдучије!

Уклапајући се у садашње трендове и у модернистичком жаргону, односно сленгу, некадашњи хајдуци би терминолошки  најближи били данашњим лоповима, криминалцима и кад им се умиљато тепа - тајкунима који су нон-стоп активни!

Једина разлика између некадашњих хајдука и данашњих лопова је у томе - кад се лопови једном састану никад се више не растају! 

 

Autor sjovicicslavuj | 7 Novembar, 2017 | read_nums (247)
 
У време када су јата хришћанских душа, убељених мученичком крвљу, свакодневно узлетала у вечна обиталишта Царства небескога, војвода солунски и његова благочестива супруга беху тајни хришћани. Богољубљем и човекољубљем задојише и свога сина јединца, Димитрија. По њиховом упокојењу, мудрог, храброг, лепог и богатог младог Димитрија цар Максимијан постави за царског намесника васцеле солунске области, посебно му наредивши да у том делу царства побије све хришћане.

Беше то доба многобожачких царева и прогона Цркве Христове. Пријатељ цара Максимијана, цар Диоклецијан, 303. године наредио је рушење цркава и спаљивање светих књига, лишавање хришћана грађанских права, службе, части, заштите закона, а ослобођени робови губили би слободу уколико би и даље исповедали Господа Христа. Другим царским указом вргнути су у тамницу не само верници већ и свештенослужитељи, а трећим су хришћани подвргавани најстрашнијим мучењима уколико би одбили да принесу жртве идолима. Но видећи да је свака кап мученичке крви благословено семе за хиљаде нових хришћана, цар Диоклецијан нареди да отпочне велико или опште гоњење хришћана по читавом царству. Тај страшни погром започе спаљивањем двадесет хиљада хришћана у граду Никомидији, и то на први дан Васкрса.

Али благочестиви Димитрије испред царских постави Божје заповести. Љубио је Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом, и свом снагом својом, а ближ њ ега свога као самога себе. Желећи да испуни пре свега ове две највеће Божје заповести, млади Димитрије, одмах по повратку из царске престонице, поче не само јавно исповедати Господа нашега него и народ свој одвраћати од многобожачких заблуда, водећи га тако од погибли ка спасењу. Љубављу посејана реч Божја пала је на плодно тле, па се народ солунске области поче у веома великом броју крштавати. Знао је млади Димитрије да га због тога чека сурова казна, али заиста није жалио да душу своју положи за ближњега.
--------------------------------------------
Млади Димитрије нити је срцем и душом могао нити је желео да се одрекне Творца и Спаситеља свога. Могао је без свега осим без Господа и био је спреман да, ако устреба, остане и без овоземнога живота – само не без Животодавца.Таква пламена љубав у доба безбожних царева плаћала се крвљу. Зато, очекујући страдање, свети Димитрије све своје огромно богатство и имање предаде верном слузи Лупу, замоливши га да то што пре раздели сиромашнима, док се он сам припремао да дочека цара Максимијана. Јер, при повратку са једног од својих многобројних ратних похода, цар науми да сврати у Солун и да провери да ли је његов намесник Димитрије заиста хришћанин. Димитрије дочека цара са свим дужним почастима. Али истовремено овај благочестиви младић не само да потврди цареве сумње него, храброшћу Христовог војника, покуша да и самог цара уразуми, знајући да смо сви чеда Божја и да Господ наш не жели да ико п огине већ да сви дођу у п ознање ис т ине.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------


СРБИМА
 
 
 
који
 
Светог великомученика
Димитрија Солунског 

- МИТРОВДАН 

славе као своју крсну славу, 
уз божији благослов желим сваку срећу 
и упућујем честитке.

Moлитвама СВЕТОМ ДИМИТРИЈУ 
нека вам Господ дарује мир, 
здравље, сваку утјеху,
духовни напредак 
и свако благостање!

 
Autor sjovicicslavuj | 6 Novembar, 2017 | read_nums (245)
 
На данашњи дан, 6. новембра 1787. рођен је
 
Вук Стефановић Караџић,
 
реформатор Српског језика и правописа.


Издао је више збирки народних песама и приповедака, прву српску граматику ("Писменица") и речник (1818). Уређивао је алманах "Даница" и настојао да Европу упозна са српским народним благом.

Борио се против самовлашћа кнеза Милоша Обреновића и јаког фронта противника реформе језика. Умро је у Бечу 1864, а његови посмртни остаци су 1897. пренети из Беча у Београд и сахрањени уз Доситеја Обрадовића испред Саборне цркве у Београду.
 
 
Вук је рођен у породици у којој су деца умирала, па је добио име Вук да га вештице не би убуле. Рођен је 1787. године у Тршићу. Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића, који је био једини писмен у крају.


Образовање је наставио у Лозници, а касније у манастиру Троноши. 

Како га у манастиру нису учули, него терали да чува стоку, отац га врати кући. Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у Петриње. Касније стиже у Београд да упозна Доситеја, свог вољеног просветитеља. Овај га грубо отера од себе и Вук разочаран одлази у Јадар и почиње да ради као писар код Јакова Ненадовића. Кад је отворена Велика школа у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо обољева и одлази на лечење у Пешту. 

Касније се враћа у Србију и када устанак пропада, одлази у Беч. У Бечу упознаје Јернеја Копитара који му даље помаже у остварењупланова. Започео је свој рад на реформи језика и правописа и увођењу народног језика у књижевност. Због проблема са кнезом Милошем било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а и у аустријској држави, својим радом стиче пријатеље и помоћ у Русији, где добија сталну пензију 1826. године. У породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић.

Као година Вукове победе узима се 1847. година јер су те године објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик", „Песме" Бранка Радичевића, Његошев „Горски вјенац" и Вуков превод Новог завета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године након његове смрти.

Умро је 1864. године у Бечу. Његове кости пренесене су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањене у Саборној цркви, поред Доситеја Обрадовића.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 5 Novembar, 2017 | read_nums (219)
 
На данашњи дан, 5. новембра 1930. године у Београду
рођен је славни српски глумац
 
Боривоје „Бора” Тодоровић
 
 


Autor sjovicicslavuj | 4 Novembar, 2017 | read_nums (178)
 
Сјећање на српског музичара 

МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА 

који је на данашњи дан, 5. 11. 
завршио свој прекратак живот ...


 
    My picture!

Kategorije

Arhiva