Autor sjovicicslavuj |
20 Mart, 2019 |
read_nums (269)
На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.
Споменко Гостић
Рођен 15. августа 1978. — Умро 20. марта 1993.
Био је војник и најмлађи одликовани борац Војске
Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Одликован је Медаљом заслуга за народ.
Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.
Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.
Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.
У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
+++++++++++
Послије рата
Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.
Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено.
У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу.
На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.
19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака. Откривена је и спомен плоча у знак и сјећање на ЈУНАКА Споменка Гостића.
Мурал Споменку Гостићу у Козарској Дубици.
++++++++++++
Autor sjovicicslavuj |
19 Mart, 2019 |
read_nums (293)
На данашњи дан, 19. марта, умро је
славни српски шансоњер
- непоновљиви
ДРАГАН СТОЈНИЋ
++++++++++++
------------------------------------------------------------------------
Bila je tako lijepa
****************
Ref.
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan
Divna je ona bila
kada sam ostao sam
vise se nismo sreli
jer nju je odnio dan
jer nju je odnio dan
Sve je kao tajna
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen
Mozda je tako bolje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje
Danima kisa lije
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san
Sjetih se onog jutra
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla
Ref.
Autor sjovicicslavuj |
18 Mart, 2019 |
read_nums (248)
Autor sjovicicslavuj |
18 Mart, 2019 |
read_nums (336)
Autor sjovicicslavuj |
17 Mart, 2019 |
read_nums (184)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
13. пут освојила Куп Србије
Кошаркашице Црвене звезде освојиле су
Куп Милана Циге Васојевића пошто су у финалу
у Лозници савладали Радивој Кораћ резултатом
56:55 (9:19, 14:15, 21:9, 12:12).

ЦРВЕНА
ЗВЕЗДА: Ђорђевић 16, Богићевић 11, А. Катанић
7,
Бојовић 14, Мишељић, И. Катанић 5, Наумчев
3,
Тешић, Вуловић, Дешић, Зукановић, Чубра.

Autor sjovicicslavuj |
17 Mart, 2019 |
read_nums (239)

Autor sjovicicslavuj |
16 Mart, 2019 |
read_nums (544)
Autor sjovicicslavuj |
14 Mart, 2019 |
read_nums (730)
Autor sjovicicslavuj |
13 Mart, 2019 |
read_nums (386)
ЗА СЈЕЋАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ
На данашњи дан, 13. марта 1975. године
умро је славни српски књижевник и нобеловац
ИВО АНДРИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
ИВО АНДРЋ - Шта је Босна?
------------------------
--------------------
ИВО АНДРИЋ је био врелики навијач ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ!
-------------------
Autor sjovicicslavuj |
13 Mart, 2019 |
read_nums (201)
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (155)
Волим ЉУДЕ, али Љ У Д Е и кад нисам вољен!
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (188)
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (501)
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (281)
На данашњи дан, 12. марта 1964. године умро је
ЈОВАН БИЈЕЛИЋ
један од најзначајнијих српских сликара XX вијека
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
"Мала Дубравка", насликана 1928. године
Пирамиде код Фоче, уље на лесониту,
насликано 1962. године
Девојка са књигом, насликана 1929. године
Петар Кочић
У Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду 26. марта 2016. године, откривен је надгробни споменик великом српском и југословенском сликару, академику Јовану Бијелићу.
Tако je на достојан начин обиљежено 130 година од рођења знаменитог сликара.
Ликовни умјетник и српски академик чије име носе и бројне улице по градовима широм Србије, сахрањен је давне 1964. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.
Све до данашњих дана, његов гроб био је обиљежен натписом једва видљивом на храстовом дрвету.
Вјечна кућа Јована Бијелића напокон је добила
достојно спомен обиљежје.
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (259)
Autor sjovicicslavuj |
12 Mart, 2019 |
read_nums (144)
Пабло Неруда
СВИЂАШ МИ СЕ КАД ЋУТИШ
Рођен је 12. јула 1904. године у Чилеу.
Свој псеудоним Неруда, преузео је
од чешког писца Јана Неруде,
што му је касније постало и званично име.
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971.
Умро је 23. септембра 1973. године.
Много година касније откривено је да је Неруда убијен.
Autor sjovicicslavuj |
11 Mart, 2019 |
read_nums (181)
Autor sjovicicslavuj |
11 Mart, 2019 |
read_nums (162)
ДРАГАН НИКОЛИЋ
преминуо је 11. марта 2016. године,
оставивши празнину у шмекерском,
умјетничком и глумачком универзуму
оставивши празнину у шмекерском,
умјетничком и глумачком универзуму
коју нико неће попунити.
Тешко је чак и побројати,
а камоли написати биографију умјетника
и бар поменути све његове улоге у позоришту,
на филму и на телевизији ...
као и све награде и признања која је добио.

