Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2014 | read_nums (166)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /12.12./ умро је 
један од највећих српских научника
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ
 

Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2014 | read_nums (155)
За сјећање...
На данашњи дан /12.12. 1.958. године/ 
умро је Слободан ЈОВАНОВИЋ, 
политичар, научник и један од највећих 
свјетских теоретичара 
правних наука тадашњег времена...
 
Autor sjovicicslavuj | 10 Decembar, 2014 | read_nums (193)
 
11. 12. у Сарајеву је рођен Ненад Јанковић 
- ДР НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ!
 
Autor sjovicicslavuj | 10 Decembar, 2014 | read_nums (158)
 
 
Моја маленкост са МИРОСЛАВОМ ИЛИЋЕМ
*********************************

Мирослав Илић, рођен је у Мрчајевцима, 10. децембра 1950. године.
МИРОСЛАВ је српски пјевач народне музике,
један од најпознатијих и најпопуларнијих.

Своју пјевачку каријеру МИРОСЛАВ ИЛИЋје започео
1972. године, са пјесмом „Волео сам девојку из града“,
текстописца Обрена Пјевовића, коју је снимио
за издавачку кућу Дискос из Александровца.
 
Након те пјесме, велики успјех остварио је са ЛП плочом
"Срели смо се, било је то давно", коју је 1979.
снимио за Продукцију грамофонских плоча
Радио-телевизије Београд.

У сљедећим годинама је започео и сарадњу
са композиторима Драганом Александрићем,
Предрагом Вуковићем Вукасом
и текстописцем Радмилом Тодоровић Бабић.

Бригу око његове каријере преузима
менаџер Рака Ђокић и наступа на концертима
са Лепом Бреном, као најтраженији
и најтиражнији естрадни дует.
Снимају и мини-ЛПса хит-песмом
„Један дан живота“ (1985). и та сјајна каријера
се наставља и траје и данас, а и трајаће задуго ...
--------------------------------------------------
-----------------------------------------------------
 
UVEK SI MI FALILA (DUET SNEZANA DJURISIC) - MIROSLAV ILIC

**************

Ostala sam bez tebe

kad je bilo najteze
 
ti si bio oduvek

pravi covek za mene


Ref. 2x

Uvek si mi falila

srce da oporavim

sad se cesto napijem

tebe da zaboravim

tebe da zaboravim


Ostala su secanja

kad smo srecni bili mi

sad se gorko kajemo

sto smo sve izgubili


Ref. 4x
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Decembar, 2014 | read_nums (168)

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 О чему се овдје ради? Шта се заправо збива, а да претходно нисмо знали или да тако нешто нисмо и очекивали? На данашњој сједници сви присутни чланови Извршног одбора МОК-а гласали су да се Косово прими у пуноправно чланство Међународног олимписког комитета.

Шта овакво гласање показује?

Прво, доказује нам да ми Срби немамо пријатеља у свијету у које се можемо поуздати да ће бар некада стати у одбрану наших-српских националних интереса. Све је бјелодано и јасно и оном посљедњем Србину којем је стало до заштите националног достојанства, уставног и територијалног поретка Србије.

Још једна ствар јасно нам говори, а што смо раније и сами знали. Свима или бар вечини је јасно да ми никада нисмо могли сами са собом. Унутрашње подјеле и сталне борбе за власт су нас врло лако раздирале и уништавале, јер су у преломним тренутцима за нашу будућност, наши одбрамбени механизми све више и више слабили.

Никога не интересује што је оваквом одлуком прекршено низ правила којима се одређује начин пријема у МОК, као што такође овом срамном састанку није присуствовао нико из Олимпијског комитета Србије.

Међународни олимпијски комитет по правилу и процедури у чланство може да прими само државу која је међународно призната и која је као пуноправни члан примљена у Уједињене нације.

