Autor sjovicicslavuj |
26 Jun, 2020 |
read_nums (186)
Дунав и даље тече, ја се подсјећам на прошлост... 
ДРУГИ ПИШУ ...
Историјат Петроварадинске тврђаве
Према досадашњим археолошким открићима, прво насеље са људима на локацији данашње Петроварадинске тврђаве, било је формирано између 19.000 и 15.000 године пре нове ере. Тако да постоје сазнања, како су људи без прекида живели још од праисторије до данашњих дана на Петроварадинској стени.
Још за време Вучедолске културе, постојало је утврђење!
Поједини археолошки налази, указују на то да је још за време Вучедолске културе на овом простору, постојало утврђено насеље. Ово насеље је поседовало бедеме, који су били појачани палисадама и кочевима. Археолози су пронашли остатке насеља још из млађег бронзаног доба, око 3000-те године пре нове ере.
Након неолитског доба, негде око 100 године п.н.е. ову регију су настанили Келти, а сто година касније уместо њих на ове просторе долазе Римљани, који уједно постављају границу на Дунаву и граде Кузум тврђаву. У петом веку, ову тврђаву ће потпуно уништити Хуни, а негде половином 18. века скоро на идентичном месту, насељавају се католички монаси.
Монаси затим граде Белакут манастир и то уз дозволу угарског краља Беле и касније га након напада Татара, додатно утврђују. Између 1247. и 1252. Године, граде се зидови манастира и током средњег века ови зидови представљају право утврђење.
Петроварадинска тврђава добија све већи значај нарочито у време када је постојала велика опасност од напада Турака Османлија. Мађарски краљ Матија Корвин 1475. године доноси одлуку да се супротстави, а касније и званично зарати са Турцима. Уз велике тешкоће успева да окупи већи број радника, који су му били потребни за обнову бедема и кула. И најзад 1501. године, Петар Варади уз пуно проблема, успева да обнови тврђаву.
Стара тврђава се 1688. године руши, како би била изграђена нова!
У Петроварадинској тврђави је 1525. године, боравило око 500 војника пешадинаца и 1000 коњаника. Турска војска са својих 40.000 ратника пристиже у близину Петроварадинске тврђаве и након праве опсаде уз гађање топовима, осваја тврђаву. Петроварадин су Турци држали под својом власти све до великог Бечког рата, када губе многе борбе и тада одлучују да се повуку из великог броја градова које су држали па и самог Петроварадина. Војска царске Аустрије улази у Петроварадин 1688. године и тада се одлучује да се тврђава ојача.
Поправљају се бреше, гради понтонски мост и започиње рушење старе средњовековне тврђаве, како би се по систему фортификације, изградила потпуно нова тврђава.
Како би потпуно осигурали тврђаву од евентуалних напада Турске војске, граде се два појаса земљаних шанчева на јужној страни. Познато је да је први званичан план за изградњу тврђаве, урадио гроф Матијас Кајзерсфелд иначе инжењерски пуковник. Следећи план изградње Петроварадинске тврђаве, урадио је инжењерски пуковник гроф Фердинандо Марсиљи.
Темељ Петроварадинске тврђаве је постављен 1692. године, а изградња је трајала чак пуних 88 година и била је једноставно неосвојива. Пуковник Мишел Ванберг, био је задужен за извршење свих радова.
Након његове смрти радове наставља да изводи 1728. године, Гисенбир инжењерски пуковник. Тада бивају саграђени равелини, бастиони, као и контрагарде и већ тада тврђава почиње добијати свој препознатљив визуелни изглед.
Петроварадинска тврђава се значајно реновирала 1753. године
Мора се напоменути да су Турци још једном покушали напасти тврђаву, али је Еуген Савојски са војском својих генерала успео победити двоструко бројнију Турску војску, која се дала у паничан бег ка Београду. Познато је да је током те борбе погинуо и Велики везир. И обзиром да је тадашња граница са Турском померена дубоко у Србију, тврђава није више имала толику важност па су започети радови били углавном обустављени.
