Autor sjovicicslavuj |
18 Maj, 2016 |
read_nums (266)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Свакодневица у стварности ....
Осврт послије јутарње кафе
Да није друштвених мрежа уопште не бих знао да оволико (не)знам. У неким областима овоземаљске галаксије не знам скоро ништа. Уосталом, то је и логично.
Нико ни приближно не може казати колико је на друштвеним мрежама објављено изрека, мисли, цитата или неких порука које су касније "реемитоване", понављане, преписиване, дописиване, преправљане, позајмљиване, злоупотребљаване, итд.
Мноштво је примјера о покраденом интелектуалном и ауторском туђем власништву које појединци неоправдано себи присвајају. О томе не вриједи ни говорити. Интернет трпи све, уосталом као и човјек.
Мноштво је примјера о покраденом интелектуалном и ауторском туђем власништву које појединци неоправдано себи присвајају. О томе не вриједи ни говорити. Интернет трпи све, уосталом као и човјек.
Доста велики број постављених објава на свим друштвеним мрежама заснован је без било каквих чињеница и доказа. Јер чињенице би елиминисале сваку другу субјективност, интриге, лажи и сплеткарења која су доминатна на друштвеним мрежама.
Сви, па нисам ни ја изузетак - на друштвеним мрежама постављамо разне објаве и пишемо поруке, циљано настојећи да мијењамо туђу свијест. При том свјесно избјегавамо да сами код себе и у себи било шта промијенимо. Многим објавама некоме другом желимо да дајемо савјете како и шта би требао да ради и како и на који начин би требао да живи.
Бављење туђим животима постала је уносна и профитабилна дисциплина. Хљеба и игара никад није доста! Све се, пак, своди на опште преживљавање до судњега дана. Па нека игре почну. А за хљеб као и до сада свако ће се сналазити онако како зна и умије.
Бављење туђим животима постала је уносна и профитабилна дисциплина. Хљеба и игара никад није доста! Све се, пак, своди на опште преживљавање до судњега дана. Па нека игре почну. А за хљеб као и до сада свако ће се сналазити онако како зна и умије.
Скоро
занемарљив број је оних који ће признати да никада нису прихватали
"савјете" упућене путем разно разних порука и објава. То се поготово
односи на божанске законе и свјетоназоре религијских и вјерских завјета
који су од њиховог настајања па све до данашњих дана остали исти. Дакле
остали су непромјењиви.
У
међувремену, човјечанство је еволуирало и напредовало као што је,
такође, у многим областима и назадовало. Цивилизација је данас спутана
разним пошастима које уништавају и само људско биће без којег нема
разумног свијета. Безброј је и добрих, али и лоших цикличних кругова
који нам трасирају или диктирају начин живота.

Autor sjovicicslavuj |
18 Maj, 2016 |
read_nums (345)
Autor sjovicicslavuj |
17 Maj, 2016 |
read_nums (302)

Руђер Јосип Бошковић
је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године
Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787.
Био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена.
Увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.
Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.
Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.
Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника.
Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.
Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени. Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренето у завичај.

