НАПОМЕНА: ОВАЈ ИНТЕРВЈУ САМ ДАО ДНЕВНИМ НОВИНАМА - Глас СРПСКЕ (12. август 2006. године). Ни данас не бих пременио ниједну једину реч!!!

Интервју са Славком Јовичићем,
потпредсједником Савеза логораша РС

Глас плус - 12 Aug 2006 02:00:00


Хаг жмири пред злочинима над Србима


Увредљиво игнорантски однос од стране
међународне заједнице према српским
жртвама. У хрватској војној операцији
"Олуја" радило се о удруженој злочиначкој и
синхронизованој акцији регуларне војске
Хрватске и војних формација муслиманске
армије, потпомогнутој од прохрватских и
промуслиманских страних држава, каже
Славко Јовичић


Право и правда за српске жртве прво су умрли
у Хашком трибуналу.

Овим је ријечима потпредсједник Савеза
логораша Републике Српске Славко Јовичић у
најкраћем описао досадашњи однос
Међународног суда за ратне злочине у Хагу
према злочинима почињеним над српским
народом током рата у Хрватској и БиХ.

Јовичић у интервјуу за наш лист говори о
недавно емитованим снимцима бруталних
убистава српских цивила и војника током
злогласне хрватске војно-полицијске акције
"Олуја", вишегодишњем мукотрпном раду
Савеза логораша Републике Српске на
доказивању бројних злочина почињених над
Србима, али и о увредљиво игнорантском
односу према српским жртвама од стране
међународне заједнице.

? Ових дана домаћа и свјетска јавност имала
је прилику да види снимке убистава српских
цивила и војника током хрватске "Олује" у
Крајини, августа 1995. године. Гдје су ти
снимци били до сада?

- Тачно је да су ових дана објављени
видео-снимци стравичних и бруталних ратних
злочина почињених над српским цивилима и
војницима, који су се предали хрватским и
муслиманским војним формацијама у
злогласној хрватској војној операцији
"Олуја". Но, много је важније нагласити да се
ту радило о удруженој злочиначкој и
синхронизованој акцији регуларне војске
Републике Хрватске и војних формација
муслиманске армије, наравно потпомогнутој
од прохрватских и промуслиманских страних
држава. Дакле, сасвим је јасно да су оружане
снаге Републике Хрватске починиле ратне
злочине над српским народом у самој
Хрватској, али и на територији Босне и
Херцеговине, и да су на тај начин извршиле
агресију на БиХ. Али, наравно, муслимани то
никада нису хтјели да помињу, нити да пред
Међународним судом правде у Хагу оптуже
Хрватску за агресију, што је и разумљиво.
Јер, зашто би муслимани оптужили Хрватску,
када су управо они, збратимљени и удруженим
снагама, починили ратне злочине над Србима.
Та муслиманско-хрватска симбиоза и "братско
цвијеће" подсјетили су ме на континуитет
антисрпске политике, па, наравно, и на
континуитет злочина, почињених у миру над
Србима. Сјећања ме враћају у 1991. годину, на
један тајни састанак муслиманског врха са
вођством Хрвата у БиХ. Наиме, у паузи једног
скупштинског засједања Парламента БиХ
крајем 1991. године, тадашњи министар одбране
БиХ и перјаница Хрватске демократске
заједнице Јерко Доко донио је неки лист
папира на којем су били услови Фрање
Туђмана да Хрвати изађу на референдум за
издвајање тадашње БиХ из уставног и
територијалност устројства, такође
тадашње, Југославије. На том папиру је,
према мом сјећању, писало да Алија
Изетбеговић мора пристати да ће БиХ,
издвајањем из Југославије, ући у
федерацију, конфедерацију или у унију са
Републиком Хрватском, о чему ће се и о
каквом облику будућег уређења заједничке
новостворене заједнице између Хрватске и
БиХ Туђман и Изетбеговић лако договорити,
јер имају исти циљ - разбити и уништити
Југославију и самим тим Србију бацити на
кољена, па све до њеног нестанка. Наравно да
је Изетбеговић то потписао, чиме је добио
чврсте гаранције Туђмана да ће Хрвати из
БиХ изаћи на референдум, који је одржан 29.
фебруара и 1. марта 1992. године. Радило се,
дакле, о томе да се без сагласности српског
народа из БиХ Србима, након "тисућљетне
повијести", напокон дође главе! Све остало
што се касније дешавало већ је ствар
историје.

