Autor sjovicicslavuj |
21 April, 2019 |
read_nums (197)
Мира Алечковић
ДА ЖИВОТ БУДЕ ЉУБАВ
Рођена је 2. фебруара 1924. године у Новом Саду.
Овакву животну биографију мало људи је имало.
Између осталог, говорила је 10 (!) свјетских језика.
Невјероватна је чињеница да је Мира била прво женско дијете, које је након 482. године рођена у породици Алечковић.
Умрла је 26. фебруара 2008. године у Београду. Сахрањена је, 3. марта, уз војне почасти, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Autor sjovicicslavuj |
21 April, 2019 |
read_nums (213)
Народни обичаји
УЛАЗАК ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВИЈЕТИ
(грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.
Библијски опис
-------------------
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.
Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен".
Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: "Ко је то?", а из гомиле народа одговорише: "Исус, пророк из Назарета Галилејског". Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: "Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!" Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: "Чујеш ли то што ови говоре?", нашта им он одговори: "Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу".
Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Начин празновања
---------------------------
Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.
Народни обичаји
----------------------
Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.
У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.
У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.
Autor sjovicicslavuj |
20 April, 2019 |
read_nums (208)
Последња недеља Христовог живота на земљи, зове се Страшна седмица. То је недеља највеће славе и последњег, највећег страдања Господњег.
Њено обележавање почиње празником који се зове Лазарева субота. У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет.
Њено обележавање почиње празником који се зове Лазарева субота. У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет.
Сестре су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и тражио да га одведу до његовог гроба.
Кад су стигли тамо, Исус је рекао да гроб отворе. У то време су у Јудеји покојници сахрањивани у каменим у пећинама. Марта је казала да су прошла четири дана од када је њен брат умро и да већ заудара, али је Христос, не обазирући се на то, тражио да се гроб отвори.
Пришли су људи и помакли велику стену којом је улаз у пећину био затворен. Христос је подигао руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао Лазара:
"Лазаре, изађи напоље."
И гле, чудо се догодило. Лазар је устао из мртвих и изашао из пећине омотан погребним платном, на светло дана. Исус је погледао у небо и захвалио се Оцу што му је услишио молитву.
То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.
На Лазареву суботу се беру младе врбове гране које се после вечерње службе освештавају у цркви и деле народу, зато се Лазарева субота зове и Врбица.
Autor sjovicicslavuj |
20 April, 2019 |
read_nums (280)
На данашњи дан 20.4.
рођен је славни српски књижевник
ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Живио је врло кратко, само 34. године
Војислав Илић на Калимегдану, Београд
Autor sjovicicslavuj |
19 April, 2019 |
read_nums (360)
Песма за данас ...
Јован Дучић
ВЕЧНОЈ СРБИЈИ
Autor sjovicicslavuj |
18 April, 2019 |
read_nums (212)
Кошаркашице Црвене звезде
у трећем мечу финалне серије плеј-офа
Прве женске лиге Србије
савладале су екипу ЖКК 021 из Новог Сада
и 31. пут у историји клуба стигле
до титуле националног шампиона.
до титуле националног шампиона.
ЖКК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА : ЖКК 021 Нови Сад
69:49 (24:16, 24:7, 11:16, 10:10)
69:49 (24:16, 24:7, 11:16, 10:10)
КОШАРКАШИЦЕ
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ
СУ ШАМПИОНКЕ
СРБИЈЕ!
Црвено-беле су импресивно дошле
до трофеја пошто су у читавој сезони
доживјеле само један пораз.
У финалу плеј-офа Црвена звезда је
са 3:0 у серији савладала ЖКК 021
и на тај начин одбранила титулу шампиона Србије.
ККЖ Црвена звезда:
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ђорђевић 12, Богићевић 24,
А. Катанић 7, Бојовић 7, Мишељић 13, И. Катанић,
Наумчев 6, Тешић, Вуловић, Дешић, Зукановић, Чубра.
Послије сезоне у којој су у домаћем такмичењу
уписале један једини пораз, свима је било јасно да ће
титула шампиона државе остати на Малом Калемегдану.
Први меч
Црвена звезда – 021 62:50
Други меч
021 - Црвена звезда 60:68
Трећи меч
Црвена звезда – 021 69:49
Autor sjovicicslavuj |
18 April, 2019 |
read_nums (240)
Пјесма за данас ....
Милица Стојадиновић Српкиња
КАД СЕ НЕБО МУТИ
Рођена је у Буковцу, у Срему 1828. год.
Била је ћерка свештеника Василија Стојадиновића.
Била позната по патриотској поезији, која је била везана за национално буђење.