Велики радови на тврђави поново започињу 1753. године, мења се изглед воденог града, хорнверка, мостобрана, горње тврђаве и руше се бедеми кронверка који нису били озидани. Започиње градња потпуно нових барутних магацина, топовских шупа, нове касарне, коњушнице и стаје. Најзахтевнија је била изградња подземне војне галерије (контраминског система), а сви радови се завршавају до 1766. године. Радови на изградњи тврђаве, начелно су завршени 1780. године, али су се радови наставили све до 1790. године.
Уместо понтонског у своје време, био је изграђен Поћореков мост!
Петроварадин у каснијем времену, постаје изузетно важна саобраћајна раскрсница и те саобраћајнице је користила Аустро-Угарска војска, која се пребацивала преко Дунава. Понтонски мост постаје ипак неадекватан за прелаз војске па је одлучено да се изгради такозвани Поћореков мост на дрвеним стубовима, који је чак имао и електричну расвету. Познато је како је за изградњу насипа на десној обали Дунава, коришћен велики број заробљеника са италијанског и балканског фронта.
Петроварадинска тврђава након завршетка првог светског рата, постаје саставни део нове државе и то Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Обзиром да су тврђаве грађене још у време 17. и 18. века, врх војске одлучује да сруши што потпуно, што делимично све тврђаве у Београду, Карловцу, Рачи, Броду и Осијеку. На листи за рушење је била и Петроварадинска тврђава, коју је требао срушити пуковник Драгош Ђелошевић. Овај пуковник је наредио рушење свих наведених тврђава, осим Петроварадинске.
Постоји легенда у којој се тврди да је пуковник Драгош одлучио да ову тврђаву не уништи, јер му је била превише лепа да би то урадио. Пред сам други светски рат у Петроварадину и Петроварадинској тврђави, изграђен је такозвани појас бункера од бетона за смештај посада, које су користиле митраљезе.
Постоји занимљива легенда о тунелу испод Дунава!
Постоје многе непроверене приче о тврђави, као она у којој се тврди да су цигле за њену изградњу додаване од човека до човека и то од циглане на Транџаменту да самог градилишта тврђаве. Занимљиво је и то да се тврди како француски архитекта Себастијан Вобан, никада није посетио тврђаву која је рађена по његовом пројекту. У тврђави су била изграђена и два бунара од тога онај већи је био код Топовњаче, дубине 60 метара, који поседује пречник од 4 метра.
Други мањи бунар цара Јосифа Другог смештен је у дубоком подземљу, има дубину од 39 метара, а широк је 2 метра. Једна од најчешћих и наравно непроверених прича је та да од тврђаве испод Дунава па све до Новог Сада, пролази тунел.
Становници Петроварадина често знају рећи, како назив Петроварадин садржи комбинацију више језика. Они то објашњавају на следећи начин: Петра на латинском језику значи Стена, реч Вар на мађарском значи Град и на крају реч Дин на турском значи Вера. Спајањем ове три речи добија се и интересантно значење: „Град на стени чврст као вера“.
---------------------------
Зашто објављујем овај текст?
Па зато што ме вежу лијепа сјећања
за Петроварадинску тврђаву и Нови Сад.
Баш на Тврђави /"Транџаменту"/
служио сам бившу Југословенску народну армију.
Као војник много пута сам улазио
у ходнике тврђаве,
наравно само донекле, докле се могло ...
А на самом Петроварадину кад год сам имао прилике проводио сам многе дане ...
---------------------
ПЈЕСМА коју сам посветио Петроварадинској тврђави и Новом Саду ...
Сјећање на младост и проведено вријеме
поред Дунаваи на Петроварадинској тврђави
у Новом Саду...
Дунав и даље тече, ја се подсјећам на прошлост...
Autor sjovicicslavuj |
25 Jun, 2020 |
read_nums (171)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Ниједан тањир се неће напунити од туђих гладних погледа, јер ако си гладан онда имаш само једну жељу – да се наједеш. То је ваљда логика гладног човјека, а логика је пут истине.