Autor sjovicicslavuj |
11 Mart, 2019 |
read_nums (195)
На данашњи дан, 11. марта 2006. године
у злочиначком Хашком трибуналу умро је
СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ
Много је било оних који су волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА.
Наравно, било је и оних који су оспоравали и који нису волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА
********
Много тога из биографије СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА је познато и нека се тиме баве историчари и сви они који су заинтересовани.
Увијек ће бити оних који ће памтити МИЛОШЕВИЋА као правог предсједника, као што ће бити и оних који га никад ни смислити нису могли.
-------------------------------------------
Историја ће дати одговор ко је био СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ.
Autor sjovicicslavuj |
11 Mart, 2019 |
read_nums (170)

На данашњи дан /11.3.1995/ муслимански злочинац-снајпериста је убио двије српске дјевојчице на Грбавици у Сарајеву.
Хицима испаљеним из снајпера из дијела Сарајева који је био под контролом муслиманских снага током рата у БиХ, на данашњи дан прије 23 године, убијене су српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур у сарајевском насељу Грбавица.
Девојчице су убијене за вријеме примирја, осам мјесеци прије потписивања Дејтона.
Муслимански снајпериста са зграде "Лориса" на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом.
Према наводима свједока, дјевојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић који је рођен 1956. године у Грачаници. За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила у Сарајеву, нико никада није одговарао.
Само осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума Милица и Наташа одиграле су своју посљедњу игру, коју је прекинута смрћу која је дошла из дијела града гдје су рођене и живјеле. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. У записнику из болнице пише да је Милица довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема.
Према свједочењима тадашњих становника Грбавице, у вријеме када су убијене дјевојчице није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.
На само неколико десетина метара од њихових пунктова који су били распоређени на линији раздвајања између двије зараћене стране хладнокрвно су убијене Милица и Наташа.

Свједоци су испричали да се Пискић јавно хвалио да је из снајпера убио дјевојчице и још 20 Срба у насељу Грбавица. Привођен је, али никада није процесуиран. Овај случај не постоји у правосудним институцијама БиХ.
Данас нема информација гдје се Пискић налази, а спекулише се да је погинуо или умро.
Пискић био само дио ланца команде и да је из снајпера на српска подручја пуцао по задатку свог команданта, што значи да би за овај злочин морали да одговарају руководиоци 101. бригаде, или они који су им у систему командовања били надређени. Али, нажалост, већ сад се може тврдити да никад нико за овај, као и за многобројне злочине почињене над сарајевским Србима неће одговарати.
Остало је забиљежено да је тадашњи бошњачки вођа Алија Изетбеговић рекао да убијене дјевојчице за њега нису Српкиње, већ грађанке Сарајева. Ово је срамна хипокризија злочиначке изјаве.
Наташа и Милица сахрањене су једна до друге на гробљу Миљевићи у Источном Новом Сарајеву, само на пар километара од града у којем су рођене, који су вољеле, а из којег им је на њихову љубав одговорено мржњом и смрћу.
А биле су само дјеца на почетку живота ...
+++++++++++++++++
Спомен-обиљежје за 120 невино страдале дјеце
са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995.
постављено је у септембру прошле године
у дворишту Основне школе "Свети Сава".
На споменику су уклесани стихови
пјесника Горана Врачара "Сумрак",
који су посвећени страдалој дјеци.
Споменик симболизује голуба раширених крила


























