Посљедњу деценију свог живота провела је у Београду, гдје је умрла 1878. год. потпуно заборављена и сиромашна.
Autor sjovicicslavuj |
18 April, 2019 |
read_nums (191)
Прије стотину и три године једна држава напустила је своју територију и преко друге двије отишла у трећу, савезничку. Одлука да и Влада и војска и цивили крену пут Албаније и Црне Горе, голгота и крфски период - јединствени су догађаји и у српској историји и у свијету. Данас се обиљежава стотину и двије године искрцавања српске војске на Крф.
Нико не зна шта су муке тешке, док не пређе Албанију пјешке. Прије стотину и три године, најиздржљивији српски војници савладали су муке и искрцали се на Крф, гдје су се опорављали и спремали да поврате дио своје окупиране територије.
Албанска голгота и период на Крфу, јединствени су у историји и најзначајнији догађаји за Србију током Првог свјетског рата.
У тренутку када су српске трупе са Владом и краљем дошле на албанску обалу послије тешке албанске голготе, оне су биле једини симбол присуства Срба у међународној заједници и политици.
Албанску голготу и искрцавање српске војске на Крф, путем штампе пажљиво је пратио и свијет - поготово земље савезнице.
То је вријеме великих сукоба француских и њемачких армија код Вердена када је требало подићи морал тих савезничких армија, посебно француске, и када је српски случај служио као врста стимуланса да се издржи на фронту.
Као и догађај, и страдање је било без преседана. Погинуло је више од 77.000 војника и 140.000 цивила. Због глади, тифуса, страдања у логорима - неке су процјене да је број умрлих и до милион.
Било је потребно вријеме да Србија изађе из демографског минуса. Догодила се велика промјена у структури популације - која је писала даљу историју.
Тај пут се може поредити са Кинеским великим маршем, са сјеверним маршем у Руској револуцији, али страшније је, јер је било много цивила.
Српски народ је успио да се обнови послије тога, увијек се послије неког времена обнови, али толико страдање није забиљежено.
Као и у свим великим ратовима, роде се нови људи, али најбољи страдају у рату - и то је најтежа посљедица свега.
Српски народ је успио да се обнови послије тога, увијек се послије неког времена обнови, али толико страдање није забиљежено.
Као и у свим великим ратовима, роде се нови људи, али најбољи страдају у рату - и то је најтежа посљедица свега.
Autor sjovicicslavuj |
17 April, 2019 |
read_nums (315)
Навршило се пуних 20. година од како су НАТО злочинци 17. априла 1999. године, убили трогодишњу Милицу Ракић.
Трагедија се догодила након што је гелер од распрскавајуће бомбе улетио у купатило и погодио дjевојчицу у главу док је сједела на ноши.
Споменик НАТО агресије.
На мермерном обиљежју
у Ташмајданском парку
у Ташмајданском парку
у Београду је скулптура
Милице Ракић
Милице Ракић
Милица Ракић је након погибије постала симбол српског страдања 1999. године, а њене слике и прича о њеној судбини брзо су обишли свијет.
Злочинци и убице никад се нису покајали, али и мртве очи Милице Ракић из Царства небеског ће прогањати злочинце из НАТО aлијансе.
ВЈЕЧНА ТИ СЛАВА МИЛИЦЕ,
НАШЕ СРПСКО ЧЕДО!
*************************************
Autor sjovicicslavuj |
17 April, 2019 |
read_nums (190)
Живио је врло кратко,
На данашњи дан, 17. априла умро је
славни српски књижевник и пјесник
СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ
Живио је врло кратко,
јер је био мучен по аустријским логорима...
--------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
16 April, 2019 |
read_nums (177)
Хокеjаши Србиjе освоjили су златну медаљу
на Свјетском првенству Друге дивизиjе A групе
у Београду и пласирали се у Прву дивизиjу,
чиме су поновили наjвећи успјех репрезентативног хокеjа
остварен 2009. у Новом Саду.
У одлучуjућем мечу Србиjа jе побиједила Шпаниjу
послије драме и бољег извођења пенала
3:2 (1:0, 0:1, 1:1 - 0:0, 1:0).
Autor sjovicicslavuj |
16 April, 2019 |
read_nums (157)
Пјесма за данас ...
Бранислав Прелевић
ШЕСТО ЧУЛО
Autor sjovicicslavuj |
16 April, 2019 |
read_nums (162)
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
Огроман је допринос тих славних Срба
НИКОДИМ МИЛАШ
је био далматински епископ и канониста.
је био далматински епископ и канониста.