Зар и данашња изјава Владе Дивца не одсликава таква размишљања и понашања? И предсједник Србијанског олимпијског комитета је, невољно, али ипак прихватио чињеницу да Косово постане пуноправни члан Међународног олимпијског комитета. Добронамјерни ће казати - а шта је друго и могао? Је ли имао неки други избор? Злобници ће сматрати да би због овакве одлуке МОК-а Србија требала напустити чланство у Олимпијском комитету. 

И у једном и у другом случају основно питање је шта би тиме добила Србија? Не би добила ништа. Било како било, Србији је одређено губитничко мјесто и неславна позиција да се сама о себи брине, а то Србија не може. Јер кроз цијелу историју Србија је најмање бринула сама о себи и о својим националним интересима.

Зар је потребно и наглашавати да нико из Олимпијског комитета Србије није био позван на овај састанак, па ни предсједник ОК Србије Владе Дивац. Дакле, сасвим је јасно да је ово излобирана политичка одлука у интересу такозване независне државе Косово.

Остаје питање са почетка - имамо ли ми пријатеља у свијету? Имамо само онда кад је некоме потребна Србија. У сваком другом случају ми смо губитници. У свакој другој ситуацији, као и увијек кад је битно - ми остајемо сами, препуштени на милост и немилост свима да се са нама поигравају и да своје рачунице преко Србије доводе у ред и поравнавају рачуне преко леђа Срба.

Не вриједи даље било шта говорити, не вриједи, нажалост.

Autor sjovicicslavuj | 9 Decembar, 2014 | read_nums (191)
 
За сјећање и за помен 
 
славном српском пјеснику 

на дан његове смрти /9. 12./

***********************************************
Пјесма која остаје да траје....

Laza Kostić | Santa Maria Della Salute

**************************

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezn'o, čemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
sta god je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje žude,
-svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna voćka sto sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje gresne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvezde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. -
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zasto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muža i žene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nežežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.

A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo sto dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dodje da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
u raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve ce se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2014 | read_nums (108)
 Свима онима који данас,
9. децембар славе
као Дан борбе против корупције
- срећан празник!
МАШАЛААА ...
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2014 | read_nums (138)

Рођен је у Андријанапољу и од малена је био предан на службу Богу.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу код епископа Теодора.

Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву, па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част свете Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска нису га могла одатле померити.

Од свега се ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.

У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.

Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
године, у време цара Ираклија.

Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2014 | read_nums (247)
 
На данашњи дан, 8 децембра 1991. године,
ЗВЕЗДАје постала шампион свијета!
 
Иако су послије Барија остали без
Роберта Просинечког, Драгише Бинића,
Слободана Маровића, Рефика Шабанаџовића
и Стевана Стојановића, као и тренера Љубомира Петровића,
подмлађени тим предвођен Владицом Поповићем
одиграо је једну од најбољих утакмица у Звездиној историји.
--------------------------------------------
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем саставу:
Милојевић, Радиновић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Најдоски,
Ратковић, Стошић, Панчев, Савићевић, Михајловић.
-----------------------------------------------
Треба нагласити да Чилеанцима није помогло ни то што су
више од једног полувремена имали играча више
пошто је Дејан Савићевић, асистент код првог гола,
искључен у финишу првог полувремена.
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2014 | read_nums (109)
 
За сјећање...
На данашњи дан, 8.12. 2000. године умро је 
славни српски сликар Милић од Мачве...
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2014 | read_nums (153)
 
На данашњи дан, 8. 12. /1926./ године,
у Љубљани рођен је славни српски глумац
СТЕВО ЖИГОН.

Свако подсјећање на СТЕВУ ЖИГОНА
у мени изазива посебан осјећај.
Жигон је у Другом свјетском рату
био у злогласном фашистичком
конц-логору Дахауу...

У прошлом грађанском рату у БиХ
био сам 1.334 данау муслиманским
злогласним логорима смрти.
Дакле, био сам 44 мјесеца у логорима,
а сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца (!).
 