То није логика наших владара, истих ових што нас убрзано вуку у посрнулу Европу, што нам настоје промијенити свијест о наводним пријатељима. Тјерају нас да заволимо и оне који нам никада нису били пријатељи, а таквих има много у свијету. Ипак, у свом антисрпсту предњаче Американци, Енглези и 95 одсто Бриселске булументе.
Зар неко нормалан мисли да је могућа било каква Европа без Русије. Е па није. Еврофанатици би и Богу да промијене име и да га безименог протјерају из свијести вјерника. О томе највише говоре атеисти, које нико не дира нити их осуђује због безбожничке орјентације, али зато они настоје да уређују свијет по својим узусима, хулећи тако на вјеру, а највише на православље.
Понашају се као да свијет, па и Европа само од њих зависе. Настоје да нас натјерају да пјевамо “Оду радости” о изопаченој Европи која уништава све цивилизацијске вриједности, промовишући тако све пошасти које они зову напретком цивилизације у ери тзв. модернистичког напретка свијета.
Пјевали би ми, али како кад нам се више плаче. Јер, само сит човјек може да пјева. Сити јесмо свих ових великих и малих, "наших или њихових", сасвим је свеједно. Сви су наши, али и њихови и сви су ту, увијек близу, на дохват руке. Од свуда искачу.
Свуда влада нека чудна сила. Ја се као дрзнуо да се нешто успротивим олигархији, кад они сви против мене. Навалили на моја слабашна леђа. Или само тако ја мислим и не схватам да они све раде у моју, тј. нашу корист. Ријешили они да нам побољшају стандард. Тако кажу. А све је супротно. Тачније, они су само ту због себе и све чине да се побољша њихов, ионако луксузни стандард који превазилази просјечни стандард у којем живи народ. А народ најбоље зна како живи. И ту настају проблеми.
Одакле да нађу финансијску ињекцију за њихове од сталног сједења усукане кукове. У ту причу најлакше им је да укључе и нас. Па рецимо, подигну тако акцизе за гориво. И ту нам кажу да је то за добро свих нас. Још сам у дилеми јер не знам како то да схватим - као добротворну или више као хуманитарну акцију. Ипак сам схватио да чиним добро дјело. Јер кад дајем неком онда знам да ће свима бити боље. Као неосоцијализам. Љепота, рај на земљи. Али, народ кука, а кад народ кука, онда то није добро. Не слаже се народ ни са микро, а ни са макро економским мјерама, а ни са новим светским поретком, јер све то кошта много.
И поред свега, има ту нешто и “корисно” што нас дефинитивно приближава развијеном свијету. Свима је одавно познато да постоје лобистичке фирме, које све раде за паре да би политичари које смо ми изабрали што мање радили. Кажу да можеш да затражиш да све за тебе лобисти ураде, само платиш услуге и готово. Они ти излобирају да ријешиш многе државне проблеме. Никог од њих не занима то што ми немамо државе. Њима су важне само паре. А коме то нису важне?
Е, па сад ти види како се живи у Европи и то не само у Европској унији, већ и у свијету. Јер, нико ти ништа неће дати џабе, ако ти претходно пет и више пута не узме џабе. А они најбоље знају како се узима џабе, па ти онда од узетог дају по неку цркавицу да би ти нашао разлога да им се захвалиш што су ти бар нешто дали од оног што су ти раније узели, свеједно да ли су ти узели или отели. Они само знају за силу и моћ, а сила и моћ су све. На њима се одржава свијет.
Сад ми дође да пишем неком важном и да му кажем како се трасира пут ка Европи без заобилазница. Ипак, знам да то не вриједи. Одустајем, тако је боље. Гледаћу своја посла и у свој тањир, па био он до пола пун или до пола празан.
Autor sjovicicslavuj |
24 Jun, 2020 |
read_nums (165)
24. јуна је годишњица смрти
Почивај у миру
24. јуна је годишњица смрти
МИКЕ
Преминуо је 24. јуна 1988. године у Новом Саду.
Почивај у миру
и у вјечној слави небеској,
пријатељу мој!
Имао сам част да упознам МИКУ
и да се касније много пута нађем
у његовом друштву.