? Вратимо се поново снимцима. Реците нам, да
ли је Тужилаштво Хашког трибунала имало
прилику да види поменуте и све друге снимке
на којима су забиљежена убиства Срба?

- Што се тиче самих снимака о злостављању и
бруталним ликвидацијама Срба, које ових
дана емитују многе телевизије, е, то је већ
друго питање. Могу само да кажем да је
касета дошла у посјед наше стране тек
крајем прошле године. И тачно је то да је она
врло касно прослијеђена Хашком трибуналу.
Нажалост, то није једина касета на којој се
јасно виде ликвидације Срба, али ми нисмо
имали буџет, као што га има Наташа Кандић, па
да раније откупимо такав ратни материјал.
Јер, иза Наташе Кандић стоји огромна
антисрпска машинерија, која је финансира и
која је плаћа да блати само сопствени,
српски народ. Када кажем да купимо, онда
морам да нагласим да је данас највеће
тржиште управо продаја ратних снимака
почињених ратних злочина. Рецимо, гледао
сам једну чак добро снимљену касету, иако се
ради о аматерским снимцима, на којој се
јасно види ликвидација пет српских цивила,
затим силовање једне Српкиње, коју
муслимански злочинци касније бацају у
ријеку. Она, несрећница, на једвите јаде
испливава, након чега је један од силеџија
хладнокрвно ликвидира из аутоматског
оружја. У то вријеме, цијена те касете је
била око 10 хиљада марака. Али, пошто су тада
на власти били неки неразумни српски
авантуристи, који никада нису показали
никакво интересовање за страдање и
интересе српског народа, већ су само
испуњавали захтјеве међународне заједнице,
онда је илузорно било очекивати било какву
помоћ од таквих људи. Заправо, многи српски
властодршци су својом небригом за страдање
Срба нанијели и највећу историјску штету
сопственом народу. Цијену ратног
материјала енормно је подигла управо
Наташа Кандић, долазећи у посјед касете о
злочинима које су починили "Шкорпиони". Јер,
лопови и мафија су нашли изванредан бизнис
да се на патњи и стравичном страдању народа
енормно обогате препродајом ратног
материјала. Треба подсјетити да је
Тужилаштво Хашког трибунала крајем 2004.
године завршило са истражним радњама о
почињеним ратним злочинима на простору
бивше Југославије, па ме данас зачуђују
изјаве неких политичара, који траже од
Хашког трибунала да сад реагује на овакве
снимке. Али, оно што је индикативно јесте то
да је Савез логораша Републике Српске у
директним разговорима са главним тужиоцем
Хашког трибунала Карлом дел Понте, и то два
пута у Бањој Луци и једном у Хагу, предао јој
11 препуних кутија са разним доказима о
почињеним злочинима над српским народом.
Али, она то није ни погледала, јер је очито
да је страдање Срба није ни интересовало.
Најбољи доказ за то је и фарса око оптужнице
за - сада већ заборављеног - ратног злочинца
Насера Орића. Управо је Карла дел Понте,
бирајући најблаже тачке оптужнице,
допринијела да Насер Орић добије срамну и
симболичну казну. На основу такве срамне
оптужнице, убијеђен сам да га на већу казну
не би осудио ниједан суд за прекршаје у
Републици Српској.

? Игнорисање поменутих доказа може се
сматрати и покушајем прикривања злочина
почињених над српским становништвом, и то
не само у Крајини, већ и широм Хрватске и
БиХ. По Вама, ко је одговоран за прикривање
злочина?