 -------------------------------------------------------------------
 
+++++++++++++++++++++
СТЕВО ЖИГОН 
је умро 28. децембра 2005. године 
у Београду.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Decembar, 2014 | read_nums (204)

Рођен у Риму од царскога рода: савременик светих апостола. Мајка му и два брата пловећи по мору, буду занесени буром у разне стране; отац му оде да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент, будући двадесет четири године стар, пође на исток да тражи своје родитеље и браћу. 

У Александрији упозна апостола Варнаву, потом се придружи апостолу Петру, коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан. 

Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а потом и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као хришћани врате се у Рим. 

Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа пре своје смрти. После мученичке смрти Петрове, епископ у Риму беше Лин, потом Клит - обојица за кратко време - па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову из дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа.

Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око две хиљаде изгнаних хришћана. 
Сви беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор утехе. 

Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту седамдесет пет цркава. 

Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, у сто првој године. 

Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време светих Кирила и Методија.

Autor sjovicicslavuj | 6 Decembar, 2014 | read_nums (192)
 
Ћерка цара Консте. По смрти оца живела с мајком својом у Александрији. 

А мајка јој беше потајна хришћанка, која преко свог духовног оца приведе и Екатерину вери Христовој. У једној визији св. Екатерина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на руци њеној. 

Беше Екатерина врло даровита од Бога и врло добро школована у грчкој философији, медицини, риторици и логици, а при том беше и необичне лепоте телесне. 

Када злочестиви цар Максенције сам приношаше жртве идолима и наређиваше другима да и они то чине, св. Екатерина изађе смело пред цара и изобличи идолопоклоничку заблуду његову. 

Видећи је цар јачу од себе у мудрости и знању, позва 50 најмудријих људи, да се с њом препиру о вери и да је посраме. 
Но Екатерина њих надмудри и посрами. Разјарени цар нареди да се свих 50 мудраца сагоре у огњу. 

Ови мудраци, по молитви св. Екатерине, пред смрт сви исповедише име Христово и објавише себе хришћанима. 
Када мученица беше у тамници, приведе у веру праву војводу царског Порфирија са 200 војника и саму царицу (Августу–Василису). 

Сви пострадаше за Христа. При мучењу св. Екатерине јави јој се ангел Божји, заустави и изломи точак, на коме света девојка би мучена; а по том јави јој се и сам Господ Христос и утеши је.

После многих мучења Екатерина би мачем посечена у својој 18. години, 24. новембра 310. године. Из њенога тела истече млеко место крви. Чудотворне мошти почивају јој на Синају.

Autor sjovicicslavuj | 6 Decembar, 2014 | read_nums (140)

Прије неколико дана тенисерке ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ радовале су се 12. титули у клупској историји, а да успјех у 2014. години буде комплетан побрунуле су се и њихове колеге.Црвено-бели су у Новом Саду седми узастопни пут подигли шампионски трофеј, а укупно 20. пут у својој богатој историји.


Звездини тенисери су до пехара стигли тријумфом у финалу против Војводине резултатом 4:3. Такмичење је трајало од 1. до 5. децембра на теренима Импулс хола у Новом Саду. Учествовало је укупно 11 екипа, финале је било изузетно занимљиво и узбудљиво, али трофеј није мијењао власника, па ће и седму годину у низу красити витрине београдских црвено-белих.

У освајању јубиларне титуле за Звезду су у финалу наступали: Иван Бјелица, Миљан Зекић, Данило Петровић, Илија Вучић и Никола Ћирић.

Трофејем тенисера је заокружен златни петак Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ове недјеље, јер су истог дана рукометаши убједљиво славили против екипе Рудара на домаћем терену у оквиру шампионата Србије, одбојкашице су максималним резултатом славиле против Колубаре, док су кошаркаши тријумфом у Валенсији остварили велики успјех пласманом у Топ 16 фазу Евролиге.

Autor sjovicicslavuj | 5 Decembar, 2014 | read_nums (169)
 
5. 12. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Валенсија
ВЕЛИКИ УСПЈЕХ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ!
ЗВЕЗДА ЈЕ У ТОП16 ЕВРОЛИГЕ!