Autor sjovicicslavuj |
17 Maj, 2016 |
read_nums (325)
За сјећање и памћеље
За сјећање и памћеље
На данашњи дан 17. маја 1917. године умро је
славни српски војвода
РАДОМИР ПУТНИК
Радомир Путник био је српски војвода (маршал). Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног герералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату.
У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. Послије Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе (маршала) српске војске.
У Првом свјетском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић.
Путник је командовао српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз.
06.12.1926.год посмртни остаци Војводе Путника
држава КСХ преноси и схрањује у капелу
на Новом Гробљу у Београду
Autor sjovicicslavuj |
16 Maj, 2016 |
read_nums (217)
Autor sjovicicslavuj |
15 Maj, 2016 |
read_nums (305)
Владислав Петковић Дис
Владислав Петковић Дис
трагично страдао 16. маја 1917, код Крфа.
Био је велики српски пјесник и родољуб.
Радио као учитељ и царински службеник.
Радио као учитељ и царински службеник.
Био је извјештач са фронта у Балканским ратовима.
За вријеме Првог свјетског рата,
преживио је повлачење преко Албаније,
одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску,
гдје пише своју посљедњу збирку пјесама Недовршене пјесме.
При повратку у Грчку брод на коме је пловио
пресреће и потапа њемачка подморница код Крфа
За вријеме Првог свјетског рата,
преживио је повлачење преко Албаније,
одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску,
гдје пише своју посљедњу збирку пјесама Недовршене пјесме.
При повратку у Грчку брод на коме је пловио
пресреће и потапа њемачка подморница код Крфа
Autor sjovicicslavuj |
15 Maj, 2016 |
read_nums (367)
Господо политичари док нисте постали то што сте сад,
Господо политичари док нисте постали то што сте сад,
а гдје сте оно прије били?
НИГДЈЕ!
Данас се на стратиштима српског страдања први појављују српски политичари,
којих прије никад и нигдје није било!
Напад муслиманских полицијских и паравојних формација на колону возила
тадашње регуларне ЈНА, која се по договору повлааила.
Напад се десио на Брчанској Малти у Тузли 15. маја 2004. године

Делегација Савеза логораша РС, уз јако полицијско обезбјеђење и велики протест тузланског становништва, положила је вијенац и цвијеће у Брчанској малти у Тузли, на мјесту страдања погинулих војника бивше ЈНА у тузланској колони 15. маја 1992. године.
Петочлана делегација Савеза логораша РС данас је једва успјела да стигне до Брчанске малте и положи вијенац на мјесту гдје је 15. маја 1992. године звјерски нападнута колона ЈНА у којој је побијено више од 50 голобрадих младића и њихових официра", изјавио је потпредседник Савеза логораша РС Славко Јовичић.
"Полиција Тузланског кантона професионално је одрадила свој посао и уложила велике напоре да обезбиједи нашу делегацију и да нас спаси линча у Тузли", рекао је Јовичић.
Он је додао да данашњим чином Савез логораша РС није завршио са намјером да на мјесто страдања постави спомен плочу. "Већ наредне седмице пред Уставним судом и Судом за људска права покренућемо поступак против општинског вијећа Тузла, који су нам забранили да поставимо плочу, јер она мора бити спомен обиљежје страдању на Брчанској малти. Само на такав начин може доћи до мира и помирења", нагласио је Јовичић.
Он је додао да данашњим чином Савез логораша РС није завршио са намјером да на мјесто страдања постави спомен плочу. "Већ наредне седмице пред Уставним судом и Судом за људска права покренућемо поступак против општинског вијећа Тузла, који су нам забранили да поставимо плочу, јер она мора бити спомен обиљежје страдању на Брчанској малти. Само на такав начин може доћи до мира и помирења", нагласио је Јовичић.
Општинско вијеће Тузла одбило је захтјев логораша РС, сматрајући га неморалним и уврједљивим за Тузлу и у супротности са постојећим законским прописима.
-------------------------------------------------------------------
НАПОМЕНА:
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Сада, већ давне 2004. године, 15. маја, били смо на Брчанској Малти у Тузли, а гдје сте господо ви, садашњи српски политичари тада били?
Тако је било некада када нам нико из власти Републике Српске није помагао, него су сматрали да смо ми нека група лудака која иде свјесно да изгуби главе.
Данас кад је прошло много година је обрнуто. На стратишта српског страдања први иду актуелни политичари и високи функционери из Републике Српске којима је циљ само да буду виђени. Јер, сасвим логично је питање - господо политичари гдје сте били прије? Е тада вам као обичним грађанима није ни на ум падало да будете на мјестима српског страдања.
А данас први хрлите и то све о трошку Републике Српске. /Аута, гориво, возачи/, а бићете виђени и у ударним вијестима на телевизијама и у новинама.
Шта је то ако није политичко самољубље и приказивање у народу као људи који саучествују у болу породица чији су најмилији злочиначком руком страдали.
Заправо, ради се о лицемјерју, јер да нисте то што сте данас, ма ни на ум вам не би пало да се појављујете на таквим мјестима, као што никада нисте били ни прије, све док нисте постали политичари.
Autor sjovicicslavuj |
15 Maj, 2016 |
read_nums (495)
Српски атлетичар Милан Ристић, који се налази на студијама у Америци, остварио је пласман на Олимпијске игре у Рију.
Српски атлетичар Милан Ристић,
који се налази на студијама у Америци,
остварио је пласман на Олимпијске игре у Рију.
Autor sjovicicslavuj |
14 Maj, 2016 |
read_nums (325)
Данас, 15. маја обиљежава се 24. године од злочиначког масакра муслиманских полицијских и паравојних снага над припадницима тадашње регуларне ЈНА.
Напад на колону ЈНА у Тузли извршиле су муслиманске снаге 15. маја 1992. године, приликом повлачења припадника ЈНА из Тузле.
Догађај је познат као „Тузланска колона“.
Напад је био један од важнијих догађаја током рата у Босни и Херцеговини, а извршили су га припрадници Патриотске лиге и муслиманског МУП БиХ.
Напад је директно приказиван на локалној телевизијској станици.
У нападу на колону погинуло је 59 припадника ЈНА, док су 44 рањена. Колона ЈНА је из засједе нападнута у Тузли 15. маја 1992. године приликом договореног напуштања касарни и града.