Рођен је 16. априла 1845. у Шибенику, Хрватска
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји
Цитат: Ниjе лак посао владици у Далмациjи и са такозваном православном интелигенциjом. Ови и овакви људи принудили су далматинске епископе Раjачића, Живковића и Мутибарића да бjеже из Далмациjе у друге епархиjе…
Почетак далматинске цркве бива 55. године, кад jе Тит, ученик апостола Павла, основао ту цркву; а завршуjе се први период историjе њене 313. године, кад jе издан био милански едикт, коjим jе проглашена хришћанска црква слободном у римскоj држави. Ово jе доба гоњења, и црква jе могла само кроз непрестану борбу са своjим гонитељима да себе одржи. И оно што бива за то вриjеме са хришћанима у осталим провинциjама простране римске царевине, бива исто и у Далмациjи.
Послиjе миланског едикта наступа свугдjе, па и у Далмациjи, мирно доба за хришћанску цркву. Као дио римског патриjархата, далматинска се црква налази под врховном jурисдикциjом римског патриjарха, и остаjе тако до 732. године, када прелази под jурисдикциjу цариградскога патриjарха. Том се годином завршуjе други период. За ово се вриjеме утврђуjе у Далмациjи хришћанска вjера и уређуjе се црква.
Кад jе далматинска црква прешла под власт цариградскога патриjарха, почиње мало времена послиjе жестока борба између источне и западне цркве, а исто тако борба и у Далмациjи између православља и латинизма, и то траjе све до петог спљетског сабора 1075. године, кад латинско и хрватско насељење Далмациjе напушта православну вjеру и прима римокатоличку. Овиjем се завршуjе трећи период.
Послиjе поменутог спљетског сабора остаjу у Далмациjи само грчке колониjе у коjима се чува православна вjера и коjе су виjерне православноj цркви. Боре се те колониjе са латинизмом ради одржања вjере своjе, наjприjе саме, а послиjе заjедно са далматинским Србима. Сеобе српскога народа из Босне и Херцеговине у Далмациjу оживљаваjу сада православну цркву особито у далматинском континенту, а тиjем оживљуjе иста црква и у грчким колониjама далматинског приморjа. Завршуjе се оваj период, кад 1420. године далматинско приморjе долази под власт млетачке републике.
Преласком далматинског приморjа под власт млетачке републике престаjе заjеднички црквени живот између православног насељења у далматинском континенту и онога на далматинском приморjу, те се засебно таj живот развиjа, а без сталног jерархиjског уређења, док црква у далматинском континенту ниjе била подређена jурисдикциjи дабробосанског митрополита, а црква на приморjу jурисдикциjи филаделфиjског архиjепископа, коjи jе катедру своjу имао у Млецима. Овако траjе до 1699. године, кад услиjед карловачког мира прелази готово сва Далмациjа под власт млетачке републике, и тиjем се завршуjе пети период.
За вриjеме млетачке власти над свом Далмациjом православна jе далматинска црква правно се сматрала зависном од филаделфиjског млетачког архиjепископа. Тешко jе, може бити jош теже, него ли у трећем периоду, било ово вриjеме за православну далматинску цркву, jер се она морала непрестано борити за своj опстанак и бранити се од наjжешћих нападаjа од стране иновjераца. Падом млетачке републике 1797. године миjења се и стање православне цркве у Далмациjи, те наступа нови период у њеноj историjи.
Оваj нови, седми, период продужава се до 1849. године, кад jе царским патентом од 4. марта проглашена православна вjера равноправном свима осталим у аустриjскоj монархиjи законом признатим вjероисповjестима. Премда у непрестаноj самообрани од иновjераца, ипак се православна црква у Далмациjи за ово вриjеме снажи и утврђуjе.
Српска историја је препуна српских великана
за које огромна већина никада није ни чула!?
Огроман је допринос тих славних Срба
за наше постојање и наш опстанак.
Autor sjovicicslavuj |
16 April, 2019 |
read_nums (185)
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
КЛАВИРСКА: "Устај, устај Србине" (са варијацијама), 1852; "Словенски кадрил", 1855; "Сто се боре мисли моје" (са варијацима) 1857; "Српски народни кадрил" 1859; "Бугарски кадрил" и "Српска полка" 1862.
ВОКАЛНА: Песме за драму "Преоднице српске слободе" или "Српски хајдуци" Ђ. Малетица; мес. хор "Црногорац Црногорки"; "Химна Србије".
— "Српске народне песме" (6 збирки које садрзе уједно клавирске и хорске хармонизације. Збирке су овде наведене по првој песми која је у њима: "Ој таласи", 1851; "Сецас ли се оног сата", 1853; "Ускликнимо с љубављу", 1859; "Ја сам Србин, српски син", 1859; "Полецела саренптица", 1862; "Праг је ово милог српства", 1863).