- Наравно да се ради о прикривању почињених
ратних злочина од стране Бошњака и Хрвата.
Зар није срамно да скоро ниједан
електронски медиј из Федерације БиХ није
објавио ни секвенцу снимка ликвидације
Срба од стране Бошњака и Хрвата? Запањујуће
је и зачуђујуће да је тек у десетом минуту
ударних вијести, и уз сраман коментар свог
репортера, секвенце тог стравичног снимка
страдања Срба објавила такозвана БХТ-1, која
себе назива јавним сервисом свих грађана
БиХ и коју финансира и српски народ из
Републике Српске. Али, зато су данима и
седмицама емитовали снимке злочина над
муслиманима, које су починили "Шкорпиони".
Наш Савез је први осудио "Шкорпионе", јер су
оне злочине починиле звијери у људској кожи
и оно не би урадио ниједан прави српски
борац. Но, лицемјерству, цинизму и
хипокризији, који свакодневно стижу из
Сарајева на рачун српског народа, изгледа,
нема краја. Још конкретније, за прикривање
небројених почињених ратних злочина над
српским народом најодговорнији су они људи
који су у то вријеме чинили највиши
политички и војни врх власти из реда
муслиманског и хрватског народа и овдје и у
Хрватској. Нажалост, има доста таквих
ликова и у данашњим структурама власти, и то
на свим нивоима.

? Али, зашто је Хаг о свему томе ћутао и ћути
и дан-данас?

- Већ сам рекао да Хаг никада нису ни
интересовали почињени злочини над Србима.
Иако су представници и чланови Савеза
логораша дане и мјесеце провели са
истражиоцима Тужилаштва Хашког трибунала,
морам са огорчењем да кажем да они никада и
нису имали озбиљне намјере да се баве
питањем страдања Срба, и то не само у БиХ,
већ ни у Хрватској и, наравно, ни на Косову и
Метохији. Очито је да је Хашки трибунал имао
само један циљ, а то је да осуђује само Србе
и да на тај начин изврши потпуну
сатанизацију нашег народа. Чак се Трибунал,
својим пресудама против Срба, упуштао и у
квалификацију рата у БиХ, па и у писање
историје, што само по себи говори какав је
мандат имао и са којим циљем је основан.
Право и правда за жртве, поготово из реда
српског народа, прво су умрли у Хашком
трибуналу и о томе сам говорио многим
представницима међународне заједнице са
којима сам се на њихову иницијативу
сусретао. Предсједник Савеза Бранислав
Дукић и ја о томе смо говорили и америчким
конгресменима, што је, по мени, имало доброг
одјека, јер смо говорили истину. Али,
нажалост, прије нас су свјетску јавност
слуђивали и лажима хранили бројни лобисти
за муслиманске, албанске и хрватске
интересе. Српска страна за такве
активности, на нашу несрећу, није имала
слуха, нити разумијевања да бар помогне у
овом послу.


ИЗЕТБЕГОВИЋ

? Да ли Вам је Карла дел Понте икада
објаснила зашто Алија Изетбеговић није
оптужен за ратне злочине?

- На моје питање зашто не оптужује Алију
Изетбеговића, јер је он најважнији у мом
фокусу, рекла је да приводи крају тај
предмет и да очекује да ће Судско вијеће
Хашког трибунала потврдити оптужницу, чиме
би отпочело суђење Изетбеговићу. Али, очито
је да је њен циљ био да не оптужи
Изетбеговића или, тачније речено, био јој је
циљ да одуговлачењем тог предмета дозволи
да Алија Изетбеговић оде неокаљан у легенду
муслиманског народа, као највећи
муслимански и босански син, спасилац
муслимана. Дакле, свјесно је то урадила, јер
је знала да је Изетбеговић болестан и да ће
Бог бити бржи од ње и њене наводне
оптужнице.