Autor sjovicicslavuj |
14 Maj, 2016 |
read_nums (247)
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2016 |
read_nums (264)
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2016 |
read_nums (316)
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2016 |
read_nums (357)


Рођен је шест векова пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је да пророкује у време цара Јосије, у својој 15 години.
Стално је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због њихове вере у лажне идоле и приношења деце на жртву тим идолима. Цару Јоакиму је прорекао да ће му се тело вући несахрањено изван зидина Јерусалима; потоњем цару Јехонију да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и тамо умрети.
Кад је на престо у Јерусалим дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства.
Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот из храма и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем.
Ту, у Мисиру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији.
Стално је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због њихове вере у лажне идоле и приношења деце на жртву тим идолима. Цару Јоакиму је прорекао да ће му се тело вући несахрањено изван зидина Јерусалима; потоњем цару Јехонију да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и тамо умрети.
Кад је на престо у Јерусалим дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства.
Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот из храма и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем.
Ту, у Мисиру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији.
Autor sjovicicslavuj |
12 Maj, 2016 |
read_nums (277)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /13. маја/ рођен је
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /13. маја/ рођен је
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ
********************
По мени, наравно,
она је сад актуелнија,
Једна од највише изговараних реченица
или синтагми или поука
или синтагми или поука
у српском народу је дјело
Лазе Лазаревића:
"СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ"!
Живио је само 40 година.
Његова приповијетка
"Све ће то народ позлатити",
Његова приповијетка
"Све ће то народ позлатити",
као да је јуче написана.
По мени, наравно,
она је сад актуелнија,
него у оно доба кад је написао
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.

Autor sjovicicslavuj |
11 Maj, 2016 |
read_nums (310)
АМИН!
Трећи пјешадијски /Република Српска/ Пук Оружаних снага БиХ чува традицију Војске Републике Српске.
Поводом дана ВРС, 12. маја, Војска Републике Српске формирана на позив народа 1992. године, а циљ је био да одбрани народ који је у историји дао најбоље синове за слободу!
----------------------------------------------------------------------------
ВЈЕЧНА СЛАВА И ВЕЛИКО ХВАЛА
СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ
ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА!
СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ
ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА!
АМИН!
Autor sjovicicslavuj |
11 Maj, 2016 |
read_nums (420)




