Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 2 Decembar, 2014 | read_nums (186)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

У Србији се дигла “кука и мотика” у осуди уредника и водитеља Ивана Ивановића култне емисије “Вече са Иваном Ивановићем”, која се емитује на Првој телевизији Србије, а коју реемитују и бројне локалне телевизије у Србији и у Републици Српској.

Не улазећи у било какву анализу емисије, а поготово не у анализу испричаног вица Ивана Ивановића, нити се желим изјашњавати о контексту емитованог, но ипак, овај пут, желим да се осврнем на хиљаду и неку хистерију разних такозваних невладиних организација из Србије, које константно заступају интересе само једне стране, односно заступају жртве из реда само бошњачког народа.

Постала је флоскула и излизана матрица у изјавама многих позваних, а поготово оних непозваних и ничим изазваних, који се служе готово стандардизованом изјавом: “Осуђујем сваки злочин, без обзира ко га је починио”.

Е у томе и јесте проблем што скупина такозваних невладиних организација из Србије одмах скочи на ноге кад су у питању ратни злочини који су почињени над бошњачким, хрватским или албанским народом. Булумента представника поменутих такозваних невладиних организација никада у својим бројним иступима није поменула ниједну српску жртву, на било којем простору бивше Југославије, која је била захваћена ратним дешавањима.
 
Тим душебрижницима и добро ухљебљенима у такозваним невладиним организацијама је више него добро. Нико од њих није ни осјетио рата, али су се зато на патњама и истинским жртвама енормно обогатили и сви су профитирали. Наташа Кандић је несумњиви рекордер по оствареним приходима, али при том треба поставити основно питање - какве она и сви они заједно имају везе са ратом и ратним страдањима?! Одговор је - имају итекако имају. Енормно су се обогатили на страдањима народа, саопштавајући само своје селективне "истине", односно пласирајући у  јавност - бројне лажи.

И сам сам био жртва претходног рата и у муслиманским логорима и казаматима смрти провео сам 44. мјесеца, а сам рат у БиХ је трајао 42. мјесеца (!). Људски ум тешко може схватити начине на који су ме муслимански злочинци мучили и злостављали, као и на стотине мојих сапатника који су са мном били у логорима. Већ годинама се борим са великим здравственим проблемима, који су посљедица свакодневних злостављања и мучења по муслиманским логорима.

Такође, срамна су и саопштења Независног удружења новинара Србије (НУНС), као и Независног друштва новинара Војводине, која у својим саопштењима помињу само силоване Босанке.
Та удружења, такође у својим саопштењима подсјећају на наводне процјене да је у рату на просторима БиХ силовано више десетина хиљада жена. Жалосно је што се поменута удружења играју са цифрама, као да су силоване жене обични бројеви. Поменута удружења без било каквих доказа помињу више десетина хиљада силованих што је јасна алузија да се опет ради само о Босанкама.
 
Дакле, нема ни ријечи осуде ових удружења за бар једну једину силовану Српкињу у претходном рату. Сасвим је очито да ова удружења вријеђају силоване Српкиње у рату у БиХ, јер о томе нема ни помена, ма нема ни у примислима "заштитника" новинарске професије.

Они који су позвани, ако имају разлога, нека се баве Иваном Ивановићем и Првом телевизијом, али срамотно је да се скоро увијек јављају плаћени душебрижници из такозваних невладиних организација из Србије, који стално осуђују само једну страну – наравно само српску страну за сва ратна страдања. Никада се од тих такозваних невладиних организација неће чути ни ријеч осуде за злочинце који су силовали барем једну несрећну Српкињу или за злочинце који су звјерски убили једног јединог невиног Србина.

И да закључим са такозваним невладиним организацијама које су осудиле емитовање Ивановићеве вицоманије на телевизији с националном фрекфенцијом /Прва ТВ/.
 
То су: Аутономни женски центар, Центар за евроатлантске студије, Центар за културну деконтаминацију, Цивил Ригхтс Дефендерс, ФЛИПСУР - Феминистичка листа против силовања у рату у земљама бивше Југославије, Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Иницијатива младих за људска права, Мрежа Жене против насиља, Регионални центар за мањине и Жене у црном.
 
Autor sjovicicslavuj | 1 Decembar, 2014 | read_nums (246)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 
 
 Кад су важни историјски датуми увијек напишем - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Или кад су важни неки датуми који су везани за имена славних СРБА, па и других свјетских личности, увијек  напишем - за сјећање и за памћење... 

Знам да се не могу брисати, нити прекрајати историјске чињенице, али наравно, по мени, мислим да је на данашњи дан /1. децембра 1918. године/ направљена највећа историјска грешка у историји српског народа.

Наиме, СРБИ су већ тада, дакле тог дана,  проглашавањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,  касније свима помогли  да створе и да имају своје националне државе. Био је то ембрион и сан других народа да ће једног дана у погодном историјском тренутку створити своје националне државе и сви ти "збратимљени југословенски" народи касније су у томе и успјели.

Срби су и даље под сталном амнезијом и још увијек како тако успјевамо да се одржавамо само због слуђености и захваљујући невјероватној агонији и вјеровању да смо једини ми - небески народ.

А други народи, такве и само њима потребне тадашње краљевине, остварили су своје националне циљеве. То су урадили и Словенци и Хрвати. Касније и "браћа" Црногорци, па наравно и Македонци.
БиХ нико и не помиње, јер она је остављена на милост и на немилост таворења и вјештачког одржавања и то баш онако како то одговара геостратешким интересима великих свјетских сила.

Сасвим је, дакле, јасно да  једино Срби никад нису сами себи створили своју српску државу, наравно у којој равноправно требају и могу да живе и други народи!

Напротив, сви ти други народи, почевши од те фамозне Краљевине, па до данас, кад год су могли, управо они су Србији забијали нож у леђа, при том, увијек дозирајући убоде и ударце и то тамо гдје највише боли и од чега нема опоравка и изљечења.

Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај, не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише страдавао.
 
Историјски гледано, овај датум постоји, али фактички гледано он је скоро један вијек стрмоглавио и уназадио једну од највећих држава на Балкану, упропастио је једино Србију и српски народ у цјелини.

Упропастио је  СРБИЈУ, која се од тада никада више није опоравила, нити се стабилизовала, само зато што је свим другим народима омогућила да имају своје националне државе, а ето свом српском народу је оставила да тумара од немила до недрага и у овом тешком времену, бременитом времену и без јасног путоказа гдје и куда требају да иду и Србија, па и цијели српски народ...

 Без било какве накнадне памети и без било каквих претензија да је ово што написах - било коме важно, остаје непобитан закључак - све је морало тако да буде и да се тако деси...Међутим, никада нико неће дати одговоре зашто смо морали толико да страдамо и да због других као народ нестајемо само да би њима створили државе...

Једноставно речено - био је то непоправљиви српски бродолом на копну.

И сасвим на крају, и по свему судећи, ове чињенице ево ни данас никога не интересују.   Зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати и биће тако све до судњега дана...
 
«Prethodni   1 2 3 4
    My picture!

Kategorije

Arhiva