? Рекли сте да је у неколико наврата Карла
дел Понте и Вама обећала да ће злочинце
стићи рука правде, чак су помињана и нека
конкретна имена. Да ли је Дел Понтеова ишта
од обећаног и испунила?

- Сама улога и позиција Карле дел Понте
јасно ће дати одговор на ваше питање. Шта
год да је урадила, а урадила је безброј
ствари против Срба, она није била дужна да
такво своје понашање правда пред било ким у
свијету. А и зашто би, када је управо и један
дио такозване међународне заједнице
подржавао све њене антисрпске ставове.
Савез логораша је, као што је познато,
покушао да оствари најтјешњу сарадњу са
Карлом дел Понте, јер нам је био циљ да
докажемо истину и о страдању српског народа
на просторима БиХ. У три сусрета са њом
стекао сам утисак да је само хтјела да преко
нас тобоже покаже своју неутралност и да
ето, на тај начин, увјери јавност како је она
објективна, непристрасна и неутрална у
цијелој фарси званој Хашки трибунал. Ипак,
све је било обрнуто. Никада нисмо
повјеровали у њену искреност, па чак ни онда
када нас је толико хвалила да сам просто био
затечен њеном тобожњом бригом за нашу
организацију и самим тим за страдање
српског народа. Знао сам да је то све била
њена финоћа умотана у огромну лаж и баш због
тога је Савез логораша Републике Српске још
прије годину и по дана прекинуо сваку
сарадњу са Карлом дел Понте. То сам потврдио
и једним отвореним писмом, које сам упутио
Савјету безбједности Уједињених нација, па
и самом генералном секретару Кофију Анану,
од којих сам у име наше организације тражио
њену смјену. Али, то је био Сизифов посао, за
који сам од почетка знао да је узалудно да
се на рад Карле дел Понте жалим управо онима
који су јој дали такав мандат. Што се тиче
нашег посљедњег сусрета са Карлом дел
Понте, морам да кажем да је након наших
питања зашто није никог оптужила из реда
муслиманског и хрватског народа за
небројене злочине, она сама одговорила да
више неће оптуживати Србе, већ да су сада на
реду Бошњаци. Помињали смо многа
муслиманска имена за која смо имали бројне
доказе и документацију да су управо они
најодговорнији за почињене ратне злочине
над Србима. Сви претходни тужиоци, па и
Карла дел Понте, за злочине над Србима
оптужили су само четири муслимана и једног
Хрвата. Правоснажном пресудом Хашког
трибунала осуђени су обични криминалци и
најмање алке у ланцу муслиманске
одговорности, односно стражари у логору
Челебићи, општина Коњиц, и то Есад Ланџо и
Хазим Делић, као и Хрват Паво Муцић. И то је
једини логор који је уопште и био предмет
процесуирања пред Трибуналом, од 536 логора и
приватних затвора кроз које је прошло више
од 55 хиљада српских цивила. Недавно је
завршен и срамни процес против Насера
Орића, и још се очекује само суђење ратном
команданту муслиманске армије Расиму
Делићу, и то за "мјешовите" злочине у
централној Босни, почињене од стране
муџахедина над Србима и Хрватима. Ето, то су
сви оптужени и пресуђени муслимани и Хрвати
који су починили ратне злочине над Србима.
Зар ови егзактни подаци не говоре све о
Хашком трибуналу и његовом односу према
злочинима у БиХ?

? Захваљујући већ поменутим снимцима,
видјели смо да је и један од најгласнијих
заговорника кажњавања злочинаца - генерал
Атиф Дудаковић - лично наредио паљење
српских села. Очекујете ли да се он, послије
свега овог, нађе на оптуженичкој клупи?