Свети Василије Острошки (Стојан Јовановић), митрополит Захумски и Источно-херцеговачки, родио се 11.1.1610. године, у селу Мркоњићи у Поповом Пољу, Источна Херцеговина.
Свети Василије се упокојио 12. маја 1671. године.
Свети ВАСИЛИЈЕ Острошки и Тврдошки је од побожних родитеља Петра и Анастасије Јовановић.
На крштењу је добио име Стојан. Прву књигу учио је у манастиру Завали, а у манастиру Тврдошу се замонашио добивши име Василије. После боравка у Светој Гори, у Пећкој патријаршији је рукоположен у чин епископа. Као епископ је најпре боравио у Тврдошу, а касније прелази у Острог.
Неуморан у подвизима молитве, поста, физичког труда и многобројних брига за добро своје пастве, Одмах по престављењу Свечевом, народ поче долазити на његов гроб и молити му се, као што му долазаше и за време његовог земаљског живота.
А на гробу се почеше дешавати многобројна чуда, која ни до данас, поред његових целебних моштију у Острогу не престају.
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ЧУДОТВОРАЦ И ИСЦЕЛИТЕЉ, говори о историјској сложености живота српског народа у вековима пре и после рођења Светог Василија у чијој личности је сублимисана вековна жеђ српског народа да се остане свој и на своме, упркос великим силама, првенствено Турској, Аустро-угарској и Ватикану, које су имале
На крштењу је добио име Стојан. Прву књигу учио је у манастиру Завали, а у манастиру Тврдошу се замонашио добивши име Василије. После боравка у Светој Гори, у Пећкој патријаршији је рукоположен у чин епископа. Као епископ је најпре боравио у Тврдошу, а касније прелази у Острог.
Неуморан у подвизима молитве, поста, физичког труда и многобројних брига за добро своје пастве, Одмах по престављењу Свечевом, народ поче долазити на његов гроб и молити му се, као што му долазаше и за време његовог земаљског живота.
А на гробу се почеше дешавати многобројна чуда, која ни до данас, поред његових целебних моштију у Острогу не престају.
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ЧУДОТВОРАЦ И ИСЦЕЛИТЕЉ, говори о историјској сложености живота српског народа у вековима пре и после рођења Светог Василија у чијој личности је сублимисана вековна жеђ српског народа да се остане свој и на своме, упркос великим силама, првенствено Турској, Аустро-угарској и Ватикану, које су имале
*********************************

Манастир Острог најзначајнији је центар верског ходочашћа на овим просторима - светилиште св. Василија Острошког Чудотворца. Манастир је саборно место припадника православне, исламске и католичке вероисповијести. Подигао га је свети Василије Острошки 1666. године испод Острошких греда.
Према народном предању, седам година после смрти, његово тело нађено је целовито. Саркофаг са свечевим моштима од тада се налази у цркви Ваведења Богородице у Горњем манастиру, који је увучен у природно пећинско удубљење.
Смештен на самим литицима стеновитог планинског масива, манастир представља право чудо природне лепоте. Свети Василије сматра се чудотворцем и исцељитељем и највећи је црногорски светац. Острог је највеће ходочасничко место у Црној Гори где долазе верници из свих крајева света, нарочито лети у време одржавања традиционалних сабора.
Према народном предању, седам година после смрти, његово тело нађено је целовито. Саркофаг са свечевим моштима од тада се налази у цркви Ваведења Богородице у Горњем манастиру, који је увучен у природно пећинско удубљење.
Смештен на самим литицима стеновитог планинског масива, манастир представља право чудо природне лепоте. Свети Василије сматра се чудотворцем и исцељитељем и највећи је црногорски светац. Острог је највеће ходочасничко место у Црној Гори где долазе верници из свих крајева света, нарочито лети у време одржавања традиционалних сабора.

