Добра и штедљива дјеца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и "дријеше" се онима који их вежу.

Џудисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ освојили су вечерас бронзану медаљуна Европском клупском првенству у Хопдорфу, у Холандији.

У дуелу за бронзу с француском екипом Сартовил тим из Љутице Богдана славио је са 4:1.

Први пут један клуб из СРБИЈЕ је успио да уђе у полуфинале, а затим и у борбу за медаљу. Ова медаља је плод великог рада и тимског рада.

На путу до постоља црвено-бели су савладали Спортинг из Португала са 4:1, а затим домаћу екипу Бијстербош за улазак у полуфинале са 5:0.

У дуелу који је одлучивао ко ће се надметати за злато пред црвено-белима су били актуелни екипни шампиони, екипа Фајтера из Грузије, која је победила са 5:0.

У финалу репасажа џудисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ побиједили су са 4:1 и тиме освојили бронзано одличје.

Џудо клуб ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је освајањем трећег мјеста на Европском клупском првенству уједно остварио пласман у Златну лигу која окупља најбоље свјетске клубове.

 

 20. 12. 2014

Тенисерка ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ , АЛЕКСАНДРА КРУНИЋ, тријумфовала је данас у финалу ИТФ турнира у Анкари. АЛЕКСАНДРА је до трофеја стигла побједом над Узбекистанком Акгул Аманмурадовом резултатом 2:1, по сетовима 3:6, 6:2, 7:6/8:6/.

Српска тенисерка, која је на овом турниру била први носилац, у финалу је губила резултатом 3:6 у тај-брејку трећег сета, али је након тога спасила три меч лопте, освојила пет поена у низу и стигла до вриједног пехара.

КРУНИЋЕВА је почетком ове недјеље била 102. на WTA листи, а послије овог успјеха очекује је напредак за неколико позиција и повратак у првих 100. Наградни фонд турнира у Анкари износио је 50.000 долара.

Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру "Нови Сион". Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду.

Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: "Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан". Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију.

Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство.

Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији, те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокоји се у Господу деветнаестог децембра 343 године.

Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца. На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу.

Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.

                                                                     МАШАЛАААА ....
                                            16. 12. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Београд
                                                        **********************
       ЦРВЕНА ЗВЕЗДА се пласирала у осмину финала Купа Изазивача 2015.

Отац ове славне следбенице Христове, која се од раних лета уневести Христу, по имену Диоскор, беше знаменит положајем и богатством у граду Илиопољу Мисирском, а у вери незнабожац. 

Своју ћерку јединицу, мудру умом и красну ликом, затвори Диоскор у кулу високу, окружи је свим угодностима, даде јој слушкиње на службу, постави идоле за клањање, сазида јој купатило с два прозора. Посматрајући кроз прозор куле земљу доле и звездано небо горе, Варвари се отвори ум благодаћу Божјом, те познаде јединог истинитог Бога Творца, иако немаде никога од људи за учитеља у томе. па када се њен отац једном удаљи из града, она изиђе из куле и, по Божјем Промислу, срете се с неким хришћанкама, које јој јавише истину вере Христове. 

Срце се Варварино распламти љубављу према Христу Господу. Она нареди, те се просече и трећи прозор на купатилу, да три прозора буду символом Свете Тројице; на једној стени у купатилу прстом нацрта крст и крст се удуби у камен као гвожђем урезан; из њене стопе на поду купатила прокључа извор воде, која доцније многима причини исцељење од болести.

Узнав Диоскор веру своје ћерке, изби је сурово, истера из куле и појури за њом да је убије. Стена се једна раступи и сакри Варвару од суровог оца. Када се поново јави, отац је одведе началнику Мартијану, коме предаде ћерку на мучење. Невину Варвару разденуше и шибаху, док јој цело тело не би покривено крвљу и ранама. 

У тамници јави јој се сам Господ с ангелима и исцели је. Видевши то, нека жена Јулијанија, и сама пожели мучеништва. И беху обе страшно мучене и с поругом по граду вођене. 
Одсекоше им груди женске, и крв многа из њих истече. Најзад их изведоше на губилиште, где сам отац закла ћерку своју, а војници Јулијанију. Тога истог дана удари гром у кућу Диоскорову и уби и њега и Мартијана. 

Пострада света Варвара 306. године. Мошти јој се чудотворне налазе у Кијеву. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.

Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу потписали су Дејтонски споразум.      

                       Босна и Херцеговина споразумом је подељена на два ентитета: 
                               РЕПУБЛИКУ СРПСКУ и Федерацију БиХ.

Мировни споразум за Босну и Херцеговину, парафиран је 21. новембра 1995. године у Дејтону, у америчкој држави Охају, послије тронедјељних преговора, потписан је 14. децембра исте године у Паризу.

Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић у Јелисејској палати у Паризу.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавње неспоразума на мирољубив начин.

                    Човјек се често поколеба у животу,
                          јер помисли да је за неке ствари можда и касно.
                             Али увијек треба вјеровати да није и прекасно!

Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом. 

По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада. 

У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике. 

У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту.

Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог. 

То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим.

Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.