----------------
Autor sjovicicslavuj |
24 Jun, 2020 |
read_nums (168)
Свети апостоли Вартоломеј и Варнава
Свети апостол Вартоломеј, један од дванаест великих апостола, проповедао је јеванђеље са светим Јованом Богословом и апостолом Филипом.
Проповедали су најпре у Азији, а потом у Индији и Јерменији. У Јеропољу су молитвом умртвили огромну змију коју су незнабожци обожавали и држали у храму.
Не схватајући њихово дело, незнабожци су их осудили и разапели на крст. Управо тада десио се страшан земљотрес. Људи су, мислећи да их Бог кажњава због тога скинули са крста апостоле, али Филип је већ издахнуо.
Вартоломеј је отишао потом у Индију где је превео Матејево јеванђеље на индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг.
Епископ Агатон га је сахранио у храму, а касније су његове мошти пренете у Бенвент па у Рим.
Проповедали су најпре у Азији, а потом у Индији и Јерменији. У Јеропољу су молитвом умртвили огромну змију коју су незнабожци обожавали и држали у храму.
Не схватајући њихово дело, незнабожци су их осудили и разапели на крст. Управо тада десио се страшан земљотрес. Људи су, мислећи да их Бог кажњава због тога скинули са крста апостоле, али Филип је већ издахнуо.
Вартоломеј је отишао потом у Индију где је превео Матејево јеванђеље на индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг.
Епископ Агатон га је сахранио у храму, а касније су његове мошти пренете у Бенвент па у Рим.
Свети апостол Варнава, један од седамдесеторице. Рођен на Кипру, учио је заједно са Савлом код Гамалила. Звао се прво Јосиф, а потом Варнава - Син Утехе.
У време Халкидонског сабора, сазнало се за његов гроб.
После откривања његових моштију, Кипарска црква је, као апостолска проглашена самосталном.
Зато се овај догађај јављања апостола Варнаве везује за аутокефалност Кипарске цркве.
Autor sjovicicslavuj |
23 Jun, 2020 |
read_nums (160)
Уз Брозову сагласност, Кардељ је промовисао
ДРУГИ ПИШУ ...
Уз Брозову сагласност, Кардељ је промовисао
идеју "плурализма самоуправних интереса"
Амандманима на Уставом СФР Југославије из 1963. године, које је обликовао Едвард Кардељ, битно је измењен и погоршан уставни положај Србије, која је подељена на три саставне јединице - две аутономне покрајине и такозвану ужу Србију, која ће у народу одмах добити име ужас. Ова корекција највишег правног акта отишла је корак даље и изједначила покрајине са републикама.
То је био један од првих корака ка доношењу новог устава фебруара 1974. године и почетак драме разбијања Југославије. Овај чин је оставио у наслеђе потоњим генерацијама да понекад и оно што је незамисливо може да постане стварност.
Одборнике у скупштинама општина и посланике у покрајинским и републичким скупштинама и Скупштини Југославије замениле су такозване скупштинске делегације, чиме је докрајчена и сама идеја личне одговорности одборника и посланика. И олакшана идеја владавине појединаца и партијских група.
Већ у првој години примене новог Устава, "најпрогресивнијег устава у свету", како је говорио Тито, општа и заједничка потрошња повећана је за 80 одсто.
Прегломазан административни апарат је хипертрофиран формирањем хиљада самоуправних интересних заједница у којима је запослено четрдесет пет хиљада људи, на пословима које су раније радили локални и републички органи власти, а број запослених у тим органима власти истовремено је "повећан за 31 одсто".
За кратко време Југославија је имала 340.000 административних радника више од стаљинистичке Румуније, чак 150.000 више од два пута мање стаљинистичке Мађарске.
Уз Брозову сагласност, Кардељ је промовисао идеју "плурализма самоуправних интереса", која се увођењем морално-политичке подобности за готово сва одговорна места у друштву претворила у смоквин лист владавине појединаца, чиме је практично суспендован плурализам мишљења и идеја.
Маја 1974. Броз је изабран за доживотног председника Југославије, а десетак дана касније и за председника СКЈ "без ограничења трајања мандата".
