Цртица из свакодневице ... Шта се десило са мојим кишобраном?
Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2014 | read_nums (280)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Била
је то једна "романтична ноћ" кад
је кишобран био важнији од љубави?!
Еех...то
је била "љубав", љубав за сјећање
и за памћење.
Данашње
зимско јако падање кише на Палама
врати ме у дане давне прошлости.
Никад
нисам зажалио што је те, такође, кишне
ноћи отишла из мог живота, али и данас
се, онако по некад, сјетим кишобрана
који је однијела са собом и који ми никад
није вратила.
А
ја сам тада остао да киснем на
пљуску...
Никад
више нисам сазнао шта се, заправо, десило
са мојим кишобраном?
Али
срео сам њу!
Двадесетак
и више година касније, поново сам је
срео и имао сам времена да саслушам њену
тужну животну причу. Обоје смо знали да
нема повратка на старо. Све нам је било
јасно и само на тренутак смо заћутали.
Њен
живот је пакао. Тако ми се барем
"исповиједила". Како је говорила,
упала у амбис са неким идиотом који је
стално малтретирао и пребијао.
Нису
више заједно, али је њен живот упропаштен
и то ми је страшно жао, искрено кажем.
Не
знам ни једну особу која је дошла до
своје среће, градећи је на туђој
несрећи!
Касније
сам небројено пута куповао нове кишобране
и још сам их брже губио. Ништа чудно. Јер
кишобрани се најлакше губе, уосталом
као и памет кад некога волиш. Е то волиш
- никад се не зна до када ће трајати и
како ће се све завршити.
Једно
знам. Никада више ниједан кишобран није
личио на онај који је она однијела...