- На сву срећу, постоје снимци директне
одговорности Атифа Дудаковића, и не само
ови. Нека се Дудаковић не изненади кад сам
себе види и у још неким ситуацијама, како
директно издаје наређења својим
потчињенима да чине злочине над Србима.
Овдје у БиХ и јесте највећи проблем да и
када имате аутентичне снимке и доказе, у
њихову вјеродостојност морате да увјерите
и другу страну, јер то њих не интересује.
Како стоје ствари, за такве предмете мало су
заинтересоване и домаће надлежне судске
институције. О улози међународне заједнице
нећу уопште да говорим. Јер, да се којим
случајем радило о муслиманским жртвама, а
да су се у улози починилаца злочина нашли
Срби, е, онда би се овдје прво сјатила сва
бјелосвјетска антисрпска новинарска
булумента, па би онда најхитније "дотрчали"
муслимански пријатељи Волфганг Петрич и
други. О Педију Ешдауну сувишно је било шта
рећи. Наравно, нашла би се ту и почасна
грађанка Сарајева Наташа Кандић и њена
дружина Соња Бисерко, Биљана Ковачевић -
Вучо, Соња Лихт, Борка Павићевић, Сташа
Зјајевић, бивша предсједница Скупштине
Србије Наташа Мићић, "Жене у црном" из
Београда... Прије њих, у Сарајево би стигао
дојучерашњи предсједник дојучерашње
државне заједнице Србије и Црне Горе
Светозар Маровић, па Чеда Јовановић и,
свакако, незаобилазни Ненад Чанак, и сви би
се они, онако хорски, извињавали Бошњацима у
"име српског народа" за почињене злочине над
муслиманима. Али, пошто су у питању Срби и
њихово страдање, онда се, како видим, не
оглашавају ни бројне такозване невладине
организације, које апсолутно немају
чланства, али су зато блаћењем само српског
народа нашле богате спонзоре у Сорошу,
Гејтсу и иним антисрпским донаторима. Гдје
су ти силни такозвани борци за људска права,
прво из БиХ, па онда и из свијета? Зашто ћуте?
Никада једноставнијег одговора - зато што
су плаћени да ћуте када су у питању српске
жртве или било који други српски национални
интереси.

? Будући да је Хаг рекао своје, бар што се
тиче истрага и нових оптужница, одговорност
је сада на домаћи органима. Вјерујете ли
Тужилаштву БиХ?

- Очекујемо од Тужилаштва и Суда БиХ да
предузму све радње и да се већ једном
покрену са мртве тачке сви документовани
процеси о, рекао сам, бројним злочинима
почињеним над Србима у БиХ. Суд и Тужилаштво
БиХ ни у ком случају не смију да постану
"мали Хаг"! Немам шта да им вјерујем или не
вјерујем! То је њихов основни задатак, и ми
ћемо активно сарађивати са тим
институцијама, али нећемо унедоглед чекати
да се почне са процесуирањем тих предмета.
Највећи проблем је што свакодневно умиру
бројни свједоци, који са собом однесоше и
истину у гроб, па се онда питам ко ће уопште
и дочекати да свједочи.

? Прије скоро двије године од главног
тужиоца БиХ Маринка Јурчевића затражили
сте да се позабави тврдњама бившег официра
"Ал-Каиде" Али Ахмеда Али Хамада, који је
отворено говорио о злочинима муџахедина.
Знате ли да ли се ико у Тужилаштву бавио
тиме?

- Морам да будем искрен и да кажем да барем
до сада имамо врло коректну сарадњу са
главним тужиоцем Маринком Јурчевићем. Али,
нама су у свим заједничким институцијама
БиХ увијек највећи проблем у тој сарадњи
били управо српски представници, који су
због својих фотеља и положаја, као и
сарајевског "братства и јединства",
кооперативности и снисходљивости према
међународној заједници, увијек били
највећа опструкција у реализацији наших
циљева у доказивању истине и о страдању
српског народа у БиХ. Истина је да сам на
адресу главног тужиоца упутио бројна писма,
пријаве, захтјеве, али је такође истина да
ни на један акт никада нисам добио одговор,
тако да не знам да ли је Тужилаштво БиХ било
шта предузело по мом захтјеву у случају Али
Хамада.


МУЏАХЕДИНИ

? Зашто се у Сарајеву ћути о злочинима
муџахедина?