На данашњи дан, 16. априла умро је
славни српски композитор, мелограг,
диригент, пијаниста и музички писац
КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји
ВОКАЛНА: Песме за драму "Преоднице српске слободе" или "Српски хајдуци" Ђ. Малетица; мес. хор "Црногорац Црногорки"; "Химна Србије".
— "Српске народне песме" (6 збирки које садрзе уједно клавирске и хорске хармонизације. Збирке су овде наведене по првој песми која је у њима: "Ој таласи", 1851; "Сецас ли се оног сата", 1853; "Ускликнимо с љубављу", 1859; "Ја сам Србин, српски син", 1859; "Полецела саренптица", 1862; "Праг је ово милог српства", 1863).
ЦРКВЕНА: "Две литургије", 1851 и 1852; "Православно црквено појање у српскога народа" (И књ., "Литургија Јована Златоустог", 1862; ИИ књ., "Тропари, кондаци, ирмоси од Бозица до Спасовадне" 1863; ИИИ кн., "Тропари, кондаци, ирмоси од Спасовадне до Ваведења", 1864); "Српско црквено карловацко појање ("Блазена" И-8 гласа, 1822). Необјављени записи карловацког појања у 17 свезака у Архиву САНУ.
----------------------
Станковићев гроб
у Алеји великана на београдском Новом гробљу
Autor sjovicicslavuj |
15 April, 2019 |
read_nums (212)
Добро јутро
Помаже Бог свим вјерујућим људима
Пјесма за данас ...
Владимир Мајаковски
В А М А
Autor sjovicicslavuj |
15 April, 2019 |
read_nums (170)
15. априла 2018. умро је велики умјетник
Божидар Боки Милошевић
Autor sjovicicslavuj |
15 April, 2019 |
read_nums (178)
15. априла 1811. рођена је
Катарина Ивановић
- прва жена академски сликар у Србији
-------------------------
Дочек Српкиње Јелене,
угарске краљице - 1869. године
-------------------------
Ослобођење Београда, 1806. — 1857.
----------------
Смрт сиротице
Autor sjovicicslavuj |
14 April, 2019 |
read_nums (746)
Autor sjovicicslavuj |
14 April, 2019 |
read_nums (161)
Репрезентативац Србије у рвању грчко-римским стилом,
Виктор Немеш, освојио је данас бронзану медаљу
у категорији до 77 килограма
на Европском првенству у Букурешту.
У борби за треће мјесто Немеш је побиједио
Турчина Ченгиза.
Немеш је стигао до треће континенталне медаље,
након два сребра у руском Каспијску (2018) и Риги (2016).
Autor sjovicicslavuj |
13 April, 2019 |
read_nums (253)
Манастир Покрова Пресвете Богородице,
Карно код Сребренице
На мјесту данашњег храма по предању се налазио манастир из Немањићког периода, предпоставља се да је то била задужбина краља Драгутина. Тај манастир је највјероватније страдао у вријеме доласка османлија у ове крајеве. На локацији Купрес на Црном Врху, на мјесту познатом као „Црквина“, налазио се храм који је порушен такође у вријеме османлијске најезде. Данас је то мјесто обиљежено Часним Крстом. Неких четристо метара од тог локалитета подигнута је спомен чесма четворици мученика убијених 9. маја 1992. године од стране муслиманских злочинаца.
Градња данашњег храма Покрова Пресвете Богородице започета је 1893. године, а завршена је 1896. године и осветио га је митрополит Николај (Мандић). Сазидан је од камена и прекривен лимом. На храм је дозидан звоник 1925. године, а звоно је даровао Краљ Александар Карађорђевић. Мајстори су били чувени осаћански неимари, које је и Књаз Милош Обреновић позивао да граде и зидају по слободној Србији.
Овај храм је неколико пута страдао и обнављан. Најприје је руинирани храм обновио прото Тихомир Митровић 1956. године, да би због насталих оштећења у тешком невремену 1973. године чекао на обнову до 1979. године.
У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992. године храм је опљачкан и запаљен, скинут је кров, а сав инвентар уништен. Том приликом је изгорио и иконостас са вриједним иконама. Све ово су учиниле муслиманске војне снаге из Сребренице.
Обновљен је и саниран да се у њему може богослужити 1996. године. Манастирски живот почиње доласком јеромонаха Луке (Бабића), који за кратко вријеме заједно са народом подиже конак и започиње обнову храма и подиже спомен бисту свештенику Бобану Лазаревићу, који је страдао 1992. године.