********************************
Валенсија - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 68:77 (16:20, 21:22, 15:20, 16:15)
----------------------------------
Кошаркаши ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ савладали су Валенсију у осмом колу групе Д Евролиге и пласирали се међу најбољих 16 клубова Европе!

ЗВЕЗДА је два кола прије краја успјела да обезбиједи пласман у ТОП 16!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Вилијамс 17 (5/9 за три), 2ск, 2ас, Ребић, Чворовић, Дангубић 4п, 5ск, 2ас, Митровић 9п, 5ск, 6ас, Лазић 1, 2ск, 2ас, Блажич 6п, 5ск, Калинић 11п, 5ск, Марјановић 18п, 11ск, Тејић, Џенкинс 8, Цирбес 3п, 7ск. Тренер: Радоњић
Autor sjovicicslavuj | 5 Decembar, 2014 | read_nums (143)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
6. децембра 1833. године у Новом Саду, рођен је српски писац и љекар ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, једна од најмаркантнијих личности српског друштва у другој половини XИX вијека. Борац за национално и политичко ослобођење, члан Српске краљевске академије и драматург Народног позоришта у Београду (1890-98), најпознатији је као дјечији пјесник и аутор елегичних личних исповести ("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").
Autor sjovicicslavuj | 5 Decembar, 2014 | read_nums (143)

 ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Приближава се крај године. Децембар је мјесец у којем се врше разни избори. Сумирају се годишњи резултати и бирају, односно проглашавају они најбољи. “Најбоље” бирају претходно изабрани жирији или се “најбољи” бирају путем  разних анкета, у такозваним теле-волтинзима, затим СМС порукама и још на неке друге начине.

Бирају се “најбољи” у конкуренцији оних најгорих. Селективно се предлажу кандидати у разним областима друштвеног живота и онда се приступа гласањима, па ко успије – успије. По неко и побиједи, али кога побиједи? Ваљда своје против-кандидате. У таквим изборима, углавном, све је субјективно и мало шта је заслужено. Јер све се треба заслужити. Али ко мари за такве ствари? Ма нико.

Многима је важно да се нађу на разним листама и онда се креће са гласањима. То су велики трошкови. Ако избор зависи од неког жирија, е онда у жирију треба некога и поткупитити. Но, то и није тако тешко. Заправо то је најлакши дио посла. Најсигурнија побједа је ако се поткупе сви чланови жирија, јер тада нико у жирију не би имао било каквог разлога за љутњу. Све би се радило по принципу: “Један за све, сви за једнога”! Побједник би био “демократски” изабран. Као да је сад важно у чему је и због чега изабран. Најважније је у нечему бити први, јер се тако обезбјеђује бар један или неколико дана славе.

Ако се, пак, избор врши телефонским позивима или СМС порукама, е онда је принцип сасвим другачији. Неопходно је купити што више СМС картица и само слати, слати, слати поруке, наравно сам за себе. И телеком-оператери су се давно досјетили како да повећају свој сигуран профит. Са једног броја ограничили су гласања на пет или рецимо на три позива или слања СМС поруке.

Могао бих нашироко да пишем о овом феномену, али чему то? 
Одох послати свој глас за једног кандидата. Баш ме брига хоће ли он и побиједити. Држим се оне старе Кубертонове олимпијске поруке: “Важно је учествовати”.  Овај пут је важно и њему као кандидату, али и мени као гласачу. Па машала...Бирајмо “најбоље”!
И сасвим на крају. 
 
Оно у шта сам једино сигуран је чињеница да ни у једном избору неће бити могуће изабрати бољи живот, нажалост.
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Decembar, 2014 | read_nums (152)
Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. 

Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој.

За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. 

Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет" када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.

И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. 

Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата свети Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.


Autor sjovicicslavuj | 2 Decembar, 2014 | read_nums (173)

 3. децембра рођен је

један од најпознатијих српских правника 20. вијека.

Академик СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ је био човјек

са занимљивом и пребогатом биографијом.

    My picture!

Kategorije

Arhiva