- У Сарајеву се ћути о свим злочинима над
српским цивилима у некада другом граду,
послије Београда, по броју Срба у бившој
Југославији. То за нас није никакво
изненађење, јер је управо муслиманска власт
из Сарајева починила организовани државни
криминал према Србима. Огромно учешће у тим
злочинима имају и муџахедини, који су
напрасно и противуставно добијали
држављанство БиХ. Нажалост, многи од тих
"Алахових ратника" су и данас у БиХ и држе се
по страни. Заправо, они су у улози
такозваних "спавача" и засад међународној
заједници не праве проблеме, само због тога
што очекују да ће им помоћи да се створи
унитарна БиХ и у догледно вријеме - када
муслимани пређу национални постотак
становништва од 50 одсто - муслиманску БиХ.
Зачуђујуће је да међународна заједница и
њене војне структуре које се налазе у БиХ
још нису препознале опасност присуства
муџахедина у БиХ, не само по своју
безбједност, већ и по безбједност својих
држава.

? Када већ говоримо о муџахединима, постоји
небројено много доказа о злочинима које су
они починили током рата у БиХ. Мислите ли да
ће се надлежни икада позабавити њима?

- У бројним предметима, који се налазе у
тужилаштвима Источног Сарајева и БиХ,
никада нисмо правили разлику између
злочина почињених над Србима, односно нисмо
раздвајали злочине које су починили страни
злочинци и терористи муџахедини и оне које
починили домаћи муслимани, јер су
муџахедини били у саставу муслиманске
војске. Стране ратнике у муслиманску Армију
БиХ довео је Алија Изетбеговић и његови
најближи сарадници. Мада морам рећи да су
муџахедини били најокрутнији починиоци
ратних злочина над Србима. И то сам говорио
и америчким конгресменима приликом посјете
Вашингтону.

? Говорећи о Сарајеву, тешко је не сјетити се
и не поменути хиљаде страдалих сарајевских
Срба. Има ли икаквих назнака да ће истина о
њиховом страдању напокон и у цијелости
изаћи на видјело?

- Цјелокупна јавност, а поготово ви
новинари, знате да је Савез логораша, па ево
и моја маленкост, који сам, не својом вољом,
највише у јавности, први отворио питање
страдања Срба у Сарајеву. Нажалост, истина о
страдању Срба у Сарајеву се, по мени, никада
неће сазнати. Али, ми такође никада нећемо
одустати од тог циља. Овом приликом желим
само да подсјетим да је Градска
организација логораша тада Српског
Сарајева, чији сам ја још предсједник,
заједно са Удружењем породица погинулих и
несталих Срба сарајевско-романијске
регије, чији је предсједник Милан Мандић,
још 24. фебруара 2004. године, пред Комисијом за
људска права Уставног суда БиХ, покренула
поступак за утврђивање истине о страдању
српских цивила у Сарајеву. Као подносилац
апелација у име породица које још трагају
за посмртним остацима својих најмилијих,
цијели процес сам довео до краја и то без
ичије помоћи, мислим на тадашњу власт у
Републици Српској, па и на српске
представнике у заједничким институцијама
БиХ. Крајњи епилог цијелог процеса десио се
27. маја 2005. године, када је Уставни суд БиХ,
на својој пленарној сједници, донио одлуку
у нашу корист. Том одлуком Уставни суд БиХ
је обавезао Владу Федерације БиХ да путем
своје Комисије за тражење несталих
одговори на мој предмет у поднесеном
збирном захтјеву у меритуму предмета о
страдању Срба у Сарајеву. Рок за извршење те
одлуке је био 30 дана по пријему извршног,
обавезујућег и коначног правног акта
највише судске инстанце у БиХ. Али,
најодговорнија лица из ФБиХ су свјесно
игнорисала ту одлуку, и након осам мјесеци,
дакле 18. јануара 2006. године, поново сам
поднио захтјев Уставном суду БиХ да сад
својом одлуком наложи Влади ФБиХ да формира
комисију за испитивање само страдања Срба у
Сарајеву. Слиједом свих догађаја - 20. априла
ове године поднио сам пријаву главном
тужиоцу БиХ Маринку Јурчевићу против
федералног премијера Ахмета Хаџипашића и
предсједника федералне Комисије за тражење
несталих Амора Машовића, јер су управо њих
двојица, свјесно вршећи опструкцију
извршења одлуке Уставног суда БиХ, починили
кривична дјела и што су злоупотребом
службених положаја игнорисали коначну
одлуку Уставног суда. Још нисам добио
никакав одговор Уставног суда, мада је та
судска инстанца дужна да прати извршење
својих обавезујућих одлука, на које није
могуће улагати било какве приговоре, нити
се могу користити било који други правни
лијекови. Такође, ни од Тужилаштва БиХ још
ништа нисам добио као одговор на поднесену
пријаву. На крају, у цијелој овој
рашомонијади ипак очекујем да ће Уставни
суд БиХ наредити Влади ФБиХ да формира
комисију за утврђивање истине о страдању
само Срба у Сарајеву, што је и био мој
основни захтјев.