Злочиначки двојац Кардељ- Броз је већ тада почео уништавање Србије.
Autor sjovicicslavuj |
22 Jun, 2020 |
read_nums (155)
22. јуна 1874. године умро је
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Спомен биста Илији Гарашанину у Гроцкој
22. јуна 1874. године умро је
ИЛИЈА ГАРАШАНИН
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
28. јануара 1812. године, рођен је
српски државник Илија Гарашанин,
један од вођа уставобранитеља
и вишегодишњи министар
унутрашњих послова
у уставобранитељским владама.
Творац је српског спољнополитичког
и националног програма “Начертаније” (1844),
који је био темељ српске спољне политике
све до Првог свјетског рата.
Умро је 22. јуна 1874. године у Гроцкој
Сматра се првим великим српским
политичарем 19. вијека.
Autor sjovicicslavuj |
20 Jun, 2020 |
read_nums (182)
ДРУГИ ПИШУ ...
ДРУГИ ПИШУ ...
Како су нам Хрвати и злочиначки систем Јосипа Броза прекрајали историју и како је због сулуде Брозове кованице о "братству и јединству" препарирана и забрањена истина
ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ КНЕЗ БОРНА:
Легенда међу Србима и херој избачен из историје зарад братства и јединства
Склопио савез са франачком државом и са својом војском послат да угуши устанак кнеза Људевита Посавског у Славонији.
Занимљиво је како је, пише Ајнхард, Људевит побјегао код Срба, који држе "велики дио провинције Далмације".
Њега је тамо "међу Србима" убио Борнин ујак, дакле Србин, из чега се изводи закључак да је Борнина мајка Српкиња, што је још један доказ кнежевог етничког поријекла.
Једно од највећих аномалија југословенске историографије јесте олако "предавање" српских националних хероја у неки други етнички корпус. Тако је Србија, поред разних краљева и витезова, остала и без Борне.
Борна је био српски кнез Гудушчана и Тимочана, а од 818. кнез "Далмације и Либурније". Први пут се помиње у "Геста Францорум" илити "Франачким аналима", средњовековном извору из 9. вијека писца Ајнхарда.
Године 818, биљежећи како су два словенска посланства ступила пред цара Лудовика II жалећи се на Бугаре, он у наставку износи да су то били "посланици Браничеваца и Борне, кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно из заједнице с Бугарима отпали и у наше крајеве прешли".
Борна је склопио савез са франачком државом и са својом војском послат да угуши устанак кнеза Људевита Посавског у Славонији. Након неуспешне жалбе Лују 818. године, а на подстицај Романијума ("Византије"), Људевит је подигао устанак против франачке власти. Иако су му се придружили Словенци и Тимочани, Борна то није учинио, зато што му је била потребна франачка заштита у односу на Романијум.
У сукобу с Људевитом на Купи 819., Гачани су напустили Борну, промијенили страну и придружили се Људевиту. Борна је извукао живу главу само захваљујући својој личној стражи. Побуну Гачана против Борне водио је Људевитов таст Драгомуж.
Но, на повратку из битке, Борна је поново успио да покори Гачане и да учврсти власт. Способни кнез Борна убрзо постаје господар у сјеверној Далмацији и Либурнији (у историографији погрешно називано "приморској Хрватској"). Године 818, прије избијања устанка, он је код Ајнхарда записан само као кнез Гудушчана и Тимочана.
Већ идуће године, кад је водио на Купи велику битку с Људевитом, био је већ "дукс Далматиа". У трећој години устанка (821.) Борна постаје кнез цијеле далматинско-либурнске области.
Из градације ових титула, може се извући закључак: да су Франци Борни, као награду и помоћ, давали све већу власт, на све већој територији, док му најзад нису дали и кнежевски положај.
Борна је умро 821. године, а за његовог наследника постављен је његов синовац Владислав.
Autor sjovicicslavuj |
20 Jun, 2020 |
read_nums (173)
Љето ове године за становнике сјеверне Земљине полулопте почиње вечерас у 23 сата и 45 минута.
Љето ове године за становнике сјеверне Земљине полулопте почиње вечерас у 23 сата и 45 минута.