Манастир се налази између Даниловграда и Никшића. Према обичајима, до Горњег манастира у коме се налазе мошти Светог Василија, не ваља ићи колима, већ бос и пешке, кроз малу шуму, попут ходочасника. Овде долазе сиромашни и богати из свих крајева да нађу животу и души лека.
Острог је место где се још једино на свету чуда заиста и дешавају. Импресивна слика манастира у стрмогледним литицама остаје незаборавна визура. Доњи манастир са црквом Свете Тројице из 1824, конаком и богословијом из 1742. године, посебно је светилиште ходочасничког места.
Острог је место где се још једино на свету чуда заиста и дешавају. Импресивна слика манастира у стрмогледним литицама остаје незаборавна визура. Доњи манастир са црквом Свете Тројице из 1824, конаком и богословијом из 1742. године, посебно је светилиште ходочасничког места.
Autor sjovicicslavuj |
10 Maj, 2016 |
read_nums (287)
Autor sjovicicslavuj |
10 Maj, 2016 |
read_nums (295)
Стонотенисери Црвене звезде одбранили су титулу шампиона Србије и по осми пут у својој историји постали прваци државе.
Стонотенисери Црвене звезде одбранили су титулу шампиона Србије и по осми пут у својој историји постали прваци државе.
Црвено-бели су славили на гостовању против Баната у Зрењанину резултатом 4:3 у мајсторици финала плеј-офа и са 2-1 у побједама стигли до новог наслова шампиона Србије.
У тим су се након пропуштеног другог финалног сусрета вратили Александар Каракашевић и Марко Јевтовић, Звездине највеће узданице и репрезентативци Србије, тако да Банат и поред велике борбе у Кристалној дворани није могао да преузме примат у српском клупском стоном тенису.
У освајању осме шампионске титуле у клупској историји наступима у плеј-офу учествовали су:
Александар Каракашевић Марко Јевтовић, Борис Михаиловић,
Мирослав Јелача и Радиша Стојковић.
Autor sjovicicslavuj |
8 Maj, 2016 |
read_nums (303)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
СРБИ СУ ДАЛИ ОГРОМАН
ДОПРИНОС
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
ДОПРИНОС
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
Има много људи који су задовољни, али који истовремено нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским велики број људи тражи утјеху у једној реченици: “Добро је не пуца и нема рата”!
Људи памте многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим својим сродницима. Сви они добро знају да покојници не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије уморене душе лебде изнад свих живих.
Тешко се долази до националне свијести једног народа. Његов колективни и друштвени организам је раскомадан у парампарчад. Ти дијелови се више никада не могу спојити у некадашњу јединствену цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.
Додуше, сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају и људи. Али знају то и неки нељуди који чине власт. Многи су сасвим неоправдано засјели у удобне фотеље и покушавају да кормиларе "флотом лађа" /читај народа/, лађа које без мотора, горива и без јарбола плутају широким морским пространствима. На хоризонту бескрајног лутања ти политички авантуристи никада неће успјети да доплове на обалу спаса. Додатна несрећа је у томе што историја неће продужавати вријеме у којем би постојала могућност да се чак и они опамете.
Још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Нама не требају споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица српских јунака који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства и отаџбине. Српство је у овом турболентном времену нападнуто са свих страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно ко су стварни непријатељи, ако немамо пријатеља. Јер непријатељи све пред собом руше и уништавају.
Милиони су мртвих Срба који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и своју отаџбину. Никада Срби нису друге нападали нити су били освајачи туђега. Сви они који су водили ратове против Срба су их и изгубили. Наша снага је у јединству живих и у милионским ешалонима мртвих Срба. Уморени Срби и јунаци из наше прошлости својим сјенима и данас не дају злотворима да славе своје наводне побједе, јер крвници никад нису успјели, а никада неће ни моћи да нас побиједе.
У Другом свјетском рату Срби су дали огроман допринос и великим жртвама платили су високу цијену у сламању фашизма. Та борба је представљала једно од највећих цивилизацијских достигнућа у цјелокупној људској историји. То је дан када се с поносом морамо сјећати свих оних који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.
И недавно вођени ратови на развалинама бивше Југославије било је вријеме у којем су се настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма највећу цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни Република Српска то никада не смију да забораве без обзира колико били јаки и снажни покушаји наших непријатеља да фалсификатима препарирају историјске чињенице.
Зато и не само због тога Србија и Република Српска имају бројне разлоге да 9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - славе и као своје празнике.
СРЕЋАН ПРАЗНИК!

Autor sjovicicslavuj |
8 Maj, 2016 |
read_nums (314)







