? Мислите ли да ће недавно формирана
Комисија за утврђивање истине о ратним
страдањима у Сарајеву на нивоу БиХ, заиста
нешто и урадити на расвјетљавању случајева
убијених и несталих Срба? Шта Ви, као бивши
логораш, очекујете од те комисије?

- У међувремену, десиле су се многе ствари
везане за страдање свих грађана Сарајева и
политика је одиграла своју нечасну улогу, о
чему сам више пута већ говорио. Са таквом
комисијом, коју је формирао Савјет
министара БиХ на основу политичких
захтјева, моја организација неће
сарађивати, али нећемо ни ометати "рад" те
комисије, мада унапријед знам какви ће бити
њени резултати. Документацију, коју
посједује, моја организација неће уступати
тој комисији, мада се зна да је управо
највећи број Срба страдао у једном од 124
логора и приватна затвора у Сарајеву, које
су основале муслиманске власти. Резултати
те комисије биће врло неповољни по Србе, јер
из искуства знам да и данас остаје бошњачка
истина базирана на томе да су и оно "мало"
страдалих Срба у Сарајеву поубијали обични
пријератни криминалци, а у рату
Изетбеговићеви генерали и команданти Јука
Празина и Цацо, које су управо муслимани и
ликвидирали, јер мртва уста не говоре. Онај
"преостали" дио Срба страдао је од
"србо-четничких агресорских граната", које
су четници испаљивали са околних брда по
Сарајеву. Е, у таквој причи ја нећу да
учествујем и чекаћу да се Уставни суд
изјасни о мом поновљеном захтјеву.

? На крају, да ли је тачно да свој ангажман у
Савезу логораша замрзавате и прелазите у
политичке воде?

- Многима још није познато да сам одлучио да
се активно бавим политиком, јер за мојих 25
година радног стажа, увијек се политика
бавила са мном. Без обзира на ову моју
одлуку, Савез логораша Републике Српске и
даље ће остати једина организација која је
јединствена и која се није подијелила, нити
је дозволила да било ко манипулише њом. Није
препотентно нити претенциозно да кажем да
сам надрастао рад у невладиним
организацијама. Вријеме ће показати да ли
је мојим "замрзавањем" свих јавних
активности у Савезу ова организација
изгубила или ће мојом побједом на изборима
више добити политика и српски народ.
Конкретно, кандидат сам Савеза независних
социјалдемократа, странке Милорада Додика,
за посланика у Парламентарној скупштини
БиХ у изборној јединици три, дакле од
Зворника до Требиња. Наравно да очекујем да
ће ми народ дати подршку и да ћу побиједити,
јер ја нисам спортиста па да кажем "важно је
учествовати". То говоре само спортски
аутсајдери.



Добрила МАЈСТОРОВИЋ