У исто вријеме, 172. дана у години, за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње зима.
На дан почетка љета, обданица је најдужа, а ноћ најкраћа.
Како Сунце на нашем подручју излази у 04 часова и 52 минута, а залази у 20 часова и 27 минута, обданица ће трајати 15 сати и 35 минута, а ноћ свега 8 сати и 25 минута.
Autor sjovicicslavuj |
19 Jun, 2020 |
read_nums (220)
На данашњи дан, 19. јуна 1885. године
На данашњи дан, 19. јуна 1885. године
рођен је славни српски композитор
СТЕВАН ХРИСТИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Гроб СТЕВАНА ХРИСТИЋА,
славног српског композитора и педагога ...
Autor sjovicicslavuj |
18 Jun, 2020 |
read_nums (183)
18. јуна 1936. године умро је
18. јуна 1936. године умро је
славни руски књижевник
МАКСИМ ГОРКИ
Autor sjovicicslavuj |
17 Jun, 2020 |
read_nums (188)
Живот је суров према многима.
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 17. јуна умро је
прослављени српски глумац
прослављени српски глумац
ВЛАСТИМИР ЂУЗА СТОЈИЉКОВИЋ
-------------------------
ТУЖАН ЖИВОТНИ КРАЈ!
Живот је суров према многима.
Увесељавао је многе, а умро је
у великој биједи, чак толикој да није
имао пара да купи ципеле!
у великој биједи, чак толикој да није
имао пара да купи ципеле!
То није судбина.
То је иронија живота којем се сви радују,
али га многи на невјероватан начин
и несрећно завршавају.
и несрећно завршавају.
Autor sjovicicslavuj |
16 Jun, 2020 |
read_nums (204)
Био је српски државник, политичар и филолог,
16. јуна 1930. године умро је
Љубомир Стојановић
Био је српски државник, политичар и филолог,
редовни члан Српске краљевске академије.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Мирослављево јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у 12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада километара, важне станице је везују и за ужички крај.
Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају
краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд.
краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд.
Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановић,
односи га у Беч, да би се израдило фототипско издање.
„Он надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.
Autor sjovicicslavuj |
16 Jun, 2020 |
read_nums (144)
Сеоба Срба
16. jуна 1859. године рођен је
славни српски сликар
ПАЈА ЈОВАНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Павле Паја Јовановић
Био је један од највећих српских сликара
и типичан представник академског реализма.
Сеоба Срба
Карађорђе Петровић
Autor sjovicicslavuj |
15 Jun, 2020 |
read_nums (149)
Петровски пост назива се још и Петровдански пост, Апостолски пост, Пост Светих Апостола.
Други по реду вишедневни пост посвећен Св. Апостолима Петру и Павлу, односно, свим Апостолима.
Почиње у понедељак после Недеље свих светих и траје до 11. јула. Зато што се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост.
Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља.
Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.
Петровски пост назива се још
и Петровдански пост,
Апостолски пост,
Пост Светих Апостола.
Други по реду вишедневни пост посвећен Св. Апостолима Петру и Павлу, односно, свим Апостолима.
Почиње у понедељак после Недеље свих светих и траје до 11. јула. Зато што се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост.
Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља.
Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.
Autor sjovicicslavuj |
14 Jun, 2020 |
read_nums (176)
Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 7. априла 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.
Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.
Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 7. априла 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.
Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.
Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке
По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије.
У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.
Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.
У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.
Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.
Свети Отац Јустин је умро у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла 1979. године.
Autor sjovicicslavuj |
14 Jun, 2020 |
read_nums (150)
14. јуна 1904. године у Сремској Каменици
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
14. јуна 1904. године у Сремској Каменици
УМРО је српски писац и љекар
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ
једна од најмаркантнијих личности
српског друштва у другој половини XIX вијека.
српског друштва у другој половини XIX вијека.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Борац за национално и политичко ослобођење,
члан Српске краљевске академије
и драматург Народног позоришта
у Београду (1890-98).
у Београду (1890-98).
Најпознатији је као дјечији пјесник
и аутор елегичних личних исповести
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").
Споменик Јовану Јовановићу Змају
у Новом Саду у Змај Јовиној улици
Чика Јовин гроб на гробљу
у Сремској Каменици
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2020 |
read_nums (147)
Драгомир Бојанић ГИДРА
На данашњи дан, 13. јуна 1933. године
рођен је славни српски глумац у Крагујевцу.
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2020 |
read_nums (142)
13. јуна 1876. изабрана је за прву жену
академика у Србији.
Катарина Ивановић
- Катарина је била прва жена
академски сликар у Србији
ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА
СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА
ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА
СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА
СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА
Катарина Ивановић је рођена 15. априла 1811. године у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему, у Аустријском царству. Дјетињство је провела у малој српској заједници у Београду. Талентована од дјетињства, сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у Пешти. Касније је њен дар за ликовну умјетност уочила и мађарска грофица Чаки, која јој је омогућила да сликарство учи у Бечу у Умјетничкој академији, гдје жене у то доба иначе нису имале приступ.
Даље се усавршавала на Академији у Минхену, гдје студира скоро двије године историјско сликарство. Ту је започела студију познате композиције „Ослобођење Београда 1806“. Године 1846. одлази у Београд, у ком остаје свега годину дана. Извјесно вријеме живјела је у Паризу и Загребу. Путовала је по Холандији и Италији, гдје је много научила о савременом сликарству. Пред крај живота вратила се у Београд, гдје је живјела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртву природу.
У српско сликарство је унијела нове теме: жанр сцене и мртву природу. Стилски у раскораку између бидермајера и романтизма, опробала се и у сликању историјских композиција, али је највише домете досегла у портрету, а посебну цјелину чине аутопортрети.
Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.
Она је од 1876. члан Српског ученог друштва и тако је постала прва жена академик код Срба.
Преминула је у Столном Београду у Мађарској 22. септембра 1882. године.
Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд у Алеју народних хероја на Новом гробљу.
Дочек Српкиње Јелене,
угарске краљице - 1869. године
Ослобођење Београда, 1806. — 1857.
Смрт сиротице
Мада није знала матерњи језик, Срби у Бечу је топло примају. Ивановићева се спријатељила са припадницима српске дијаспоре и ушла је у круг око Вука Стефановића Караџића; почела је интензивније да учи српски језик и да чита књиге.
Захваљујући пјеснику Сими Милутиновићу Сарајлији, Катарина је убрзо стекла статус савремене националне хероине.
Пјесник је томе највише допринио својом пјесмом „Тројесестарство“ објављеном у Лајпцигу 1837. године, посвећеној Катарини Ивановић
Заузврат Катарина Ивановић
нассликала је српског "Хомера"
нассликала је српског "Хомера"
СИМУ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈУ
Autor sjovicicslavuj |
12 Jun, 2020 |
read_nums (165)
Критика у пејсажу ...
12. јуна, 1923. године рођен је
славни српски сликар, академик ...
Миодраг Мића Поповић
Критика у пејсажу ...
На слици је овјековечена сцена са
Љубинком Михаиловић, Косом Бошкан,
Петром Омчикусом и аутором дјела
Сто са мртвом природом ...
Српски сељак ...
Autor sjovicicslavuj |
12 Jun, 2020 |
read_nums (143)
12. јуна 1929. године рођена је
АНА МАРИ ФРАНК
Јеврејска дјевојчица коју је њен дневник о скривању током Другог свјетског рата учинио симболом жртава холокауста, вјероватно је умрла раније него што се мислило, показује истраживање Музеја Ане Франк.
Закључак истраживања објављен на годишњицу званичног датума смрти Ане Франк и њене сестре Маргот који су одредиле холандске власти послије рата.
Истраживачи Ерика Принс и Гертјан Брек тврде, међутим, да су Ана и Маргот вјероватно умрле од тифуса мјесец дана раније, у фебруару 1945. године. Тај закључак је донијет на основу сјећања свједока и докумената. Истраживањем је још једном указано на тешке услове у којима су Јевреји живели у логору Берген-Белзен, где ја Ана Франк умрла када је имала 15 година.
